Нажалост или боље рећи на срећу наишао сам на ову предивну тему. Па ово је благо само по себи. Све те дивне пожутеле фотографије и слике, ти дивни текстови, па и сва та лепа сећања. Предивно !!!
Читајући све те текстове често сам се сећао делова које сте описивали, а којих више на жалост нема. Што би неки рекли: Шта чито - ОДО !!! Више се и пешачило по граду него што се возило градским превозом.
Пијаца на Сењаку. Имао сам предивну девојку у том крају и често сам се увече враћао и пролазио преко пијаце у два нивоа.
Да ли се неко сећа семафора на угли улица Максима Горког и Јужног булевара? Висио је у облацима на некој жици у сред раскрснице. Шта ли је са тим прелепим семафором? Ко зна ком отпаду је завршио.
Докле год је оваквих Београђана ни Београд ни његов Дух не могу да нестану. Недозволимо да се то деси. Нека и новокомпоновани Бгђани нешто науче од старих. И имају пуно тога за учење почев од међусобног дружења до солидарности. Време ће показати своје.
На жалост данас је време, како неко у овој теми рече, брзог и кусог, ја додајем, живота. Што брже, што више и што пре !!!
Можда сам мало застранио са крајем овог текст, али ми се омакло.
Београд је онакав какав желимо да буде, онакав каквим га МИ видимо. Ја желим и видим лепе старе делова града (на жалост све их је мање), али и лепе нове делове града (којих је такође на жалост ипак мало).
Београде, Београде
на ушћу двеју река испод Авале ...
