Biblioteka 2

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Otvaraju se mogućnosti za moj odlazak na Sajam.....Onako, baš mi se namešta...a nisam planirala, stvarno....

Nego, iskulirale ste me za Zlatno runo...Pitala sam o čemu se radi, kakva je to knjiga?
I još nešto - kakav je taj Ruždi....Svi o njemu pričaju,svi su čitali,a ja nemam pojma...uopšte ne znam gde da ga svrstam, šta piše, kako piše, da li bi mi se dopalo ( rešila sam da više ne kupujem po osećaju,nego da se malo i raspitam, jer mrzim kad posedujem knjigu koja mi se ne dopada)........Pa pošto znam da znate i da ste čitale...Uputite me malo...
 
...ja nisam citala Zlatno runo, ali sam citala njegovu Carobnicu iz Firence, i ...zaista nisam sigurna gde da ga svrstam... Morala bih jos nesto njegovo procitati pa onda doneti sud...Carobnica mi se dopala, onako, istorijska, nadnaravna, filozofska...ima svega... al' sam ti pomogla... :D
 
nije Ruždi napisao Zlatno runo, neko je drugi, dal' Ćosić.. il' Pekić...il' neko treći :mrgreen:
ja sam ti to Zlatno čitala davno, kad ga je čitalo cijelo moje društvo i znam da smo nešto kao pričali, da je većini bio ono kao vauuu...odličan...a o čemu se radi i sve drugo, pojam ti nemam, a da sad ulažem u 1ooo srtrana, nešto mi se ne ulaže...

ali zato Ruždi :heart::heart::heart:..meni se sve od njega sviđa, nešto više, nešto manje, al' ga mnogo volim...onako piše široko, šareno, sa dugačkim rečenicama, pitkim... začinjeno sa malo fantazije
ma, ne misli se, kupuj sve od njega, pa kad dođe na red, čitaj
 
Kerefeka:
Otvaraju se mogućnosti za moj odlazak na Sajam.....Onako, baš mi se namešta...a nisam planirala, stvarno....

Nego, iskulirale ste me za Zlatno runo...Pitala sam o čemu se radi, kakva je to knjiga?
I još nešto - kakav je taj Ruždi....Svi o njemu pričaju,svi su čitali,a ja nemam pojma...uopšte ne znam gde da ga svrstam, šta piše, kako piše, da li bi mi se dopalo ( rešila sam da više ne kupujem po osećaju,nego da se malo i raspitam, jer mrzim kad posedujem knjigu koja mi se ne dopada)........Pa pošto znam da znate i da ste čitale...Uputite me malo...
Kliknite za proširenje...
Hm, ja sam čitala samo Bes Ruždijev. Prvi put zbog nečega bila prisiljena da prekinem čitanje, i to mislim da sam ga ovdje preporučila, dopao mi se, da bih nedavno ponovo počela i... nisam oduševljena. Dobar je, zreo pisac, samo što meni taj roman nije legao. Podsjetio me utiska koji je na mene ostavio Hemingvej sa svojim Sunce se ponovo rađa. Kao da su to djela koja mogu da te ili oduševe ili ostave ravnodušnim.
Dobila sam preporuku za njegovu Decu ponoći. Zbog Satanskih stihova je anatemisan, ucijenjena mu je glava u indiji ili pakistanu, odakle li je. U tim djelima bi trebalo da ima dosta jak uticaj istoka, u Besu toga nema. Moderan zapadnjački pisac.
Možda da počneš od Satanskih stihova ili Dece ponoći.

Pekića nisam čitala. Zlatno runo je ozbiljan pohod: )
Ja moram iščitati neke knjižice iz svoje biblioteke koje me opominju da sam ih ostavila nedovršene, poput Pamuka koji me podsjetio na Pavića, a od Pavića sam digla ruke, i čovjek koji mi je toliko preporučivan, Goran Petrović, a ta tavanica koja se ljuspa mi zadjelovala jezivo dosadnom, vidjećemo, možda iznenadi.
Pročitala sam nekoliko njegovih citata i pala na dupe. Kad obnovim članarinu u biblioteci, mislim da će Pekič obilježiti 2013.: )
 
Svratila da priznam grehe kad ono, gotovo sam sve sa ove strane citala, nisam ni ja najgori:lol:

Ljosa, meni vrlo drag pisac, tesko mi je da poverujem u neku desnicu jer je u svojim esejima napisao, gotovo citiram - svako stariji od 30 godina ima obevezu prema civilizaciji da bude demokrata. Nevaljala devojcica je po mom misljenju njegov skok u nepoznato, za mene ce on uvek ostati istorijski i politicki nadahnut covek koji je napisao Razgovor u katedrali a sa Devojcicom se igrao, nadam se da nece vise.

