Beogradske opštine i naselja

[Džudi S]

Beograd ima 17 opština, to su: Čukarica, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Voždovac, Vračar, Zemun, Zvezdara, Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin.

Svaka od ovih opština ima svoja naselja.

Od rođenja pa do aprila 2018. godine, živela sam na Voždovcu, tačnije na Gornjem Voždovcu. Od 2018. i danas i dalje živim u naselju Vojvode Vlahovića. Ovo naselje se nalazi na granici Voždovca i Zvezdare.

Ovo je deo naselja koji pripada Voždovcu. Kad padne jača kiša dolazi do poplave. Zašto?

Privatne kuće koje su tu zidane u periodu od 1997 do 2000 i neke godine, zidane su bez papira. Kapije nisu udaljene od ulice po propisu 12 m2. Svi žitelji tog dela naselja morali su naknadno da legalizuju svoje kuće. Problem poplava posle kiše nastaje zbog gornjeg zvezdarskog dela. Investitori su se nelegalno priključivali na kanalizaciju.

Kuće u ovom delu su lepe, ali su zidane stihijski i niko nije kaznio vlasnike zbog tih 12m2. Zato je ta ulica koja nosi naziv Vojvode Vlahovića uska.

Ovako izgleda jedna ulica u gornjem delu naselja. I ovde su pojedini investitori zidali bez dozvole, pa su išli nalegalizaciju i na ozakonjenje objekta.

Zašto mi je zanimljiv ovaj deo naselja?

Od biračkih mesta na kojima se glasa za odbornike sa Zvezdare 10--15 metara dalje nalazi se pekara koja pripada Voždovcu. Ne znam ko je i kada pravio granicu između dve opštine, ali mislim da je nije uradio dobro.

Preko puta moje zgrade nalazi se livada. Niko ne kosi travu jer jedan deo livade pripada opštini Zvezdara a veći deo pripada privatnom licu.
Na kraju ulice možete da vidite fazane, poneku srnu i poneku lisicu. Kao da ste u mini zoo vrtu.
U naselju ima više pasa, manje mačaka.

Kada su ljudi u pitanju, uglavnom su kupili stanove na kredit. U mojoj zgradi imamo pet ili šest beba. Naselje je puno dece koja idu u obdaništa, osnovnu i srednju školu.

Nemamo nijednu osnovnu školu. U naselju ima i dosta starijih ljudi a nemamo ambulantu.

Moj gornji deo naselja pripada Beogradu, naravno, ali puna 3 meseca 2018. i punih mesec i po dana bili smo odsečeni od sveta jer nije bilo prevoza. Mini bus koji dolazi na svakih 15 minuta nije mogao da uđe u naselje jer su ( neuspešno ) sređivali donji deo naselja.

Mi iz gornjeg dela nismo bogataši, ali su nam komšinice neke starlete kojima ne znam ime.
Ne možemo da podignemo novac jer nema bankomata čak ni u pošti u donjem delu. Nemamo veliki Maxi, Ideu..ali imamo nekoliko kladionica.

Kažu da smo " naselje iz pakla". Nismo. Mi smo naselje koje ima svog šerifa..pardon predsednika nekog neformalnog, neregistrovanog Udruženja. Ko je njega izabrao zna minimalan broj ljudi. Ja ga birala nisam.

Eto toliko od mene. Predstavila sam moje naselje. Ko želi neka predstavi svoje naselje..volela bih da pročitam kako je u tim naseljima.

- Kasnije o mom voljenom Voždovcu -

 

[pura moca]

@Reefer dai neki hvalospev o blocima

 

[prvepruge]

Od biračkih mesta na kojima se glasa za odbornike sa Zvezdare 10--15 metara dalje nalazi se pekara koja pripada Voždovcu. Ne znam ko je i kada pravio granicu između dve opštine, ali mislim da je nije uradio dobro.

