Meni je drazi tvoj komentar od cele bajke,jer isto mislim
-
- Popularno:
- Bezuslovna ljubav
- Biti drugi ili druga
- Da li studentska lista može biti...
- Šta će biti sa N1?
- Ubuduće se neće znati ništa o uzrocima...
- U koju instituciju imate najviše...
- Zašto ne slavimo naše evropske prvake...
- Srbija izdaje 100.000 radnih dozvola:...
- Parandilović letuje sa dečkom
- Nedeljom u deset
Bajka o ljubavi
- Začetnik teme Moreplovka....
- Datum pokretanja
- Poruka
- 42.218
Hodala putem neka devojka, prelepa kao vila. Iznenada primeti, da je neki muškarac prati. Okrenu se i upita ga:
- Kaži, zašto me pratiš?
Muškarac odgovori:
- Gospodarice srca moga, tvoja lepota je toliko neodoljiva, da mi prosto nalaže da te pratim. Kažu da sviram prekrasno, da za mene nema tajni u poeziji i da umem da probudim u ženskim srcima ljubavne jade. Ali bih ti ipak nešto priznao, ti si ta koja je zarobila moje srce!
Lepotica ga je izvesno vreme gledala ćuteći, pa ga upita:
- Kako si se uopšte mogao zaljubiti u mene? Pa moja mlađa sestra je mnogo lepša i privlačnija. Okreni se i pogledaj je, ona hoda uvek iza mene.
Muškarac se okrenu, ali tamo je video samo jednu užasno raščupanu i prljavu staricu. On ubrza korak da bi prišao još bliže lepotici i poniznim glasom joj se obrati;
- Reci mi, kako može da iz tvojih usta izađe takva laž?
Devojka mu uzvrati:
- I ti si meni, prijatelju, rekao laž kada si se zaklinjao u moju ljubav. Ti poznaješ sva ljubavna pravila i odaješ utisak da tvoje srce zaista gori od ljubavi samo prema meni...
...ali kako je onda moguće da se okreneš i pogledaš drugu ženu?!
Komentar: Zaljubljenog muškarca ne zanimaju druge žene.
- Kaži, zašto me pratiš?
Muškarac odgovori:
- Gospodarice srca moga, tvoja lepota je toliko neodoljiva, da mi prosto nalaže da te pratim. Kažu da sviram prekrasno, da za mene nema tajni u poeziji i da umem da probudim u ženskim srcima ljubavne jade. Ali bih ti ipak nešto priznao, ti si ta koja je zarobila moje srce!
Lepotica ga je izvesno vreme gledala ćuteći, pa ga upita:
- Kako si se uopšte mogao zaljubiti u mene? Pa moja mlađa sestra je mnogo lepša i privlačnija. Okreni se i pogledaj je, ona hoda uvek iza mene.
Muškarac se okrenu, ali tamo je video samo jednu užasno raščupanu i prljavu staricu. On ubrza korak da bi prišao još bliže lepotici i poniznim glasom joj se obrati;
- Reci mi, kako može da iz tvojih usta izađe takva laž?
Devojka mu uzvrati:
- I ti si meni, prijatelju, rekao laž kada si se zaklinjao u moju ljubav. Ti poznaješ sva ljubavna pravila i odaješ utisak da tvoje srce zaista gori od ljubavi samo prema meni...
...ali kako je onda moguće da se okreneš i pogledaš drugu ženu?!
Komentar: Zaljubljenog muškarca ne zanimaju druge žene.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 42.218
Srpska Bajka o Ljubavi (Dolina jorgovana)
Legenda kaže da je iz ljubavi prema Jeleni Anžujskoj srpski kralj Uroš I Nemanjić pred njen dolazak naredio da se putem kojim će ona doputovati, celom dolinom Ibra od Kraljeva do Raške, posade sve poznate vrste jorgovana. Želeo je da ulepša sure litice doline i tako buduću kraljicu podseti na rodnu Provansu. Tako je buduću srpsku kraljicu dočekala Dolina jorgovana. Taj gest izuzetne pažnje i divljenja oduševio je Jelenu Anžujsku i ona je uživala u opojnoj čaroliji mirisa jorgovana koji ju je pratio sve do budućeg muža. Kralj Uroš I ju je dočekao sa rascvetalom dolinom jorgovana, ispred zamka Maglić, sa željom da je svakog jutra budi miris njenog omiljenog cveća. Bio je to kavaljerski potez, bez premca čak i u kraljevskim krugovima.
