Berberi u Evropi i Severnoj Americi

dublin · 22.10.2012. u 11:55

godinama već razmišljam o tome na cemu se bazira tako duboka podeljenost između istoka i zapada u evropi. nedavno sam naleteo na istorijski rad koji me je ubedio da je podela u sustini podela izmedju afro azijske i indo evropske kulture. rad o kome govorim je ovde:

http://www.provincuns.com/books/berber-project.pdf

(tekst je na engleskom i ja sam dosta toga preveo na srpski i dodao sam i neke stvari koje sam ja nasao dok sam istrazivao ovu i slicne teme, tako da cu ovde postaviti prevod u delovima. )

ova podela, po lingvistime, je nastala pre oko 15000 godina u maloj aziji, kada se zajednicka evroazijska kultura podelila na indo evropsku i afro azijsku. indo evropska kultura se pomerila na severo istok u centralnu aziju, a afro azijska na jugo zapad na bliski istok i severnu afriku. najcistiji primerci ove dve civilizacije su jezicki sloveni kao najcistiji (naj primitivniji) indo evropljani i berberi kao jezicki najcistiji (naj primitivniji) afro azijati.

ove dve grupe su u sledećih 15000 godina svaka za sebe dosle u evropu. indo evropljani sa istoka preko stepa centralne azije i evrope. afro azijati sa juga i zapada preko obala sredozemlja i atlantika. podela u evropi se u sustini svodi na podelu na vodenu i stepsku civilaziju. i tu je koren rasnog sukoba u evropi. i dan danas imamo sukob atlantske i stepske civilizacije. ako pogledamo genetske karte evrope ova podela je vise nego ocigledna.

kljuc za razumevanje ove genetske podele je alergija na na mleko i njena rasprostranjenost u evropi i africi. ljudi koji mogu da tolerisu mleko i nisu alergicni na laktozu su potomci (bar delimicno) berbera. ljudi koji su alergicni na mleko su potomci slovena i evropskih starosedeoca. ako pogledate karte koje daju podatke o procentu populacije koje nije alergicna na mleko, videcete da je najveca koncentracija na atlantskoj obali evrope i u severo zapandoj africi. najveca je u skandinaviji, britanskim ostrvima, atlantskoj obali francuske, belgije, holandije i severozapadne nemacke (germanske zemlje) i maroku (berberske zemlje). evo ovde karte koja pokazuje procenat populacije koja moze da vari mleko:

http://api.ning.com/files/AJKsMjZfA...gG3rL*mXnBYEIfKWMfb-W35Y41FIokiCCLkVko4BVqDAK xr9a/1471214810361.jpg

ono sto povezuje severozapadnu germansku evropu i severozapadnu berbersku afriku je Funnel(-neck-)beaker culture, short TRB or TBK from (German) Trichter(-rand-)becherkultur koja se razvila kao mesavina dosljaka berbera i lokalnog starosedelackog stanovnistva. takodje po najnovijim istrazivanjima ova kultura je zasluzna za sirenje sposobnosti da se vari mleko po evropi i severnoj americi. evo ovde clanka koji o tome govori:

http://www.rci.rutgers.edu/~molbio/Courses/301/Lactose_tol.pdf

dublin · 22.10.2012. u 12:21

pocetak prevoda berber projekta

dublin · 22.10.2012. u 12:21

berberi fizicki izgledaju kao irci ili kao baski. imaju svetlu ili plavu kosu, plave, zelene, sive i kestenjaste oci i genetski su isti kao evropljani. berberski jezik je jako sličan egipatskom i nekada je bio kategorisan kao hamitski. berberi sebe ne zovu berberi. oni sebe zovu imazighen sto znaci slobodni ljudi, isto kao sto franks znaci slobodni ljudi. berberi svoj jezik zovu tamazight. u pre rimsko dobe u francuskoj je živelo pleme tolosati koje je dalo ime gradu tolosa danasnji tuluz. berberi su poznati kao vredni radnici i trgovci. podjednako dugo pamte i dobro i loše i vise vole osvetu nego leba da jedu. veliki su individualisti i vole da se dele i da spletkare, i to je jedan od glavnih razloga zašto su veoma retko u istoriji formirali velike, dugotrajne i stabilne države. između 12000 i 10000 godine pre nove ere berberi su iz mesopotamije konacno stigli do tunisa i to su formirali dabba kulturu. vrlo brzo cela severna afrika je bila pod kontrolom berbera. takođe iberija, francuska i juzna italija su izgleda već u ovo vreme imale berberske kolonije. neki istoricari postavljaju hipotezu da je u to vreme ceo sredozemni bazen i sa evropske i sa africke strane govorio jedan evro africki jezik. ovaj berberski jezik je duboko uticao na jezike plemena koja su živela u dodiru sa berberima, i tako danas imamo jako puno berberskih reci u raznim severno i centralno africkim jezicima kao i u spanskom, katalanskom, punskom, latinskom i naj interesantnije u germanskim jezicima. prastanovnici iberije su berberi. generalno je prihvaceno da su se ljudi u iberiju naselili iz severne afrike. ovi severno afrikanci su takođe okupirali sardiniju. iberijske i libijske (berberske) pogrebne tradicije su iste. čak i reč iberija imaju isti koren „ber” kao i reč berber. berberski tuarezi i dan danas koriste staro berbersko pismo koje se zove Tifinagh. pogledajte i recite mi da li vas podseca na rune.

http://wiki.verbix.com/Category/TifinaghScript

dabba kultura je evoluirala i oko 7350 godina pre nove ere bila je zamenjena kapsijskom kulturom. ova kultura je bila veouma utcajna i veoma brzo se proširila u spaniju. jedna od glavnih karakteristika ove kulture je bilo napredno slikarstvo sa siluetama ljudi i zivotinja. kapsijska kultura je koristila crvenu glinu za bojenje tela pokojnika pre sahranjivanja. kapsijska kultura je bila ekspanzionisticka i proširila se na jug do kenije i tanzanije i centralno africke republike, na jugoistok do sudana (nubija) i etiopije. u vreme najvece ekspanzije kapsijske kulture klima u severnoj africi je pocela da se menja i postala je mnogo suvlja. to je dovelo do promene nacina zivota od nomadskog lova do zemljoradnje. neki istoricari čak tvrde da su berberi naucili egipcane kako da obradjuju zemlju.

