Biblioteka 2

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Cao Kanela!
Ovde je bilo nezamislivo od udara gromova i munja.
Pa to kao da su se ``bogovi`` gore ubijali od batina.
Ja ovakve nepogode ne pamtim u svom zivotu kao ove sto su ove godine bile.
To je nezamislivo od bljeskanja, udara, pa eto oba TV-a su mi se pokvarila upravo zbog tih el. praznjenja.
Tako bar kaze majstor. I da nisam jedina koja je ostala bez televizora, onih klasicnih ``sanduka``...
Koliko ce me rebnuti nisam pametna. :(

Juce sam procitala cak dva romana.
Dobro, jedan je Patersonov ``U najgorem slucaju`` (za mene laganica), a drugi roman je ``Selo ludaka`` Natalije Kljucarjove, na predlog moje predobre bibliotekarke. Sve u svemu, roman nije los, govori o Rusiji, o trazenju mesta u svetu i smislu zivota. Slika nam razlicite likove, posto Moskovljanin odlazi na selo da predaje istoriju... a u blizini se nalazi Selo ludaka... Drugi deo su dokumentarne price o njenim putovanjima. Najvise mi se dopala kako je opisala Pariz. Naravno, opisuje i ruske gradove... Roman nije obiman oko 200 strana. Ocas posla sam je procitala.
Sada citam Zovem se secanje, lici na Vremeplovcevu zenu.
 
Poslednja izmena:
Samo da se javim pre odlaska na plažu..
Let je kasnio citav sat zbog nevremena u Bgd,ali stigosmo..
Ovde je divno...odlična klima,ostrvo je neobicno, divlje,more podseća na okean..potpuno novo iskustvu u odnosu na ostrva koje smo obisli..

Jedne godine sam procitala 8 knjiga na letovanju,a naredne ponela samo dve, pa nisam imala izbor..zato sada toliko...
Prvi je brak..i stizemo sve.. :-)
Pocela sam Sobu ljubavnika , javljam utiske...Da li je moguce da rada ima samo tu sa spiska?
Znaci da sam dobro birala u cilju novih utisaka..
Divni su mi i dragi svi vasi komentari...
Ljubim vas puno
 
Ima jedna knjiga češkog pisca Vladislava Vančure Rozmarné léto, koja nije prevedena, ali je po njoj čuveni reditelj Jirži Mencl snimio istoimeni film, preveden kao Hirovito leto.
Hirovito leto / (Rozmarné léto, 1968, 74min)
Jedan od najlepših filmova slavnog reditelja. Učmalu atmosferu gradića remeti iz korena dolazak cirkusa i dosadna kiša koja preti da upropasti divno leto... Dobitnik nagrade na festivalu u Karlovim Varima.
E to je baš jedno ovakvo leto. Dešava se u nekoj banji, stalno onako oblačno, pada kišica.... Imam knjigu, nisam je čitala, a nisam sigurna ni da bi mi prijala po istom takvom vremenu.
 
Tako je i moj suprug dodao moje srpsko, pa sad svi imamo grcko-srpsko prezime - i on i ja i Jovan. :)
Iscitala sam pola zaostalih postova sinoc, pola sad, i samo da javim da sam to uspela a sutra cu da vam pisem. Prekasno je da bih formulisala smislene recenice a svasta sam novo procitala.

Ćao, Kanela, propustih da te pozdravim, a ti si vredno iščitala sve što smo mi u medjuvremenu pisali.
To je baš lepo što je tvoj muž uradio. Stvarno, zašto bi samo žene menjale prezime. Zar nije lepše tako, da oboje (i deca) imate oba!
 
A za Tijaga, pa sad mi je još draži. I baš sam se pitala otkud to Tiago.
I čim je on gostovao kod Velje znači da nije neki običan lik.
A bogami nije ni za bacanje :flert:
gl-adoz1-1.jpg

Mislis, moze za bacanje al' na krevet? :mrgreen: :zcepanje:

btw, slazem se da je za Kerefeku dobar izbor Dnevnik sludjene mlade :lol:
 
Tako je i moj suprug dodao moje srpsko, pa sad svi imamo grcko-srpsko prezime - i on i ja i Jovan. :)
Iscitala sam pola zaostalih postova sinoc, pola sad, i samo da javim da sam to uspela a sutra cu da vam pisem. Prekasno je da bih formulisala smislene recenice a svasta sam novo procitala.

E baš lepo. Tim više da deca, biće nadam se množina, nose sa sobom obe kulture i obe porodice.

