"По делима ћете их познати"
Најновије акције:
ПОМОЋ СРБИМА У ОРАХОВЦУ И ВЕЛИКОЈ ХОЧИ
У суботу 24. маја 2008, на дан Св. Ћирила и Методија, чланови Отачаственог покрета Образ посетили су србске енклаве у Ораховцу и Великој Хочи и манастире Пећка Патријаршија, Дечани и Зочиште. Том приликом становницима енклава допремљено је преко 10 тона помоћи.
Акција прикупљања помоћи за житеље Ораховца и Велике Хоче, коју је Отачаствени покрет Образ извео у сарадњи са људима добре воље из више србских градова, била је непосредан повод нашег боравка на Косову и Метохији. Благословом Божијим, обезбедили смо преко 10 тона основних животних намирница, више стотина књига духовне садржине и 300 кг разних слаткиша за децу која која већ девет година живе и расту окружена бодљикавом жицом и којима је на најбезобзирнији начин ускраћено право на нормалан живот. Међутим, ни тако тешки услови живота нису сломили дух деце из Ораховца и Велике Хоче. Колико нас је само одушевила њихова радост када смо им донели мајице са знаком Образа, а потом још и више смелост са којом су их обукли! Јер, за то је потребно имати храбрости чак и у "слободном" делу Србије, а камоли овде где се опасност просто осећа у ваздуху.
Кад је реч о самом путу, прва станица је била Косовска Митровица, одакле смо се, након срдачног поздрава са браниоцима града, легенрадним "Момцима са моста", запутили ка Пећи и Пећкој Патријаршији. Многи Образовци који су први пут крочили на тло Метохије били су запањени очигледном неправдом – усред најгорег варваризма којим је окупирана сама Пећ, налази се светиња неописиве лепоте, која на први поглед сама прича причу о Светим србским Архиепископима и Патријарсима, Светим Краљевима и Царевима, о сјају и слави Државе коју су створили, о њеном страдању, али и Васкрсењу! Јер, видевши веру и љубав које исијавају из Игуманије и монахиња Пећке Патријаршије, постаје јасно да ће Васкрсење, једнога дана, неминовно доћи!
Следеће одредиште на нашем путовању били су Високи Дечани. Ако је неко и постао малодушан видевши успут како су и колико су хорде клана Харадинај (тренутно неприкосновеног владара тог краја) загадиле Свету србску земљу, морао је изгубити све трагове те малодушности после поклоњења Светом Краљу Стефану Дечанском и заменити је тврдом вером у освету и победу!
Осокољени поклоњењем Светом Краљу, наставили смо пут за србску енклаву у Ораховцу. Тамо смо остали задивљени али и постиђени храброшћу и чврстином вере оних 350 Срба који су остали окружени са 30.000 Шиптара, не желећи да напусте своја огњишта и гробове својих предака упркос свим страхотама и недаћама кроз које пролазе и дан-данас. Неизмерна захвалност тих људи Образу, по њиховим речима "једином правом србском покрету", коју су исказивали на сваком кораку, само је подстакла нашу још већу захвалност њима који свакодневно животом бране и доказују тврдњу да је Косово и Метохија – Србија!
На свега пар километара од Ораховца налази се Велика Хоча, чисто србско село чијих 700 житеља чува и негује чак 12 цркава, винограде из чијег се грожђа и дан-данас прави чувено дечанско вино и винице (винска спремишта) подигнуте у доба Цара Душана. Након посете овом чудесном селу, наставили смо оближњем манастиру Зочиште, потпуно разореном у шиптарском погрому од 17. марта 2004. године. Трудом доскорашњег Игумана о. Петра Улемека манастир је обновљен и сада се поново на врху његовог звоника вијори србска тробојка! И док су изнад самог манастира, окруженог бодљикавом жицом и војницима КФОР-а, Шиптари направили депонију шута од срушених србских кућа, а испод манастирских зидина оскрнавили гробље и уништили све крстове и надгробне споменике, дотле се из ове Светиње, као у инат свему томе, уздиже мирис тамјана и молитва Богу за многострадални србски народ.
Након свега доживљеног и учињеног, дугујемо неизмерну захвалност како нашим домаћинима, тако и свим људима који су помогли у прикупљању и допремању помоћи. То посебно важи за браниоце Косовске Митровице, чувене "Момке са моста", уз чије пожтрвовање и несебичну помоћ смо успели да превазиђемо проблем због којег умало да останемо на пола пута, када се покварио један од аутобуса из наше колоне.
Захваљујући нашој браћи из Косовске Митровице који су још једном показали колико им је Образ на срцу, у касним вечерњим сатима смо кренули својим домовима. У мислима нам је остало наизглед тешко, тужно, али ипак лепо и поврх свега охрабрујуће ходочашће Светом србском земљом, Косовом и Метохијом. И ма колико србским непријатељима то било невероватно, нама је Шар-планина сваким даном све ближа и ближа...
Догодине у Призрену!
ЧЕКАМО ИХ!
Ево због чега "војвођански" сепаратисти траже нашу забрану, а толеришу мађарске фашисте
