Beskrajna pesma

nisu vise potrebne suze
nema tajnih puteva koje treba naci
da bi se prenela zapecacena pisma
svako izletelo slovo do onog ko prima
stize
ni reci ne sluze da prenesu ono
sto nam samo Nebo pise
nisu vise potrebne suze
ni traganja
 
mogu ponoviti reci
a nisam ih pamtila
mogu svaki detalj i boju da nacrtam
a prazne sake masu prstima
Letite reci i slova
trci i bezi i vracaj se smelo
skaci i padaj i grli se
vedro
nasmej se mladosti i starosti
i placi i ridaj i srljaj i stradaj
i samo se meni nadaj :)
 
Kada bi grliti bilo lako
ljudi bi kao oblaci zaplovili
i mozda se sasvim spojili
praokean nekakav oformili
Ogromna bara od okeana
i para sto nad njom sanja
Ni koraka ni bola, to nije ni za vola!
Nista od ljubavi nema teze
i neka nas kais za nju veze
toj se posasti moze primaci jos samo pretnja
i sa njom ona luda pometnja
da nismo na putu pravom, ljubavnom
Kao da ikojih drugih puteva ima
Ali,
da nam se ucini da smo na putu pravom
ko blesavi bi poceli mahati glavom
i moguce da bi ta glava pomahnitala
na neku trecu stranu odskitala
Zato vezi nas Boze za vecna pitanja
 
nije tajna
to svaka bubica u tvojoj sobi zna
zaobilaze te mravi
dok spavas
Da samo na cas vidis za sobom
dok prolazis plocnikom
kako se travke sa rubova izviju za tobom
kako se zbunje uvrne,
ko da je vetar proso.
A ti, ne sluteci
namestas pramen sto ti je pao na oci
vracas ruke u dzepove, nastavljas
I kako da ti kazem,
da razbijam taj dvorski prizor
da remetim trepet tisine
koja sva peva
da si princ koji sneva
 
Ако у твоме срцу, постоји траг љубави,
Ако постоји, сјај твога ока мени дат,
Ако сам ти и мало драг,
Онда ме мораш убити,
Потегни мач, ја, водићу твоју руку,
Јер мораш, сада, да би живела,
Убити, заувек,
Јер ја сам твој, демон и анђео мира,
Твоја светлост и твоја тама,
Твој јецај, твоја лутња,
Понеки страх и твоја ћутња,
Можда последњи пут.
 
Sta tera coveka da
tako sigurno zna
sta sam ja
Kakav je strah
iza mracnog vela na ocima
Kakva je nemoc
u tim rukama
Cepaju se grudi
i izlecu ptice
prokljucavaju prolaz
I isticu crvene i zelene bujice
Ali, prilazi divljac i bubice
i hrane se nasred litice
i stezu ih ruke
i gledaju ih oci u oci
i kupaju
Koliko je drago leto mirovanja
toliko je draza zima slutnji i bezanja
uvijanja u slamu sto truli
umornu ceme pojesti crvi
 
I u teskom vapaju
dozivam nemila imena,
budim senke iz trave,
osecam let skakavaca u mraku.
Zelim da ovaj ten vecno traje,
ne znajuci da postojis,
ne znajuci za plava neba
sto se sire nad nama,
za mokre gore
sto leze pod nama...
 
Uzeh u ruku trenutak zore,
rodjene u magli jutra;
dadoh joj odsjaj zvezde u oku,
radost celu,
misao smelu
želju vrelu
i polen večne potrage za srećom.

Ne znajući da samo u tebi
postoji sreća,od mora veća.
I od svega veća...
 
sve bih ti rekla
sada, kada reci vise nema
rastocila bih snove
i nadanja
razrezala butine do kosti
i mesa rascvetala sve ti ispricala
sada, kada reci vise nema
pokupljeni pupoljci za caj
raskvaseni vodom proklijali
da budem parce peskulje
 
Svi su dolasci povratak nečemu,
najljepši od njih
do ljubavi vraćaju,
nježna šaputanja,prvi dodir,
sve do prve i jedine nevine ljubavi.
Moj dolazak je povratak tebi
učaurenoj među sjećanjima,
možda nikad ni znala ne bi
da sam te volio...izdali me
stihovi prvih ljubavnih pjesama
 
Stihovi, reči od duše,
Livade sećanja plave
I dubok uzdah mame.
Sećanja me guše
I poput vulkanske lave
Ostave tragove tame.
Da li nas pamtiš,
Da li se i ti vratiš
U kolonade snova,
U najlepša slova
Maštanja,
Šaptanja?
 
Uvek u krug,
nikad do kraja,
cekam neki novi put
da se vratim
stvarom zagrljaju
mladosti i slatkog neznanja,
da uzivam u strahu i ludostima.
A nesto me ova vremena
vuku u ponor
i mrak...
Salju na krilima vetrova
kijavice smrtonosice
da me zavedu
i odvedu
daleko... kroz zrak...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Silton
Književnost SAMO PRAH I PEPEO
Odgovora
0
Pregleda
192
Silton
Silton
Silton
Književnost " Adrenalin"
Odgovora
0
Pregleda
176
Silton
Silton
Silton
Književnost ZOMBI
Odgovora
0
Pregleda
169
Silton
Silton

Back
Top