Ne znam jesam li pominjala, moja nana, odnosno njena porodica su bili Grci. Nakon doseljavanja u Srbiju oni su svoje grčko prezime posrbili, odnosno dodali mu -ić, uzeli su slavu i izigravali Srbe celog života. Meni je to sada iz ovog ugla strašno, poništili su deo sebe, ali bila su druga vremena, imali su svoje razloge. Jedino, nisu menjali imena, te su moja nana, njene sestre i braća sa izrazito grčkim imenima imali srpsko prezime.
 
Juce sam procitala cak dva romana.
Dobro, jedan je Patersonov ``U najgorem slucaju`` (za mene laganica), a drugi roman je ``Selo ludaka`` Natalije Kljucarjove, na predlog moje predobre bibliotekarke. Sve u svemu, roman nije los, govori o Rusiji, o trazenju mesta u svetu i smislu zivota. Slika nam razlicite likove, posto Moskovljanin odlazi na selo da predaje istoriju... a u blizini se nalazi Selo ludaka... Drugi deo su dokumentarne price o njenim putovanjima. Najvise mi se dopala kako je opisala Pariz. Naravno, opisuje i ruske gradove... Roman nije obiman oko 200 strana. Ocas posla sam je procitala.
Sada citam Zovem se secanje, lici na Vremeplovcevu zenu.

E ja sam baš skoro pročitala obe. Patersona sam progutala časkom, ali mi je bio bez veze. A ovo Zovem se sećanje... Ma nije mi bilo ni bez veze, nego još gore.

Al', moje mišljenje ne treba uzimati za ozbiljno. Ja sam hejter. Rekla mi moja deca. A ja njima sve verujem.:mrgreen:

Kako se tebi sviđaju?
 
Patersona sam i ja procitala za pola dana. Nista narocito.
A Zovem se secanje (inace, pala sam na naslov a ne na radnju) dok sam je birala, pa onako... kao sto sam i napisala - lici mi na Vremeplovcevu zenu, sem sto mi je Vremeplovceva zena ipak malo ne znam kako to da objasnim - ozbiljnija; ili sam vec oguglala na ta putovanja kroz vreme o kojima pisu oboje pisaca, pa ne znam da razgranicim koja je knjiga efektnija i samim tim vrednija za citanje.
I Selo ludaka me nije bas odusevilo. Blizu sela gde se smestio glavni junak ovog romana je smešteno to Selo ludaka, čiji su stanovnici, iako su proglaseni ludima, mudriji od ostalih, "normalnih" ljudi... i tako.
 
E baš lepo. Tim više da deca, biće nadam se množina, nose sa sobom obe kulture i obe porodice.

Ne znam jesam li pominjala, moja nana, odnosno njena porodica su bili Grci. Nakon doseljavanja u Srbiju oni su svoje grčko prezime posrbili, odnosno dodali mu -ić, uzeli su slavu i izigravali Srbe celog života. Meni je to sada iz ovog ugla strašno, poništili su deo sebe, ali bila su druga vremena, imali su svoje razloge. Jedino, nisu menjali imena, te su moja nana, njene sestre i braća sa izrazito grčkim imenima imali srpsko prezime.

Bas zanimljivo kamenita :) Znaci i ti imas grcke krvi :)
A znas li kad su se doselili?
 
E baš lepo. Tim više da deca, biće nadam se množina, nose sa sobom obe kulture i obe porodice.

Ne znam jesam li pominjala, moja nana, odnosno njena porodica su bili Grci. Nakon doseljavanja u Srbiju oni su svoje grčko prezime posrbili, odnosno dodali mu -ić, uzeli su slavu i izigravali Srbe celog života. Meni je to sada iz ovog ugla strašno, poništili su deo sebe, ali bila su druga vremena, imali su svoje razloge. Jedino, nisu menjali imena, te su moja nana, njene sestre i braća sa izrazito grčkim imenima imali srpsko prezime.
Tako je i deda Vlada Georgijeva radi bezbednosti zamenio prezime Đorđević bugarskim, dok je živeo tamo na granici, Slušala sam kad je jednom pričao.
 
Pročitala sam Natalijin dnevnik. Divna knjiga, ruski mentalitet je sličan našem. Geneza jednog ludila koje je kulminiralo smrću. To se i ovde dešava sve češće, mnogi ljudi su u bezizlaznoj situaciji, bez posla, novca, još ako su i emotivno napukli, ostavljeni, smrt im dođe kao spas. Nažalost...
Na momente sam bila nezadovoljna prevodom, tipa: "griz je zagoreo, kuvati ona ne ume", ili kad se obraća svom psu sa "kuco moj". Nekako mi je paralo uši...
 
Poslednja izmena:
Pozdrav svima!