dublin · 22.10.2012. u 13:03

meglamos berberi iz nemacke

u ovo isto vreme kada je klima pocela da se menja, čitava berberska plemena su presla u iberiju i dalje u severozapadnu evropu gde su kasnije berberi postali preci buducih germana. nalazi rane kapsijske kulture su lokalizovani na juznu i istocnu spaniju. u kasnijem stadijumu kapsijska kultura se proširila u francusku belgiju i britanska ostrva. kapsijska kultura se karakterisala minijaturnim orudjima i oruzjima veoma specificne izrade, i ova orudja i oruzja su nadjena na svim ovim teritorijama u vreme kasne kapsijske kulture. istoricari se slazu da je ova microlithic kultura originalno razvijena u severnoj africi i da je donesena u zapadnu evropu od strane africkih (berberskih) emigranata duz atlantske obale. ovi ljudi koje u evropi zovu „tardenosian culture” je koristila specificne kamene vrhove strela, udice, i drugo orudje, i raširila se iz severne francuske duz obale u severnu nemacku, poljsku, rusiju. ova kultura nije samo ostala na severozapadu evrope. ona se takođe proširila na jug niz dunav i stigla je do balkana. takođe se proširila niz dnjepar do crnog mora. ovo su isti oni vodeni putevi koje su kasnije koristili vikinzi (vendi). stare karte su definisali evropu kao ostrvo opasano vodama. i u vreme tardenosijske ekspanzije ona je tačno tako izgledala. sa zapada atlantik, sa severa baltik, sa juga sredozemno more a sa istoka nabujale reke koje su toliko narasle usled topljenja leda u toku zadnjeg klimatskog maksimuma da su prakticno spojile crno i severno more i odsekle evropu od azije. naravno to je bio problem samo za stepske indo evropske kulture koje su se bazirale na konju, ali ne za afro azijske kulture koje su se bazirale na camcu i brodu. i tako su berberi u roku od 2000 godina kolinizovali sve obale evrope.

evo ovde dobar dokument o tardenosijskoj kulturi u istocnoj evropi.

http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1525/aa.1934.36.2.02a00110/pdf

na balkanu tardenosianci formiraju kolonije u gornjem toku tise i postaju rodonacelnici proto linear potery kulture koja postaje rodonacelnik dunavske kulture.

http://en.wikipedia.org/wiki/Linear_Pottery_culture
između 6800 i 5000 godine pre nove ere, tardenosijska kultura je dozivela procvat u severnoj evropi i dobila je novi naziv „maglemose” kultura koja je dobila ime po lokalitetu u danskoj. ova kultura se brzo proširila po celom baltiku po britanskim ostrvima, severnoj francuskoj, belgiji i holandiji. njihov centar je bio u severnoj nemackoj i danskoj (vendske zemlje). istoricari tvrde da je ova kultura barem delom poreklom iz severne afrike. ova civilizacija se odlikuje koriscenjem trouglova i „chevrona” http://en.wikipedia.org/wiki/Chevron_(insignia) u dekorisanju posudja. realisticni prikazi ljudi i zivotinja su identicni sa onima iz spanije i vode poreklo iz severne afrike. neverovatna homogenost kulture od severne afrike do finske se može objasniti samo na etnickom osnovi, sto znači da su na ovom prostoru živeli isti ljudi - berberi. sličnosti između berberske i germanske umetnosti i kulture su navele mnoge evropske istoricare da govore o germanskoj expanziji iz evrope u afriku. ali ako se pogledaju hronoloski nalazi vidi se da je ustvari bilo obrnuto. mesolitska atlantska, pre indo evropska, bela rasa je govorila berberski jezik i dosla je iz severne afrike. uticaj ovih berberskih „starosedeoca” je još uvek veoma jak u svim „germanskim” zemljama. u norveskoj i svedskoj je danas ovaj severno africki genetski uticaj još veci nego u nemackoj, danskoj i poljskoj, verovatno zbog većeg genetskog uticaja indo evropljana (slovena) na juzni baltik. interesanto je da su starosedeoci kanarskih ostrva pre dolaska spanaca bili visoki plavi, a danas posle genetske analize posmrtnih ostataka iz pre kolumbijskog vremena znamo da su bili genetski identicni berberima. kada su kelti i indo evropljani doprli do baltika oni nisu unistili berberske starosedeoce. oni su ih absorbovali. po nekim antropolozima, sličnost između evropskih nordijaca i africkih nordijaca je tolika da oni moraju da imaju zajednicke pretke.

postoje indicije da su pelagzi koji su naseljavali juznu evropu pre dolaska grka bili berberi. po nekim lingvistima pelazgijan jezik pripada istoj grupi kao pre indoevropski jezici sevrne evrope. grci su zvali pelazge barbari. takođe postoje indicije da su etrurci takođe bili berberi. i sad ovo postaje jako interesantno za nas srbe.
1. berberi su naselili balkan i italiju iz zeverne afrike preko sredozemlja i kasnije. takođe su naselili baltik i atlantsku obalu.
2. ovim je stvorena baltik balkan linija koja predstavlja srpske zemlje, ali i sredozemno atlantsko balticka potkovica koja opisuje vendske zemlje.
3. berberi su verovatno izmislili rune i to verovatno u vinci. one su se proširile po vertikali balkan baltik. dunavska kultura (vincanska kultura) je direktno nastala iz berberske tardanosijske kulture. vincanska kultura je mesto gde su nadjene prve rune. etrurske, wendske, srpske, nordijske, rumunske, berberske rune.
4. berberi su bili najbolji moreplovci i trgovci svog doba. isti vodeni putevi su kasnije korisceni od strane venda i vikinga.
5. berberi su bili najbolji ratnici svog doba.
6. berberi su bili religijski fanatici

kakva je veza srba i berbera? veliko pitanje. koliko smo mi srbi berberi a koliko sloveni.

Bastiani · 22.10.2012. u 13:03

dublin:
ove dve grupe su u sledećih 15000 godina svaka za sebe dosle u evropu. indo evropljani sa istoka preko stepa centralne azije i evrope. afro azijati sa juga i zapada preko obala sredozemlja i atlantika. podela u evropi se u sustini svodi na podelu na vodenu i stepsku civilaziju. i tu je koren rasnog sukoba u evropi. i dan danas imamo sukob atlantske i stepske civilizacije. ako pogledamo genetske karte evrope ova podela je vise nego ocigledna.

kljuc za razumevanje ove genetske podele je alergija na na mleko i njena rasprostranjenost u evropi i africi. ljudi koji mogu da tolerisu mleko i nisu alergicni na laktozu su potomci (bar delimicno) berbera. ljudi koji su alergicni na mleko su potomci slovena i evropskih starosedeoca. ako pogledate karte koje daju podatke o procentu populacije koje nije alergicna na mleko, videcete da je najveca koncentracija na atlantskoj obali evrope i u severo zapandoj africi. najveca je u skandinaviji, britanskim ostrvima, atlantskoj obali francuske, belgije, holandije i severozapadne nemacke (germanske zemlje) i maroku (berberske zemlje). evo ovde karte koja pokazuje procenat populacije koja moze da vari mleko:

http://api.ning.com/files/AJKsMjZfA...gG3rL*mXnBYEIfKWMfb-W35Y41FIokiCCLkVko4BVqDAK xr9a/1471214810361.jpg

Zanimljivo mi je ovo što si napisao. Ali koliko sam ja čitao o tome, tolerancija na mleko se objašnjava nečim drugim. Naime, ljudskom telu je neophodan kalcijum, a kako se ide više na sever, to su ljudi sve više upućeni na mleko kao izvor kalcijuma. Dok se dođe na krajnji sever, mleko je gotovo isključivi izvor kalcijuma. I obrnuto, kako se krene na jugoistok, zavisnost od mleka opada; dok se dođe u Aziju, tamo uopšte odrasli ne piju mleko a izvor kalcijuma je (valjda sad neću da lupnem) čini mi se u pirinču.