Smatra se da Jelena Anžujska do dolaska u Srbiju nije videla svog budućeg muža, ali je njegov svadbeni doček sa jorgovanima potpuno vezao njeno srce za Srbiju. Jednim kraljevskim gestom koji je hrabre srpske ratnike primorao da zakratko postanu baštovani, Srbija je dobila mnogo više nego svim dotadašnjim ratovanjima.
Dolina jorgovana počinje kod grada Kraljeva, jednog od znamenitih gradova centralne Srbije, koji je današnje ime dobio 1882. godine posle proglašenja Srbije za kraljevinu i krunisanja kralja Milana Obrenovića u manastiru Žiča. Manastir Žiča, prvo sedište srpske pravoslavne crkve je podigao Stefan Prvovenčani, gde je i krunisan za prvog srpskog kralja. Po legendi, u tom manastiru je krunisano sedam srpskih kraljeva za koje su otvarana po jedna vrata, a zatim zazidana. Zato je, u narodu zovu i "sedmovratom Žičom". Dolinu jorgovana okružuje srednjovekovni grad Maglič iz XIV veka sa osam kula.
U dolini reke Ibra i Raške, od Kraljeva pa na jug do ispod Novog Pazara, rođena je srpska srednjovekovna država. Neki je, zato, zovu Dolinom kraljeva, a drugi Dolinom jorgovana. Ovo je dolina sa dragocenim srpskim srednjovekovnim manastirima. Tu je i manastir Studenica, upisan na listu svetske kulturne baštine Uneska.
Jorgovani su vekovima cvetali i mirisali i tako simbolisali ljubav i poštovanje koje je srpski narod gajio prema plemenitoj kraljici Jeleni, čuvenoj po svojoj mudrosti i obrazovanju. Ona je doprinela značajno kulturnom usponu srednjovekovne srpske države. Ostavila je značajan trag u prosvetiteljstvu, jer je njen dom bio i učilište, ali i prva biblioteka - takozvano knjigohranilište. Njenom zaslugom su neke značajne knjige prepisivane za potrebe manastira. Zvali su je prvom srpskom učiteljicom, jer je u svom domu okupljala siromašne devojke iz tog kraja i podučavala ih raznim poslovima. Crkva ju je posle smrti kanonizovala kao sveticu. U braku sa Urošem I, trećim sinom Stefana Prvovenčanog, Jelena je rodila dva sina, Dragutina i Milutina.
Opčinjena lepotom ovog kraja, kraljica Jelena je 1270. godine sagradila manastir Gradac gde počiva kao monahinja. Ovaj manastir spada u red najpoznatijih srpskih manastira srednjeg veka, a freske koje su, dosta oštećene, pripadaju vrhuncu monumentalnog stila XIII veka.
Vladavina kralja Uroša I se smatra za doba procvata Srbije. On je proširio granice srpske srednjovekovne države na jug. Započela je eksploatacija rudnika u Srbiji što je dovelo do ekonomskog napretka i razvoja zanatstva i trgovine. Ekonomski razvoj je podstakao razvoj srpske kulture i opšte blagostanje.
U čast ljubavi Jelene Anžujske i srpskog kralja Uroša I Nemanjića početkom maja, kada su jorgovani u punom cvatu, održava se manifestacija međunarodnog karaktera koja nosi naziv Dolina jorgovana. Tada sem Kraljeva ožive i srednjovekovni grad Maglič i manastir Žiča.
