Azerbejdžan protiv sporazuma Turske i Jermenije

[Marin55]

Turski i jermenski ministri spoljnih poslova potpisuju istorijske protokole
Azerbejdžan je osudio sporazum o normalizaciji odnosa Jermenije i Turske i upozorio na moguću nestabilnost na jugu Kavkaza.
"Normalizacija odnosa Turske i Jermenije, pre povlačenja jermenskih snaga sa okupirane azerbejdžanske teritorije, suprotna je interesima Azerbejdžana i baca senku na bratske odnose Azerbejdžana i Turske", sapštilo je azerbejdžansko Ministarstvo spoljnih poslova.

Sporazumi koje su Turska i Jermenija juče potpisale u Švajcarskoj (posle problema u poslednjem trenutku), predviđaju ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa i otvaranje granice između dve zemlje najkasnije dva meseca pošto sporazumi stupe na snagu.

Sukob oko Nagorno Karabaha, oblasti u Azerbejdžanu u kojoj žive Jermeni, ugrozilo je odnose Jermenije sa Turskom i Azerbejdžanom.

Posle rata koji je trajao od 1988. do 1994. godine, Jerevan je uspostavio kontrolu u Nagorno Karabahu.

Sastanak je bio u skladu sa dogovorom Turske i Jermenije od 31. avgusta da u roku od šest sedmica potpišu protokole o uspostavljanju diplomatskih odnosa, o otvaranju zajedničke granice i omogućavanju istoričarima da istraže događaje u vezi sa masakrom nad Jermenima 1915. godine.

Njime bi trebalo da bude otvoreno novo poglavlje u odnosima dva suseda, koji su skoro čitav vek narušeni zbog masakra nad stotinama hiljada, lili kako Jermenija tvrdi, milion i po Jermena, koji je počinjen u vreme raspada Otomanskog carstva - za koji Ankara odbacuje odgovornost, tvrdeći da je na obe strane bilo mnogo mrtvih.

Turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu i njegov jermenski kolega Edvard Nalbandijan potpisali su protokole u Ciriju, nakon kašnjenja od skoro tri sata.

BBC-jev dopisnik u Cirihu kaže da su jermeni izgleda imali primedbe na saopštenje koje je turska delegacija trebalo da pročita.

Nakon potpisivanja sporazuma, niko nije izdao nikakvo saopštenje, što je, kako izgleda kompromis koji su organizovali američki zvaničnici.

Administracija predsednika Baraka Obame se zalagala za postizanje ovog sporazuma, kojim bi trebalo da se otvori novo poglavlje u odnosima Jermenije i Turske.

Ceremoniji u Cirihu, kojoj su prethodili meseci švajcarskog posredovanja, prisustvovali su američki državni sekretar Hilari Klinton, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, njegov francuski kolega Bernar Kušner i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana.

Sporazum sada treba da odobre turski i jermenski parlament, dok se nacionalisti na obe strane tome protive.


BBCSerbian

 

[Marin55]

Moje misljenje je da je Turska bila primorana da potpise ovaj sporazum uprkos problemu na Nagorno Karabakh, i Azerbejdzan se protiv toga pobunio, jer njemu preostaje problem Nagorno Karabakha da rijesi sam na svoj nacin.Mislim da se Nagorno Karabakh moze zauzeti i sama cinjenica da je u Nagorno Karbakhu Jermenska vojska, daje pravo Azerbejdzanskim snagama da zapocnu akciju osvajanja njihovog sastavnog dijela Nagorno Karabakh.Nagorno Karbakah se nalazi u sredini Azerbejdzana i to je povod novim nestabilnostima i eventualnom sukobu.

 

[Marin55]

Nagorno Karbakah je regija koja se nalazi u sred Azerbejdzanske teritorije i to je Jermenska vojska zauzela u ratu 1991 do 1994 godine i zaposela je taj oznaceni dio isprekidan linijama i proglasila samostalnost navodni neovisni Nagorno Karabakh koga UN ne priznaje i tako taj problem stoji tu sve do sada.Zamislite da Jermenska vojska je to zauzela kao neku vecu enklavu, svaka im cast kada mogu ali ipak to je Azerbejdzanska teritorija i stav UNa po tom pitanju je da je Nagorno Karabakh sastavni dio Republike Azerbejdzan.U ratu izmedju Azerbejdzana i Armenije je poginulo oko 30 000 ljudi.

 

[Marin55]

Mislim da je bitno da se ponudi Jermeniji i Azerbejdzanu ulazak u NATO Pakt i tako da se regulisu odnosi NATOovim snagama, pa zato mozda je i taj razlog radi rspektabilnosti da je Turska stara clanica NATOa i da je strateski dobro da ona potpise sporazum sa Jermenijom o miroljubivim odnosima a problem na Nagorno Karabakh se moze rijseiti i NATOvim snagama.

U suprotnom Azerbejdzan se moze okrenuti Iranu i da Iran dobro naoruza Azerbejdzan i tako omoguci da se Jermenska vojska pobijedi.

 

[Marin55]

Kao sto znamo Armenski, Gruzijski i Azerbejdzanski narod su istog porijekla smatra se da je u Kurdski narod slican tim navedenim i da vode porijeklo od Azera ili Hazara.Ti narodi sa Azerskim porijeklom se ne moze sloziti sa Slavenima i njima je mjesto pri NATO savezu jer Slaveni zaziru od Azera i ne vole ih.Dokaz tome je Ruski napada na Gruziju gdje se pri tom otele dvije teritorije oblasti, Abhazija i Juzna Osetija.Konflikt izmedju Jermena i Azerbejdzana je cisto vjerskog razloga a u Azerbejdzanu nije imalo tako mnogo Armena ali su u zemljistu imali veliku imovinu u predjelu danasnjeg Nagorno Karabakha i smatra se da taj rejon ima 12 Armenskih sela ali hektarom obuhvata ovu teritoriju koja je oznacena.

 

[Marin55]

Nagorno Karabakh nije etnicka enklava i u njemu zive u Azerbejdzanci u prilicnom broju a ponavljam u cifri nema toliko Armena koliko oni imaju u imanju prosirenost.U cijelom Azerbejdzanu zivi 1,5% Armena to znaci oko 150 000 Armena zivi u cijelom Azerbejdzanu.