Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.037
Ako do sad niste znali, vreme je da saznate:
mrzim brisanje komentara, mrzim editovanje, mrzim zaključavanje i brisanje tema (osim ako to nije volja postavljača), mrzim kažnjavanje, mrzim cenzuru.
Eto, mrzim.
Rado bih da teme, naročito ovakve, žive i da ljudi kažu šta god hoće. Da ostave svoja mišljenja, tj. trag.
E pa sad budite svesni da i vi ostavljate, jelte, neki trag. Taj trag će vas ovde definisati kao karaktere. Čak i da folirate, tj. pišete nešto što ne mislite, kad-tad taj trag zaokružuje jasnu celinu o vama. Znam, reći ćete da vas boli uvo, da je ovo samo forum, ali i vi i ja znamo da je to laž, i da svako, ama baš svako, želi da ostavi utisak pametnog, ili širokoumnog, ili izuzetnog, neobičnog itd.itd.
Ja neću da brišem ovu temu, i za sada nemam nameru da je zaključavam.
Ali, mogu i da se predomislim.
Što se tiče beskućnika, smeta mi, uznemiruje me kad je neko nesrećan i bedan. Ne osećam uvek empatiju; ponekad me saznanje o (nepoznatom) čoveku bez krova nad glavom ugrize za savest i podseti da, što sam starija, to sam manje sklona da izlazim iz moje zone komfora. Mogu samo da udelim siću prosjaku, međutim i da biram kom. Jednom sam razgovarala sa bskućnikom koji je insistirao da se rukujemo, a par minuta kasnije videla sam ga kako u žbunju prstima džara po g*vnetu ... i posle toga samo što (svoje) ruke nisam skuvala u vreloj vodi.
Davno, davno, dok sam se još borila za ljudska prava, shvatila sam da su ljudi gore zveri od životinja. Daš im prst, oni traže šaku; daš im šaku, oni bi da ti iščupaju ruku iz ramena. Pa ipak, i dalje gajim sažaljenje (što nije jednako saosećanju), ali rešenje tog složenog problema prepuštam drugima.
Eto, poklonih se i počeh i završih, a vi nastavite.
mrzim brisanje komentara, mrzim editovanje, mrzim zaključavanje i brisanje tema (osim ako to nije volja postavljača), mrzim kažnjavanje, mrzim cenzuru.
Eto, mrzim.
Rado bih da teme, naročito ovakve, žive i da ljudi kažu šta god hoće. Da ostave svoja mišljenja, tj. trag.
E pa sad budite svesni da i vi ostavljate, jelte, neki trag. Taj trag će vas ovde definisati kao karaktere. Čak i da folirate, tj. pišete nešto što ne mislite, kad-tad taj trag zaokružuje jasnu celinu o vama. Znam, reći ćete da vas boli uvo, da je ovo samo forum, ali i vi i ja znamo da je to laž, i da svako, ama baš svako, želi da ostavi utisak pametnog, ili širokoumnog, ili izuzetnog, neobičnog itd.itd.
Ja neću da brišem ovu temu, i za sada nemam nameru da je zaključavam.
Ali, mogu i da se predomislim.
Što se tiče beskućnika, smeta mi, uznemiruje me kad je neko nesrećan i bedan. Ne osećam uvek empatiju; ponekad me saznanje o (nepoznatom) čoveku bez krova nad glavom ugrize za savest i podseti da, što sam starija, to sam manje sklona da izlazim iz moje zone komfora. Mogu samo da udelim siću prosjaku, međutim i da biram kom. Jednom sam razgovarala sa bskućnikom koji je insistirao da se rukujemo, a par minuta kasnije videla sam ga kako u žbunju prstima džara po g*vnetu ... i posle toga samo što (svoje) ruke nisam skuvala u vreloj vodi.
Davno, davno, dok sam se još borila za ljudska prava, shvatila sam da su ljudi gore zveri od životinja. Daš im prst, oni traže šaku; daš im šaku, oni bi da ti iščupaju ruku iz ramena. Pa ipak, i dalje gajim sažaljenje (što nije jednako saosećanju), ali rešenje tog složenog problema prepuštam drugima.
Eto, poklonih se i počeh i završih, a vi nastavite.
