Beskrajna pesma

А шта је тајна ако знаш је,
И чему трагач без трагања,
Без сунца зора не чека те...
Речи ти горке од чекања,
Ал оно само одговор је.
 
И три су меде питале зеку,
Што је у шуми нестала струја,
На батерије медењак пеку,
Пустињска свему крива олуја.

Мали је гремлин из авиона,
Бацао о'зго клетве на вука,
Лија у главу погођена...
Трчи и кука, кука ли, кука...
 
A mama svraka savila gnezdo,
Krilima svojim ptice stiti.
Mudro cuti,u sebi se misli:
"Gremlin liji razbio glavu?
Pa taj gremlin je sto posto u pravu!"

"Kakva hrabrost ".Progovori svraka:
"Skidam perje za takvog junaka!"
 
Poslednja izmena od moderatora:
Сврака без перја сад је на мети,
Црнога чорка папараца,
Грађанско-правном парницом прети,
Новини бројних читалаца.
 
Ja sam svraka, postena zenka.
Kako se usudjuje samo?!
Mene naso bez perja da slika
U krosnji nekog drveta tamo.
Kakav li prizor privuce cvorka
Ima od mene zgodnijih svraka?!
Ja sam majka svracica malih,
A njemu mogu da budem baka.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Голишавост је сада у моди,
Та то је чиста истина гола,
Ниси у моди, шта да се ради,
Смири се, узми траве од вола!

Као што сова мудра рече,
Није далеко то боље сутра,
Блажен је мудрост ко не стече,
Испирај мозак и дувај вутра!
 
Duvala bi svraka svracju travu.
Muz svrakan mi ne da
ni za zivu glavu.
Od volovske trave
pala mi je muka.
Tera me da spavam...
ma dodje mi da kukam.
Еј траво с поља мирисних,
Полегла траво свијена,
Свијена па завијена,
У шумски стајеш стих.

Легенде зец је причао,
И бајке меда смишљао,
Смишљао па залагао,
За твој мирис и дим.

Сврака се јадна збунула,
Погрешну траву дунула,
Сад не зна шта је спалила,
У хорор је потонула.

Чаробна траво спаси је,
Враџбином у свет врати је,
У небо може сунути,
И праву траву дунути.
 
Svraka u transu skakuce
poce u bunilu da krekece.
Samu sebe zacudi:
"Da li je svraka il
zivi u zabludi?!"
Pa na jednoj nozi skakuce
kao da nosi papuce.
Ludilo svu je obuze
pa spremi za jahanje mamuze.
 
А коњ се шапом чешкао,
Под водом шкрге мрешкао,
У свраку чудно буљио,
Не бил'је чврсту збунио.

Цела се шума скупила,
Сведоци овог лудила,
Кад сврака орла оседла,
Дал јој је трава пресела.
 
Poslednja izmena:
Orao krilima klepeta,
Svraka gluposti lupeta.
Pene niz kljun je pustila
i sasvim tiho izustila:
"Cela suma smeje se,
slike cvorkove raznose,
od mene postene domacice
svima se tresu nozice".
 
''Каква те мука сподбила,
Зар птичји грип си добила,
Планета цела тресе се,
А шума њима смеје се.''

А и зец ту се снашао,
Напуштен џоинт нашао,
Из грма нешто дими се,
И сав свет лепшим чини се.
 
Svraka sa orlom aterira.
Zeca poce da maltretira.
"Ti si buvu pustio
i gnusnog cvorka pozvao."
Naduvani zec ne razaznaje
ko mu se u facu upiljuje.
Kroz maglu svraku ugleda
a od orla vide medveda.
Svraka je i dalje krestala
zeca pod noge bacila.
"Ti mali zece blentavi
od sutra
na sargarepu zaboravi!"
 
Шта ова врана блебеће,
Па то се у пајп не меће,
Грицкање не бих радио,
Нешто бих друго садио.

И ко да слика битна је,
Та врана риба ситна је,
За инфо кинту марнуо,
И нешто у пајп цавнуо.
 

Back
Top