Stojkov Menidjer
Stara legenda
- Poruka
- 81.801
Masovno ubistvo na Cetinju, kada je napadač ubio 11 ljudi, još jednom je otvorilo pitanje dostupnosti vatrenog oružja na Balkanu, gde je 90 odsto svog oružja u rukama građana.
Procenjuje se da građani u regionu imaju devet puta više oružja nego vojska i policija, a po količini oružja po glavi stanovnika prednjače Srbije i Crna Gora, pokazala je globalna Anketa o lakom oružju (Small Arms Survey) iz 2018. godine.
Kako se procenjuje, na svakih 100 stanovnika ima 30 komada oružja, dok u Srbiji i Crnoj Gori na 100 stanovnika dolazi 40 komada lakog naoružanja.
„Politička i društveno-ekonomska nestabilnost na Balkanu u poslednjih 30 godina i česte dnevno-političke pretnje novim ratom, dovele su do toga da mnogi građani nisu spremni da se odreknu oružja, već ga čuvaju za ne daj bože", kaže Predrag Petrović, direktor istraživanja u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP).
I pored napora da se smanji količina oružja, u zemljama Zapadnog Balkana i dalje ga ima „previše", ocenjuju istraživači BCBP.
Procenjuje se da između 500 hiljada i 1.6 miliona domaćinstava poseduje vatreno oružje, i to više ilegalnog nego legalnog.
Amerika je prva u svetu po količini oružja po glavi stanovnika,120 komada oružja na 100 ljudi, podatak je ankete.
Značajan bezbednosni rizik
Količina oružja u zemljama regiona, a posebno ilegalnog, predstavlja „značajan bezbednosni rizik", ocenjuje Petković.
„Sama činjenica da neko poseduje oružje predstavlja rizik, a da li će ga upotrebiti zavisi od okolnosti", dodaje.
Kako podseća, istraživanja pokazuju da u ubistvima „prednjači ilegalno vatreno oružje".
Prema pisanju crnogorskih medija, napadač sa Cetinja imao je dozvolu za vatreno oružje.
Međutim, za sada nije poznato da li je bila važeća ili je istekla.
Nije poznat ni status oružja koje je protiv napadača upotrebio sugrađanin koji je pokušao da ga zaustavi, zbog čega ga neki smatraju herojem.
Prema podacima iz 2015, u Crnoj Gori više od 80.000 ljudi je dobilo dozvolu za držanje oružja, ali je u više od dve trećine slučajeva istekla.
Petković kaže da o količini ilegalnog oružja u Srbiji postoje samo procene, a kreću se od 200.000 do preko milion komada.
„To je oružje koje je preostalo ne samo iz ratova devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji, već iz raznih oružanih sukoba koji su se na ovim prostorima odvijali kroz 20. vek", objašnjava.
Tokom prethodnih godina, ministarstva unutrašnjih poslova kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori, u više navrata su pokretala akcije u kojima su apelovale na građane da predaju neregistrovano oružje.
Petković podseća da tokom trajanja akcija, građani to mogu da učine „bez ikakvih posledica".
Pa gde ovo jos ima u Evropi?