Razgranicenje opstina Vozdovac i Zvezdara je odradjeno odavno, po formiranju gradskih opstina 1956 je definitivan. Do 1956 danasnji deo Vozdovca od Autokomande pa preko Vojvode Stepe i Avalskog druma (bivsi Bul.JNA ili Bul.Oslobodjenja) je bio poznat kao VI rejon a reorganizacijom Grada BGD-a od VI rejona i Lekinog brda je nastao danasnji centralni deo opstine Vozdovac. Kasnije, 1961 su neka od podavalskih sela usla u sastav opstine Vozdovac.
Znaci naselje Veljko Vlahovic je nastalo dosta posle formiranja opstine Vozdovac a to kako je kasnije nazidana ta divlja gradnja nije razlog da se menjaju granice izmedju opstina.

 

[Reefer]

@Reefer dai neki hvalospev o blocima

zašto kad svi znamo da su bloci najbolji odsvih?

 

[LUSJE]

Beograd ima 17 opština, to su: Čukarica, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Voždovac, Vračar, Zemun, Zvezdara, Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin.

Svaka od ovih opština ima svoja naselja.

Od rođenja pa do aprila 2018. godine, živela sam na Voždovcu, tačnije na Gornjem Voždovcu. Od 2018. i danas i dalje živim u naselju Vojvode Vlahovića. Ovo naselje se nalazi na granici Voždovca i Zvezdare.

Pogledajte prilog 1563999Ovo je deo naselja koji pripada Voždovcu. Kad padne jača kiša dolazi do poplave. Zašto?

Privatne kuće koje su tu zidane u periodu od 1997 do 2000 i neke godine, zidane su bez papira. Kapije nisu udaljene od ulice po propisu 12 m2. Svi žitelji tog dela naselja morali su naknadno da legalizuju svoje kuće. Problem poplava posle kiše nastaje zbog gornjeg zvezdarskog dela. Investitori su se nelegalno priključivali na kanalizaciju.

Kuće u ovom delu su lepe, ali su zidane stihijski i niko nije kaznio vlasnike zbog tih 12m2. Zato je ta ulica koja nosi naziv Vojvode Vlahovića uska.






Pogledajte prilog 1564012Ovako izgleda jedna ulica u gornjem delu naselja. I ovde su pojedini investitori zidali bez dozvole, pa su išli nalegalizaciju i na ozakonjenje objekta.

Zašto mi je zanimljiv ovaj deo naselja?

Od biračkih mesta na kojima se glasa za odbornike sa Zvezdare 10--15 metara dalje nalazi se pekara koja pripada Voždovcu. Ne znam ko je i kada pravio granicu između dve opštine, ali mislim da je nije uradio dobro.

Preko puta moje zgrade nalazi se livada. Niko ne kosi travu jer jedan deo livade pripada opštini Zvezdara a veći deo pripada privatnom licu.
Na kraju ulice možete da vidite fazane, poneku srnu i poneku lisicu. Kao da ste u mini zoo vrtu.
U naselju ima više pasa, manje mačaka.

Kada su ljudi u pitanju, uglavnom su kupili stanove na kredit. U mojoj zgradi imamo pet ili šest beba. Naselje je puno dece koja idu u obdaništa, osnovnu i srednju školu.

Nemamo nijednu osnovnu školu. U naselju ima i dosta starijih ljudi a nemamo ambulantu.

Moj gornji deo naselja pripada Beogradu, naravno, ali puna 3 meseca 2018. i punih mesec i po dana bili smo odsečeni od sveta jer nije bilo prevoza. Mini bus koji dolazi na svakih 15 minuta nije mogao da uđe u naselje jer su ( neuspešno ) sređivali donji deo naselja.

Mi iz gornjeg dela nismo bogataši, ali su nam komšinice neke starlete kojima ne znam ime.
Ne možemo da podignemo novac jer nema bankomata čak ni u pošti u donjem delu. Nemamo veliki Maxi, Ideu..ali imamo nekoliko kladionica.

Kažu da smo " naselje iz pakla". Nismo. Mi smo naselje koje ima svog šerifa..pardon predsednika nekog neformalnog, neregistrovanog Udruženja. Ko je njega izabrao zna minimalan broj ljudi. Ja ga birala nisam.

Eto toliko od mene. Predstavila sam moje naselje. Ko želi neka predstavi svoje naselje..volela bih da pročitam kako je u tim naseljima.

- Kasnije o mom voljenom Voždovcu -

Uvek se zagubim kad dodjem u to naselje
A tek novi nazivi ulica

 

[Džudi S]

ta divlja gradnja nije razlog da se menjaju granice izmedju opstina.

