Bakotićev prevod Biblije

[Gedeon]

Pozdrav forumašima. Htio bih da malo prostudiramo prevod Svetog pisma od Luje Bakotića, inače Srbina katolika - koji su nestali za vrijeme Drugog svjetskog rata za vrijeme ustaškog genocida nad Srbima i kasnije asimilacijom. Detaljniji podaci o prevodu se mogu naći u popisu literature ovdje: https://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=1109
Imam original iz 1933. godine i više kasnijih izdanja: vitacističko na ćirilici od "Dobre vesti" iz Novg Sada iz 1989. i izdanje "Metafizike" iz Beograda iz 2003. godine. Izdanje "Metafizike" je u stvari fototipsko izdanje "Dobre vesti". Cijelo Sveto pismo je obavljeno 1933. Branko Bjelajac u knjizi "Sveto pismo u Srba" navodi je Bakotić prvo objavio prevod Novog zavjeta 1930. To izdanje Novog zavjeta nemam, ali sam pročitao da je u njemu striktno korištena verzija "car" za vladara a u izdanju cijelog Svetog pisma "kralj" (članak Petra Đorđića: https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1371/bitstream_4070.pdf?sequence=1&isAllowed=y strane 170-176) i da je to jedina razlika.

 

[Gedeon]

Upoređivao sam navedena kasnija izdanja i ima razlika u odnosu na original iz 1933. godine. Imena su navedena prema grčkom i crkvenoslovenskom prevodu (izuzev Mojsija koji je ostao Mojsije a ne Mojsejda se išlo striktno provoditi isto načelo). Tekst je izmijenjen na više mjesta, npr. u Postanju 18:1 umjesto "hrastova Mamrijskih" stoji u "dolini Mamrijskoj". Isto se ponavlja i na više drugih mjesta u daljem tekstu. U Knjizi psalama su umjesto "hadžijski" stavljeni "poklonički" psalmi. U Novom zavjetu sam našao izmjenu u Jovan 1:5. Umjesto "Svetlost zablista u tami, i tama je ne shvati" stavljeno je "Svetlost zablista u tami, i tama je ne obuhvati". Ko stoji iza "Dobre vesti" iz Novog Sada ne znam, pretpostavljam baptisti.

Na Vikizvorniku postavljam vitacističku verziju Bakotićevog prevoda: https://sr.wikisource.org/wiki/Библија_(Бакотић)
Još postavljam tekst i ispravljam ga nakon ocr-a. Uskoro bi trebala biti gotova ova verzija. Upoređujem sve sa originalom iz 1933. i izbacujem izmjene. Kad ovo završim na Vikizvorniku ću postaviti i originalnu verziju, što će ići puno brže jer je originalno izdanje zahvalnije za ocr.

 

[Gedeon]

Bakotić je svoj prevod hvalio da je tačniji od Daničićevog i Vukovog, ali se ne bih baš složio. Pogledati sliku sa linka iz Politike broj 7816 od 6. februara 1930:
https://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1930/02/06?pageIndex=00006
U čemu se, po meni, ogleda netačnost Bakotićevog prevod: trudio se tekst približiti duhu našeg jezika i pojednostavniti ga slično današnjim "savremenim" prevodu, ali je na mjestima previše odlutao. U pjesničkim knjigama si je uzeo najviše slobode, naročito u psalmima. U njima se čovjek uopšte ne može pouzdati u prevod i mora provjeravati svaki stih. Bakotić je zapravo uradio prepjev, tako je i stihove posložio. Onda prevod "bezdušnik" za bezbožnika, zlikovca, opakoga ili nečestivca kako stoji u crkvenoslovenskom prevodu, može se steći krivo shvatanje. Umjesto bezdušnika u smislu najgore moguće osobe neko može navedeni termin shvatiti npr. da neko nema dušu ili da bi je mogao posmrtno izgubiti (uništenje duša grešnika prema subotarskim i jehovskim tumačenjima). Pojam bezdušnik i bezduštvo može se naći i u Novom zavjetu. U rasprave car ili kralj ne bih ulazio, mada je smiješno da je svaki vladar kao kod Daničića car, pa tako svaki grad ima svoga cara... Na pojedinim mjestima je Bakotićev prevod bio nejasan i onda kada je objavljen.

