Zelim da podelim pogled 'iz drugog ugla' sa svim devojkama koje su zainteresovane ili vec rade kao au pairs.
Da, mi sa decom, i poslovima, uglavnom smo sludjeni od obaveza. Trudimo se da porodice smestimo u najbolji kraj koji mozemo da priustimo, da bi nam deca isla u najbolje skole na raspolaganju. Obicno se ne vracamo sa posla pre 6, a i kad dodjemo zateknemo decu u najgorem izdanju jer se do tada i oni umore i spremni su za spavanje (a jos uvek su na adrenalinu od dugackog dana i toga sto nas konacno vide).
Takodje, pokusavamo da im obezbedimo lepo detinjstvo, i znamo da dugi sati u obdanistu umeju da budu naporni za decu, a i za roditelje. Zato neki roditelji pribegavaju tome da zaposle 'nanny', a poneko se odluci za 'au pair'. Au pair devojke niko ne uzima zato sto su jeftinije - iako devojka dobija samo relativno malo dzeparac, roditelji uz au pair stipendiju koju dobija devojka, takodje moraju da placaju dodatnu mesecnu premiju agenciji ($800-900), kao i za prijavu za program ($2,500). Uz to idu oni sitniji troskovi (kurs, i sta vec...), kao i troskovi izdrzavanja (stan, hrana, auto).
Roditelji zaista zele da au pair devojke budu srecne sa njima (barem svi normalni roditelji koji ostavljaju sopstvenu decu na milost i nemilost toj osobi). Zato su izuzetno sokantni otvoreni komentari nekih devojaka na ovom forumu kako su im deca poslednja briga u ovoj celoj avanturi.
Evo i par saveta za devojke koje zaista zele da da rade kao au pairs u USA:
1. Budite sigurni da volite decu dovoljno da mozete da se brinete o njima narednih godinu dana. Vize, razgovori, engleski, i sve ostalo je daleko manje vazno. Ako se posle celog smora pojavite negde i tek onda shvatite da ste zapravo tu da brinete o deci sledecih godinu dana, naci cete se u velikoj nevolji i zvezde ce brzo da se ugase.
2. Izaberite mesto o kome nesto vec znate - najgori scenario je da se zaglavite u nekom dalekom predgradju (tzv. 'selendri'), gde se nista zanimljivo ne desava. Predgradja velikih gradova umeju da budu velika pustinja i katastrofalan izbor za mladu osobu koja je presla pola planete da upozna nesto novo i zanimljivo. Ako vec idete u bilo kakvo predgradje gde je javni prevoz slab (sto je geografski 99% zemlje), obavezno trazite kola. Ako ste u gradu, kola vam ne trebaju. (Ja licno zivim u 'urbanom' predgradju gde ima puno javnog prevoza i svuda moze da se ide peske ili vozom, ali takva mesta su relativno retka.)
3. Sanse su velike da cete da upadnete u bolje-stojecu porodicu gde je oboje roditelja zaposleno (lekari, inzenjeri, itd) jer su to glavni kandidati kojima je potrebna pomoc sa odgajanjem decom. To je u startu ohrabrujuce jer znaci da su ti ljudi vec dokazani kao razumni i odgovorni ljudi, i nece imati puno vremena da se bave banalnostima.
4. Ohrabrice vas informacija da vas porodica zaista zeljno iscekuje! Vi ste cesto zracak nade da ce deca biti dobro zbrinuta i da ce roditelji moci spokojno da idu na posao svako jutro. Deca se u obdanistu cesce razboljevaju, dolaze kuci kasno izmorena i gladna. Probajte da vidite ceo aranzman iz ugla roditelja, i da od samog pocetka budete otvoreni i da jasno iskomunicirate sve svoje uslove, navike, ocekivanja, i takodje od njih da trazite to isto. Pricajte telefonom, ali se oko vaznih stvari dopisujte emailom jer cete tako sacuvati sve dogovore 'crno na belo' - ukoliko dodje do nesporazuma (ko je duzan da pere sudje, itd). Kao sto rekoh - trivijalne stvari (kao sto su pranje sudja) gotovo nikad nisu prepreka za dobru saradnju.
5. Ponovo moram da se vratim na glavnu poentu celog komentara - budite sigurni da volite decu, i zelite da budete sa njima sledecih godinu dana. Iskustvo sa decom je takodje dragoceno zbog vas, ne zbog papira. Bice vam mnogo lakse ako znate decije fazone i cake (npr, decije 'testiranje autoriteta' - prva prepreka na koju se sve neiskusne devojke zale!). Roditelje mozete da volite ili ne volite, ali ako ste dobri u svom poslu roditelji ce vas ceniti i necete imati razloga za neko posebno neslaganje. Ocekujte prijatan ali ne posebno prisan odnos sa roditeljima! Verovali ili ne - to je dobra stvar jer cete da izbegnete zamku da upadnete 'love-hate relationship' po kome je nasa nacija tako poznata
Budite korektni i nasmejani, svet je zaista lepsi kad se razmenjuju osmesi
Znam da deluje prisilno za pocetnika, ali uz malo srece, kad se za godinu dana vratite kuci, i vas ce komsije da gledaju u cudu sta je to toliko smesno na njima pa im se stalno kezite
Srecno!
(
ako ako nek sam samo to drzi jos par meseci...dug je put do realizacije.