Beograd kojeg više nema

[Nina]

trolejbus u knez mihailovoj od 1947-1949.g.

 

[Nina]

radnja u Sremskoj iz 1920 g.

 

[Nina]

 

[Милунка Савић]

 

[cave man]

 

[sunchaya]

Ako imate zelju da je vidite jos koji put, skoknite do Kneza Milosa da vidite zgradu nekadasnjeg saveznog SUP-a dok je ne poruse

 

[електрика]

Немам жељу, објекат је ионако био одуран.

 

[Nina]

Beograd sa Savske strane

 

[Nina]

Kalemegdan 1881.god

 

[sunchaya]

Немам жељу, објекат је ионако био одуран.

Kakav god da je bio objekat, zgrada je bila pod zaštitom države a na mestu iste će neki američki buržuj podići hotel.
Eto osim političara koji lapaju pare od bespravno prodatog zemljišta na kom se zgrada nalazila, onog ko će lapati pare od hotela a za koje će da crnče naši ljudi bićete radosni ti i ostali "antikomunisti".
Zgrada je kriva za sve što nas je zadesilo

Spojler

 

[Nina]

Telefonska govornica na Kalemegdanu

 

[georgejune]

Кафана ”Код три сељака” – Славија

 

[Nina]

ti crtezi starog Beograda, Luke Mladenovica su verodostojni i svidjaju mi se

Skupljam pisanja o starim beogradskim kafanama za Znamenitosti Beohrada, pa za "Tri seljaka" naidjoh na ovo

"Od Slavije ka Terazijama vodi Ulica kralja Milana (koja je često menjala ime), a nekada je na njenom samom početku bila simbolična „kapija“: dve kafane koje su obeležavale ulaz u ovu varošku saobraćajnicu. Jedna se nalazila na mestu sadašnje „Mitićeve rupe“ i nosila je ime „Rudničanin“, dok je druga preko puta bila „Kod tri seljaka“.

Gledajući od Terazija ka Slaviji, kafana „Tri seljaka“ nalazila se kao poslednja građevina sa desne strane u Ulici kralja Milana.

Ove kafane su u početku bile najobičnije seoske mehane sa prljavim dvorištima i štalama gde su smeštani konji i kola seljaka i rabadžija koji su, pre nego što je proradila železnica, dovozili hranu i ostale potrepštine za Beograd, a odatle su odnosili robu za unutrašnjost. Tako su ove kafane počele sa najsiromašnijom publikom i na krajnjoj periferiji, da bi se vremenom našle u centru grada sasvim preuređene i sa često odabranim gostima koji su rado navraćali u ove kafane zbog neobično prijatne atmosfere i odličnih specijaliteta


Vremena su se menjala, pa je tako i publika koja je svraćala na ovo mesto postajala sve kvalitetnija, već i samom činjenicom da je kafana prestala da bude na periferiji i u zabiti, već u sve dragocenijem delu grada. Tako se sve češće događa da kafanu „Kod tri seljaka“ Beograđani prozivaju i „akademskom“ sve više dovodeći dva naziva istog bircuza u međusobno neslaganje. Razlog je što su se ovde okupljali i profesori Medicinskog fakluteta. Istina, „Tri seljaka“ imala je i jednu zaklonjenu salu, neku vrstu velikog separea u kojem su mogli da se odvijaju zatvoreni sastanci, pa su tako ovde organizovani sastanci različitih uprava kojekakvih udruženja."

 

[dela973]

 

[Nina]

pogled sa dunavske strane

 

[lider]

Jbt ubili ste Beograd. Ostavio sam vam punu kucu, cccc

 

[Nina]

pozdrav Lideru...

terazije

 

[georgejune]

 

[Милунка Савић]

ti crtezi starog Beograda, Luke Mladenovica su verodostojni i svidjaju mi se

Skupljam pisanja o starim beogradskim kafanama za Znamenitosti Beohrada, pa za "Tri seljaka" naidjoh na ovo

"Od Slavije ka Terazijama vodi Ulica kralja Milana (koja je često menjala ime), a nekada je na njenom samom početku bila simbolična „kapija“: dve kafane koje su obeležavale ulaz u ovu varošku saobraćajnicu. Jedna se nalazila na mestu sadašnje „Mitićeve rupe“ i nosila je ime „Rudničanin“, dok je druga preko puta bila „Kod tri seljaka“.

Gledajući od Terazija ka Slaviji, kafana „Tri seljaka“ nalazila se kao poslednja građevina sa desne strane u Ulici kralja Milana.

Ove kafane su u početku bile najobičnije seoske mehane sa prljavim dvorištima i štalama gde su smeštani konji i kola seljaka i rabadžija koji su, pre nego što je proradila železnica, dovozili hranu i ostale potrepštine za Beograd, a odatle su odnosili robu za unutrašnjost. Tako su ove kafane počele sa najsiromašnijom publikom i na krajnjoj periferiji, da bi se vremenom našle u centru grada sasvim preuređene i sa često odabranim gostima koji su rado navraćali u ove kafane zbog neobično prijatne atmosfere i odličnih specijaliteta


Vremena su se menjala, pa je tako i publika koja je svraćala na ovo mesto postajala sve kvalitetnija, već i samom činjenicom da je kafana prestala da bude na periferiji i u zabiti, već u sve dragocenijem delu grada. Tako se sve češće događa da kafanu „Kod tri seljaka“ Beograđani prozivaju i „akademskom“ sve više dovodeći dva naziva istog bircuza u međusobno neslaganje. Razlog je što su se ovde okupljali i profesori Medicinskog fakluteta. Istina, „Tri seljaka“ imala je i jednu zaklonjenu salu, neku vrstu velikog separea u kojem su mogli da se odvijaju zatvoreni sastanci, pa su tako ovde organizovani sastanci različitih uprava kojekakvih udruženja."

Што се кафана тиче, препоручујем једну одличну новију књигу "Илустрована историја београдских кафана", Бориса Белингара и Бошка Мијатовића, цењених колега...

 

[Nina]

Koji je ovo deo grada u kome se nalazila ova stara kuca koja je srusena ?

 

[Gospodin Darsi]

Nema slike Nina?

- - - - - - - - - -

A ima...nego meni baguje net...ne znam gde je ovo...na mestu danasnjeg Bulevara?

 

[Dejan_011]

Koji je ovo deo grada u kome se nalazila ova stara kuca koja je srusena ?

Tu je danas Beograđanka.

 

[Nina]

Tu je danas Beograđanka.

Da...na mestu Beograđanke bila je ta jednospratna kuća Jeremije Milivojevića podignuta oko 1890. godine kao ugaona građevina
sa fasadom oblikovanom u stilu akademizma, kao dostojna komšinica prelepim kućama u Njegoševoj ulici na Cvetnom Trgu.

 

[Gospodin Darsi]

Nikad ne bih pogodio...
Svidja mi se Njegoseva ulica...volim da prosetam tuda.

 

[Nina]

Nisam ni ja znala, sve dok nisam iscitala dokumenta o izgradjni Beogradjanke