Pekic, nisam citala Zlatno runo ali se spremem tokom decembra da okoncam sagu buduci da sam skoro prevrnula Atlantidu i ostala ocarana. Pekic je za mene umetnik koji nikada nije sada i ovde vec ispred i iza. U Atlantidi fantasicno ispred u Runu nesto iza. Veciti decak koji pise vrlo "muski", nabijeno i mocno, nema tu mnogo romantike u tradicionalnom smislu, rezak je i meni licno, nenormalno privlacan. Ako bi ga uvrstili u lektiru uverena sam da ga najveci mangupi ne bi izbegli. Kao pripovedac deluje daleko a izabrane reci drze paznju i slikaju film u mislima.

Ruzdi, potpuno suprotan. Deca ponoci, predugacko i preopsirno, mekano, nekako mi dodje njanjavo...doduse retko ko deli moj utisak ali meni ti indijski umetnici kao da su iz iste pecnice svi izasli. Kako sam kroz Pekica negde opisala svoj senzibilitet mislim da nije realno da mi legne Ruzdi, kod ljudi drugacije emotivne strukture, verujem da je utisak opozitan. Citala sam i Hemingvejevo Sunce, ne nalazim slicnost, mozda jedino u tome sto mi se nisu svidele ni jedna ni druga...Sunce je vulgarnost ziva krotko napisano novinarskim stilom dok Ruzdi ubije coveka recenicom od pola tone. Slazem se za Pamuka, Pamuk i Pavic brat bratu...vrlo nalik.

Jos uvek valjam Prasko groblje, oduzilo se na nedelju dana jer sam procitala dve astroloske (:lol:) u medjuvremenu...elem, sutra bi trebalo da se manem Eka i da pocnem knjigu Opsada crkve sv. Spasa:)
 
ESTERITA:
pošto smo, jel', ja i ti kompatibilne veoma :cmok2::heart:,
Kliknite za proširenje...

Mwa, mwa, mwa! ( to te ja cmačem!)
Znači, taj Ruždi nam se svidja.....
Još dok sam čitala tvoj prethodni mail, razmišljam kako ću ga obavezno uzeti, jer nam se iste knjige dopadaju...

Vidim da Alnari izdaje njegovu novu knjigu, a i inače mi ga preporučuju po knjižarama - sećam se da je i ovde pominjan, pa rekoh da pitam...
Dooobro, znači Deca ponoći ili Satanski stihovi...za početak...

A nisam ni mislila da je Ruždi pisao Zlatno runo ( ju, ju ,naopako!) , nego sam se za Zlatno runo raspitivala ranije i niko mi nije odgovorio o čemu je, pa sam se posle prebacila na raspitivanje o Ruždiju....
 
Poslednja izmena:
Malisanke! :zag:

Kako provodite ove jesenje dane zlatnim prahom i jantarom uresene?

Dugujem impresiju o romanu Kralj Vilovnjak, Misel Turnije.

Ranije sam pominjala da mi se dopada kako su Svetlana i Franja Termacic preveli Turnijeov roman. Posebno je zanimljivo kako su resili nedoumicu oko naziva.

U francuskom originalu, roman je nazvan Le roi des aulnes, doslovno prevedeno - Kralj jovà.

Posto su Termacici smatrali da takav naziv zvuci prilicno nespretno,
odlucili su se za Kralja Vilovnjaka i tako ucinili jasnom aluziju na Geteovu pesmu koja se pominje u romanu.

Dalje, Le roi des aulnes je francuski prevod pomenute Geteove pesme Der Erlkönig.

Aleksa Santic je pesmu nazvao Bauk.

Rec bauk, koja je hipokoristik za medveda (Srpski mitoloski recnik) nije pak adekvatna skandinavsko-germanskom Erlkönigu.

