Biblioteka 2

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Lamar, bas je zanimljiv ovaj tvoj izbor literature, i obicno citas nesto za sta nikad ranije nisam cula :ok:
Ja sam procitala 'Buda na tavanu', Dzuli Ocuka, Mono i Manjana, oko 150-200 strana.
Uh, zene...
Ova me knjiga mnogo pomerila i dva dana nista drugo ne uzimam da citam i smisljam sve vreme sta ovde da vam napisem.
Knjiga je dobila neku nagradu, mene je recenzija vrlo privukla da je kupim i procitam, pocetak je vise nego obecavajuci, stil zaista nesvakidasnji i srecem se sa takvim nacinom pripovedanja po prvi put.
Ali atmosfera knjige je takva da ne znam zaista kome bih je preporucila. Mnogo sudbina u jednoj knjizi, i sve su tragicne, da vam se stegne zeludac.
Ne znam sta bih vam rekla...
 
Jednu sam prestala da čitam,nikako mi se ne dopada."Strah od emigracije" - Žarko Radaković

Ovu sam završila "Ne idimo nocas psima"– Aleksandra Fuler.Kod nje me nije oduševio pisac,nego sama životna priča.Sve je nekako dokumentarno,kao da sam odgledala film.Obično knjige o Africi budu takve,ili ja samo njih po tome pamtim.:confused:

Jako me nervira net,i to samo na Krstarici.:eek: Ne mogu da skrolujem,samo skače bez veze.:evil:
 
Kanela ima novi avatar. Lep!

Puno su ovde pominjani i Buda na tavanu i Ne idimo nićas psima.
Ja nikako da završim Kunderu, ostalo mi par strana još od prošle nedelje. A uporedo počinjem i Kafkin Zamak.
 
Ja sam u novoj biblioteci nasla samo jedan komentar o Budi. Ostalo su moji postovi gde pominjem da planiram da ga kupim, pa da sam ga narucila, i na kraju da je stigao :rumenko: :zcepanje:
Sutra cu pretraziti i staru, sad mi muz stoji nad glavom i ceka da odem off.
Hvala za avatar, Bi :)
 
Završila sam jutros Kunderu Usporavanje, Identitet, Neznanje. Odlična su sva tri romana. Pošto sam već u par navrata pominjala, sad mi se, naravno sve izmešalo i prva dva sam zaboravila, pa ću se zadržati samo na Neznanju.
Tu se pisac bavi problemom emigranata, njihovog odlaska iz zemlje, povratka u zemlju, odnosa ljudi iz stare i nove zemlje prema njima i njih prema ljudima. Više bi možda za ovaj roman odgovarao naslov identitet. Vešto on tu gradi likove i sudbine i zanimljivo ih dovodi u vezu posle više desetina godina.
I Irena i Jozef nezavisno jedno od drugog dolaze u Prag dovoljno vremena posle plišane revolucije, kada je već uspostavljen i zaživeo novi poredak. Vrlo brzo uvidjaju da im u Češkoj više nije mesto, da za ljude koje su ostavili (Jozefov brat i Irenine prijateljice) više skoro da i ne postoje, da ne znaju kako da se odnose prema njima. Ništa više nije isto, zemlja se promenila, ljudi su se promenili, jezik se promenio. A oni u tim promenama nisu učestvovali i ne mogu da ih razumeju. Niko sada ne pominje stradanja iza "gvozdene zavese", gubitke poslova, prava na studiranje, maltretiranje rodbine onih koji su emigrirali. Ali to je sve vreme prisutno, jer su oni svojim odlaskom uticali na sudbine svojih bližnjih. I sad ih oni ne žele nazad. Da li su im oprostili? Teško! Da li su zaboravili? Nikako! Da li su prešli preko svega? Šta su drugo mogli!? Svi su prihvatili svoju sudbinu, izabranu ili nametnuti i potrudili se da izvuku od života koliko su mogli i umeli. I na kraju izgleda da su ti ljudi koji su ostali imali bogatije živote i ostvarili značajnije ciljeve, nego ovi što su otišli, pa sad (kad je i u njihovoj zemlji demokratija i sloboda) više nisu interesantni onima koji su ih prihvatili (u Francuskoj i Danskoj....)

Od mene srdačne preporuke za jedan (odnosno 3 u 1) malo ozbiljniji roman, sa tananim analizama ljudske psihe, prijateljskih i porodičnih odnosa, istorije, ljubavi, strasti.....
 