Bakotićev prevod nije pouzdan za one koji traže pouzdan prevod i namjeravaju ozbiljnije ući u Sveto pismo a ne poznaju staojevrejski i starogrčki. Prevod ostaje kao spomenik jednog vremena i autora koji je u duhu integralnog jugoslovenstva, koje je zagovarao i provodio kralj Aleksandar, pisao na ekavici i latinici. Jezik je neobična mješavina ekavice Beograda i autorovih primorskih izraza (pule za magarče), pa i ponekih izraza iz Vojvodine (adiđar). Zanimljiva je i upotreba termina put za tijelo, mada se na nekoliko mjesta može naći i tijelo. Onda prevodilac ne razlikuje blagodat i milost u Novom zavjetu. Svejedno prevod zaslužuje da se nađe na internetu i zato ga i postavljam. A da li prevod zaslužuje "apdejt", kako to rade drugi pa tako postoji i New King James Version (NKJV), Hrvati su napravili duboku reviziju Šarićevog prevoda itd., mislim da zaslužuje, isto kao i Daničićev-Karadžićev prevod koji bi se mogao ispraviti na mjestima gdje su prevodioci promašili prevod (takvih mjesta nema puno) i ubaciti po koja fusnota ispod teksta za danas slabo poznate riječi. Dio toga posla sa Daničić-Karadžićevim prevodom su već napravili subotari sa ekavizacijom istoga i minimalnim jezičkim osavremenjivanjem.

 

[aeternum]

Usvakom slucaju je bolji Bakotic prevod od prevoda Daničić-Karadžić koji ima puno gresaka i apokrife
zasto nije Bakotic pouzdan? Pouzdan je prevod

dobar prevod

 

[Gedeon]

Daničić-Karadžićev prevod ne sadrži nikakve apokrife Bakotić je svoj prevod hvalio da je tačniji od Daničićevog i Vukovog, ali se ne bih baš složio. Pogledati sliku sa linka iz Politike broj 7816 od 6. februara 1930:
https://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1930/02/06?pageIndex=00006
U čemu se, po meni, ogleda netačnost Bakotićevog prevod: trudio se tekst približiti duhu našeg jezika i pojednostavniti ga slično današnjim "savremenim" prevodu, ali je na mjestima previše odlutao. U pjesničkim knjigama si je uzeo najviše slobode, naročito u psalmima. U njima se čovjek uopšte ne može pouzdati u prevod i mora provjeravati svaki stih. Bakotić je zapravo uradio prepjev, tako je i stihove posložio. Onda prevod "bezdušnik" za bezbožnika, zlikovca, opakoga ili nečestivca kako stoji u crkvenoslovenskom prevodu, može se steći krivo shvatanje. Umjesto bezdušnika u smislu najgore moguće osobe neko može navedeni termin shvatiti npr. da neko nema dušu ili da bi je mogao posmrtno izgubiti. Pojam bezdušnik i bezduštvo može se naći i u Novom zavjetu. Na pojedinim mjestima je Bakotićev prevod bio nejasan i onda kada je objavljen.

Evo primjera Bakotićeva slobode u prevođenju. Poslovice ili Izreke 25:11 "11 Kao zlatne toke u srebrnom spletu, takve su i reči zgodio izrečene." Izgleda lijepo, ali nije vjerno. Daničić: "Zlatne jabuke u srebrnijem sudima jesu zgodne riječi." Daničićeva prevod je bolji. Bolji bi bio: Riječ u pravo vrijeme izgovorena je poput zlatne jabuke u srebrnim posudama. I takvih primjera ima dosta.

 

[gost 336946]

Usvakom slucaju je bolji Bakotic prevod od prevoda Daničić-Karadžić koji ima puno gresaka i apokrife
zasto nije Bakotic pouzdan? Pouzdan je prevod

dobar prevod

Koje apokrife?