Vidim da se Korekcije često pominju. Baš sam nekidan mislio da je počnem, ali sam se ipak odlučio za Večernji akt, Pavao Pavličić (NIN-ova nagrada 1981. ako se ne varam). Ali će Korekcije sigurno biti moja sledeća knjiga, tako da bih želio da podržim sve koji je čitaju, tako da možemo razmijeniti utiske.
 
Pozdrav svima!

Vidim da se Korekcije često pominju. Baš sam nekidan mislio da je počnem, ali sam se ipak odlučio za Večernji akt, Pavao Pavličić (NIN-ova nagrada 1981. ako se ne varam). Ali će Korekcije sigurno biti moja sledeća knjiga, tako da bih želio da podržim sve koji je čitaju, tako da možemo razmijeniti utiske.

Večernji akt bio mi je glup do bola. A te godine je dobio NIN-ovu nagradu ispred Ca.Bluesa Mike Oklopa. :udriglavu:
Kraj mandata je mnogo bolja Pavličićeva knjiga.

A Korekcije su sjajne, mada ja i dalje mislim da je Sloboda bolja knjiga. Mislim da ipak neću sad početi taj The Twenty-Seventh City. Neke druge knjige mi se vrzmaju po glavi.
 
Pozdrav svima!

Vidim da se Korekcije često pominju. Baš sam nekidan mislio da je počnem, ali sam se ipak odlučio za Večernji akt, Pavao Pavličić (NIN-ova nagrada 1981. ako se ne varam). Ali će Korekcije sigurno biti moja sledeća knjiga, tako da bih želio da podržim sve koji je čitaju, tako da možemo razmijeniti utiske.

Večernji akt bio mi je glup do bola. A te godine je dobio NIN-ovu nagradu ispred Ca.Bluesa Mike Oklopa. :udriglavu:
Kraj mandata je mnogo bolja Pavličićeva knjiga.

A Korekcije su sjajne, mada ja i dalje mislim da je Sloboda bolja knjiga. Mislim da ipak neću sad početi taj The Twenty-Seventh City. Neke druge knjige mi se vrzmaju po glavi.

Cao momci!
Pozdrav i vama i dolazite nam cesce!
Volim Pavlicica da citam, ali dugo nisam.
Uzeh 1999. od Pekica. Valjda cu ga razumeti. ;)
 
Pročitala sam Natalijin dnevnik. Divna knjiga, ruski mentalitet je sličan našem. Geneza jednog ludila koje je kulminiralo smrću. To se i ovde dešava sve češće, mnogi ljudi su u bezizlaznoj situaciji, bez posla, novca, još ako su i emotivno napukli, ostavljeni, smrt im dođe kao spas. Nažalost...
Na momente sam bila nezadovoljna prevodom, tipa: "griz je zagoreo, kuvati ona ne ume", ili kad se obraća svom psu sa "kuco moj". Nekako mi je paralo uši...

Ide na spisak, hvala Krasuljak moj, samo da uzmem od nekog drugog izdavaca, posto i ja ne volim bas takav prevod.
Pored ovih sto sam procitala i nju da nabavim, pa da mrem. Dosta je bilo.
Sto bi rek`o Manda u Lepim selima.. ``Idem kuci, dosta je...``
To je cudo jedno, ostalima mogu da pomognem, ali sebi ne.
 
Večernji akt bio mi je glup do bola. A te godine je dobio NIN-ovu nagradu ispred Ca.Bluesa Mike Oklopa. :udriglavu:
Kraj mandata je mnogo bolja Pavličićeva knjiga.

A Korekcije su sjajne, mada ja i dalje mislim da je Sloboda bolja knjiga. Mislim da ipak neću sad početi taj [I]The Twenty-Seventh City[/I]. Neke druge knjige mi se vrzmaju po glavi.

I meni je knjiga malo cudna, sacekaj da ja procitam barem pola knjige jer cu tek onda umeti nesto pametno da kazem. Za sada ne zvuci
mnogo obecavajuce, a i nikakvih slicnosti nema sa prve dve. Doduse ne znam redosled kako ih je pisao.

Radi se o gradu St.Luis koji je u davna vremena ( pocetkom dvadesetog veka )bio prosperitetniji i od Chikaga ( treci po bogatstvu,
urbanizovanju, ekonomiji) , predvidjen jebio i za prvo mesto, ali je osamdesetih ( kada se i dogadja radnja) spao na dvajessedmo mesto. Otuda i naslov,
Citam ga prilicno bezvoljno, moracu da ga " presecem" ( kao spricer) Forsterovim Morisom ( Maurice).
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme


Back
Top