Naravno da nije razlog. Samo meni je nelogično da su dva biračka mesta na Zvezdari udaljeni od Voždovca nekih 15 metara.

Ne mogu da se menjaju granice jer su davno iscrtane u katastru.

Uvek se zagubim kad dodjem u to naselje
A tek novi nazivi ulica

Ja znam samo gde se nalazi moja ulica sa novim nazivom.

Ne znam zašto, ali ne volim puno da upoznajem ovaj deo Zvezdare. Sve me vezuje za Voždovac. Moja uža porodica tamo živi, idem u veliki Maksi na Voždovcu, kupujem lekove u apoteci na Voždovcu, idem u istu ambulantu u kojoj mi je godinama zdravstveni karton..

Iako Voždovac nije isti kao što je bio u vreme mog odrastanja, ja ga volim i dalje.

 

[prvepruge]

Naravno da nije razlog. Samo meni je nelogično da su dva biračka mesta na Zvezdari udaljeni od Voždovca nekih 15 metara.

Ne mogu da se menjaju granice jer su davno iscrtane u katastru.


Ja znam samo gde se nalazi moja ulica sa novim nazivom.

Ne znam zašto, ali ne volim puno da upoznajem ovaj deo Zvezdare. Sve me vezuje za Voždovac. Moja uža porodica tamo živi, idem u veliki Maksi na Voždovcu, kupujem lekove u apoteci na Voždovcu, idem u istu ambulantu u kojoj mi je godinama zdravstveni karton..

Iako Voždovac nije isti kao što je bio u vreme mog odrastanja, ja ga volim i dalje.

Ja sam sa prozora moga stana gledao preko granice, u Novi Beograd a cesto sam morao i da prelazim na drugu stranu ul.Dzona Kenedija, na "neprijateljsku" teritoriju. Biracko mesto za moju "teritoriju" se nalazilo u predskolskoj ustanovi koji je bio na toj granici. A verovatno na teritoriji urbnog BGD-a ima ko zna koliko takvih slucajeva jer su cesto neke vece ulice i bulevari granica izmedju dve centralne opstine ( pogotovo Stari Grad, Palilula, Savski Venac, Vracar i Zvezdara).

Pa nista nije kao pre, pre svega mi sami smo se znatno promenili od detinjstva/mladosti pa do zrelog doba. Menja se i grad ali ne toliko stravicno, to su neke nove zgrade i fasade, novi drumovi, promeni se i ceo kraj (recimo Beograd na Vodi) ali ne toliko... uglavnom je Beograd slican od kad ja pamtim.

 

[Džudi S]

@prvepruge Na Voždovcu je do početka 2000. godine bilo puno porodičnih kuća. Sada su tu zgrade.

Moja porodica je dala plac investitoru da zida zgradu 2000.godine ali smo imali opravdane razloge za to..mada, sa ove vremenske distance posmatrano, možda bismo morali da damo plac i kasnije.

Moja ulica je postala "tunel" između zgrada i zato smo prodali stan tamo. I agentkinja za nekretnine je insistirala da gledamo stanove u ovom naselju, a ja sam više bila za to da pogledamo i stanove u Kumodražu.

Sada je gotovo. Stan je odličan, imam i veliku terasu ( dvorište ) i ne bih ga prodavala..jer posle dužeg vremena imam dvorište.

I jeste u celini grad sličan, samo je puno novogradnje ili divlje gradnje. Ne znam ko kupuje i ko će kupiti sve te nove stanove.

U ovom naselju su cene nekretnina otišle gore, u odnosu na pre 6 godina. Ljudi ovde kupuju stanove jer nema puno zgrada sa centralnim grejanjem, već sa etažnim.
CG je preskupo i plaća se tokom cele godine.