Naposletku, Danilo Kis je, na predlog Termacica, preveo pesmu, okrunivsi Kralja Vilovnjaka i ne izneverivsi Geteov duh. :)


Kralj Vilovnjak

J. V. Gete


Ko jaše kroz vetar ogrnut tminom?
To je otac sa svojim sinom;
Čvrsto dečaka stiska na grudi,
Grli ga brižno, štiti ga od studi.

Sine, zašto skrivaš lice iza šaka? –
Zar ne vidiš, oče, Kralja-Vilovnjaka?
Vilovnjaka sa plaštom i s krunom ko plamen? –
To je, sine, samo magle pramen. –

“Milo dete, kreni sa mnom i ne strepi!
Igraću se s tobom igara lepih;
Na sprudu šareno cveće cvati,
Odežde od zlata ima moja mati.”

Zar ne čuješ, oče, Vilovnjak me zove,
Tiho obećava mnoge igre nove? –
Smiri se, sine, spokojan budi:
To kroz mrtvo lišće vetar bludi. –

“Dečače, k meni korake usmeri,
Lepo će te moje dočekati kćeri;
Moje kćeri vode noćnu igru svoju,
Tebe uljuljkuju, igraju ti, poju.”

Oče, zar ne vidiš kćeri Vilovnjaka
Onamo u predelima mraka? –
Vidim, sine, pogled me ne vara:
Srebrnim sjajem svetli vrba stara. –

“Volim te, zanet sam tvojim lepim stasom;
Ne kreneš li milom, oteću te, časom.”
Oče, oče, sad me zgrabio iz mraka!
Boli me zagrljaj Kralja-Vilovnjaka!

Oca prože jeza, pa jurnu još jače,
A u naručju mu dete rida, plače;
U dvorište s mukom i skršan ulete,
A u zagrljaju već mu mrtvo dete.​



Roman opor.
Prva glava je pisana u prvom licu (Zlokobni Zapisi Abela Tifoza), kasnija poglavlja vodi pero sveznajuceg pripovedaca da bi se, povremeno, opet uplele lucidne i opskurne stranice Zlokobnih Zapisa.

Fina recenica, krhka, veoma lepo izvajana. Cesto veoma duboka, mudra uz opulentni zacin tifozevskog cinizma.

Upravo taj tifozevski cinizam ovo delo cini posebnim!


U Tifozu slutim tamu, gustu i grimiznu, kao kada se kroz zdenac meka predvecerja sluti kisa koja tinja i pucketa nad zemljom.

U ovom romanu ima necega duboko potresnog. Iskonskog.
Svakako neceg dragog a izgubljenog.
Kao kada se pod cipkom na klaviru cuva talir il' pero, nekakav spomen, celov na rubu maramice.



Uplitanje rata (Drugi svetski rat) unosi teskobu medju redove.
Bol koja ogrce svet dok gorko mirise paralizovana misao, to usahlo meso.


Tifoz, s pocetka introvertan, u trenu kada dobija golubove na cuvanje, razodeva posvecenost, neznost, ljubav cak!

Vrlo je lepa gradacija zivotinja koje simbolisu Tifozev emotivni pomak. Golub - jelen - konj.


Traziti oprost u urusenoj kapeli secanja, sanjati trgovce golubijim perjem koji sapucu da svet nije izgubljen od Empatije.




Moja topla preporuka, iako sam svesna da se ne bi svima dopao roman. :)



Moji dani u fotografijama. :)









 
Ja se ne slazem manje vise nisacim sto ste napisali vezano za Ruzdija, Pamuka, Pavica, Petrovica...e jedino Pekica nisam citala.
( kakav je ovo P niz sunce ti :eek: )
Al posto nisam nesto raspolozena da objasnjavam i da teoretisem napisacu kratko u tezama :
- ne bih pocela od Dece ponoci a narocito ne od Satansih stihova - to su valjda najkomleksnije Ruzdijeve knjige i lako mogu da odbiju od autora koji je posle napisao niz knjiga laganijeg sadrzaja i pitkijih za citanje.