Legenda kaže da je iz ljubavi prema Jeleni Anžujskoj srpski kralj Uroš I Nemanjić pred njen dolazak naredio da se putem kojim će ona doputovati, celom dolinom Ibra od Kraljeva do Raške, posade sve poznate vrste jorgovana. Želeo je da ulepša sure litice doline i tako buduću kraljicu podseti na rodnu Provansu. Tako je buduću srpsku kraljicu dočekala Dolina jorgovana. Taj gest izuzetne pažnje i divljenja oduševio je Jelenu Anžujsku i ona je uživala u opojnoj čaroliji mirisa jorgovana koji ju je pratio sve do budućeg muža. Kralj Uroš I ju je dočekao sa rascvetalom dolinom jorgovana, ispred zamka Maglić, sa željom da je svakog jutra budi miris njenog omiljenog cveća. Bio je to kavaljerski potez, bez premca čak i u kraljevskim krugovima.
Smatra se da Jelena Anžujska do dolaska u Srbiju nije videla svog budućeg muža, ali je njegov svadbeni doček sa jorgovanima potpuno vezao njeno srce za Srbiju. Jednim kraljevskim gestom koji je hrabre srpske ratnike primorao da zakratko postanu baštovani, Srbija je dobila mnogo više nego svim dotadašnjim ratovanjima.
Dolina jorgovana počinje kod grada Kraljeva, jednog od znamenitih gradova centralne Srbije, koji je današnje ime dobio 1882. godine posle proglašenja Srbije za kraljevinu i krunisanja kralja Milana Obrenovića u manastiru Žiča. Manastir Žiča, prvo sedište srpske pravoslavne crkve je podigao Stefan Prvovenčani, gde je i krunisan za prvog srpskog kralja. Po legendi, u tom manastiru je krunisano sedam srpskih kraljeva za koje su otvarana po jedna vrata, a zatim zazidana. Zato je, u narodu zovu i "sedmovratom Žičom". Dolinu jorgovana okružuje srednjovekovni grad Maglič iz XIV veka sa osam kula.
U dolini reke Ibra i Raške, od Kraljeva pa na jug do ispod Novog Pazara, rođena je srpska srednjovekovna država. Neki je, zato, zovu Dolinom kraljeva, a drugi Dolinom jorgovana. Ovo je dolina sa dragocenim srpskim srednjovekovnim manastirima. Tu je i manastir Studenica, upisan na listu svetske kulturne baštine Uneska.
Jorgovani su vekovima cvetali i mirisali i tako simbolisali ljubav i poštovanje koje je srpski narod gajio prema plemenitoj kraljici Jeleni, čuvenoj po svojoj mudrosti i obrazovanju. Ona je doprinela značajno kulturnom usponu srednjovekovne srpske države. Ostavila je značajan trag u prosvetiteljstvu, jer je njen dom bio i učilište, ali i prva biblioteka - takozvano knjigohranilište. Njenom zaslugom su neke značajne knjige prepisivane za potrebe manastira. Zvali su je prvom srpskom učiteljicom, jer je u svom domu okupljala siromašne devojke iz tog kraja i podučavala ih raznim poslovima. Crkva ju je posle smrti kanonizovala kao sveticu. U braku sa Urošem I, trećim sinom Stefana Prvovenčanog, Jelena je rodila dva sina, Dragutina i Milutina.
Opčinjena lepotom ovog kraja, kraljica Jelena je 1270. godine sagradila manastir Gradac gde počiva kao monahinja. Ovaj manastir spada u red najpoznatijih srpskih manastira srednjeg veka, a freske koje su, dosta oštećene, pripadaju vrhuncu monumentalnog stila XIII veka.
Vladavina kralja Uroša I se smatra za doba procvata Srbije. On je proširio granice srpske srednjovekovne države na jug. Započela je eksploatacija rudnika u Srbiji što je dovelo do ekonomskog napretka i razvoja zanatstva i trgovine. Ekonomski razvoj je podstakao razvoj srpske kulture i opšte blagostanje.
U čast ljubavi Jelene Anžujske i srpskog kralja Uroša I Nemanjića početkom maja, kada su jorgovani u punom cvatu, održava se manifestacija međunarodnog karaktera koja nosi naziv Dolina jorgovana. Tada sem Kraljeva ožive i srednjovekovni grad Maglič i manastir Žiča.
- Poruka
- 42.218
Kaži na vreme
On je bio ljudina, jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona beše nežna i osetljiva. Uzeli su se. On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je pazila kuću i odgajala decu. Deca su rasla, poženila se i poudavala, te pošli svojim životnim putem… uobičajna priča.
