Не могу да одолим а да не дам коментар на ову тему.
Прво, да одмах рашчистимо, не сматрам да су ''дођоши'' криви што Београд назадује у сваком могућем смислу те речи, као што је неко већ рекао многи дођоши дали су велики допринос и Београду, али и целој земљи па и човечанству,а у осталом, опет ћу парафразирати неког, сви смо ми дошљаци, сви ми дошли смо однекуд ако не ми онда наши родитељи или наше бабе и деде.
Али разлика је у томе што када су долазили ти људи који су сада староседеоци, они нису долазили са намером да од Београда праве своје село из којег су побегли, не, долазили су са намером да од тог, тада малог града направе свој ДОМ, и свако ко је у Београд долазио бивао је прихваћен, а за узврат настављао је тамо где су стали људи пре њега дајући неки свој допринос да Београд постане Београд, дом будућих генерација, не трудећи се да од њега створи своје село, у ком ће му они који раде на истом пројекту као он, ''земљаци'' бити пријатељи, а остали непријатељи, Београђани, ленштине, одвратни људи који га пљачкају и којима се он сада свети (а ни сам не зна за шта) и који су дужни да трпе и ћуте.
Е тада је настала грешка, даме и господо ми, и само ми и нико други осим нас, смо криви што Београд изгледа овако.
Знате моја баба која је рођена овде тек пред крај свог живота почела је да се свађа са комшијама који избацују смеће кроз прозор, који бацају опушке јер пуше на прозору, преграђују станове без дозволе, краду противпожарне апарате и врше нужду (обе) у лифту.
А, до тада је трпела, ћутала и трпела, говорила: па они су дошли није то лако када мењаш средину, не знамо ми како је то, треба им време да се навикну, МИ СТАРОСЕДЕОЦИ МОРАМО БИТИ ТОЛЕРАНТНИЈИ...
А да смо од самог почетка рекли СЛУШАЈ БРЕ, ОВАКО СТОЈЕ СТВАРИ...
Не можеш да остављаш обућу у улазу, лифт није јавни ВЦ, у аутобусу се устаје старијима и особама са децом, карта МОРА да се купи, не смете да крадете струју и пљујете кроз прозор...
Не би било овако како је сада.
И у нашој БОЛЕСНОЈ ТОЛЕРАНЦИЈИ и ТРПЕЉИВОСТИ дошли смо дотле да ми комшиница пре неки дан, а пошто сам јој рекао да није у реду да подне ћилиме истреса кроз прозор, каже да ако ми се не свиђа могу само да јој ''Пљунем под прозор'' и ''да се терам у три...'' а када јој дође муж, који је иначе бије али она, када стигне полиција тврди да је тај који је звао злонамерна битанга, има да ме олеши од батина што је узнемиравам саму и незаштићену.
Е па даме и господо сада више нема назад, дошли смо докле смо дошли, остаје нам само да се МИ ПРИЛАГОДИМО, јер Београд више није град који су нас наши родитељи и бабе и деде учили да треба да волимо и да мењамо на боље јер је он наш ДОМ, Београд је сада џунгла једна велика џунгла у којој се треба ''снаћи'', дакле нема више ни Београда ни Београђана остала је само љуска.
Ја од сутра тражм везу у општини, а вама саветујем да учините исто...
СРЕЋНО.