 

[RIA77]

Pozdrav forumašima. Htio bih da malo prostudiramo prevod Svetog pisma od Luje Bakotića, inače Srbina katolika - koji su nestali za vrijeme Drugog svjetskog rata za vrijeme ustaškog genocida nad Srbima i kasnije asimilacijom. Detaljniji podaci o prevodu se mogu naći u popisu literature ovdje: https://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=1109
Imam original iz 1933. godine i više kasnijih izdanja: vitacističko na ćirilici od "Dobre vesti" iz Novg Sada iz 1989. i izdanje "Metafizike" iz Beograda iz 2003. godine. Izdanje "Metafizike" je u stvari fototipsko izdanje "Dobre vesti". Cijelo Sveto pismo je obavljeno 1933. Branko Bjelajac u knjizi "Sveto pismo u Srba" navodi je Bakotić prvo objavio prevod Novog zavjeta 1930. To izdanje Novog zavjeta nemam, ali sam pročitao da je u njemu striktno korištena verzija "car" za vladara a u izdanju cijelog Svetog pisma "kralj" (članak Petra Đorđića: https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1371/bitstream_4070.pdf?sequence=1&isAllowed=y strane 170-176) i da je to jedina razlika.

Врхунски преведен Стари Завет, на жалост, сметају модификације које су рађене касније, тако да се до оригиналног текста из првог издања фактички и не може доћи.
Штета што је пао у сенку Даничићевог превода, Бакотић је бољи. На жалост, превод већ застарева, али је био врхунски за своје време.

Na Vikizvorniku postavljam vitacističku verziju Bakotićevog prevoda: https://sr.wikisource.org/wiki/Библија_(Бакотић)
Još postavljam tekst i ispravljam ga nakon ocr-a. Uskoro bi trebala biti gotova ova verzija. Upoređujem sve sa originalom iz 1933. i izbacujem izmjene. Kad ovo završim na Vikizvorniku ću postaviti i originalnu verziju, što će ići puno brže jer je originalno izdanje zahvalnije za ocr.

Хвала, видео сам ово само када се планира завршетак скенирања ?

Bakotić je svoj prevod hvalio da je tačniji od Daničićevog i Vukovog, ali se ne bih baš složio. Pogledati sliku sa linka iz Politike broj 7816 od 6. februara 1930:
https://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1930/02/06?pageIndex=00006
U čemu se, po meni, ogleda netačnost Bakotićevog prevod: trudio se tekst približiti duhu našeg jezika i pojednostavniti ga slično današnjim "savremenim" prevodu, ali je na mjestima previše odlutao. U pjesničkim knjigama si je uzeo najviše slobode, naročito u psalmima. U njima se čovjek uopšte ne može pouzdati u prevod i mora provjeravati svaki stih. Bakotić je zapravo uradio prepjev, tako je i stihove posložio. Onda prevod "bezdušnik" za bezbožnika, zlikovca, opakoga ili nečestivca kako stoji u crkvenoslovenskom prevodu, može se steći krivo shvatanje. Umjesto bezdušnika u smislu najgore moguće osobe neko može navedeni termin shvatiti npr. da neko nema dušu ili da bi je mogao posmrtno izgubiti (uništenje duša grešnika prema subotarskim i jehovskim tumačenjima). Pojam bezdušnik i bezduštvo može se naći i u Novom zavjetu. U rasprave car ili kralj ne bih ulazio, mada je smiješno da je svaki vladar kao kod Daničića car, pa tako svaki grad ima svoga cara... Na pojedinim mjestima je Bakotićev prevod bio nejasan i onda kada je objavljen.

Нема превода без грешака, ситуација је да ми немамо 20 превода, па су једни дословни, а други препричани преводи. У сваком случају велики труд без обзира на грешке.
Неке ствари су ми боље код Бакотића него код Милина, мада је Милинов у складу са садашњим језиком.

Evo primjera Bakotićeva slobode u prevođenju. Poslovice ili Izreke 25:11 "11 Kao zlatne toke u srebrnom spletu, takve su i reči zgodio izrečene." Izgleda lijepo, ali nije vjerno. Daničić: "Zlatne jabuke u srebrnijem sudima jesu zgodne riječi." Daničićeva prevod je bolji. Bolji bi bio: Riječ u pravo vrijeme izgovorena je poput zlatne jabuke u srebrnim posudama. I takvih primjera ima dosta.

Mилин је у овом случају најбољи "Златне јабуке у сребрним посудама
јесу речи казане у право време."