Poslednja izmena:
Emocija:
Jednu sam prestala da čitam,nikako mi se ne dopada."Strah od emigracije" - Žarko Radaković

Ovu sam završila "Ne idimo nocas psima"– Aleksandra Fuler.Kod nje me nije oduševio pisac,nego sama životna priča.Sve je nekako dokumentarno,kao da sam odgledala film.Obično knjige o Africi budu takve,ili ja samo njih po tome pamtim.:confused:

Jako me nervira net,i to samo na Krstarici.:eek: Ne mogu da skrolujem,samo skače bez veze.:evil:
Kliknite za proširenje...

nightmare:
Uzela sam juče Ne idimo noćas psima ...javljam se nakon čitanja
Kliknite za proširenje...

malavelika:
odlicna je, vec sam pisala o njoj ovde
jedna od retkih laguninih hit knjiga za koju se nisam pokajala sto sam je kupila
Kliknite za proširenje...
Po tvojoj (i još nekih odavde) preporuci sam je i uzela.
Ta knjiga je meni bila odlična. Dokumentarna. Kao da sam gledala one negdašnje :heart: emisije o Africi :)

PS Te "...i jos neke..." su Bambika :heart: i Moja Milica :heart:
 
Poslednja izmena:
Mrs.Bi:
Završila sam jutros Kunderu Usporavanje, Identitet, Neznanje. Odlična su sva tri romana. Pošto sam već u par navrata pominjala, sad mi se, naravno sve izmešalo i prva dva sam zaboravila, pa ću se zadržati samo na Neznanju.
Tu se pisac bavi problemom emigranata, njihovog odlaska iz zemlje, povratka u zemlju, odnosa ljudi iz stare i nove zemlje prema njima i njih prema ljudima. Više bi možda za ovaj roman odgovarao naslov identitet. Vešto on tu gradi likove i sudbine i zanimljivo ih dovodi u vezu posle više desetina godina.
I Irena i Jozef nezavisno jedno od drugog dolaze u Prag dovoljno vremena posle plišane revolucije, kada je već uspostavljen i zaživeo novi poredak. Vrlo brzo uvidjaju da im u Češkoj više nije mesto, da za ljude koje su ostavili (Jozefov brat i Irenine prijateljice) više skoro da i ne postoje, da ne znaju kako da se odnose prema njima. Ništa više nije isto, zemlja se promenila, ljudi su se promenili, jezik se promenio. A oni u tim promenama nisu učestvovali i ne mogu da ih razumeju. Niko sada ne pominje stradanja iza "gvozdene zavese", gubitke poslova, prava na studiranje, maltretiranje rodbine onih koji su emigrirali. Ali to je sve vreme prisutno, jer su oni svojim odlaskom uticali na sudbine svojih bližnjih. I sad ih oni ne žele nazad. Da li su im oprostili? Teško! Da li su zaboravili? Nikako! Da li su prešli preko svega? Šta su drugo mogli!? Svi su prihvatili svoju sudbinu, izabranu ili nametnuti i potrudili se da izvuku od života koliko su mogli i umeli. I na kraju izgleda da su ti ljudi koji su ostali imali bogatije živote i ostvarili značajnije ciljeve, nego ovi što su otišli, pa sad (kad je i u njihovoj zemlji demokratija i sloboda) više nisu interesantni onima koji su ih prihvatili (u Francuskoj i Danskoj....)

Od mene srdačne preporuke za jedan (odnosno 3 u 1) malo ozbiljniji roman, sa tananim analizama ljudske psihe, prijateljskih i porodičnih odnosa, istorije, ljubavi, strasti.....
Kliknite za proširenje...
E, sad se meni ovo čita. Tako si je lepo pretstavila.
Ček da vidim ima li je moja biblioteka. Ima :) Ode na spisak.
 
