4. Рептили - птице
Овај фантомски прелаз такође захтева корениту промену у целокупној грађи тела жиотиње. Пре свега, била је неопходна трансформација удова у крила и крљушти у перје. Да је такав процес потицао "по Дарвину", морало би остати мноштво прелазних форми са полукрилима и полуперјем.
У стварности није пронађено ништа ни налик на ово. Ни један палеонтолог на свету до дан-данас није пронашао ни једно једино пола-крљушт а пола-перо или пола крљушт пола-крило. Нашли су нешто сасвим друго, не међуформу, него такозвану "мозаичну" форму - arheopteriksa.
Ово биће је имало неке карактеристике рептила, мада је у својој суштини, заправо, било савршено нормална птица. На рептиле подсећају зуби на бочним крајевима кљуна и реп са неколико пршљенова. Али крила и перје су већ потпуно птичији. На крилима, додуше имају канџе, али се оне срећу и код савремених птица. Археоптерикс нема ни једног јединог рудиментарног, тј. непотребног, одумирућег органа. Он, очигледно, није био баш неки прекрасни летач, али и данас постоје, па су и у древности могле постојати птице нелетачи. Канџе на крилима су му помагале да се хвата за гране. Нема никаквих основа да се археоптерикс третира као нека прелазна међуформа. Као додатак, немојмо заборављати да је за потврду Дарвинове теорије неопходан
ланац прелазних форми, којег нико никада није видео.
Sl. 13. Arheopteriks.
И, на крају, додајмо и то да су тик уз археоптерикса нађени и остаци савремених птица, у истим слојевима, тако да он никако није могао бити њихов предак.