Kad su sva deca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala. Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju.
Njen muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili lekari i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti. Samo su slegali ramenima i mrmljali: ¨Hm, hm…¨ Na kraju je jedan od njih pozvao muža u stranu i šapnuo: ¨Ja bih rekao… da vaša supruga… jednostavno više nema volje za život¨.
Čovek nije ništa odgovrio. Seo je uz krevet i uzeo ženu za ruku. Njena se nežna ruka izgubila u njegovoj ogromnoj šaci. Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:
¨Ti nećeš umreti!¨
¨Zašto?¨ upita ona jedva čujnim glasom.
¨Zato jer si mi potrebna!¨
¨A zašto mi to ranije nisi rekao?¨
Nemoj nikada čekati sutra da nekome kažeš da ga voliš. Reci to odmah.. Uzmi telefon i reci: »Ja sam, želim ti reći da te volim«.
Stisni ruku osobi koju voliš i reci: »Trebam te! Volim te, volim, volim te...«.
Ljubav je život. Zemljom hodaju živi i mrtvi, razlikuju se po ljubavi.
On je bio ljudina, jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona beše nežna i osetljiva. Uzeli su se. On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je pazila kuću i odgajala decu. Deca su rasla, poženila se i poudavala, te pošli svojim životnim putem… uobičajna priča.
Kad su sva deca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala. Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju.
Njen muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili lekari i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti. Samo su slegali ramenima i mrmljali: ¨Hm, hm…¨ Na kraju je jedan od njih pozvao muža u stranu i šapnuo: ¨Ja bih rekao… da vaša supruga… jednostavno više nema volje za život¨.
Čovek nije ništa odgovrio. Seo je uz krevet i uzeo ženu za ruku. Njena se nežna ruka izgubila u njegovoj ogromnoj šaci. Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:
¨Ti nećeš umreti!¨
¨Zašto?¨ upita ona jedva čujnim glasom.
¨Zato jer si mi potrebna!¨
¨A zašto mi to ranije nisi rekao?¨
Nemoj nikada čekati sutra da nekome kažeš da ga voliš. Reci to odmah.. Uzmi telefon i reci: »Ja sam, želim ti reći da te volim«.
Stisni ruku osobi koju voliš i reci: »Trebam te! Volim te, volim, volim te...«.
Ljubav je život. Zemljom hodaju živi i mrtvi, razlikuju se po ljubavi.
Preuzeto sa Neta/SPOILER]
Predstave o ljubavi talože se u nesvesnom delu naše ličnosti, odakle tiho deluju kao sile koje upravljaju našim ljubavnim životom i kada odrastemo. Teško je odrediti uticaj tih predstava na nečiji ljubavni izbor, očekivanja od ljuvavi i ponašanje u vezi. Ali, činjenica da je veliki broj prvenstveno mladih žena neuspešno pokušava da doživi bajku u vlastitom životu. Iako odrasle i obrazovane, one nose u sebi ono što nazivamo unutrašnjim detetom, sebe kao devojčicu koja još veruje u bajke i očekuje da doživi „ pravu ljubav“ zbog koje će biti srećna do kraja života.
Ovo obećanje sreće u ljubavi koje starija generacija upućuje mlađoj, na kraju uglavnom vodi u razočarenje. Bajkama kod mladih stvaramo nerealnu želju koju kasnije neće moći da ostvare. I zato je vreme za neke nove bajke koje čekaju da budu napisane.
Do tada nam ostaje da u odraslim godinama shvatimo kako je razočarenje, iako neprijatno, veoma korisna emocija jer nam pomaže da vidimo stvarnost onakvom kakva ona jeste. A kada neko dobro vidi stvarnost, tada je mnogo veća verovatnoća da će postići ono što želi. Tada će želeti ono što može da dobije. Većina ljudi želi da bude zadovoljna i srećna, a do toga ćemo doći samo ako želimo ono što možemo i da ostvarimo. Tako je i u ljubavnom životu: mnogo je lakše postati zadovoljan kada realistično vidimo sebe, druge ljude i svoje okruženje.
