Аустроугарски ултиматум Србији 23. јула 1914. године

[Casual Observer]

Pogledaj na primer malo bolje pod referencama kod Kagana za taj deo o 1. Svetskom ratu, pa ćeš videti par knjiga koje zaista treba da čitaš na tu temu, odnosno obrati pažnju na to da se nigde ne poziva na arhivska dokumenta već na to što su već neki drugi istoričari napisali u svojim delima.

Sad još skrećeš sa teme, a tako si krenuo sa “srpskim krivicama za Prvi svetski rat” da je bilo milina.

Foliraj nekog drugog genije.

 

[NickFreakyrgios]

Isterao ih je Bizmark iz Nemačke Konfederacije (Deutches Bund) 1866. kad je posle katastrofe Austrije kod Sadove uspostavio Severnonemački savez koji je posle sloma francuskog Drugog carstva Napoleona III u Versaju proglašen za Nemački Rajh (Kaisereeich).

To nije bila nikakva država nego habzburški supstitut za Nemačko carstvo koje ne ukinuo Napoleon što su Habzburzi iskoristili da se proglase za austrijske careve, trajalo je od Bečkog kongresa 1815. do poraza Austrije od Bizmarka 1866.

Pogledajte prilog 1588220

Остаје нејасно зашто је пораз Аустрије искористио за разилажење а не присаједињење?

 

[NickFreakyrgios]

Definitivo Austrija nije sama izašla, isterao ih je Bizmark iz njihove Nemačke Konfederacije (Deutches Bund) 1866. kad je posle katastrofe Austrije kod Sadove uspostavio Severnonemački savez koji je posle sloma francuskog Drugog carstva Napoleona III u Versaju proglašen za Nemački Rajh (Kaisereeich).

To nije bila nikakva država nego habzburški supstitut za Nemačko carstvo koje ne ukinuo Napoleon što su Habzburzi iskoristili da se proglase za austrijske careve, trajalo je od Bečkog kongresa 1815. do poraza Austrije od Bizmarka 1866.
Pogledajte prilog 1588220

Схватио дакле 1866. иступа из немачког царства и трансформише се 1867 из хабзбуршке монархије у Аустроугарску или двојну монархију.

 

[Shiv Ji Gongzi]

Sad još skrećeš sa teme, a tako si krenuo sa “srpskim krivicama za Prvi svetski rat” da je bilo milina.

Foliraj nekog drugog genije.

Samo pokušavam da pomognem pošto vidim da nisi pročitao bilo šta zaista ozbiljno na datu temu. Nemoj biti sujetan, nego pogledaj malo bolje autore u referencama pa ih potraži…

 

[Shiv Ji Gongzi]

Ne lupaj gluposti. Kagana jedino zanima geopolitika, a tebe savremena Nemačka koja zvanično odbija svaku pomisao da je njena Weltpolitik jedini uzrok dva svetska rata.

Opet tipična projekcija, pošto očigledno da tebe pretežno zanima savremena Nemačka. Prvo i osnovno pravilo istorije kaže, ne vraćaj nikad današnja politička dešavanja na ona iz prošlosti, odnosno prošlost meri strogo aršinima tog vremena a ne onim što će se desiti u nekom budućem dobu. Tako da ako želiš ozbiljnu raspravu, prestani da prilažeš fotografije stranica iz knjiga popular history provenijencije, odnosno da radiš copy-paste tuđih stavova iz tih istih knjiga.

 

[Casual Observer]

Оно што сам успео наћи циљеви Аустроугарске истеривање Руса са Балкана. Циљеви Немачке повезивање Немачке са Турском истискивање Русије са спорних византијских територија што их доводи до сукоба као раније са Британијом. Русија тражи савез са Британијом. Ово је сад угрубо.

Nemačka štampa je za vreme Prvog svetskog rata inače pisala i da je i samo postojanje Srbije kao države fundamentalno protivno nemačkim interesima jer im Srbija eto stoji na putu ka Bagdadu. Teorija o Srbiji kao o “engleskom antinemačkom projektu” je proizvod pisanja njemačke štampe:

 

[Casual Observer]

Opet tipična projekcija, pošto očigledno da tebe pretežno zanima savremena Nemačka. Prvo i osnovno pravilo istorije kaže, ne vraćaj nikad današnja politička dešavanja na ona iz prošlosti, odnosno prošlost meri strogo aršinima tog vremena a ne onim što će se desiti u nekom budućem dobu. Tako da ako želiš ozbiljnu raspravu, prestani da prilažeš fotografije stranica iz knjiga popular history provenijencije, odnosno da radiš copy-paste tuđih stavova iz tih istih knjiga.