Što bi kako meni izgleda značilo da je (ne)tolerancija na mleko osobina koja je ipak stečena u kasnijem dobu, kada se stanovništvo uglavnom već rasporedilo po Evropi i Aziji i bavilo se poljoprivredom.

dublin · 22.10.2012. u 13:07

veliko kamenje - graditelji megalitskih struktura

oko 5000 godina pre nove ere, evropa i severna afrika su delile istu kulturu koja je bila bez sumnje berberska. nas fokus se sad seli na iberijsko poluostrvo. u to vreme zemljoradnja je stigla na iberiju, i u isto vreme iberija postaje centar koji će iznedriti dva kulturna fenomena koja će uticati na celu praistorijsku evropu. prvi je gradnja megalita, takozvana megalitska kultura, a drugi je nova vrsta grncarije, pehar (beaker). i jedna i druga kulturna inovacija će se proširiti po celoj evropi.
ono što se danas naziva megalitskom kulturom se prvi put pojavilo u danasnjem portugalu oko 4500 godina pre nove ere. ovo je verovatno bio razvoj specifican za berberske kolonije u iberiji, i nije dosao iz istocnog mediterana. megaliti su bili religijski pbjekti, i berberski misionari su vrlo brzo proneli novu religiju po svim obalama evrope noseni trgovackim brodovima berberske mornarice. uskoro su megaliti poceli da nicu svuda po evropi i severozapadnoj africi kao pecurke posle kise. platonov opis atlantide je možda izvitoperena slika davne megalitske berberske imperije. po platonu, atlantis je vladao evropom zapadno od toskane i severnom afrikom zapadno od egipta, sto je jako precizan opis prostiranja megalitske kulture na mediteranu. megalitizam je bio jevandjelisticka, ekspanzionisticka religija koja je sirena od strane svestenicke kaste koja je živela u manastirima izdržavana od strane lokalnog seljackog stanovnistva. severozapadna afrika, cela evropska mediteranska obala zapadno od balkana, cela atlantska obala evrope, juzni baltik, prakticno cela evropa unutar vendske potkovice zapadno od vertikale baltik balkan.

između 4000 i 2600 godina pre nove ere, nova berberska kultura nastaje na istoku iberijskog poluostrva iz takozvane spanske kapsijske kulture - almerianska kultura. ova nova kultura je bila „charcholitic” sto znači da je pored kamena pocela da koristi i bakar za pravljenje alata. megalitska kultura je dugo odolevala novoj bakarnoj kulturi, ali je konacno kolapsirala oko 2600 godina pre nove ere kada je u srcu megalitske kulture u danasnjem portugalu poceo da se koristi bakar i pocele su da se primenjuju drugi elementi novog charcholitskog nacina zivota. megalitska kultura se najduže odrzala na britanskim ostrvima sve do 2000 godina pre nove ere gde je dozivela svoj vrhunac u stonhendzu.

pitanja:

1. kada je na balkanu poceo da se upotrebljava bakar?
2. kojoj kulturi su ti prvi rudari na balkanu pripadali? berberi su stigli čak do severne amerike da bi dosli do bogatih zila bakra, a zna se da su kod nas stari rudnici bakra bili izuzetno bogati i da je metalurska industrija cvetala. čitava kasnija ilirska civilzacija se zasnivala na bronzi i bila je veoma orjentisana prema moru. berberski ratnici nose mohikan frizure, koje su kad su stigli u ameriku zadrzali. ilirski slemovi su imali mohikan. takođe na phaistos disku koji je preveden koriscenjem slovenskog jezika, simbol za muskarca je glava sa mohikan frizurom.

da li su iliri poreklom berberi?

dublin · 22.10.2012. u 13:08

Prema V. Gordon Childe, Almeríanska kultura Španije je bio direktan izvor za društveni pokret koji mi zovemo „Beaker grupe” (Childe, 267ff). Trump, međutim, sugerise da je pokret „Beaker grupe” nastao u Portugalu, i da su oni napali Almeríanske gradove u istocnoj spaniji (Trump, 152). Cunliffe sugerise sklad dvaju teorija, pri čemu je pokret „Beaker grupe” nastao u Portugalu i onda se brzo širi u Sjevernu Afriku, a zatim se pomera istočno gde će naići na već složenu chalcolithicku kulturu Almeríanaca, koji žive u svojim raskošnim utvrđenih centarima; dve kulture su onda mirno spojene ( Cunliffe, 256). U svakom slučaju, artefakti rane „Beaker grupe” kulture se nalaze u Tunisu, a etnički i kulturni koreni ove kulture su ocigledno Berberski. Mnoge kulturne osobine, kao što su dizajn svojih strelica, povezuje Sjeverno Africke Berbere i „Beaker grupe” kulturu (Childe, 280). G.B. Adams se odnosi na njih kao na „Libyco-Berbere” (Adams 1975, 236). Forde-Johnston zaključuje da „većina razumnih” objašnjenje za „Beaker grupe” kulturu je da je od „mješovitog španskog i afričkog porekla” (Forde-Johnston, 101).