![tumblr_p41vtekgoF1ratbx5o1_540[1].jpg](https://forum.krstarica.com/attachments/tumblr_p41vtekgof1ratbx5o1_540-1-jpg.701488/ "tumblr_p41vtekgoF1ratbx5o1_540[1].jpg")
Ovo obećanje sreće u ljubavi koje starija generacija upućuje mlađoj, na kraju uglavnom vodi u razočarenje. Bajkama kod mladih stvaramo nerealnu želju koju kasnije neće moći da ostvare. I zato je vreme za neke nove bajke koje čekaju da budu napisane.
Do tada nam ostaje da u odraslim godinama shvatimo kako je razočarenje, iako neprijatno, veoma korisna emocija jer nam pomaže da vidimo stvarnost onakvom kakva ona jeste. A kada neko dobro vidi stvarnost, tada je mnogo veća verovatnoća da će postići ono što želi. Tada će želeti ono što može da dobije. Većina ljudi želi da bude zadovoljna i srećna, a do toga ćemo doći samo ako želimo ono što možemo i da ostvarimo. Tako je i u ljubavnom životu: mnogo je lakše postati zadovoljan kada realistično vidimo sebe, druge ljude i svoje okruženje.
LJUBAV (Anđelka Martić)
Mali je medo razljutio mamu medvjedicu i ona ga je istjerala iz brloga. Išao medo tužan šumom, išao i brundao si u bradu, a kad se umorio neveselo je sjeo na stari panj. Zapuhnuo vjetrić i stao plesati oko njega.
- Što si se pokunjio, medvjediću? - upitao vjetrić brundavca, igrajući se njegovom svilenom dlakom.
- Nitko me ne vo-o-o-li-zacvilio je medo, okrećući glavu od nasrtljivog povjetarca. Evo, ni ti me ne voliš, kad mi ne daš mira!
- A zašto da te volim?- čudio se vjetrić. Nikakvo mi dobro nisi učinio - reče, puhne medi u obraze i odleti dalje.
A medo ostao još tužniji.
Prolazio onuda mrav, vidio žalosnog medvjedića i upitao ga:
- Zašto si tužan, medvjediću?
- Nitko me ne voli - zajeca medo, a sitne mu se oči napune suzama.
- Ja te volim - rekao je mrav.
- A zašto?- zinuo je medo i šapicom obrisao suzu.
- Nisi mi zgazio mravinjak jučer kad si plesao svoj medvjeđi ples - odgovori mrav i ode po šumskom puteljku.
A medo ostane uzdišući dalje. Na nedaleku granu sjela grmuša. Cvrkutala je nešto i ugledala medvjedića koji je spustio glavicu i šmrcao, šmrcao….
- Zašto si tužan medvjediću? - upita ga ptičica.
- Tužan sam, jer me samo mrav voli - odgovori medo.
- Pa i ja te volim! - zacvrkuće grmuša.
- Kako to? - živne medo, znatiželjno gledajući u nju.
- Jučer si tresao stablo i nisi stresao moje gnijezdo u kojem su jaja! - reče ptica, pa odleti.
Medo šapicom obriše i drugu suzu. Očice su mu sada bile malo sjajnije, ali je i dalje bio tužan. Iz skrivene dublje u dnu starog hrasta proviri mladi puh. Ugleda medvjedića i zapita:
- Hoćeš li se igrati sa mnom?
- Neću! - reče medvjedić - vidiš da sam žalostan.
- A zašto si žalostan?
- Nitko me ne voli - šmrcne medo, ali se brzo ispravi - vole me samo mrav i ptičica…
- Pa i ja te volim! - kaže mali puh i iziđe iz skrovišta.
- A zašto? - začudi se medo, a očice mu jače zasjaše.
- Jučer nisi na krčevini pojeo sve jagode. I meni si ostavio malo - odgovori puh i začas nestane u zelenim granama.
A medo je i dalje sjedio na panju, lupkao nožicama i trljao šapicom nosić. Na trenutak je zadrijemao, a kad je otvorio oči pred njim je stajala mama medvjedica. Tuga ode kao rukom odnesena. Dok se stiskao uz mamino meko krzno, tiho je pitao:
- Zar me ti voliš, mama?