Ne lupetaj, smeta ti što bilo koji citat torpedira tvoju izmaštanu teoriju da se u “razvijenoj K und k” živelo kao u Švajcarskoj?

Komično.

 

[Casual Observer]

Opet tipična projekcija, pošto očigledno da tebe pretežno zanima savremena Nemačka. Prvo i osnovno pravilo istorije kaže, ne vraćaj nikad današnja politička dešavanja na ona iz prošlosti, odnosno prošlost meri strogo aršinima tog vremena a ne onim što će se desiti u nekom budućem dobu. Tako da ako želiš ozbiljnu raspravu, prestani da prilažeš fotografije stranica iz knjiga popular history provenijencije, odnosno da radiš copy-paste tuđih stavova iz tih istih knjiga.

Smetaju ti činjenice pošto tvoja teorija ne može da se dokazuje osim kafanskim argumentima?

 

[Casual Observer]

Samo pokušavam da pomognem pošto vidim da nisi pročitao bilo šta zaista ozbiljno na datu temu. Nemoj biti sujetan, nego pogledaj malo bolje autore u referencama pa ih potraži…

Jel ti dobro?

 

[Casual Observer]

Схватио дакле 1866. иступа из немачког царства и трансформише се 1867 из хабзбуршке монархије у Аустроугарску или двојну монархију.

Ne baš iz nemačkog carstva, iz habzburške organizacije predviđene za držanje što većeg broja nemačkih država pod sopstvenom upravom, za šta Beč nikada nije imao snage.

Bizmark ih je prosto odstranio iz Nemačke konfederacije.

 

[Nemoguća Могућност]

Meni najfascinantnija cinjenica je da je proslo 39 dana izmedju atentata do pocetka 1 sv. rata. U tih 39 dana generalna populacija nije imala pojma da ce do bilo kakvog rata doci uopste. A onda je dosao rat koji je jedan od najkrvavijih u istoriji u kome su nestala 3 carstva. I nastao je nekakav drugaciji novi svet.

Verujem da, bez obzira na atentat (koji je vrlo moguce poturen/placen da napravi neki povod/izgovor), 1 svetski rat bi se svejedno desio, bio bi neki drugi dogadjaj, jer ionako nije bilo nesto bitno kakav povod je za rat kad postoji uzrok rata. Cak ni taj Austrougarski ultimatum nije bio pod uticajem austrijanaca bio je iznudjen.

Recimo da ja vama kazem danas: znate, za 12 dana ce zaratiti ceo svet - vi bi ste mislili da sam lud ili barem umno poremecen.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Meni najfascinantnija cinjenica je da je proslo 39 dana izmedju atentata do pocetka 1 sv. rata. U tih 39 dana generalna populacija nije imala pojma da ce do bilo kakvog rata doci uopste. A onda je dosao rat koji je jedan od najkrvavijih u istoriji u kome su nestala 3 carstva. I nastao je nekakav drugaciji novi svet.

Verujem da, bez obzira na atentat (koji je vrlo moguce poturen/placen da napravi neki povod/izgovor), 1 svetski rat bi se svejedno desio, bio bi neki drugi dogadjaj, jer ionako nije bilo nesto bitno kakav povod je za rat kad postoji uzrok rata. Cak ni taj Austrougarski ultimatum nije bio pod uticajem austrijanaca bio je iznudjen.

Recimo da ja vama kazem danas: znate, za 12 dana ce zaratiti ceo svet - vi bi ste mislili da sam lud ili barem umno poremecen.

Valjda 4 carstva?

 

[NickFreakyrgios]

Nemačka štampa je za vreme Prvog svetskog rata inače pisala i da je i samo postojanje Srbije kao države fundamentalno protivno nemačkim interesima jer im Srbija eto stoji na putu ka Bagdadu. Teorija o Srbiji kao o “engleskom antinemačkom projektu” je proizvod pisanja njemačke štampe:

Pogledajte prilog 1588232

Међутим немачки услови су били мекши за време рата против формирања Албаније али иза Дунава без Војводине и слично.
То је оно што сам нудили за време рата.