 

[Gedeon]

Uskoro ću dovršiti vitacističku verziju na Vikizvorniku. Staviću ovdje obavijest. A originalnu verziju ću staviti ovdje za preuzimanje u pdf-u ili docx formatu jer u pripremi za Vikizvornik ima dosta posla. Original iz 1933. nije za skeniranje. Papir je dosta loše kvalitete pa ide slikanje stranica po stranica. Uskoro. Milinov prevod Starog zavjeta je naravno najbolji. Dobro poznaje starojevrejski jezik i teološki je obrazovan. Radio je polako. Nije loš ni prevod Starog zavjeta u "Novom savremenom prevodu" (NSP) koji je objavio Miroljub Petrović. Plagirao je prevod Jehovinih svjedoka, ali je taj prevod Starog zavjeta jako, jako dobar iako je rađen sa engleskog jezika. Novi zavjet su JS podešavali za svoje učenje i treba ga izbjegavati (prevod Novi svet JS-a je inače u Rusiji sudski zabranjen baš zbog mijenjanja teksta), ali Stari zavjet NSP je ok. Tu i tamo ima dopisna po koja riječ radi smisla, staviću podebljano da vidite te riječi npr. u psalmu 91 (90): 1 Ко живи у скровитом заклону Свевишњега, у сени Свемоћног боравиште налази. 2 Рећи ћу Господу: „Ти си уточиште моје и тврђава моја, Бог мој, у ког ћу се уздати.” 3 Јер он ће те избавити из замке птичарске.О д пошасти што невоље наноси. 4 Перјем својим заклониће те, под његовим ћеш крилима уточиште наћи. Истина ће његова као штит велики и као бедем бити. .... Milinov prevod je doslovniji, ali na mjestima je NSP bolji, npr. u 84 (83): 6 Док пролазе сушном долином где расту грмови биљака, у извор је они претварају; киша је благословима одева... U masoretskom tekstu stoji dolina gdje raste balzamovo drvo, vjerovatno neka od dolina u blizini Jerusalima. Milin, kao i mnogi drugi, stavlja "dolina plača" prema Septuaginti i Vulgati. Neki opet stavljaju dolina Baka. Na srpskom nemamo puno prevoda, ali zadnje vrijeme ih ima sve više. Imamo više dobrih pravih (sa originalnih jezika) prevoda Novog zavjeta. Milinov prevod Starog zavjeta i Stari zavjet NSP (NSP Miroljubov) su zadovoljavajući. Potrebno je hitno prevesti Septuagintu koja je Stari zavjet Pravoslavnih crkava izuzev Bugarske pravoslavne crkve koja je prihvatila masoretski tekst.

 

[RIA77]

Ако Нови Завет има фалсификате, мислиш да Стари Завет нису фалсификовали ?
Одлични су преводи - Нови српски превод и Савремени српски превод. Имаш оба превода у оквиру андроид апликација.

Постојала је идеја да се преведе Септуагинта тимски, али питање је да ли ће се то извести до краја.

 

[Gedeon]

Raspisah se. Čitajte, učite. Stari zavjet ili starogrčki prevod Septuaginta koji koristi Pravoslavna crkva se razlikuje od standardnog jevrejskog teksta koji koriste rabini tzv. masoretski tekst. To su dvije posebne redakcije Starog zavjeta. Ruska pravoslavna crkva ima prevod Starog zavjeta rađen sa masoretskog teksta, sa dopisanim razlikama u Septuaginti. Ali taj prevod se ne koristi u bogosluženju, samo za kućnu, domaću upotrebu vjernicima. Bugarska pravoslavna crkva je prevela sa ruskog navedeni prevod i koristi ga i u bogosluženju. Makedonski i ukrajinski raskolnici (MPC i PCU) isto koriste masoretski tekst. PCU vjerovatno privremeno jer ih Grci polako dovode u red.

 

[Gedeon]

Ако Нови Завет има фалсификате, мислиш да Стари Завет нису фалсификовали ?
Одлични су преводи - Нови српски превод и Савремени српски превод. Имаш оба превода у оквиру андроид апликација.

Koliko sam vidio Stari zavjet je OK. Novi srpski prevod i SSP imam i u štampanom obliku. SSP Novi zavjet mi je bolji. Novi srpski prevod Novi zavjet je preslobodno preveden. Miroljubov NSP imam i koristim samo Stari zavjet. Imam i mnoge druge prevode i raduju me i naši novi prevodi. Ljudi su uložili veliki trud u prevođenje i to treba poštovati. Ali ne treba odbaciti i stare prevode. Redigovati, popraviti, usavršiti. Zašto ne?