- Kakvo pitanje! - pljesnula je šapama medvjedica - pa jasno da te volim - reče, privijajući čvršće svog malog sina.
Kao dvije zvjezdice sjale su sada medine oči.
- A zašto me voliš? - pitao je bez daha.
- Zašto? - čudila se medvjedica - pa volim te, jer te volim…
Medvjedić, još malo prije tako tužan, sretno je mislio:
JEDINO ME MOJA MAMA VOLI SAMO ZATO- JER ME VOLI!
Mali je medo razljutio mamu medvjedicu i ona ga je istjerala iz brloga. Išao medo tužan šumom, išao i brundao si u bradu, a kad se umorio neveselo je sjeo na stari panj. Zapuhnuo vjetrić i stao plesati oko njega.
- Što si se pokunjio, medvjediću? - upitao vjetrić brundavca, igrajući se njegovom svilenom dlakom.
- Nitko me ne vo-o-o-li-zacvilio je medo, okrećući glavu od nasrtljivog povjetarca. Evo, ni ti me ne voliš, kad mi ne daš mira!
- A zašto da te volim?- čudio se vjetrić. Nikakvo mi dobro nisi učinio - reče, puhne medi u obraze i odleti dalje.
A medo ostao još tužniji.
Prolazio onuda mrav, vidio žalosnog medvjedića i upitao ga:
- Zašto si tužan, medvjediću?
- Nitko me ne voli - zajeca medo, a sitne mu se oči napune suzama.
- Ja te volim - rekao je mrav.
- A zašto?- zinuo je medo i šapicom obrisao suzu.
- Nisi mi zgazio mravinjak jučer kad si plesao svoj medvjeđi ples - odgovori mrav i ode po šumskom puteljku.
A medo ostane uzdišući dalje. Na nedaleku granu sjela grmuša. Cvrkutala je nešto i ugledala medvjedića koji je spustio glavicu i šmrcao, šmrcao….
- Zašto si tužan medvjediću? - upita ga ptičica.
- Tužan sam, jer me samo mrav voli - odgovori medo.
- Pa i ja te volim! - zacvrkuće grmuša.
- Kako to? - živne medo, znatiželjno gledajući u nju.
- Jučer si tresao stablo i nisi stresao moje gnijezdo u kojem su jaja! - reče ptica, pa odleti.
Medo šapicom obriše i drugu suzu. Očice su mu sada bile malo sjajnije, ali je i dalje bio tužan. Iz skrivene dublje u dnu starog hrasta proviri mladi puh. Ugleda medvjedića i zapita:
- Hoćeš li se igrati sa mnom?
- Neću! - reče medvjedić - vidiš da sam žalostan.
- A zašto si žalostan?
- Nitko me ne voli - šmrcne medo, ali se brzo ispravi - vole me samo mrav i ptičica…
- Pa i ja te volim! - kaže mali puh i iziđe iz skrovišta.
- A zašto? - začudi se medo, a očice mu jače zasjaše.
- Jučer nisi na krčevini pojeo sve jagode. I meni si ostavio malo - odgovori puh i začas nestane u zelenim granama.
A medo je i dalje sjedio na panju, lupkao nožicama i trljao šapicom nosić. Na trenutak je zadrijemao, a kad je otvorio oči pred njim je stajala mama medvjedica. Tuga ode kao rukom odnesena. Dok se stiskao uz mamino meko krzno, tiho je pitao:
- Zar me ti voliš, mama?
- Kakvo pitanje! - pljesnula je šapama medvjedica - pa jasno da te volim - reče, privijajući čvršće svog malog sina.
Kao dvije zvjezdice sjale su sada medine oči.
- A zašto me voliš? - pitao je bez daha.
- Zašto? - čudila se medvjedica - pa volim te, jer te volim…
Medvjedić, još malo prije tako tužan, sretno je mislio:
JEDINO ME MOJA MAMA VOLI SAMO ZATO- JER ME VOLI!