 

[pertowic]

radio sam razne adaptacije po bg. od kaludjerice, preko grcoke divlje gradnje do ambasadi.
nz se koja je veca katastrofa za majstore. komunisticke betonske zgrade
ili one medjuratne 100 puta prepravljane


vodovodne instalacije su katastrofa u starom gradu.
dovod vode najlbizom linijom, ispod patosa preko celog stana. cevi trule da pucaju same od sebe. ne daj boze za sitne prepravke

od memljiviog podruma gde smo prvo pobili pacove da bi radili, sada oglasavaju za stan na dan. idealan za jebbacine
od bukvalnog golubarnika do potkrovlja

 

[Platin]

@prvepruge Na Voždovcu je do početka 2000. godine bilo puno porodičnih kuća. Sada su tu zgrade.

Moja porodica je dala plac investitoru da zida zgradu 2000.godine ali smo imali opravdane razloge za to..mada, sa ove vremenske distance posmatrano, možda bismo morali da damo plac i kasnije.

Moja ulica je postala "tunel" između zgrada i zato smo prodali stan tamo. I agentkinja za nekretnine je insistirala da gledamo stanove u ovom naselju, a ja sam više bila za to da pogledamo i stanove u Kumodražu.

Sada je gotovo. Stan je odličan, imam i veliku terasu ( dvorište ) i ne bih ga prodavala..jer posle dužeg vremena imam dvorište.

I jeste u celini grad sličan, samo je puno novogradnje ili divlje gradnje. Ne znam ko kupuje i ko će kupiti sve te nove stanove.

U ovom naselju su cene nekretnina otišle gore, u odnosu na pre 6 godina. Ljudi ovde kupuju stanove jer nema puno zgrada sa centralnim grejanjem, već sa etažnim.
CG je preskupo i plaća se tokom cele godine.

Да ли је централно грејање скупо или није, откуд знам. Мени одговара да једнако плаћам.
Многи који троше струју да би се грејали не уштеде лети ни динара, па кад дође зима куку-леле.

Повећано трошимо струју само лети, због климе. Буде рачун трострук у односу на период без климатизације.

У сваком случају, треба упоредити укупне трошкове. Сабрати моју струју и централно грејање, са само струјом или струјом и огревом у неким другим случајевима.

Најзадовољнији сам што имам велике прозоре. Јес' да не дихтују савршено, али смо још давно поставили пур пену па смо знатно поправили стање.

 

[Džudi S]

Да ли је централно грејање скупо или није, откуд знам.

Скупо је. У мојој згради сада живе породице из Браће Јерковића, дошли су и са Врачара и Видиковца.

У одличним сам односима са тим комшијама. Сви су дошли јер овде нема централног грејања и сви рачуни су мали.

Зими се грејем на ТА пећ и одлично је. Зграда је релативно нова тако да је и изолација добро урађена.

Имала сам три норвешка радијатора, један сам поклонила.

У мојој соби ниједном нисам укључила тај норвешки радијатор. Топлота долази из суседне, мамине собе. И стан је топао зими, а лети је фино, не треба ми клима.

 

[Nemoguća Могућност]

Pa nista nije kao pre, pre svega mi sami smo se znatno promenili od detinjstva/mladosti pa do zrelog doba. Menja se i grad ali ne toliko stravicno, to su neke nove zgrade i fasade, novi drumovi, promeni se i ceo kraj (recimo Beograd na Vodi) ali ne toliko... uglavnom je Beograd slican od kad ja pamtim.

Zavisi od perioda posmatranja.

Beograd se jeste stravicno promenio za vreme od mog detinjstva naovamo. Na raznim mestima. A ja sam uzivao u nekim njegovim delovima.

Ako samo odmotam vreme u svoje detinjstvo (koje se desavalo drugog dela 60tih u najstarijem delu Medakovica '1' (a koje se nikad tako nije zvalo)) - prostor od konjarnika, do bivseg titovog a sadasnjeg stepinog gaja, oko centralnog gorblja, brace jerkovic 2, suncana padina (i ne znam sta tu jos ima i kako se zove - ono sto se zvalo Veliki Mokri Lug, medakovic 3, medakovic 2, most iz medakovica na konjarnikm, vozdovac ispod vojvode stepe oprilike do vitanovacke, trosarina, bivsa kasarna ispod trosarine, dve-trake autoput, i mali privremeni mostic na dusanovcu preko autoputa - sve to nije postojalo (trosarina je bila kraj grada tek tamo negde su bili jajinci i kumodraz). Nesto je nazidano planski, nesto neplanski doselila se tusta i tma ljudi da tu zive i sve to zovu 'svoje'.

