BEG IZ GRADA Zašto su Beograđani odlučili da porodično žive na selu

[Afroo]

..ja nudila moj plac da neko sredi i ide na vikende tamo, poseje bastu i ima zdravu hranu, voce...nece niko, jer ima da se radi...pa jedino da ja sve sredim i da neko samo dodje i legne da uziva....a nudila
sam skoro pa dzabe, samo da ne divlja i dalje....dzaba...a eto ga na 50 ili nesto manje od grada....

 

[Jennifer Jennin]

..ja nudila moj plac da neko sredi i ide na vikende tamo, poseje bastu i ima zdravu hranu, voce...nece niko, jer ima da se radi...pa jedino da ja sve sredim i da neko samo dodje i legne da uziva....a nudila
sam skoro pa dzabe, samo da ne divlja i dalje....dzaba...a eto ga na 50 ili nesto manje od grada....

to je ludost da nece niko

 

[Afroo]

Pa nece niko da zivi ko Robizon, a ako malo uloze odma hoce da im se to racuna kao deo vlasnistva. Svasta nesto. Zato stoji godinama i sve je u gorem stanju,;a ja ne mogu nista po tom putanju da uradim i eto.

 

[siju i miju]

Ako je u Starom Slankamenu ,ja prihvatam Sve bi procvetalo i zablistalo ! Odgovorno tvrdim
Ali,predpostavljam da nije tamo ,u tom kraju

To je baš šteta...

 

[Afroo]

..nije...ovo je malo ispred SD...

 

[gost 389231]

ok, onda predjite savu i dunav i dojite u naše krajeve, kod nas je sve taman

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

šor kao bulevar

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

tako je svuda po vojvodini, ušorena sela, velika dvoriššta, kompletna komunalna infrastruktura, sva sela imaju uveden gas a ostalom da i ne govorima

osobenost vojvodjanskih domaćinstava da su dvorišta velika i podeljena na stambeni i ekonomski deo, ali taj ekonomski deo je tako daleko da ne možete ni da ga namirišete

posebno su interesantna stara švapska domaćinstva koja su još od ww2 i koja su najbolje organizovana

Ali taj ekonomski deo domacinstava moze da se cuje, brate kad stoka pocne da urla trazeci da bude namirena to je jace od buke u spicu. Znaci nimalo idilicno.

@TEMA: Dodjite braco na sever, kod nas u Vosu, mozete da gajite gandzu i na okucnicama i na njivama u ataru, a u rekama mozete da pecate "na struju" do mile volje.

@EDIT: I kad smo vec kod sorova poput bulevara ne zaboravite da zelene povrsine sami odrzavate, nema najamnika komunalaca koji kose travu po sorovima kao sto se to radi po bulevarima, a vegetacija na velikom prostoru (videti autorovo "tako daleko" koje se odnosi na domacinstva) ume da nabuja tako da vam se muda otegnu samo od kosenja na ulici, a kamoli u vasim avlijama. S tim u vezi je ilustrativna sredisnja fotka gde se vidi nepokosena travuljina ispred kuce, nije gazda postigao da je regulise. Kuku vama ako na vreme ne pokosite, ako se zapusti, onda ce vam trebati eksperti za krcenje dzungle.

 

[DeeLite]

BEG IZ GRADA Zašto su Beograđani odlučili da porodično žive na selu


Gradsku vrevu i vrelinu asfalta zamenili su cvrkutom ptica i seoskom idilom. Filip Jelić (32) i njegova supruga Aleksandra (30) uživaju u odrastanju svoje ćerkice Milice u ambijentu sela Mušići, kraj Kosjerića.

Foto: Privatna arhivaJelići: Filip, Aleksandra i Milica u svom raju​

​

- Sve što nam treba za život imamo ovde - kaže Filip Jelić.