 

[RIA77]

Погрешио си за Стари Завет од ЈС, у питању је фалсификат
https://www.jesus-is-savior.com/False Religions/Jehovah Witnesses/new_world_translation.htm

„На Давидов дом и на становнике Јерусалима излићу дух милости и молитве. И гледаће онога кога су проболи

- фалсификат
And I will pour upon the house of David, and upon the inhabitants of Jerusalem, the spirit of grace and of supplications: and they shall look upon me whom they have pierced, (Кing James)

 

[Gedeon]

Ruski sinodski prevod se slaže:
А на дом Давида и на жителей Иерусалима изолью дух благодати и умиления, и они воззрят на Него, Которого пронзили, и будут рыдать о Нём, как рыдают об единородном сыне, и скорбеть, как скорбят о первенце.
Захария 12 глава — Библия: https://bible.by/syn/38/12/

 

[RIA77]

Бог говори о себи, преводи се "погледаће на мене кога су проболи". "Њега" не постоји у другим преводима.

https://www.scripture4all.org/OnlineInterlinear/OTpdf/zec12.pdf

Погледај како каже масоретски текст. "Погледаће на мене".

Исто је и у LXX.

 

[Gedeon]

Starojevrejski ne znam. Pogledao sam u više prevoda i komentara. Da, u masoretskom tekstu stoji "na mene". U Septuaginti isto, bar u prevodima na engleski. Ali, moguće je da je u nekoj od redakcija Septuaginte bila i verzija kakva je u ruskom sinodskom prevodu. Za masoretski tekst sam čitao da je isto postojalo više redakcija. Poznati lenjigradski rukopis se razlikuje od drugih masoretskih na dosta mjesta. Postoji kod svetog Jefrema Sirijca (Sirina) verzija kao i u ruskom sinodskom tekstu: И излию на дом Давидов дух благодати и щедрот. И воззрят Нань, Егоже прободоша.
Kod svetog mučenika Justina Filozofa isto, svetog Kirila Aleksandrijskog. Pogledati ovdje: https://ekzeget.ru/bible/kniga-proroka-zaharii/glava-12/stih-10/

 

[Gedeon]

Smisao svejedno ostaje isti. Vezano za Septuagintu iz odličnog članka na ruskoj Vikipediji: Иероним Стридонский писал, что ему известны три основные редакции греческого текста Септуагинты, которые порождали разнобой старолатинских переводов.
...
Филологи, изучавшие кумранские тексты, выявили, что переводчики (Septuaginte, sa jevrejskog na grčki) хорошо знали и понимали язык оригинала и оперировали древними значениями слов, которые были забыты в последующей масоретской традиции и были восстановлены гебраистикой только в XX веке.
....
Verzija koja se koristi u Grčkoj pravoslavnoj crkvi je ispravljana u Moskvi u 19. vijeku:
Московское издание 1821 года — официальный текст Греческой церквиПравить

Московское издание полной греческой Библии 1821 года (греч. Τα Βιβλια, εν Μοσχα, ετει 1821) было задумано греческими патриотами, в первую очередь — братьями Зосима, которые обеспечили финансовую сторону предприятия. Средства поступали по подписке и из самой Греции, где готовилось восстание, духовной опорой которого должно было стать Священное Писание. Издание шло в Московской синодальной типографии и было начато около 1818 года. Помимо политических аспектов, присутствовал и идеологический: в 1818 году Британское библейское общество начало перевод Библии на новогреческий язык. Руководство осуществлял протопресвитер Успенского собора Иаков Дмитриев, сотрудник Российского библейского общества, знаток еврейского и древнегреческого языков. Ввиду его преклонного возраста непосредственно над изданием работали священник Троицкой церкви Владимир Цветков и законоучитель университетского пансиона Алексей Терентьев. За основу Ветхого Завета было взято лондонское издание Грабе, однако редакторские поправки иногда публиковались механически, возможно, будучи принятыми за истинное чтение Александрийского кодекса. Были внесены и некоторые поправки по масоретскому тексту, но совершенно бессистемно. Почти весь тираж Московского издания 1821 года (5000 экземпляров) был разослан в Стамбул и Афины, где стал образцом для местных перепечаток. По постановлению Элладского Синода московское издание было перепечатано в Афинах без изменений и стало официальным текстом Греческой церкви. Британское библейское общество, готовя новое издание греческой Библии 1859 года, вынуждено было основываться на Московском издании, как получившем канонический статус в Греческой церкви. Ввиду текстологической эклектики греческие церковные издания Септуагинты не имеют самостоятельного научного значения[108].
Uglavnom, smisao je isti. Definitivno nam treba prevod Septuaginte na srpski, sa navođenjem svih verzija u tekstu.