Mokroluski potok bi posle prolecnih kisa izmestio autoput za vise ili manje metara - sve dok nisu napravili duple trake i stavili most preko potoka. A potok sabili u kolektor koji ide ispod autoputa. Prostor oko Laste pa do stepinog gaja je bila nedodjija - divljina sa divljim naseljima poznatih nomada i mojih skolskih drugova, krem drustva iz karton city-ja.

Kao deca u avanturu smo isli na padinu gde je sad medakovic 2 i 3 i gde se nastavlja se sad gradnja iznad proteze u nedogled (ili barem do Kumodraza). To su bili sumarci i livade, potpuno divlji, ali prohodni i tek poneka poneka mala kucica nekog ko se tu rano naselio ili mozda imao to kao neku manju vikendicu, gajio pcele... Imao sam drugara kome je baka ostavila jednu takvu kucicu i kad sam bio omladinac tu smo pravili mngobrojne zurke, rostilje i pijanke (nikog nije bilo u blizini na kilometar i vise pa smo mogli sta smo hteli)

Sad je sve to grad, sa kucama, prodavnicama, trznim centrima, mega prodavnicama, ulicama, okretnicama, raskrisnicama koje vode u nepoznatom pravcu (osim ako ne zivite u tom delu).

A istorijat je bogat - od onog sto se desilo sa medakovicem 1 pa do naseljavanja celog tog brda do kumodraza prema lasti i sa druge strane iza b.j.2 pa do bivse kasarne a sadasnjeg naselja Stepa Stepanovic. Ali nije samo to. Za mog zivota sagradio se cerak, cerak vinogradi, leva padina od rakovice, kosutnjaka - mosta do petlovog brda. Vidikovac je bio periferija i samo uzi krug do pijace, kaludjerica je uvek bila na steroidima i nekad je bila samo na padini blizu smederevca a sad udara u autoput sa strane bubanj potoka i ima tendenciju da ga proguta. Samo cekam da neko pocne da zida po sred autoputa.

a s one strane bulevara (nekad revolucije a sad nikako da zapamtim koga kralja, kneza ili carice) izmedju zvezdare i zelenog brda pa prema dunavu - masovno Mirijebo koje mi sad zovemo Micigen. A i samo zeleno brdo se nagradilo. I to je samo sa ove strane grada. Sa one strane reke jos ludje.... secam se nepreglednih pescanih popunjavanja gde je sad zeleznica stanice novi beograd do blokova 61 2 i 3 koji su tada izgledali kao udaljeni sateliti sa blokom 45 i 70 (tu mi je isto bilo dosta detinstva voznje biciklom po savskom nasipu i tek napravljenim ulicama).

Ja sam pola zivota proveo van Beograda. I kad sam dolazio bio sam sokiran koliko je grad narastao, ali da sam mislio da ce na novom beogradu postati tesno - ne bi mi palo napamet.

E da zaboravio sam i cuveno Ca Ca Ca ... i toga nije bilo. A tek tamo od zemuna pa na dalje u ravnicu - nisam ni dostizao.

tako za manje od pola veka, Beograd je potpuno drugaciji i ne prestaje da raste u visinu i sirinu. Ocekujem uskoro da Lestane i Vrcin postanu deo grada.

 

[prvepruge]

Zavisi od perioda posmatranja.

Beograd se jeste stravicno promenio za vreme od mog detinjstva naovamo. Na raznim mestima. A ja sam uzivao u nekim njegovim delovima.

Ako samo odmotam vreme u svoje detinjstvo (koje se desavalo drugog dela 60tih u najstarijem delu Medakovica '1' (a koje se nikad tako nije zvalo)) - prostor od konjarnika, do bivseg titovog a sadasnjeg stepinog gaja, oko centralnog gorblja, brace jerkovic 2, suncana padina (i ne znam sta tu jos ima i kako se zove - ono sto se zvalo Veliki Mokri Lug, medakovic 3, medakovic 2, most iz medakovica na konjarnikm, vozdovac ispod vojvode stepe oprilike do vitanovacke, trosarina, bivsa kasarna ispod trosarine, dve-trake autoput, i mali privremeni mostic na dusanovcu preko autoputa - sve to nije postojalo (trosarina je bila kraj grada tek tamo negde su bili jajinci i kumodraz). Nesto je nazidano planski, nesto neplanski doselila se tusta i tma ljudi da tu zive i sve to zovu 'svoje'.