 

[NickFreakyrgios]

Ne baš iz nemačkog carstva, iz habzburške organizacije predviđene za držanje što većeg broja nemačkih država pod sopstvenom upravom, za šta Beč nikada nije imao snage.

Bizmark ih je prosto odstranio iz Nemačke konfederacije.

Добро изопштио је али као хабзбуршку не још Аустроугарску она настаје 1867.
Заправо постојало је велико ривалство ко ће владати Пруси су их економски далеко надмашили али Хабзбуршка је умела преко рођачких односа да делуне снажно политички и да буде моћан ривал.

 

[Shiv Ji Gongzi]

Smetaju ti činjenice pošto tvoja teorija ne može da se dokazuje osim kafanskim argumentima?

Činjenice su znači fotografije stranica iz knjige u kome Kagan priča neku već priču u toj svojoj readers digest version uzroka 1. Svetskog rata, dok su kafanski argumenti pozivanje na originalne istorijske izvore onakvim kakvi su se desili. Skoro pa fascinantno a posebno taj infantilni svađalački ton koji ide uz prilaganje „činjenica” i postavljanje Kagana inače stručnjaka za Staru Grčku za nekakav neprikosnoveni autoritet…

 

[Shiv Ji Gongzi]

Ne lupetaj, smeta ti što bilo koji citat torpedira tvoju izmaštanu teoriju da se u “razvijenoj K und k” živelo kao u Švajcarskoj?

Komično.

Ah, sad znači još i izmišljaš moje stavove, odnosno nešto što ja nigde nisam tvrdio. Umeš li ti ali zaista iole normalno da komuniciraš u raspravi, ili samo da se tako detinjasto svađaš sa samim sobom i pri tome fantaziraš sve i svašta…?!

 

[Shiv Ji Gongzi]

Nemačka štampa je za vreme Prvog svetskog rata inače pisala i da je i samo postojanje Srbije kao države fundamentalno protivno nemačkim interesima jer im Srbija eto stoji na putu ka Bagdadu. Teorija o Srbiji kao o “engleskom antinemačkom projektu” je proizvod pisanja njemačke štampe:

Srbija uopšte NIJE MOGLA DA UČINI BAŠ NIŠTA OD POMENUTOG, ovo je tipičan primer projektovanja u prošlost, i to ne stvarne situacije devedesetih nego onog čime je čaršija tumačila povod za rat. Austrougarski apsolutno negativni odnos prema srpskoj nezavisnosti je Srbiju doveo u položaj da su Nenačka i Austrougarska isključivo planirale njeno unošenje, nije bilo govora o nekakvom “nuđenju” saradnje i “srpskom odbijanju” pa još nekom “blokiranju puteva”.

Austrougarska se bojala pojave južnoslovenske države (Srbije) koja bi joj bila konkurencija i bezuslovno je želela da je uništi.

Koliko shvatam, jedan te isti pasus iz nemačke štampe je znači istovremeno i dokaz za to da se Austrougarska bojala pojave južnoslovenske države, čitaj Srbije, koja bi joj bila konkurencija i samim tim je bezuslovno želela da je uništi, i da je teorija o Srbiji kao o “engleskom antinemačkom projektu” u suštini proizvod pisanja nemačke štampe. Ovo je znači već onaj deo u raspravi kada neko zaboravi šta je pre samo dva dana tvrdio…

 

[Statler and Waldorf]

U pitanju je bila katolička verzija Osmanlijske carevine, zaostala despotija koja je postala predmet ismevanja u zapadnoj liberalnoj štampi koja je za nju koristila naziv Ruritanija, pozajmljen iz Zatvorenika Zende, zemlja po kojoj se putuje da bi se videlo kako se živelo u poznom Srednjem veku.

па за левичарску Француску Републику, која у то исто време доноси онај срамотни закон којим конфискује целокупну имовину хришћанским Црквама (који је од њих преписао Мило Ђукановић), свакако је Монархија (већ и по свом имену) била предмет омразе.

 

[Shiv Ji Gongzi]

Jel ti dobro?

Pogledaj pod Endnotes kod Kagana na kraju tog poglavlja, odnosno šta je on morao da pročita kada je malo ozbiljnija literatura u pitanju da bi seo i napisao tu svoju Reader’s Digest verziju uzroka 1. Svetskog rata.