Novi talas Berbera se brzo proširio. oko 3000 pre nove ere su već zaposeli južnu Francusku sa svojom „ukusno uređenom” keramikom, najgusce se naseljavaju u Aude, Hérault, i nižoj dolini Rhone (Trump, 148 i d.). neka od njihovih plemena preživelo je u rimsko doba, a posebno Tolosati, koji su dali svoje ime gradu Tolosa (francuski: Toulouse). takođe to su i Tolossæ, pleme koje je živelo u danasnjoj Provansi. ova plemena nisu bili keltska jer su keltski Gali koji uvek sebe nazivali Com-broges, ili „sunarodnici” (odakle Cymru, „Velšani”) su jedno od lokalnih plemena zvali Allo-broges, ili „drugi-zemljaci, stranci koji žive na nasoj zemlji”, tj. „ne-Kelti.” Ostala plemenska imena pokazuju sličnosti, kao i, u rimsko doba bio Salassii (tj. „Talassii”?) Pleme Berbera u Sjevernoj Africi, a takođe Salassi („Talassi”?) Pleme nepoznatog porekla koji živeli na teritoriji koja je sada Val d'Aosta, u francusko / talijanskoj pograničnoj regiji (Gsell 1:325). na Iberijskom poluostrvu „Beaker grupa” je postala poznata po svojoj konstrukciji motillas, koji su utvrđena vrsta grobnih humaka (Castro, 106f). gradnja humki je bio znak Berbera i Berber-nadahnute kulture po celom svetu. humci su poznati danas među afričkim Berberima kao djidar (Ucel, 67f, arapska riječ), te humke (gromile) se grade ne samo u Africi, već takođe po celoj evropi tokom prve Berberske ekspanzije poznate kao Megalithism. Dok su drevne kulture istočnog Mediterana pokopavale njihove mrtave u kamenim grobnicama, graditelji megalita su takođe gradili kamene grobnice, ali su ih onda zapečaćivali u velikim zemljanim humcima (Mackie, 146).

dublin · 22.10.2012. u 13:09

Beaker kultura je bila vise poznata po svojim čašama, nego po svojim humkama . Vrčevi su bili keramicka verzije onoga što je već dugo vremena tkano u Severnoj Africi od esparta trave (Trump, 155). Oni su korišteni za „nešto poput medovine, s ukusom bilja kao što Meadowsweet ili divljim plodovima” (Cunliffe, 253). Alkoholna pića su važan faktor u Beaker kulturi i važan element ekspanzije i društvenog prihvaćanja. U Sjevernoj Africi, Berberi proizvodi čaše u tačno istom stilu i modi kao i njihovi evropski savremenici (McBurney, 249ff). Oni ih ukrašavaju prepoznatljivim trouglovima i drugim dizajnima (Kennedy 1971, 268). Klasični dizajn pehara je bio u obliku zvona, tako da većina Beaker kultura se nazivaju „Bell-beaker” kulture.
Od njih razlikujemo „funnel beaker” kulture, koja je nastala u Nemačkoj i Danskoj kao spoj između Berbera i imigrantskih Indo-Evropljana.

Pripadnici Beaker kulture su bili fundamentalno trgovci, a gde god su išli, oni su prihvatani ne kao osvajači već kao prijatelji. Oni stvaraju stabilne kolonije, a njihovi grobovi sadrže više generacija članova porodice (Trump, 151). Pripadnici Beaker kulture se nisu naseljavali na novim teritorijama u velikom broju, osim u određenim mestima poput Rhône dolini i zaliv Lyon regije, odnosno Toulouse (Trump, 153). No, ono što je nedostajalo u gustoći oni postizu teritorijalnim opsegom. Pripadnici berberske Beaker kulture osnovali su složenu trgovacku mrežu, a razne regije Zapadne Evrope i Severne Afrike su bili ujedinjeni kao nikad pre (Cunliffe, 256). trgovina između Afrike i evrope, je postojala i pre nastanka Beaker kulture (Harrison, 157.). Od vece važnosti za našu priču, bila je njihova unosna trgovina bakrom: oni su doneli chalcolithic (bakarnu) kulturu u zapadnu Evropu (Trump, 148 i d.) i to, uvozom ogromne količine bakra. Odakle taj bakar dolazi. videcemo kasnije.

Oko 2000 godina prije hrista, Berberi u Sjevernoj Africi su postali zaokupljeni lokalnim poslovima, i poceli su da se razvijaju u drugom smeru od svojih evropskih rodjaka. Na jugu, uspješna Crna civilizacija, sa sedištem u Tassili planinama južnog Alžira, predstavlja najsevernije širenje crnih Afrikanaca prema Mediteranu. Ali 1500 godina prije hrista, Berberi su pripitomili konja, i koriste ga za vucu lakih ratnih kola. Noseci kiltove i naoružani kopljima, Berberi su zaustavili ovu afrikansku ekspanziju na sever i preuzeli su kontrolu nad sušnim Saharskim stepama, i to iskorištavaju za nomadski pastoralizam. Njihova nova tehnologija i stratificirano društvo „omogućilo im je da pokore postojeće crno stanovništvo ... [W] ovde se radi o ratnickoj aristokratiji koja je stekla nadmoć nad crnim stanovnistvom Sahare: ovo je prvi primer obrasca koji je na snazi i danas ”(Brett i Fentress, 17ff).

za razliku od pripadnika Beaker kulture Berberi u Španiji su počeli da kulturno opadaju (Trump, 223), ali su pojedine grupe i dalje aktivne. na Balearskim ostrvima, na primer, lokalni stanovnici grade utvrđene kule, poznate kao talayots (Trump, 225ff); ti takozvani „Talaiotic” ljudi su preziveli duboko u hrišćansko doba (Anderson, 131). Slična kultura je cvetala u susednoj Sardiniji (Trump, 217). Važno je imati na umu da su starosedeoci, pre-rimski stanovnici Sardinije bili najverovatnije Berberi (Harris i Vincent, 345; Tagliavini, 124). Ako su drevni stanovnici balearskih ostrva takođe bili Berberi, što se čini verovatnim, ime njihovih kula - talayots - možda cuva kljuc za razumevanje imena kojim su ti drevni stanovnici evrope sebe nazibali.

dublin · 22.10.2012. u 13:09

Talo, Tolo, Tuul, Tell, Tala, Tle, Atla, itd.

Godine 1979, sam izveo ime „Talossa” iz finske Talo, ili „Kuća”. Isprva se činilo samo kao slučajna koincidencija da je riječ Talossa ima sličnost sa Tolosa ili tamazight. sada se čini verovatnim da je koren Talo korišcen od strane naših predaka Berbera u opisivinju struktura (talayots) koje su gradili, a takođe za opisivinje njih samih, ljudi koji su gradili te strukture. Afro-azijske reč koja je koren svih ovih reci je tûul-znači „rasti, formirati gomilu, nasip.” Od ovog korena dolazi i Arapska reč tell koja znaci koja znaci vestacka humka ili brežuljak, kao i srodna reč tuul (brdo, gomila) u Cushitskom jeziku istočne Afrike. U Berberskoj Africi, „tell” označava planinsko ali plodno područje Alžira i Maroka između Atlasa [Planine] i Mediterana (Fage & Oliver, 548). U Irskoj, reč tulach („malo brdo”) također je srodna s Arapskim „tell” (Adams 1975, 240). u Iberiju je značenje pomaknuto na „toranj” (talayot). U Karoku, jeziku Sjeverne Amerike koji mogu biti povezani s Berberskim, forma je Tuy (brežuljak). Isti koren je navodno ušao Finski, gde je se njegovo značenje promenilo od „podici” do „kuća” (tj. ono što se diže). Možda je „Talo” izvorno značavalo vestacki humak ili struktura izgrađena od strane čoveka. Drevni Talossans, dakle, biti „Graditelji”, koji su mogli doslovno da bledaju sa visine na svoje primitivne susede, oni koji nisu gradili.