Pre četiri godine on i supruga su ostavili stan i sve poslove kojima su se bavili u Beogradu i preselili se u seoski ambijent na imanje na kome su živeli Filipovi preci.
Filip je arhitekta. U Beogradu je držao škole crtanja i pripremnu nastavu za studente arhitekture, a Aleksandra je dizajnirala i šila odeću i prodavala je putem interneta. Zarađivali su dovoljno za svoje potrebe i još uspeli da uštede da u selu naprave i opreme manju kuću. Bračni par je nedaleko od pradedine kuće sagradio sebi dom, čije doterivanje još traje.
- Iako sam arhitekta, tek sam tada naučio da zakucam ekser, a sada već sve oko kuće radimo sami. I nameštaj smo dizajnirali i napravili po meri, kao i maleni vidikovac za Milicu u dvorištu - kaže domaćin.

Foto: Privatna arhivaKako kažu, u Beogradu im je smetala buka, brzina i zauzeti ljudi...​

​

Filip je još na fakultetu planirao da se vrati u selo, ali tadašnja devojka nije za to htela ni da čuje. Onda je upoznao Aleksandru, koju je ideja oduševila i pre četiri godine su prelomili da dođu - neposredno pre rođenja ćerke - hteli su drugačiji život od beogradske gužve i gungule.
- U Beogradu nam je smetala buka, brzina, to što su ljudi toliko zauzeti, anonimnost i udaljenost među ljudima. Razgovori su bili "Šta ima?"; "Evo, ništa". Za obične poslove trebao nam je čitav dan, gubili smo vreme u gradskom prevozu, na sve strane prodavnice koje te mame i ubeđuju da vam treba nešto što ti ne treba - objašnjavaju Jelići zašto su grad zamenili selom.
Ovi bivši Beograđani kažu da im period prilagođavanja nije bio potreban.
- Lako je navići se na miris borove šume, ptice i vetar. Kao da smo na odmoru svaki dan - s osmehom će Aleksandra dok nam služi domaći čaj od kamilice i jagorčevine.

Foto: Privatna arhivaJelići su želeli da se vrate prirodi​

​

Na tom "odmoru" Filip ipak mnogo radi. On pravi arhitektonske prezentacije i trodimenzionalne modele i animacije za firme u Australiji, i to preko interneta. Ipak, njihovi dani uglavnom teku opušteno, bez rokova i rasporeda.
- Biramo da li ćemo da se prvo prošetamo, igramo sa ćerkom, radimo oko kuće ili u bašti - priča Aleksandra.
Zdravlje, otuđenost ljudi i povratak prirodi su glavni razlozi zbog kojih su ostavili udobnost grada.
- Sve što nam istinski treba za život imamo ovde - svež vazduh, čistu vodu, sunce i zdravu hranu, koja može čak i da se nabere svuda bez uzgajanja, kao pravi dar prirode - reči su porodice koja je baš tih dana kada smo ih posetili uživala u branju pečuraka i šumskih jagoda.
Kažu da im ni zima ne pada teško - sankaju se, uživaju kraj vatre, a Aleksandra tada često šije kraj bajkovitog pogleda na borove pod snegom.
U selu duplo jeftinije
Moderan čovek po mišljenju Jelića greši misleći da je novac najbitnija stvar, a ne ono što za taj novac dobiješ.
- Nama je malo para potrebno, jer je život u selu bar duplo jeftiniji. Odmaknut od televizije i noćnih izlazaka čovek ima mnogo slobodnog vremena, duhovne i mentalne snage da radi nešto kvalitetno i usmeri se ka sebi, a onda i ka svojoj porodici - objašnjavaju Jelići.


- - - - - - - - - -

http://www.blic.rs/vesti/srbija/beg...ni-odlucili-da-porodicno-zive-na-selu/8k262yh

- - - - - - - - - -

šta kažete drugari ??
da li ste i vi to bar jednom do sada pomislili?

imate li ideju gde bi našli mir i sreću?

moj izbor je fruška gora

retki su takvi...malo ko je spreman da se odrekne pogodnosti koje pruža život u velikom gradu...danas kad se odvija masovna migracija iz manjih sredina u gradove neko se odluči na to...ne razumem
ja koji živim u provinciji ne bi nikada živeo u Beogradu, ali zato ne bi ni na selu