Mokroluski potok bi posle prolecnih kisa izmestio autoput za vise ili manje metara - sve dok nisu napravili duple trake i stavili most preko potoka. A potok sabili u kolektor koji ide ispod autoputa. Prostor oko Laste pa do stepinog gaja je bila nedodjija - divljina sa divljim naseljima poznatih nomada i mojih skolskih drugova, krem drustva iz karton city-ja.

Kao deca u avanturu smo isli na padinu gde je sad medakovic 2 i 3 i gde se nastavlja se sad gradnja iznad proteze u nedogled (ili barem do Kumodraza). To su bili sumarci i livade, potpuno divlji, ali prohodni i tek poneka poneka mala kucica nekog ko se tu rano naselio ili mozda imao to kao neku manju vikendicu, gajio pcele... Imao sam drugara kome je baka ostavila jednu takvu kucicu i kad sam bio omladinac tu smo pravili mngobrojne zurke, rostilje i pijanke (nikog nije bilo u blizini na kilometar i vise pa smo mogli sta smo hteli)

Sad je sve to grad, sa kucama, prodavnicama, trznim centrima, mega prodavnicama, ulicama, okretnicama, raskrisnicama koje vode u nepoznatom pravcu (osim ako ne zivite u tom delu).

A istorijat je bogat - od onog sto se desilo sa medakovicem 1 pa do naseljavanja celog tog brda do kumodraza prema lasti i sa druge strane iza b.j.2 pa do bivse kasarne a sadasnjeg naselja Stepa Stepanovic. Ali nije samo to. Za mog zivota sagradio se cerak, cerak vinogradi, leva padina od rakovice, kosutnjaka - mosta do petlovog brda. Vidikovac je bio periferija i samo uzi krug do pijace, kaludjerica je uvek bila na steroidima i nekad je bila samo na padini blizu smederevca a sad udara u autoput sa strane bubanj potoka i ima tendenciju da ga proguta. Samo cekam da neko pocne da zida po sred autoputa.

a s one strane bulevara (nekad revolucije a sad nikako da zapamtim koga kralja, kneza ili carice) izmedju zvezdare i zelenog brda pa prema dunavu - masovno Mirijebo koje mi sad zovemo Micigen. A i samo zeleno brdo se nagradilo. I to je samo sa ove strane grada. Sa one strane reke jos ludje.... secam se nepreglednih pescanih popunjavanja gde je sad zeleznica stanice novi beograd do blokova 61 2 i 3 koji su tada izgledali kao udaljeni sateliti sa blokom 45 i 70 (tu mi je isto bilo dosta detinstva voznje biciklom po savskom nasipu i tek napravljenim ulicama).

Ja sam pola zivota proveo van Beograda. I kad sam dolazio bio sam sokiran koliko je grad narastao, ali da sam mislio da ce na novom beogradu postati tesno - ne bi mi palo napamet.

E da zaboravio sam i cuveno Ca Ca Ca ... i toga nije bilo. A tek tamo od zemuna pa na dalje u ravnicu - nisam ni dostizao.

tako za manje od pola veka, Beograd je potpuno drugaciji i ne prestaje da raste u visinu i sirinu. Ocekujem uskoro da Lestane i Vrcin postanu deo grada.

Verovatno Beograd pamtim koliko i ti, moja secanja kroz maglu su sa kraja 60-tih ali znam delove grada odlicno od prvog dela 70-tih tako da mogu da povezem sta je bilo pre i sta se izgradilo u zadnjih 50 i kusur godina.

