Besplatna procena vrednosti - stari novac, marke, ordenje

numispista:
Forinta iz 1872 GYF ne postoji. 1871 GYF je prilično retka pogotovo u kvalitetu. Na Rauchovoj aukciji 85 prošle godine je u kvalitetu vzgl (XF) prodana za 6500 € + aukcionia provizija i takse.
Kliknite za proširenje...

Postoji 1872 GYF verovatno kao proba , ja sam na nekoj Madjarskoj aukciji video komad koji je ponudjen za 9000 E jako izlizan ali autentican samo je u ono vrema verovatno upao u opticaj , posto je organizator aukcije njihovo numizmaticko drustvo ne postoji mogucnost na je neka prevara
 
Gospodine Miljkoviću,

Kako da Vas ubedim da pričati o nečemu što podleže zakonskim sankcijama, NIJE zakonski kažnjivo i da se to zove sloboda govora.

Nigde u zakonu ne piše da se ne sme pričati o detektorima, kopanju zakopanog blaga i sličnim temama.
U 99% slučajeva to su samo slatke priče koje pokrenu maštu i ništa više.

Da li biste zaključali i temu u kojoj bi se pisalo o tome gde je abu musa al husein mustafa...itd. kupio bombu pa se negde razneo, da neko odavde ne bi to uradio?
 
Za Tjudora, mnogo mi se svidja ova slika tvoja koju si postavio, rijec je o kovanici 1 ili 2 dinara iz 1890 (nema reversa pa ne znam nominalu). Nije poznato tacno kojim povodom su izradjeni, ali je vrlo izvjesno da su vanredno otkovani za poznatog sakupljaca, grofa Filipa Ferrarija de la Renotije koji je bio veliki numizmaticar i prijatelj Srbije, i koju je svoju kolekciju ostavio Narodnom muzeju Beograd a u kojoj se nalaze i 2 ova komad (inace u istoj toj njegovoj kolekciji se nalazi i 13 crnogorskih zlatnika od cega 3 komada od 100 perpera). Komad od 2 dinara 1890 se javljao svega nekoliko puta na svjetskim aukcijama dok kovanica od 1 dinar nije nijednom. Inace dvodinarka ima jednu gresku, umjesto " 2 dinara" pise "2 dinar". kao kovnička oznaka pojavljuje se slovo "E". Ovakvu oznaku imala je kovnica u Karlsburgu (Gyula-Fehervar), ali kako je ta kovnica znatno ranije, prije 1890, prestala sa radom, vrlo je neizvjesno da li su tu iskovani.
U SAD na trzistu pojavile su se ove kovanice otkovane od aluminijum-bronze (kao sto je ova tvoja na slici), cijena im je 150 dolara po komadu. Obzirom da u vrijeme kada se pretpostavlja da su ovi novci kovani, aluminijum i njegove legure nisu bile upotrebljavane za izradu kovanog novca, vjerovatno se radi o naknadnim otkovima u aluminijum-bronzi u cilju spekulacije.
Izvor informacija knjiga:" Katalog novca Srbije i Crne Gore 1868-1918" autora Vojislav Mihailović i Dragoslav Glogonjac, Beograd 1973.
pozdrav
 
Postovane kolege kolekcionari, molio bih nekoga da mi pomogne oko identifikacije i procene ovog srebrnog rimskog nocica.
Osim toga molim i za savet:
Dali se ovakav novcic posto je srebrn CISTI ILI NE, i cime je najbolje ako se cisti da to i uradim.


018382501.jpg


018382617.jpg
 
То је новчић императора Probus-а (275-282). На аверсу пише "IMP C PROBVS PF AVG". Не видим шта пише на реверсу.
Чини се да на новчићу има трагова патине а, колико ја знам, сребро не добија патину те нисам сигуран да је у питању сребрењак. Наравно, можда грешим.
Што се вредности тиче, у то се нажалост не разумем.
 
@numispista: Нисам баш сигуран да ли сребро добија патину. Ево једног цитата:
"Silver coins do not develop patina. Silver darkens with age, which is referred to as toning. Thick black silver oxides, similar to patina, can develop in areas on a coin or cover it entirely. This is called horn silver. Horn silver is exceedingly difficult to remove and under the protruding oxide the silver is severely damaged because the oxide is made up mostly of the silver of the coin." (Извор: http://www.forumancientcoins.com)

@Jovkesrbin: Мислим да је Пробусов новчић није копија. Бар мени не делује тако.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top