Astronomija - komentari

Sejfertove galaksije.
„... Posmatranjem emisionih spektara se utvrdilo da se u nekima od Sejfertovih galaksija odvija do tada nepoznat proces pri kojem se iz sredista galaksije izbacuju velike kolicine gasova kao sto je vodonik. Novija istrazivanja dovode u vezu Sejfertove galaksije i kvazare kao slicne objekte. Jos jedan razlog ovakvog razmisljanja je teorija „velikog praska“, prema kojoj su objekti stariji sto su blize hipoteticnom rubu vasione, odnosno sto su udaljeniji od nas.
Ako se drzimo ove teorije logicno je zakljuciti da su kvazari kao najudaljeniji objekti ujedno i najstariji. Iza njih dolaze Sejfertove galaksije, posto su to najudaljenije poznate galaksije nalik Mlecnom Putu. Opsti zakljucak bi bio da su se iz kvazara razvile Sejfertove galaksije, a iz ovih normalne galaksije nalik nasoj. Uporedjenje izmedju ove tri vrste objekata nedvosmisleno potvrdjuje ovu teoriju. Naime, poznato je da kvazari nemaju pratioce, Sejfertove galaksije su sa njima vezane mostom sacinjenim od medjuzvezdanog gasa, dok normalne galaksije nisu vezane za pratioce.
Ova cinjenica ukazuje na to da su galaksije-sateliti potekle iz maticne galaksije, mozda u obliku gasa koji kvazari i Sejfertove galaksije obilato izbacuju iz svojih sredista. Dalje, cinjenica da su kvazari i vecina Sejfertovih galaksija jaki izvori radio-zracenja, dok su manji broj Sejfertovih galaksija i normalnih galaksija gotovo „mrtve“ u pogledu radio-emitovanja, mozda ukazuje na zaustavljanje burnog procesa izbacivanja materije iz jedra. Zatim, ne treba izuzeti ni cinjenicu da su kvazari najverovatnije nenaseljeni zvezdama, dok su zvezde u Sejfertovim galaksijama malobrojne i u fazi nastanka. A kao sto se zna, normalna galaksija prosecne velicine sadrzi oko 100 milijardi zvezda.
Uzevsi u obzir sve ove cinjenice, moze se zakljuciti da su kvazari nista drugo do pretece galaksija kakav je i Mlecni Put. Ako bi se prihvatila ova teorija, onda bi teorija „Velikog praska“ bila znacajno uzdrmana.“
 
lightm:
Prva netacnost, ili bar nagadjanje, je da su nastale od kvazara a zatim spiralne galaksije nisu nista normalnije od elipticnih, pa ni onih nepravilnih. To su sve "normalni" oblici galaksija.
Kliknite za proširenje...

Nagadjanje je da su nastale od kvazara. Posto su kvazari najudaljeniji objekti, a Sejfertove galaksije odmah posle njih, pretpostavka je da one poticu od kvazara. Od njih usled rotacije nastaju danasnje galaksije (spiralne - i to je pretpostavka). Normalne - u smislu da su danas uobicajene.
 
Sveta685:
Nagadjanje je da su nastale od kvazara. Posto su kvazari najudaljeniji objekti, a Sejfertove galaksije odmah posle njih, pretpostavka je da one poticu od kvazara. Od njih usled rotacije nastaju danasnje galaksije (spiralne - i to je pretpostavka). Normalne - u smislu da su danas uobicajene.
Kliknite za proširenje...
Ne znam cije su to pretpostavke ali sigurno nisu trenutno naucno prihvacene pretpostavke o nastanku galaksija.
 