Taj deo koji opisujes iza Konjarnika i Medakovic je i danas periferija, nije to urbani i centralni deo grada. Pisem o centralnom delu grada, od centra Zemuna ( mozda negde tamo od bivse Konjicke skole) i Bezanije pa do Trosarine i Konjarnika na drugu stranu, od Kluza na Zvezdari i Pancevca pa do Kosutnjaka i Cukaricke padine. Sve van toga jesu beogradska naselja ali poprilicno daleka i poprilicno nebitna za fizionomiju grada. Jer Medakovic, Mirijevo, Kumodraz, Kotez ili Cerak nisu bitni nikome sem ljudima koji zive u tim delovima grada, nema tamo nista sem spavaonica. Ako si sa Mirijeva neces ici na Cerak da uzivas ili vidis nesto na tom brdu, neces tamo mozda nikada ni otici u svom zivotu a opet ces imati neki svoj dozivljaj zivota i samog grada.

Ja sam dobar deo karijere proveo gradeci u raznim delovima grada pa sam obitavao po raznim delovima grada, sem toga sam se kao klinac smucao ovamo onamo, posle sam radio u beogradskom javnom preduzecu Gr.Stambeno pa sam silom posla obilazio ceo urbani deo grada.

Moj utisak je da se taj grad nije izmenio (sem BNV), tu i tamo je nikla neka zgrada u centralnom delu grada, ostale zgrade su iste samo zapustenije i oronulije. Najvise su se izmenili pejzazi na NBGD, tamo su nikli novi blokovi, ubedljivo najvise se gradilo, nove saobracajnice, popunjeni su parkinzi i igralista novim zgradama... ali opet iza stoje isti bulevari, isti stari socijalisticki blokovi. I to je generalni utisak, sve je tu negde kao u 80tim, sve oronulije i zapustenije, ima kozmetike, po koji ubacen novi blok ili koja lamela, poneka zgrada, dva nova mosta u zadnjih 40 godina, grad koji je prepoznatljiv na prvi pogled ( da te neko baci na bilo koju poznatiju ulicu bilo kog dela grada odmah bi znao da je to ta ulica iako tamo nisi bio recimo 25 god).

Ono sto te iznenadi je promena na ulicama, u prodavnicama, restoranima, pozoristima... neki novi ljudi, neki novi akcenti, neki novi odnosi, novi automobili, nove guzve u saobracaju. Tu vidis da grad zivi, da se menja. Starimo a u gradu zive neki novi ljudi, ljudi ili koji su odrasli a da mi tome nusmo otisustvovali ili ljudi koji su dosli odnekuda, iz drugog dela grada ili drugog dela drzave. Pa kad posle 2-3 godine sednes na neku glavnu straftu na lokalnom nivou (ili Gospodsku u Zemunu ili Njegosevu na Vracharu recimo) vidis da se grad stravicno promenio, tebi uglavnom nepoznati ljudi prolaze, vidis da se oni znaju, dozivaju se, zastaju pricaju, za susednim stolovima sede tebi nepoznati ljudi, cesto drugacijih akcenata, navika... a ti ocekujes da se pojavi neko tebi poznat, neko cija ce pojava da kaze da je to ipak tvoj grad, grad u kom si rodjen, odrastao i proveo dobar deo zivota.

Moj osecaj prilikom tih dolazaka se uvek svodi na to sto sam odusevljen time sto svi pricaju na srpskom, neposrednoscu, od prodavacice u pekari Petrovic, konobara u kafeu na Gospodskoj, prodavca na pijaci, pa se setim tog i tog trenutka na tom mestu, onda me uhvati strah "gde su svi ti ljudi koje znam, sta im se desilo,", osetim neku veliku rupu u sebi, nedostaje mi i vreme i ljudi, osecam se da sam nesto ispustio i da cu uvek biti falican u odnosu na sve u tom gradu. Grad mi je i poznat i nepoznat, znam da necemu nisam prisustvovao i da cu se uvek pitati sta sam to propustio.
Odes recimo u Atelje 212 ili JDP, to su iste zgrade, iste scene, mali oronulije ali totalno drugaciji ljudi dolaze u pozoriste, drugaciji glumci, predstave, drugaciji isecaj, drugacija reakcija publike, nesto se promenilo... a mozda si se samo ti promenio, ko zna

No, postoji i fora, ostanes li par meseci ponovo pistajes deo svega toga, dovoljno je da zivis u svom delu grada, da se jreces uobicajenim rutama i ti si opet deo svega, zaboravis da si imao osecaj velike rupe u sebi. Imas osecaj da pripadas u sve to i da nusta nisi propustio.