 

[RIA77]

Starojevrejski ne znam. Pogledao sam u više prevoda i komentara. Da, u masoretskom tekstu stoji "na mene". U Septuaginti isto, bar u prevodima na engleski. Ali, moguće je da je u nekoj od redakcija Septuaginte bila i verzija kakva je u ruskom sinodskom prevodu.

Не капирам по којој логици је руски превод већи ауторитет од LXX и масоретског текста ? Када је било који превод тачнији од оригинала ?
Смисао је битно промењен.
Јеховини сведоци преводе тако као да Бог не говори о себи већ о неком другом, док оригинални текст показује да Бог говори о себи.
Битна је разлика, дакле KJV се слаже са масоретима и LXX.
Као што је НЗ промењен од стране ЈС, видимо и да СЗ није баш у сјајном стању.

 

[Gedeon]

Ruski sinodski tekst ne držim za jedino ispravni prevod, ali njegovi autori a to su bili profesori sa tri duhovne akademije (petrogradske, moskovske i kijevske) su sigurno s nekim razlogom izabrali navedenu verziju. Ne branim prevod JS. Samo sam htio navesti da i drugdje postoji takva verzija. Veselim se danu kada će cijeli Bakotićev prevod biti konačno na netu, a to nije daleko. Ima jako lijepo izrečenih mjesta u njegovom prevodu. Psalmi se isto lijepo čitaju. Naveo sam mane njegovog prevoda. Želim biti objektivan.

 

[gost 336946]

Smisao svejedno ostaje isti. Vezano za Septuagintu iz odličnog članka na ruskoj Vikipediji: Иероним Стридонский писал, что ему известны три основные редакции греческого текста Септуагинты, которые порождали разнобой старолатинских переводов.
...
Филологи, изучавшие кумранские тексты, выявили, что переводчики (Septuaginte, sa jevrejskog na grčki) хорошо знали и понимали язык оригинала и оперировали древними значениями слов, которые были забыты в последующей масоретской традиции и были восстановлены гебраистикой только в XX веке.
....
Verzija koja se koristi u Grčkoj pravoslavnoj crkvi je ispravljana u Moskvi u 19. vijeku:
Московское издание 1821 года — официальный текст Греческой церквиПравить

Московское издание полной греческой Библии 1821 года (греч. Τα Βιβλια, εν Μοσχα, ετει 1821) было задумано греческими патриотами, в первую очередь — братьями Зосима, которые обеспечили финансовую сторону предприятия. Средства поступали по подписке и из самой Греции, где готовилось восстание, духовной опорой которого должно было стать Священное Писание. Издание шло в Московской синодальной типографии и было начато около 1818 года. Помимо политических аспектов, присутствовал и идеологический: в 1818 году Британское библейское общество начало перевод Библии на новогреческий язык. Руководство осуществлял протопресвитер Успенского собора Иаков Дмитриев, сотрудник Российского библейского общества, знаток еврейского и древнегреческого языков. Ввиду его преклонного возраста непосредственно над изданием работали священник Троицкой церкви Владимир Цветков и законоучитель университетского пансиона Алексей Терентьев. За основу Ветхого Завета было взято лондонское издание Грабе, однако редакторские поправки иногда публиковались механически, возможно, будучи принятыми за истинное чтение Александрийского кодекса. Были внесены и некоторые поправки по масоретскому тексту, но совершенно бессистемно. Почти весь тираж Московского издания 1821 года (5000 экземпляров) был разослан в Стамбул и Афины, где стал образцом для местных перепечаток. По постановлению Элладского Синода московское издание было перепечатано в Афинах без изменений и стало официальным текстом Греческой церкви. Британское библейское общество, готовя новое издание греческой Библии 1859 года, вынуждено было основываться на Московском издании, как получившем канонический статус в Греческой церкви. Ввиду текстологической эклектики греческие церковные издания Септуагинты не имеют самостоятельного научного значения[108].
Uglavnom, smisao je isti. Definitivno nam treba prevod Septuaginte na srpski, sa navođenjem svih verzija u tekstu.