Potpuno proizvoljno tumačenje prepiske kojim je Kajzer Vilhelm pokušavao da dobije odrešene ruke na zapadu, da bi prvo skršio Francusku i Tirpic dobio dovoljno vremena da ojača nemačku flotu dovoljno da pretnja nemačkog iskrcavanja u Engleskoj dovede do njenog bezuslovnog podređivanja interesima nemačkog Rajha: srž nemačke Weltpolitik je bilo vojničko ovladavanje Evropom radi gospodarenja Svetom.

Prosto fascinantno, odnosno rekao bi čovek da se Kaiser savetovao sa tobom o svemu, pa da sada prosvećuješ neuke šta ti je Wilhelm II u poverenju rekao zašto je došlo do te Willy-Nicky prepiske. Da pogađam, bilo koji oblik primarnog istorijskog izvora koji bi potvrđivao tu teoriju ću da dobijem u isto vreme kada dobijem nešto slično za onu fantazmagoriju o Ferdinandu Osvajaču koji je bio vođa tvrde struje koja se u Austrougarskoj zalagala za rat sa Srbijom. No, kome pa trebaju dokazi kada je vera jaka…

 

[Khal Drogo]

Тему сам замислио да кроз њу сагледамо значај и важност аустроугарског ултиматума Србији, како је до њега дошло, да ли је ултуиматум посљедица српских кварних чињења како нас неки који увијек детектују кривицу на српској страни увјеравају или је више форме ради и био само припремом, изговором, оном што слиједи.
Тачно јесте да је о тим догађајима написано мноштво књига, ти догађаји су добро документовани, наравно има подоста грађе која никад није објављена, но и оно што је објављено је сасвим довољно са сагледамо те догађаје и процесе,

То упорно тражење кривице на српској страни увијек и у свакој прилици, употно инзистирање да је Србија крива за те догађаје прелази у сферу патологије. Да ли се глобални, свјетски рат могао избјећи или је био неизбјежан је једно питање, да ли се напад Аустро-Угарске на Србију могао избјећи или је био неизбјежан је друго питање.

Одговор на друго питање јесте. Јок, није се могао избјећи напад Аустро-Угарске на Србију. Та опција је и прије 1914-е била приситна у аустро-угарским круговима, тражио се само изговор. Најагресиовнији у сталним позивима да се "превентивно" нападне Србија бјеше извјесни Франц Конрад фон Хецендорф, начелник генералштаба, практично трећа личност по важности у монархији, који је те позиве упућивао од 1906.године, по британском историку Џону Мејсону (The Dissolution of the Austro-Hungarian Empire, 1867-1918, стр 66), само током 1913-е и 1914-е до јуна мјесеца најмање двадесет пет пута је позивао на рат против Србије. Заправо рат је одлаган само због тврдоглавости цара Франца Јосифа да не попусти пред таквим захтјевима.

Када су у питању догађаји након сарајевског атентата, одлука о рату је донешена много прије самог ултиматума, према њемачком историку Фрицу Фишеру (овдје стр. 56-57)

Одлука о нападу је донешена на састанку министарског савјета монархије 7. јула. Сви учесници осим Иштвана Тисе (мађарски предсједник владе), која се и даље противио, сложили су се о неопходности рата против Србије, било директним нападом. без претходног упозорења или постављањем ултиматума са неприхватљивим захтјевима (значи ово пише њемачки историк). Овај Иштван Тиса је врдао још један дан због страха да ће напад Аустроугарске на Србију довести до интервенције Русије, међутим и он је попустио. Но оно што је важно јесте да нам Фишер баш на тој и наредној страници пише да је Њемачка не само охрабривала Аустро-Угарску да нападне Србију већ да се таква прилика не смије пропустити. Само су инзистирали да се прије напада упути ултуиматум са наравно неприхватљивим захтјевима.

Битно за ову тему јесте, одлука о нападу на Србију је донешена много прије 23.јула а ултиматум са неприхватљивим захтјевима је био само форме ради.

 

[Statler and Waldorf]

pokatoličeni Srbin, pravi janičar Svetozar Borojević

имаш податке да је променио веру? то ме веома занима.

дужност сваког официра је да служи оном коме се заклео на верност, све док га његов суверен не ослободи заклетве. официр постајеш својом вољом, на то те не обавезује закон. и дужан си да извршаваш све оно што суверен од тебе очекује, осим оног што се коси са твојом чашћу. јер живот официра припада суверену, али његова част припада само њему. зато ме и занима да ли се Боројевић одрекао вере својих предака, у којој је рођен, јер то је бедно.