Da li se Vasiona „leze“ iz jaja?
„...Odakle je potekla prvobitna eksplozija? U kakavim se okolnostima desila i moze li biti jos svemira osim naseg? Do sada su fizicari o tom pitanju mrmljali sebi u bradu. Danas vise nije ludost zapitati sta je bilo pre pocetka i kako to da su zakoni fizike kao skrojeni prema uslovima za stvaranje zivota? Jedno od spornih pitanja, cesto gurnutih u stranu, odnedavno ponovo u centru paznje je: odakle je stiglo „svemirsko jaje“ i kakvo je poreklo „semena“ koje je dalo zivot u kosmosu?
Li Smolin (Lee Smolin), mladi fizicar sa Univerziteta u Sirakuzi (SAD), dosao je do nekih zapanjujucih zakljucaka koji nase vidjenje Univerzuma mogu prosiriti do citavog ekoloskog sistema bezbrojnih svemira. Uzimajuci metaforu, sta je starije, kokoska ili jaje, doslovno, Smolin je zakljucio da nas kosmos ima karakteristike zivog bica!
Smolin je rodjen 1955. godine u Njujorku, doktorirao je na Harvardu u vreme kad su se u fizici desavale burne stvari: neutronski teleskopi otkrivali su samo delice ocekivanog broja cestica poreklom sa Sunca, astronomi su utvrdili da se vecina univerzumove mase sastoji od misteriozne crne materije, fizicari su groznicavo tragali za sveopstom teorijom, necim sto bi odjednom objasnilo sve zakone prirode.
Za Smolina, rec „univerzum“ poprima potpuno drugu dimenziju od uobicajenog shvatanja – svemir se leze iz kosmickih „jaja“ (to cini i u ovom trenutku), a od njih se radjaju novi svemiri koji se, takodje, razmnozavaju i umiru. Svaka generacija „kosmicke dece“ ce se pomalo razlikovati od roditelja i kako generacije prolaze, tako ce se novi svemiri menjati. Drugim recima, oni ce evoluirati.“ {ne znam zasto se stalno upotrebljava rec „evolucija“ za promene? Evolucija podrazumeva promene na bolje, a ovde se radi samo o promenama kao takvim – promena konstante nije ni na bolje ni na gore, to je jednostavno promena, kao sto vuk nije evoluirao u chivavu ili domacu obicnu dzukelu–moja primedba}
„Proces prilicno lici na mehanizam prirodne selekcije koji je izneo Darvin“, objasnjava svoje vidjenje Smolin, „u okviru kojeg potomstvo, sa najboljom strategijom prezivljavanja, opstaje. Za citavu grupu svemira mogli bismo reci da evoluiraju“.
„Prisetio sam se koncepta beba-univerzuma“, nastavlja profesor, „koncepta koji je izveden od ideje koju su izneli Albert Ajnstajn i Natan Rozen 1935. g. Oni su predlozili teoriju po kojoj dve oblasti, odvojene jedna od druge u prostoru, ili cak dva odvojena kosmosa, mogu biti spojena nekom visom dimenzijom, prostorno-vremenskim mostom ili spiralnim rupama. Veliki americki fizicar Dzon Viler je do 1960. g. prosirio taj koncept, primecujuci da, kada se kvantna teorija primeni na geometriju prostora i vremena, kao sto je opisano u Ajnstajnovoj teoriji relativiteta, moze da se zakljuci da se veoma mala kretanja u prostoru i vremenu desavaju sve vreme oko nas. Kao rezultat toga, delovi naseg svemira mogu nabubriti kao slabe tacke u unutrasnjosti epruvete. Sireci se u obliku uzane spiralne rupe, izbocina se moze suzavati sve dok se tanusna nit ne prekine, ostavljajuci izolovan deo prostora i vremena koje vise nema vezu sa nasim univerzumom – dakle, svemirsku „bebu“ u kojoj se zakoni fizike mogu razlikovati od nasih.
I, zaista, od pre nekoliko godina, grupa vodecih americkih fizicara (Baum, Kolman,Strominger) i britanski kosmolog Stiven Hoking, razradjuju tezu, cija je ideja vodilja da nas svemir moze imati potomstvo. Koliko za sada ovi teoreticari mogu da kazu, vecina ovih potomaka bila bi mikroskopski mala – sicusna tvorevina, milijarditi deo bilionskog dela bilionitog dela santimetra u precniku. Veci promeri se mogu odvojiti od roditeljskog kosmosa samo nakratko, pre nego sto budu ponovo apsorbovani. Tek nekolicina njih bi imala sansu da se pretvore u nesto mnogo zivlje i impresivnije. Pojedini fizicari smatraju da takvi „pupoljci“ mogu iznenada da procvetaju i pretvore se u gigantske tvorevine koje se brzo sire i postaju dovoljno velike za milijarde galaksija. Svaki takav entitet bi, ukratko, mogao da postane univerzum za sebe. Ali, kako jedno kvantno lelujanje moze samostalno da izraste u kompletan kosmos?“
 