- Ne bih krenula ni od Tavanice koja se ljuspa u upoznavanje Petrovica - nesto mislim da mu nije bas reprezentativna i opet moze da odvrati od daljeg citanja autora koji ipak ima sta da kaze

...to bi bilo ukratko :cool:
 
Slažem se, Mirka.
Volim zbirku Petrovićevih priča Sve što znam o vremenu. Laka, snažna, naizgled obična, a tako puna, životna, divna, krhka.
Sitničarnica je odblesak moje duše. Volim je. Kao i Opsadu.
 
Mirka Šizika:
Tako'e ...trebalo je napisati upozorenje crvenim slovima da nije za emotivno labilne :(
Kliknite za proširenje...

Da ...pogotovu kad su deca u pitanju

Nošena lošem iskustvom koje nikad nikom ne bih poželela počela sam tako da reagujem. Kad pročitam ovako nešto srce mi se stegne u grudima osetim bol , nalik nekom pritisku koji ne dozoljava da dođem do vazduha i osetim da mi se želudac grči i puni nekom mučninom .
Sin mi je bio mali i otišli smo u Dom Zdravlja da primi injekciju. Usled visoke temperature uključili su mu Brufen.
Kad smo se vratili iz Doma Zdravlja , spustila sam već umorno i uspavano dete na krevetac.
Trebalo je da ga presvučem ... stavim obloge.
U jednom trenutku videla sam braon pege kako mu se šire telom ...
Trenutak je bio potreban da ga izvučem iz postelje i na rukama odnesem do Doma Zdravlja.
Nisam imala vremena ni supruga da pozovem kolima da me odveze. Poziv , objašnjavanje , čekanje ...sve je bilo gubljenje vremena....
Nosila sam ga u rukama i molila se da stignem na vreme . Njegov život je bio u mojim rukama.... rukama , ne nogama ...
Bilo je važno samo da na vreme stignem .
Prigrlila sam ga i molila se ... Molila se Bogu u koga ne verujem da postoji ...........ali šta tog trenutka ostane čoveku .
Trčala sam ... sa njim u naručju.
Stigla sam na vreme , dali su mu injekciju ....alergija na Brufen.
Zato.... slobodno me nazovi labilnom ali već viđene situacije nateraju čoveka da se u nekom tekstu prepozna i odreaguje drugačije od drugih .
Izvinjavam se zbog ovog teksta na temi ali sam osetila potrebu da napišem sve ovo uz ovaj post.
 
Poslednja izmena:
Poznato vam je da sam si kupila Zlatno runo prošle godine povodom jubilarne nagrade, jelte, ali ga nisam ni počela. Mnogo bre glomazne knjige, ko cigle, samo su za kućnu upotrebu. Letos sam prešišala Aleksandrijski kvartet, ovo ću na narednom letnjem raspustu. To je roman- saga o porodici Njegovan - Turjaški, posmatrana od 1361. do 1941. godine, dakle 580 godina istorijskog vremena. Likovi i događaji su u intertekstualnoj vezi sa ostalim Pekićevim delima (Hodočašće Arsenija Njegovana, Agronautika,, Graditelji...)
Eto...
 
Hvala Rado!
Obožavam porodične sage, naročito ako su u nastavcima....kao moja kompatibilna Ester - samo da su što "deblje" ( znam, znam, svinje su debele, knjige su obimne....zato sam i dodala navodnike).
Nadam se samo da nema mnogo filozofije i apstraktnog...
 
nightmare:
ehhh
došli smo do prebrojavanja stranica ...
Kliknite za proširenje...

Počela sam jutros Umetnost vožnje po kiši, roman koji se prodaje ovih dana uz Gloriju. Nisam kupila, pozajmila sam iz biblioteke. Interesantno je to da je pripovedač pas. Inače knjiga je posvećena Ajertonu Seni, on je najbolje vozio po mokrom terenu. Laka literatura, štono kažu za plažu, ja sam u oba pravca busom već stiga do 56. strane.
 
Dečko (Đorđe) dovršava prvi deo Runa. Dopada mu se. Ja se, zbog obima dela, još nisam usudila. šteta da počnem, a ne dovršim.

Da se pohvalim, počću uskoro da s eu Gradskoj biblioteci bavim radom sa decom sa Dečjeg odeljenja u okviru nekog radioničarskog, književnog kutka. :)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top