moj dodatak: u irskoj postoji puno mesta koja se zovu Tallaght. znacenje ove reci zvanicno „nije jasno” ali se iz istorijskih spisa zna da su Tallaght bili brezuljci ili humke na koje su dolazili druidi... Tallaght pored dablina je mesto koje se nekad zvalo „belgard” ili beli grad!!!

po Sjevernoj Africi i Zapadnoj Evropi stotine mesta nose „Talossansko” ime, pogotovo u megalit-Berberskoj unutrašnjosti Iberijskog poluostrva. Nekoliko Talo, Tala, ili Talu imena mesta može doći iz srodnih korena u arapskom jeziku, ali Enciclopedia Lingüística hispanica je oprezna kad kaže da nisu sva od njih napravlena, dapače, jer su mnoga od tih mesta izvan područja u kojima su dominirali Arapi u srednjem veku, ali odgovara sasvim lepo podrucjima Talossan megalit beaker grupe. (ELH, 619ff). neće nas iznenaditi da su centri beaker Kulture u Atalayueli u Španiji i Atalai u portugalu, (Castro, 64 i 89).

Isti koren Tal-ili-Talos je posvuda od Tlemcen, u blizini planine Atlas, u Atlantskom okeanu. jedno of vodećih Berberskih plemena u Maroku se zove TALESINNT (Abdel-Massih, xiii). Naziv se pojavljuje među galskim plemena koja se nazivaju TOLOSati i TOLOSSæ, i naravno u gradu koji su osnovali, Tolosa (Toulouse). Tu je također Tolosa u Španiji. Možda kad je Platon nazvao Berber megalit kulturu „Atlantis”, možda se on secao njihovog stvarnog imena? zemlje kao sto su Katalonije i Castella (Castile) takođe vode poreklo iz istog korena. čak i polje CaTALaunia gde Hunska invazija Evrope konacno zaustavljen. Prefiks cas-ca dolazi od latinskog „Casa,” House ili domen. do danasnjeg dana, sela, kao što su Ca N'Eures, Ca l'Estrada, itd. još postoje u kataloniji, gdje je „ca” prefiks koji oznacava ime porodice ili plemena, „Katalonija” je jednostavno Ca Talunya, podrucje Talossana. Španci su uvek bili vrlo dobri u imenovanju etničke enklave: Andaluzija - zemlja Vandali, Villagodos - grad gota i Sueca grad svaba. Nema sumnje Atalaia i Atayaluela su uspomena na predromanske Berberske stanovnike Španije, graditelje talayota, Talossance.

dublin · 22.10.2012. u 13:10

goran-pavlovic
10. oktobar 2012. u 08.55

mesanje

Indo-Evropljani (sloveni) napadaju Njemačku sa jugoistoka oko 3000 godina prije Krista, a ovde se mesaju sa lokalnim Berberima. na taj način nastaje niz mešovitih kultura od baltika na severu sve do svajcarske na jugu (Owen, 31). Owen opisuje to kao „stapanje” Berbera i Indoevropskih naroda (slovena) (Owen, 45). Do 1700 godine pre hrista, nova kultura se pojavljuje u Danskoj, Švedskoj južnoj i severnoj Njemačkoj, poznata kao „Severno bronzano doba.” Nemački arheolog Herbert Schutz primećuje da ova kultura bronzanog doba nastala iz „mešanja vise grupa ljudi”, uključujući indoevropske migrante s istoka, kao i graditelje megalita, čija je Berberska pozadina dobro uspostavljena (Schutz, 155 ). bes sumnje kultura severnog bronzanog doba je bila predak civilizacija germanskih naroda (Skomal, 218f), tako da je veza između Berbera i Nemaca dokazana. Ili, u najmanju ruku, to je osnova za razumnu radnu hipotezu. To nije neka bizarna fantazija. To je naucna teorija sa stručnom podrškom.

Germanski narodi govore germanske jezike, i odavno je poznato da znatan predindoevropski ostatak još uvek postoji u tim jezicima. Piergiuseppe Scardigli procjenjuje da čak 40% drevnog germanskog vokabulara nije indoevropski, nego dolazi iz nekog drugog izvora. To uključuje takve osnovne reči kao zemlja, kiša, put, srebro i reč (Scardigli, 103f). Edgar Polomé smatra „kao ocigledno” da je germanski zadržao tragove jezika koji su govorili pred-indoevropski stanovnici Danske i severne Nemačke (Polomé 1986, 661).

Ima li kakve jezičke veze između Berberskog i njemačkog jezika? Berberski, poput srodnih semitskih jezika, koristi samoglasnik mutaciju da izrazi promenu značenja. Tako amagur (kamila) postaje imugar (kamile). Ta ista karakteristika je obeležje germanskih jezika. na primer u engleskom man/men (čovjek/ljudi), foot/feet (stopalo/stopala), write/wrote (pišem/pisao), itd. U izvoru jezika, Bodmer primećuje da germanski i semitski jezici dele ovu prepoznatljivu karakteristiku (Bodmer, 429), a koja je , nepotrebno je reći, neuobičajena u drugim indoevropskim jezicima. Na temelju tragova u germanskim jezicima, Eric Hamp je rekonstruisao predindoevropski evropski jezik u severnoj Evropi kao onaj u kojem je bilo četiri-samoglasnika bez različitog „o”, i u kojem se koristila ista riječ za deiktičke i relativne zamenice ( Markey i Greppin, 296ff). Berberski jezik ima četiri samoglasnika bez „o” i koristi iste reči za deiktičke i relativne zamenice.

Mnogi predindoevropske reči su preživele u germanskim jezicima i one se mogu pratiti natrag do afro-azijskog izvora (pra roditelja jezika Berbera). Odličan primer je riječ silver - srebro, koji dolazi iz Berberskog azerfa. Ovaj termin je navodno proširila po zapadnoj Evropi beaker group kultura, koja je trgovala u srebru (Cardona, 293).