 

[Statler and Waldorf]

Pogledajte prilog 1588202

много се огрешио о Мађаре. значи да је био тотални кретен. да нема Мађара, више им нико не би полагао венце на гробове. тамо у Бечу, у Капуцинској крипи, на хабзбуршким саркофазима можеш видети само мађарске тробојке. Швабе их се сете само кад треба од глупих туриста да узму који евро, показујући им у Хофбургу доњи веш "вољене" Сиси. бедници.

 

[Crnugović]

имаш податке да је променио веру? то ме веома занима.

""
Kada je ovaj rukopis već bio predan u tisak, pronašao sam u ulomku posthumno objavljenih sjećanja
Slavka Borojevića na svoga oca Jovana i nekoliko pasusa koji se odnose na lokalno seosko sjećanje na Svetozara
Borojevića u godinama uoči Drugoga svjetskog rata. Rukopis "Otac" Svetozara Borojevića objavljen je u: Višnjić,
Čedomir (ur.). Ljetopisu Dvije hiljade prve. Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta". Zagreb, 2001., str. 13-52.
(...)
Pod lipama se znalo raspravljati i o austrijskom feldmaršalu Svetozaru Borojeviću.
Njegovo porijeklo bilo je dosta zagonetno. Govorilo se da je Ličanin, što je naše seljane najv-
iše ljutilo, jer je imao u selu još živa tri brata od strica – Nikolu, Stevana i Jovana, Mihajlove.
Feldmaršalov otac, Adam Borojević, rođen je 1825. godine u Knezovljanima, u kući koja je do
našeg funduša, i tu braću od strica lično sam poznavao. Adam Borojević je bio vojno lice i
jedno vrijeme službovao je u Mečenčanima.
Pričalo se da je Svetozar Borojević bio jako odrođen i jednom prilikom kad je
njegov brat od strica Nikola išao u Zagreb, gdje je Svetozar bio komandant, ovaj ga nije htio
primiti. Isto tako pričalo se kad je Svetozarov otac Adam umro u Petrinji 1900. godine, da je
Svetozar došao u zadnji čas na pravoslavno groblje Sv. Nikola i kad je ceremonija pogreba
završena, okrenuo se prema majci Stani, pozdravio je i odmah otišao.
Svetozar Borojević je u Prvom svjetskom ratu jedno vrijeme bio na Istočnom frontu,
a 1917. godine prebačen je na front prema Italiji. Tu se na čelu vojnika, uglavnom iz Bosne,
žestoko borio protiv Italijana i njemu se može zahvaliti da Italija nije dobila više naših krajeva
poslije Prvog svjetskog rata.
Jedne godine, kad sam sa porodicom došao u Bovec, da se skijamo na Kaninu i na
recepciji pokazao legitimaciju, recepcioner je uzviknuo: "A, Borojević, pa šta je vama feld-
maršal Svetozar Borojević?" Odgovorio sam da nije rođak, ali da je njegov otac rođen u mo-
me selu. Na to je recepcioner rekao: "Da nije bilo feldmaršala Borojevića, sve bi ovo bilo pod
Italijom, a sada je u Sloveniji". Bilo nam je drago to čuti i recepcioner nas je stalno pozdravljao
s posebnom pažnjom. Feldmaršal Svetozar Borojević, kad je dostigao najviši rang u austrijs-
koj vojsci, uzeo je naziv "von Bojna", po materi koja je rodom iz sela Bojna na glinskom kotaru
(Bauer, 1985)." (Nav. dj., str. 36)""
https://www.ffzg.unizg.hr/pov/zavod/triplex2/wp-content/uploads/2012/02/ROKSANDIC-2007-64.pdf

Neulazeći kako je kršten, ali svaki pitomac tamo je postao katolik.
https://www.milak.at/en/visitors-info/st-georges-cathedral/rectorate-of-st-georges-cathedral

 

[Statler and Waldorf]

фердинанд је био глупо болесно смеће (колико је само животиња побио) тако да само његово убиство није ништа лоше

па да, али требало је пустити да ту будалу убије неки разјарени Мађар или италијански револуционар. а не Југословен српског порекла, млади атеиста Принцип, подржан од Црне руке.

 

[Statler and Waldorf]

иако би ја волио да су и Србија и Босна ушли у АУ и то као једна јединица

последњи тренутак кад се то могло десити је 1805. али је Аустерлиц покопао све наде.