Kad postavljaš tekstove koji nisu na srpskom ili na engleskom, treba da ponudiš kakav-takav prevod. Ja razumijem ruski, ali takva su pravila.

 

[RIA77]

Želim biti objektivan.

Кад верујеш више преводу од оригинала, не видим простора за објективност.

U masoretskom tekstu stoji dolina gdje raste balzamovo drvo, vjerovatno neka od dolina u blizini Jerusalima. Milin, kao i mnogi drugi, stavlja "dolina plača" prema Septuaginti i Vulgati. Neki opet stavljaju dolina Baka.

Значи овде си објективан и користиш масорете и LXX, а у случају цитата из Захарије, те текстове не користиш ? То није објективност.

 

[Gedeon]

Izvinjavam se što nisam stavio prevod za citate na ruskom. Ukratko, nema autograma, nema originala. Postoji mnoštvo prepisa koji ukazuju da je bilo više redakcija Starog zavjeta. Blaženi Jeronim iz Stridona kaže da su postojale tri redakcije Septuaginte zbog čega je nastalo mnoštvo starolatinskuh prevoda (Itala prije njegove Vulgate). Septuaginta koju koristi Grčka PC nema naučnu vrijednost jer je prije štsmpanja prvog kompletnog izdanja u Moskvi ispravljana, u 19. vijeku. Postoje i razlike i u masoretskom tekstu, nema samo jedna verzija. Kumranska otkrića pokazuju da je postojalo više redakcija teksta. Knjiga proroka Isaije ima kraću i dužu verziju. Koristim sve što je dostupno. SPC nema još svoj prevod Starog zavjeta pa zato preferiram ruski jer ima blagoslov crkve, isto kao i Novi zavjet SPC zbog blagoslova mada bi tehnički bi ga mogli i uljepšati sa naslovima i podnaslovima, više navodnika i sl. Čitam i ostale prevode, upoređujem...

 

[Gedeon]

Pa i u Novom zavjetu ima neslaganja u rodoslovima i u nekim pričama. Nešto su pisali apostoli koji su očevici a nešto učenici po priči. Dobar primjer je priča o kapetanu(Bakotić piše centurion) i ozdravljenju njegovog sluge. Uporedite Matej 8:5-13 i Luka 7:1-10. Onda nije bilo kompjutera pa da se klika na linkove...

 

[RIA77]

Отишао си у потпуно другу тему.
Питање је било - како можеш да будеш објективан не користећи оригинални текст ?
Какве везе има садржај Новог Завета са прецизним преводом ? Tи коментаришеш разлике у Јеванђељима. Не говоримо о томе, већ о тачном преводу.

Koristim sve što je dostupno. SPC nema još svoj prevod Starog zavjeta

Има, добро знаш да га има, то је Милинов превод, хајде можемо да цитирамо и Милина као и Нови српски превод и Савремени српски превод.
И шта ти преводи кажу, како се правилно преводи Захарија ?

 

[Gedeon]

I jedan i drugi prevod su dobri. Zavisi sa kakvog predloška je prevođeno. Crkvenoslovenski prevod koji je rađen sa Septuaginte piše "i vozrat nanj", znači "na njega". To je iz novije tzv. Jelisavetske redakcije. Pogledaću kad stignem kako stoji u Ostroškoj Bibliji, prvoj štampanoj crkvenoslovenskoj Bibliji.

Evo uslikano sa azbyka.ru

 

[Gedeon]

Uslikano iz pdf datoteke Ostroške Biblije, uporedni crkvenoslovensko tekst sa ukrajinskim prevodom o. Rafaila (Turkonjaka). Ostroška Biblija je prva štampana crkvenoslovenska Biblija, iz 1581. Isto stoji "na njega". O. Rafailo je klirik Ukrajinske grkokatoličke crkve, poznati prevodilac

. Pdf se može naći na internetu.