Beskrajna pesma

[Valeria]

I radosno snovima lebdim,
I širim krila mašte...
Duša i srce više se
Lutanja ne plaše...

 

[placenik]

...већ стреме за висином,
за оним сунцем среће,
које ме својом зраком,
опија, себи зове...

 

[Valeria]

I privlači me snažno
I grli, i mazi...
Od zraka sunce sreće
Dobijam na snazi...

 

[Van_Helsing]

... al' odjednom padam dole
gde ljudi su sitne duse
gde razapinju one sto se vole
i uspavanim snove ruse...

 

[Valeria]

I grcam među svima njima,
I pokušavam da dišem...
Dah od ljudske nesvesnosti
Pokušavam da zbrišem...

 

[hirajgoagain]

pokusavam da zbrisem
dok malo kidisem
snovi mi se rushe
slanine se sushe

 

[Valeria]

No opet ka snovima ja poletim,
Raširim krila svoje duše,
I puštam zidove od ljudskih misli
Da se s ogromnim praskom sruše....

 

[winslet]

Rusi se moj svijet
gase se sva moja nadanja
zelim da se desi neki preokret
i da prestanu sva moja stradanja...

 

[Valeria]

I da lebdim slobodna,
Poput ptice iz snova,
I da mi se prekine tamna,
I vrlo zloslutna mora...

 

[placenik]

...Да ме не гоне сновима,
Сва зла која сам чинила,
И да ми горка сећања,
Не сруше нова надања...

 

[ranjeni Zoro]

a kiša pada pada pada..
iznad ovog sivog grada..
'tice ćedu da izedu grožđe...

 

[LeslieNielsen]

a be nece tice da izedu grozdje,
kod mene gi to nece da prodje.
Ce gi prostrem ko cilim po livade,
ili cu gi zadam jos vece jade.

Ja sam srbin,
ja sam seljak ludi.
Ko me pipne,
ko ovoj cavki nece da mu zora zarudi.

 

[Hladna_kao_Sunce]

Jer ovde je covek potpuno sam
i uci da nosi ruke svoje od olova
i blata.

 

[placenik]

За уздиазње умрле теме,
Ту много више од блата треба,
И тешког сивога олова...
Комадић Сунца, ил' плавог неба?

 

[Vasacnk]

A sto ce mi sunce ?!?
Da me grije ?!?
Jadno je ono i samo
Kad nije nje da se sa mnom smije

Tuzni su oblaci na nebu
Koji kisu nose
A to nebo nije moje
Moje nebo zemlja je crna

 

[Valeria]

Ali brige ne sme da bude,
Jer dokle god su pesnici tu,
Naša divna, beskrajna pesma,
Nikad se neće naći na dnu

 

[Valeria]

Kroz snove ja lelujam,
I svetovima vrlim lutam...
Nikad ništa neće moći
U lutanjima da me sputa ....

 

[placenik]

Сем мене саме... Јер на том путу,
Ја стављам ланце ил'дајем крила,
Огледала су за душу моју,
Од себе да се ја не бих скрила...

 

[Valeria]

I letim, žurno i daleko...
S anđelima ja se grlim...
U susret novim iskustvima,
Ja radosno uvek hrlim....

 

[placenik]

Јер сам ко дете радознала,
И гајим онај пупољак маште,
Којим сам живот процветала,
Због ког ми крила светлости траже...

 

[Valeria]

I ko vila sam nestrpljiva
Da drugim svetovima hodim,
I raznim neistraženim sferama
Radoznalo uvek da brodim....

 

[placenik]

И нема оне сигурне луке,
Да у њу мене домами зов,
Тишине, мира, те лажи пуке,
Што ми за сунцем омета лов...

 

[Valeria]

A ponekad bih se - priznajem...
Odmorila od lutanja, rado...
I setno zagledala u izlazeće
Sunce puno topline, mlado....

 

[placenik]

И да зов пустим са усана,
Да се протегне у даљине,
Са сјајем сунца изгубљена,
Да у свом срцу од прашине...

 

[Valeria]

..otkrijem klicu nove nade,
Koja ka svom ostvarenju hrli,
Željna i ona da dobije život,
Da zamahne krilima kroz svet vrli....