@ модератори:
Не разумем шта се догађа... копирао сам ћирилични текст а овде без моје жеље прелази на латиницу ???
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
EVOLUCIJA - TO NIJE NAU^NO DOKAZANI FAKAT, VE] SAMO TEORIJA
Kao {to je poznato, Darvinova teorija predstavqa nekakvo obja{wewe pojave `ivota i wegovog razvoja od prostih formi ka slo`enijim, koje iskqu~uje uplitawe bilo kakve natprirodne sile na bilo kojoj etapi tog razvojnog puta. Bilo koju teoriju treba strogo odvajati od nau~nih ~iwenica. ^iwenica je proces ili doga|aj koji se mo`e provjeriti prou~avawem ili eksperimentom. Naprimjer, mogu}nost sinteze aminokiseline glicina jeste ~iwenica koja se mo`e lako provjeriti. Pritisak u nalazi{tima nafte tako|e je ~iwenica koja se tako|e mo`e provjeriti. Odsustvo helijuma u atmosferi Zemqe tako|e je ~iwenica koja je dostupna provjeri.
Istinska nauka u svoje fundamente pola`e ~iwenice - podatke koje daju prou~avawa i eksperimenti. Bezuslovna je istina da se ne mogu svi procesi u svijetu podvrgnuti prou~avawu ili eksperimentalnoj provjeri, a od takvih su najneta~niji oni koji su od qudi udaqeni prostorom ili vremenom. Naprimjer, karakter zra~ewa dalekih kvazara nama je nejasan zbog wihove udaqenosti u prostoru.
Pojava i razvoj `ivota nisu dostupni na{im posmatrawima ili eksperimentima zato {to oni stoje daleko iza nas, u dalekoj pro{losti.
Da bi objasnila veze izme|u razli~itih ~iwenica, nauka operi{e razli~itim teorijama, koje jo{ uvijek nisu tvrdo ustanovqene ~iwenice ili zakoni prirode. Teorija mo`e objasniti izvjesnu koli~inu ~iwenica, a neke mogu i da se ne uklapaju u wu. Kao dobra provjera ta~nosti teorije mo`e da poslu`i wena sposobnost da predvi|a ~iwenice, s tim da sqede}i eksperimenti potvr|uju pretskazawe i samu teoriju.
U tom smislu osnovna pretpostavka evolucije - da su sve vrste postoje}eg `ivota razvile iz malog broja najprostijih `ivotnih formi putem slu~ajnih nasqednih promjena i wihove "provjere" prirodnim odabirom - nije ni{ta vi{e od obi~ne teorije. U ovoj lekciji suo~i}emo ovu teoriju sa ~iwenicama biolo{kih nauka.
HRONOLO[KA NEUSKLADIVOST
Hronolo{ka ure|enost evolucionih metamorfoza prema samoj teoriji zahtijeva mnogomilionske periode vremena. Kada bi nam po{lo za rukom da u periodu od stotinu ili hiqadu godina uo~imo barem jednom metamorfozu `ivotiwe ili biqke u su{tinski druga~iju formu, tj. pojavu novih klasa ili tipova `ivih bi}a - moglo bi se govoriti o mogu}nosti proticawa evolucije u hiqadugodi{wim periodima. Ali s obzirom da ni{ta ni nalik na ovo za svu istoriju ~ovje~anstvo nije uo~ilo u prirodi ni jedan jedini put, niti je ikada moglo da to dobije vje{ta~kim putem, evolucionistima su i neophodni izuzetno dugi vremenski periodi, iako jo{ niko nije dokazao zbog ~ega bi se ne{to moralo desiti za desetak miliona godina, ako se ve} nije moglo desiti za hiqadu.
Me|utim, kako smo ve} ranije vidjeli, mi nemamo nikakvih ozbiqnijih razloga da gajimo povjerewe u evolucionu hronologiju, i imamo sve osnove da je odbacimo, u skladu sa izlo`enim ~iwenicama. U tom slu~aju za proticawe evolucionog razvoja prakti~no nema vremena. Za hiqadu godina od bakterije proizvesti ~ovjeka - za to se ne}e latiti ni jedan prista{a evolucije.
PALEONTOLO[KI PROBLEMI EVOLUCIJE
Darvin je smatrao da promjena vrsta proizilazi putem postepenog nakupqawa novih osobina kod biqaka i `ivotiwa, koje se u slu~aju wihove korisnosti utvr|uju prirodnom selekcijom. Pri takvim uslovima sav na{ zami{qeni geolo{ki stub bi morao biti preispuwen uglavnom prelaznim formama, od kojih svaka ~uva i osobine pretka (koji sve vi{e i{~ezavaju) i osobine potomka (kojih je sve vi{e). U onome {to su paleontolozi do wegovog vremena bili na{li Darvin nije mogao da vidi ni{ta {to bi na ovo li~ilo, ali je to objasnio jednostavnom mawkavo{}u geolo{kog qetopisa, priznavaju}i, ipak, da je to glavni argument protiv wegove teorije.
Od vremena Darvina paleontologija radi evo skoro 150 godina, i za to vrijeme je sakupila i izu~ila milion miliona okamewenih ostataka organizama. Ali niko od nau~nika ne vidi u tom {arenilu ni jedne karike u evolucionom lancu koja bi slu`ila kao prelaz od jedne klase ili tipa ka drugom. Veoma je mali broj formi koje se mogu smatrati prelaznim (mada ni to nije korektno, ali o tome }emo pri~ati kasnije), me|utim, da bi se Darvinova teorija potvrdila u praksi, nije dovoqno da je podupiru primjeri koji se mogu prebrojati na prste jedne ruke; neophodni su cijeli lanci prelaznih formi, o postojawu kojih nema ~ak ni nagovje{taja u geolo{kom qetopisu okamewenih organizama.