Berber riječi u germanskom uključuju:

Ranih germanskog ~ afro-azijskog (proto-Berber)

Baus (loš, zao, beskorisan, njemački Bose) ~ Ba's (nesreća)
Ela (jegulja) ~ 'il (zmija)
gawi (okrug; Njemački Gau) ~ gawad (zemljište)
kelikn (potkrovlje, gornji sprat) ~ qal'a (tvrđava, brdo, zamak [Skomal, 223ff])
zemljište (zemlja, zemlja) ~ lha'nt (travnjaci, s kolektivnim sufiksom)
paþa (put) ~ put (hodati zajedno)
preu (šilo, alat za busenje) ~ par (odvojiti, izrezati, napraviti otvor)
Regen (kiša, njemački Regen) ~ rayyn (dobro zalijevati, sa sufiksom)
sek (rezati, kositi, Engleski srp) ~ tsîk (čupanja)
silver (srebrna) ~ azerfa (srebro)
summer (leto) ~ asammar (toplo vrijeme)
werð (riječ) ~ werd (zvati)

Nemci nisu jedini Zapadnoevropski narod duboko pod uticajem Berberske kulture. Keltski (gaelic) jezici su posebno bogati Berberismima. Čak i zajednička irska riječ kao Aue, „unuk”, dolazi iz Berberskog aouwi, „sin”. To je, usput, koren irskog prefiksa Ó, koji se još uvek nalaze u irskim imenima kao što su O'Reilly pa je najčešća „irska” Reč zapravo Berberska! Irska plemenska imena poput UI Maine, UI Faoláin, i Ui Neill, su izgleda oblikovane po Berberskom kolektivnom prefiksu koji se može naći u Ait Frah, Ait Ouriaghel i Aït Ndhir (Adams 1975, 240ff). Prema svetski poznatom naucniku Juliusu Pokornom, sa svake tačke gledišta je nemoguće da su Kelti bili najraniji stanovnici Irske; Berberi su dosli prvi (Pokorny, 229). On podsjeća da su megalitski stanovnici eire su dugoglavi Mediteranci, koji još uvijek čine glavni element u populaciji u Sjevernoj Africi. Postoje mnogi običaji koji su zajednički između Kelta (gaelic) i Berbera, Pokorny nas uverava, uključujući i „izvitopereni seksualni moralo” (Pokorny 232f). Velški naucnici su takođe potvrdili „srodnost ranih stanovnika Velike Britanije i bele rase sa severa Afrike (Sergi, 246), dok su lingvistički dokazi svi dokazuju ”bliske odnose između Berbera i ostrvskih kelta (gaelic) (Pokorny, 236ff).

Pogotovo u sintaksi, Celtic (gaelic), španski, baskijski, portugalski, francuski i engleski svi imaju dubok „Atlantski” uticaj, koji Gessman naziva „gotovo sigurno Hamitic” (Gessman, 7). I tako, iako moderni zapadno evropljani ne mogu da svesno govore Berberski, svaki put kad otvore usta da govore, oni ispovedaju drevnu baštinu Berbera!

dublin · 22.10.2012. u 13:11

stagniranje

Berberi iz Iberije i Zapadnoj Evropi s vremenom su smanjeni na nešto više od zbirke imena mesta, nakon masovne invazije Indo-Evropljana koji su došli s istoka.

(Moj dodatak: ja mislim da se berberska kultura odrzala kroz berbersku religijsku kastu koja verovatno i dalje postoji i koja i dalje nastoji da ocisti evropu od slovenskih osvajaca koristeci „germane” iliti berberizovane slovene kao oruzje . da li su iluminati ustvari ostatak ove stare vladajuce klase????)

Kultura poznata arheolozima kao Urnfielders je nastala u središnjoj Evropi bila je obeležena ekspanzijom od prvog dana. oko 1600 godina pre hrista bilo je „velikih nemira” u centralnoj evropi i tokom sledećih pedeset godina Urnfield kultura je eksplodirala prema zapadu. suoceni sa lovcima na glave Urnfield kulture sa Istoka (Castro, 123) - Berberi su nestali poput američkih Indijanaca (Schutz, 133ff). Urnfield kultura koja je naselila teritoriju gornje Rajne, Galiju, i konacno Pirenejsko poluostrvo su bili Kelti (????)(Gimbutas, 339f). Kao što ćemo vidjeti u sledećem poglavlju, ta invazija stvara veliki talas izbeglica koji su pobjegli preko mora u ameriku.

U središnjoj Španiji, nakon pada beaker kulture, mnogi od njenih karakteristika su sačuvane su u skupinama koje su arheolozi nazivaju Las Cogotes kultura (Castro, 132-138). neće nas iznenaditi da se jedan od njihovih najvažnijih centara zove Berbeia (Castro, 132f). Ova posljednja ispostava Berberske Beaker kulture u evropi počela je opadati nakon 1100 godina prije hrista, kada su u spaniju provalili lovci na glave Urnfield kulture (Castro, 123). Do 700 godine pre hrista, Las Cogotes beaker kultura je bila uništena (Castro, 131-137). Otprilike u isto vrijeme, Kelti su pregazili ostatak Galije, gde je lokalnia Berberska kultura postala „stagnantna i nazadna” (Trump, 220).

Indoevropskim osvajači apsorbuju Berbere gdje god su dosli. Samo planinski Baski (koji nisu Berberi) su mogli izdržati indo-evropski napad. Picti, koji su sačuvali svoj ne-indoevropski jezik u Škotskoj do srednjeg veka, možda su Berberskog porekla. U spaniji su se berberi pregrupisali, pa je njihova civilzacija čak i procvjetala. Biblija govori o trgovinskoj floti iz Taršiša, Iberijske luke na Atlantskom okeanu koja je izgrađena još 1100 BC (Castro, 179). Izvorni naziv za Taršiša je Tarseia (Warmington, 24), i posto su „r” i „L” međusobno zamenlivi u Iberijskom (Anderson, 122), ime je zapravo Talseia, odnosno, „Talossa.” Talseian pisani jezik jasno je izveden iz Berberskog (Jensen, 158f). Ali Talseiance su osvojili Punski Kartaginjani, a kasnije i Rimljani, a njihov Berberski govor je izumro za vrijeme vladavine Augusta Cezara, koji je umro u 14 AD (Anderson, 131).

U Africi su Berberi su još uvijek tu, i oni su napravili veliki doprinos svjetskoj civilizaciji. Augustin je bio Berber, kao što je bio njegov suparnik Donat od Casæ Nigræ, osnivač „donatističke” hršćanske crkve. U sedmom veku Arapi su napali severnu afriku; Berberi su prigrlili islam i time su zauvek odcjepljeni od zapadne civilizacije, ali su bili osnivaci dva uspješna islamska carstva, Almohada i Almoravida. Ironično bitka u kojoj su spanski hrišćani odneli konacnu pobedu nad Maurima (od kojih su većinu cinili zapravo Berberi), u godini 1212, desila se u Los Navos de Tolosa! Kasnije su Hilali Arapi napali i opustošili Sjevernu Afriku, i time sveli berbere na planinske uzgajivace koza.

dublin · 22.10.2012. u 13:11

ostatak rada (njegov glavni deo) se bavi berberskim kolonijama u severnoj americi, koje su zasluzne za sve megalite nadjene u severnoj americi.

kada se zna da su u kameno i bronzano doba berberi kontrolisali obe obale atlantika, onda postaju jasni opisi atlantide, postaju jasne karte koje su koristili vikinzi, postaje jasniji vindland i postaje jasno i samo ime atlantika, berbersko more.