*moonlight*:
Tako mi se čita nešto iz književnosti za decu.
Ako mi se posreći ta stručna praksa u Biblioteci, na Dečjem odeljenju, svakako da ću zakrpiti rupe i nedostatke u domenu dečje književnosti.
Kliknite za proširenje...
Evo sad si me opet podsetila da hocu (al nikako) da pročitam Hajdi :heart:

Kanela:
Lamar, bas je zanimljiv ovaj tvoj izbor literature, i obicno citas nesto za sta nikad ranije nisam cula :ok:
Ja sam procitala 'Buda na tavanu', Dzuli Ocuka, Mono i Manjana, oko 150-200 strana.
Uh, zene...
Ova me knjiga mnogo pomerila i dva dana nista drugo ne uzimam da citam i smisljam sve vreme sta ovde da vam napisem.
Knjiga je dobila neku nagradu, mene je recenzija vrlo privukla da je kupim i procitam, pocetak je vise nego obecavajuci, stil zaista nesvakidasnji i srecem se sa takvim nacinom pripovedanja po prvi put.
Ali atmosfera knjige je takva da ne znam zaista kome bih je preporucila. Mnogo sudbina u jednoj knjizi, i sve su tragicne, da vam se stegne zeludac.
Ne znam sta bih vam rekla...
Kliknite za proširenje...
To ti se samo čini jer ja dosta čitam ove naše doomaće pisce :)
A ovo ostalo čitam sve skoro isto kao i vi :zag:
 
  • Podržavam
Reactions: Em.
ja ništa ne čitam pod milim bogom, sem na poslu što moram i o Istanbulu što hoću :D
sutra ću da odem da vratim onu knjigu za koju mi sleduje kazna, a ove 2 što sam uzela neću :mrgreen:
počela sam Malo ostrvo...hmmmm
i čekam esterkin izveštaj kojim će da potkrepi slike koje kači :ceka:
 
Poslednja izmena:
Pa ebote Ester, Danče išla vozom i do Istanbula pročitala Pamukov Istanbul (ako se ne varam, a čini mi se da se ne varam).
Šta ćes ti u avionu pročitati? Dok poletiš evo si već i sletela :lol:
 
i da ispričam jednu anegdoticu :mrgreen: koja se desila na aerodromu u povratku

sjela ja đe je bilo mjesta, na kraj...sačekala da se neki dignu, zovu oni da se ide U Bremen, a Bremen isti izlaz kao za Pg..i vidim na onom kao stoliću pored sjedala., hrpu nepročitanih novina...počnem ja da riškam po njima...vidim sve turske, al' bi mi nešto u mozgu daj šta daš...ajd bar ću slike pregledat...i nagnem se ja fino, po meni je to bilo ono novine na izvol'te, aerodromske, samoposluživanje...uzmem neke..najdeblje, metar sa metar...i krenem ja da čitam, to što mogu...vidim ja vrti se neki čovjek oko mene, pa me zagleda, pa otvara torbu, pa riška nešto po njoj, ...ništa ja, nije to moj posa'...a i inače su me prilično zagledali po Turskoj :per: pa sam se navikla...čitam ga ja što mogu...a izgleda bila neka žuta štampa, pa slika i reklama ne fali....čujem ja ove moje kako se kikoću, al' me i to ne zanima...i u jednom momentu obraća je meni ovaj čovjek...ajlahajladajlabajla...ja ga iskulirah..on opet hajlabajlaISKAbajlaISKA...ajdont anderstend eniting pa ti hajlaj do ujutru...on pokazuje na novine..otprilike kako ne razumiješ kad čitaš..i pokazuje kako ih ja listam...ove ovaamo već vrište od smijeha...šta vam je...ama meni se BAŠ čitaju ove turske novine...ovaj uzeo neki keks da jede iznad mene i opet hajlaISKAbajlaISKA...što će ovaj od mene...šta ISKA...i upalili mi sijalica da je iskati u stvari tražiti..on meni traži jadan svoje novine...ja mu ih odma presavih i dajem...neže on da ih užme...ovi zovu za Bremen on onda ubrzano hajlabajladajla..al' ne iska ništa...ostavi i onaj keks i ode kukavac..e, onda smo svi počeli da se cerekamo, cijela čekaonica...i onaj dečko što nas usmjerava pita hoću li i ja za Bremen...
 
onda imam jednu divnu sliku pored mermerne knjige..to neka pjesma od nekoga...:mrgreen:

a imam i sliku od jednoga suludnjaka što je sjeo prekoputa mene na brod i tako ozinut ostao cijelo vrijeme krstarenja...sredio se kukavac, pod odijelo...

a u Dolmi, kad sam izašla iz harema i sjela da se odmorim, nagrnule mačke put mene, jedno 5-6 njih, njegovane, debele, mazne...islikavao me silni narod sa mačkama..tako da ako izletim nekom japancu ili tamo nekom iz dalekih zemalja na slike da se ne čudite
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top