- Poruka
- 42.218
Jednoga dana žena koja je imala veoma dugu kosu zamolila je svog muža da joj kupi češalj za kosu. Čovek se osećao rastuženo i rekao joj je 'ne mogu' Objasnio je da nema dovoljno novca čak ni da popravi kaiš na satu koji mu je pukao. Ona nije insistirala.
Sledećeg dana kada je čovek prolazio pored radnje sa satovima, prodao je svoj oštećeni sat po niskoj ceni, a onda otišao i kupio češalj za svoju ženu. Uveče se vratio kući sa češljem u ruci, spreman da ga da svojoj ženi. Bio je iznenađen kada ju je video ošišanu, sa veoma kratkom kosom. Ona je prodala svoju kosu i držala u ruci novi kaiš za sat. Suze su im istovremeno potekle iz očiju, ne zbog bezuspešnosti njihovih akcija, već zbog jačine njihove ljubavi.
Pouka: Voleti ne znači ništa, biti voljen znači nešto, ali voleti i biti voljen od onog koga voliš, to je zaista sve.
Sledećeg dana kada je čovek prolazio pored radnje sa satovima, prodao je svoj oštećeni sat po niskoj ceni, a onda otišao i kupio češalj za svoju ženu. Uveče se vratio kući sa češljem u ruci, spreman da ga da svojoj ženi. Bio je iznenađen kada ju je video ošišanu, sa veoma kratkom kosom. Ona je prodala svoju kosu i držala u ruci novi kaiš za sat. Suze su im istovremeno potekle iz očiju, ne zbog bezuspešnosti njihovih akcija, već zbog jačine njihove ljubavi.
Pouka: Voleti ne znači ništa, biti voljen znači nešto, ali voleti i biti voljen od onog koga voliš, to je zaista sve.
Za mene te veče krije
zora bistrom rosom mije,
okupanu sunce suši
mirišeš u mojoj duši ...
Tvoj bi miris prepoznao međju ruža trista
pio bih ti rosu s lista ,
tvoj bi miris prepoznao među ruža trista
nije svaka ruža ista ....
Leptir šapne svakom cvetu
najlepši si ti na svetu ,
oko svakog cveta kruži
al' zaspi na svojoj ruži ...
Ružo moja , željo moja
al' mirišu nedra tvoja
mnoge ruže svesne nisu
lepota je u mirisu .... !
![828286808ed233aa55848b42c2c9c999e006a327[1].jpg](https://forum.krstarica.com/attachments/828286808ed233aa55848b42c2c9c999e006a327-1-jpg.702318/ "828286808ed233aa55848b42c2c9c999e006a327[1].jpg")
zora bistrom rosom mije,
okupanu sunce suši
mirišeš u mojoj duši ...
Tvoj bi miris prepoznao međju ruža trista
pio bih ti rosu s lista ,
tvoj bi miris prepoznao među ruža trista
nije svaka ruža ista ....
Leptir šapne svakom cvetu
najlepši si ti na svetu ,
oko svakog cveta kruži
al' zaspi na svojoj ruži ...
Ružo moja , željo moja
al' mirišu nedra tvoja
mnoge ruže svesne nisu
lepota je u mirisu .... !
Ne vidim te. Ali znam da se nalaziš tu,
iza tankog zida od kreča i opeke, i čula bi
moj glas kada bi te zvao.
Ali neću te zvati. Zvat ću te sutra,
kad te ne budem video, kad
budem sanjao da si tu, do mene,
i da je dovoljan glas, koji sam
juče uskratio. Sutra…
kad budeš gore, iza tankog zida vetra,
nebesa i godina.
Pedro Salinas
![c840501f372f20418d31c4c0c869ccaee225712c[1].jpg](https://forum.krstarica.com/attachments/c840501f372f20418d31c4c0c869ccaee225712c-1-jpg.702319/ "c840501f372f20418d31c4c0c869ccaee225712c[1].jpg")
iza tankog zida od kreča i opeke, i čula bi
moj glas kada bi te zvao.
Ali neću te zvati. Zvat ću te sutra,
kad te ne budem video, kad
budem sanjao da si tu, do mene,
i da je dovoljan glas, koji sam
juče uskratio. Sutra…
kad budeš gore, iza tankog zida vetra,
nebesa i godina.
Pedro Salinas