ja ću nastaviti da prevodim ovaj rad na srpski u delovima koji su vazni za evropu i severnu afriku.

mislim da je ovo sasvim dovoljno za otvaranje mnogih novih pitanja.

dublin · 22.10.2012. u 13:12

„U Vojvodini je istraživano desetak tumula ovog tipa i svi su dali sigurne podatke o njihovom stepskom karakteru, počev od načina sahranjivanja (polaganje pokojnika na asuru, posipanje crvenom bojom - okerom

http://www.rastko.rs/arheologija/ntasic-eneolit.html
sahranjivanje pokojnika prekrivenih crvenom glinom je bila karakteristika berberske beaker kulture. praktikovalo se po celom berberskom svetu od severne afrike pa do severne amerike, i evo sad i na balkanu oko 3000 godina pre nove ere”

dublin · 22.10.2012. u 13:13

evo opet premazivanje pokojnika crvenom glinom ovaj put u lepenskom viru.

„Još jedan čest primer pogrebnog priloga je posipanje tela (skeleta), okerom, tj.crvenom bojom, ali u nekim slučajevima su pronađeni tragovi grafita. Pored samog tela, uviše slučajeva pronađeno je da su okerom posipani i ostali pogrebni prilozi koji su išli uz samskelet. U većini slučajeva okerom je posipan samo predeo trbuha, dok su skeleti male dece bili posuti okerom u potpunosti. Raniji periodi civilizacije Lepenskog Vira su karakteristične po tome što se oker koristio pri svim sahranjivanjima, bez obzira na pol i godine skeleta.”

http://www.scribd.com/doc/47411456/Drustveni-kontekst-pogrebnih-priloga-u-Lepenskom-Viru

godine 6300-5500 pre nove ere.

capsijska severno africka kultura je pocela sa ovom praksom 7350 godina pre nove ere. vrlo brzo posle toga su se pojavili u spaniji, i verovatno na dunavu kao lepenski vir.

svarozic · 22.10.2012. u 13:14

Treba razlikovati toleranciju na laktozu (sposobnost varenja laktoze) i alergiju na mliječne proizvode... Mislim da zaboravljate doseljavanja u Sjevernu Afriku... dakle, ni današnji Berberi nisu izolovani, tu su se doseljavali Feničani, razni drugi etniciteti iz Rimskog carstva, Vandali i drugi Germani, Arapi i drugi etniciteti sa bliskog istoka...

Sve u svemu, ovo je veoma pojednostavljeno...

svarozic · 22.10.2012. u 13:16

Ovu velikoberbersku teoriju je garant finansirao Zinedini Zidan!

dublin · 22.10.2012. u 13:18

bastiani

Zanimljivo mi je ovo što si napisao. Ali koliko sam ja čitao o tome, tolerancija na mleko se objašnjava nečim drugim. Naime, ljudskom telu je neophodan kalcijum, a kako se ide više na sever, to su ljudi sve više upućeni na mleko kao izvor kalcijuma. Dok se dođe na krajnji sever, mleko je gotovo isključivi izvor kalcijuma. I obrnuto, kako se krene na jugoistok, zavisnost od mleka opada; dok se dođe u Aziju, tamo uopšte odrasli ne piju mleko a izvor kalcijuma je (valjda sad neću da lupnem) čini mi se u pirinču.

Što bi kako meni izgleda značilo da je (ne)tolerancija na mleko osobina koja je ipak stečena u kasnijem dobu, kada se stanovništvo uglavnom već rasporedilo po Evropi i Aziji i bavilo se poljoprivredom.

kako onda objasniti da berberi imaju jedan od najvecih procenata ljudi koji su tolerantni na mleko? takodji i sve berberske kulture istocne i centralne afrike?

najnovija istrazivanja vezuju ovu mutaciju direktno za berbere.

svarozic · 22.10.2012. u 13:24

Pretpostavljam da (današnji) Berberi imaju većinsku R hg... koju tačno?

dublin · 22.10.2012. u 13:25

svarozicu

Treba razlikovati toleranciju na laktozu (sposobnost varenja laktoze) i alergiju na mliječne proizvode...

upravo govorim o netoleranciji ne o alergiji

Mislim da zaboravljate doseljavanja u Sjevernu Afriku... dakle, ni današnji Berberi nisu izolovani, tu su se doseljavali Feničani, razni drugi etniciteti iz Rimskog carstva, Vandali i drugi Germani, Arapi i drugi etniciteti sa bliskog istoka...

upravo je obrnuto. ako pogledas kulturne tragove izvor je u sevozapadnoj africi.

Sve u svemu, ovo je veoma pojednostavljeno...

uopste nije. ovo ustvrari mnogo komplikuje stvari. ispada da su germani i nordijci potomci berbera i kasnijih afro azijatskih (keltskih) plemena koji su svi dosli iz severne afrike i nisu indo evropljani uopste. a sloveni su potomci indo evropljana.
dve velike sukobljene civilizacije koje su i dan danas u sukobu.

ono sto je za nas interesantno je baltik balkan I* (sorbsko srpska) vertikala koja razdvaja ova dva sveta...

dublin · 22.10.2012. u 13:29

svarozic

Pretpostavljam da (današnji) Berberi imaju većinsku R hg... koju tačno?

pojma nemam. ja sam nov u genetici to bi ovi nasi geneticari mogli da dodaju da obogate temu. ja sam se iskljucivo bavio antropologijom, lingvistikom i arheologijom.

interesantno je da se rasprostranjenost ove kulture poklapa sa rasprostranjenoscu I* haplogrupe i nordijaca dinarida.... dal ima veze? verovatno. kakve? ne znam.

svarozic · 22.10.2012. u 15:19

svarozic:
Pretpostavljam da (današnji) Berberi imaju većinsku R hg... koju tačno?

Sad vidjeh da Berberi većinski imaju (mediteransku) E1b1 i to E-V257 (E1b1b)... tako da pada u vodu ta teorija o njihovoj ranijoj ekspanziji u Evropi... ono što je sigurno to je da je jedan broj Berbera došao sa Arapima i zadržao se u južnoj Evropi konvertujući se u hrišćanstvo (Španija, Portugal), jedan broj je prebjegao u Italiju (Jevreji su masovno išli iz Španije u sjevernu Italiju), a kasnije i možda po Osmanlijskom carstvu...

Uglavnom, Germani sa Berberima blage veze nemaju što je i logično!

dublin · 22.10.2012. u 22:56

pitanje je koliko je testova radjeno na atlasu gde zive pravi berberi a koliko po poarabljenim gradovima?

drugo, ja se vodim arheoloskim nalazima, lingvistikom i antropologijom. kao sto rekoh ovo je interesantno sa genetickog stanovista jer kada uporedimo kulturne nalaze sa genetskim, jedino I* haplogrupa odgovara tim teritorijama. da li su od ovih berbera i starosedelaca nastali I* tokom megalitske kulture u severnoj nemackoj, pa su se onda rasirili po berberskim trgovackim putevima? to i jeste moje pitanje: ko su bili genetski ovi ljudi koji su kulturno ostavili neverovatan trag u evropi?

sa

http://mathildasanthropologyblog.wordpress.com/2009/08/11/tunisian-and-moroccan-y-chromosomes/

testovi radjeni na imigrantima u italiji i francuskoj.

After just re-reading the Guanche Y chr the total abscence of ‘I’ across this part of N Africa is a mystery. How did it get to the Canaries when it skipped Morocco? Admittedly the sample size is a bit small. Maybe it got missed.

sa

http://familypedia.wikia.com/wiki/Haplogroup_I_(Y-DNA)

A distinct Western European Paleolithic population that bore Haplogroup I1b1b (M26) must have existed somewhere west of the Apennines in eastern Iberia, southern France, or western Italy, from which it succeeded in the first substantial colonization of the island of Sardinia approximately 9,000 years ago. Despite the fact that the predominantly Sardinian Haplogroup I1b1b-M359 is derived from the predominantly Balkan Haplogroup I1b1*-P37.2, the derived Haplogroup I1b1b is practically absent east of France and Italy, while it is found at low but significant frequencies outside of Sardinia in the Balearic Islands, Castile, the Basque Country, the Pyrenees, southern and western France, and parts of the Maghreb in North Africa, Great Britain, and Ireland.

dublin · 23.10.2012. u 16:20

dublin · 25.10.2012. u 17:11

nastavak prevoda berber projekta

berberi jedre po plavim morima

koliko god impresivno zvucao doprinos berbera evropskoj kulturi i civilizaciji, jos je znacajniji njihov doprinos severno americkoj kulturi i civilizaciji.

cak i amfibijski jip

kao sto smo vec rekli, berberska kultura se rasirila po zapadnim obalama evrope morskim putem. dok severno americki indijanci nisu imali plovila sposobna za plovidbu po moru, megalitski berbri su posedovali plovila sposobna za okensku plovidbu. brodobi pravljeni od drveta i koze su korisceni u britaniji i pre nego sto su tu stigli megalitski berberi. ti brodovi su ekvivalentni modernim irskim brodovima koji se zovu "curragh" i oni su, uprkos malim dimenzijama, idealni za plovidbu po atlantiku.
bez obzira na strah koji su kontinentalni evropljani prema atlantiku u vreme kristofera kolumba, atlantik je ustvari jako lak za plovidbu. od 1492 bilo je stotine amaterskih prelazaka preko atlantika u plovilima svih mogucih tipova: kanui istesanih iz stabla drveta, splavovi, jedrilice dugacke 2 metra, kajaci, gumeni camci za spasavanje, cak i amfibijski dzipovi. nista nije bilo teze preci atlantik 4500 godina pne nego sto je to danas. bilo je verovatnije lakse berberima da predju atlantik i stignu do amerike, nego sto je bilo polinezanima da stignu do svih minijaturnih ostrva na pacifiku. amerika je suvise velika da bi se promasila.

malo pre nego sto su talosanski megaliti poceli da nicu po evropi kao pecurke posle kise, skandinavski lovci na bakalare su izgleda otvorili ameriku za evropski uticaj i obrnuto. po istoricaru alice kehoe, putnici koji su koristili irminger morsku struju koja prolazi pored islanda i grenlanda su pomogli da se kultura i trgovina prenesu u oba pravca izmedju amerike i evrope preko severnog atlantika. uticaj ove racmene se brzo osetio po celom bazenu reke st. lawrence kao i po celoj americkoj istocnoj obali. oko 4500 godine pne. nova kultura poznata kao "late archaic" se odjednom naglo pojavila na ovim teritorijama bez bilo kakvog vidjivog prethodnika. ali njene karakteristike se sve nalaze u kulturama severozapada evrope u ranijem periodu.

megalitski berberi su koristili ove vodene trgovacke puteve. doneli su poljoprivredu u zapadnu evropu, i prodavali su poljoprivredne proizvode ribarima u zamenu za ribu. povecana potraznja za ribom je terala skandinavce da odlaze sve dalje i dalje na atlantik cak do amerike. s obzirom da su megalitski berberi bili religiozni fanatici, oni su poceli da odlaze sa skandinavskim pionirima na njihova putovanja do severne amerike. ogromni kameni megaliti, identicni onima koji su bili gradjeni po evropi se odjednom pojavljuju po novoj engleskoj. karakteristicni dolmeni su konstruisani na obe strane atlantika. zvanicna nauka ovo naziva koincidencijom ali je prosto nemoguce da ove ogromne kompleksne gradjevine mogu tek tako slucajno da budu izmisljene na raznicitim kontinentima u isto vreme, pogotovu ako je teritorija amerike gde se oni javljaju upravo ona koja je najpristupacnija graditeljima megalita iz evrope. posle 3500 godine pne. u vreme najveceg megalitskog uticaja iz evrope, prve gromile pocinju da se pojavljuju po istoku severne amerike i oni su cista imitacija berberskih pogrebnih tradicija.
uticaj megalitskih berbera na severnu ameriku nije jos potpuno razjasnjen. ako je uticaj megalit kulture i bio veoma znacajan, izgleda da broj berberskih imigranata nije bio jako veliki. medjutim kada je megalitizam poceo da nestaje iz evrope, i kada je beaker kultura pocela svoju ekspanziju, to ce pokrenuti sled dogadjaja koji ce severnoj americi dati pravu berbero centricnu istoriju.

b@ćkø · 23.04.2015. u 21:28

Odlicna tema. Sad sam bas gledao drugu epizodu serije Potraga za izgubljenim civilizacijama, u kojoj Semir Osmanagic u 21m43s kaze da berberska grupa jezika ima nekih slicnosti sa jezicima nekih severno-americkih Indijanaca. Takodje je zanimljivo da je negde u sredini epizode rekao da je jezik Ajmara Indijanaca koji zive u Peruu i Boliviji najverovatnije vestacki napravljen jezik, i to sa ciljem da premosti razlike u jezicima okolnih naroda...

Berberi u Evropi i Severnoj Americi

Primećen član

Primećen član

Primećen član

Primećen član

Poznat

Primećen član

Primećen član

Primećen član

Primećen član

Primećen član

Primećen član

Primećen član

Primećen član

Primećen član

Buduća legenda

Buduća legenda

Primećen član

Buduća legenda

Primećen član

Primećen član

Buduća legenda

Primećen član

Primećen član

Primećen član

Poznat

Slične teme