Zacece u crnoj rupi.
„Prema opstoj teoriji relativiteta, zbijenost materije i energije postaje beskrajno velika u crnoj rupi (singularnost). Buduci da teorija podrazumeva postojanje jednog takvog malog regiona, mnogi fizicari je smatraju nesavrsenom. Srecom, neki su fizicari, ukljucujuci i Dzona Vilera (John Viller), ukazali na to da, neposredno pre zbijanja energije i materije u beskonacnost, blaga kolebanja u geometriji prostora i vremena mogu spreciti stvaranje singularnosti. To uspevaju tako sto iznanada izrastu u bebu –svemir, univerzum koji moze poceti da raste upravo pre nego sto materija u crnoj rupi dostigne tacku singulariteta.
-Znaci li to da zivimo u centru crne rupe? – pita se Smolin i odmah odgovara: - Ako je ova teorija tacna, odgovor je potvrdan. Ideja mojih kolega i mene licno je da je nas svemir izrastao iz unutrasnjosti crne rupe koja pripada nekom drugom svemiru. Onda nas svemir, sa svoje strane, moze da proizvede „sicusna jaja“ od kojih se pojedina mogu razviti u neki novi svemir i opet poloziti jaja ... Americki fizicar je konkretan:
-Bolje je da krenemo od koke nego od jajeta. Imamo svemir – on ima svoje zakone i, takodje, stvara izvestan broj crnih rupa koje vode stvaranju novih svemira sa slicnim zakonitostima kao i roditeljski svemir, ali nesto malo izmenjenim. Svaki od tih novih svemira postaje sve plodniji kroz sve veci broj crnih rupa i – posle odredjenog vremena, eto citave kolekcije svemira!
Ako je ova teorija tacna i ako su crne rupe neka vrsta kosmickih jaja, onda ce kosmos, koji stvara puno velikih zvezda (cija je krajnja sudbina da se vremenom pretvore u crne rupe), imati vise potomstva od onog u kojem su fizicke zakonitosti manje naklonjene zvezdama. Nacin stvaranja zvezda prenosice se i u narednim generacijama i bivati sve efikasniji.
-Tu smo! – uzvikuje Smolin. –Ako su tu zvezde, onda je tu i stvaranje ugljenika, kiseonika i mnogo drugih stvari, kao sto su, na primer, planete; a svemir, sa planetama koje kruze oko zvezda, sa puno ugljenika i kiseonika, jeste svemir pogodan za stvaranje zivota!“
{po toj logici, svemir koji je prvi nastao imao je najmanje naklonosti za stvaranje zvezda (pa i masivnih), tako da nikada nije mogao da porodi nove svemire, jer nije imao crnih rupa. Znaci evolucioni corak.}
„Prirodno se namece pitanje, mogu li ovakvi svemiri, koji se „razmnozavaju“, preuzeti jos neku kariku ili karakteristiku organskog zivota – mogu li da evoluiraju? Smolin smatra da zna kako se to desava:
-Ako se pravila koja vladaju u „roditeljskom svemiru“ prenose na decu, svemirske kcerke ce mozda podsecati na svoje majke. Drugim recima, bebe – svemiri mozda imaju nesto nalik na gene. Ako se osobine postepeno menjaju, evoluiraju sa generacije na generaciju, bas kao sto i geni mutiraju od jedne do druge generacije, potomci svemira ce mozda lagano menjati svoje karakteristike.
Kandidate za takve „gene“ Smolin je nasao u onome sto pisac SF knjiga Frederik Pol (Frederic Pohl) naziva „bozjim brojevima“ – numerickim konstantama, pomocnicima definisanja fizickih zakona koji upravljaju nasim svetom. Tih brojeva, poznatih kao „osnovne konstante“, ima 17 i u samim su korenima fizike. Masa protona je, na primer, jedan od „bozjih brojeva“. Njutnova konstanta, koja odredjuje snagu gravitacije je takodje „bozji broj“. –Poznato je – tvrdi Smolin, - da, ukoliko bi se vrednosti konstanti vrlo malo izmenile, osobine svemira bile bi neuporedivo drugacije.
Smolina je narocito zaintrigiralo to sto su mnogi od „bozjih brojeva“ neophodni ne samo za opstanak svemira, nego i za bioloski zivot. Jednu od takvih posebnih vrednosti zabelezio je i kontroverzni engleski astrofizicar, ser Fred Hojl (Hoyle). On je, 1954. godine posebno obratio paznju na ugljenik, elemenat od sustinske vaznosti za gradjenje organskih molekula na Zemlji. U pocetku, sav je ugljenik stvoren u unutrasnjosti zvezda, fuzijom tri helijumova jezgra. Upravo ta energija, stvorena sudarom jezgara, bila je potrebna za stvaranje ugljenika. Da je ova energetska vrednost bila za nijansu niza ili visa, smatra Hojl, stvaranje ugljenika bi bilo tako sporo da bi ga danas u svetu bilo veoma malo. A zivot, onakav kakav poznajemo, ne bi bio moguc.“
Sustina svega je, prema Smolinovim recima, da „bozji brojevi“ funkcionisu poput gena: -Kada se od jednog svemira stvori novi, mladi, fizicke zakonitosti, odredjene „bozjim brojevima“ menjaju se neznatno i nasumice, bas kao i mutacije gena od generacije do generacije. U bioloskom zivotu, bas kao i u zivotu svemira, karakteristike koje povecavaju mogucnost reprodukcije, prenose se sa jedne generacije na drugu. One koje otezavaju reprodukciju i prezivljavanje – iscezavaju. Ako bi se fizicki parametri izmenili, broj crnih rupa mogao bi se smanjiti. Drugim recima, ako je nas svemir vec ko zna koja generacija u toku evolucije, onda je on veoma blizu optimuma u pravljenju snaznih vremensko-prostornih levaka. Svaka sustinska promena u nasim „bozjim brojevima“, znacila bi smanjenje broja crnih rupa koje on moze proizvesti. Ali, sadasnja astrofizicka znanja jos nisu dovoljna da bi dokazala ove ideje. U bliskoj buducnosti, mozda cemo moci da na nekom super-kompjuteru napravimo model nase galaksije, pa da izmenom nekih parametara saznamo da li je nas svemir blizu optimuma ili ne.“
{ako se svemir leze iz „jaja“, gde je tu Veliki prasak?}
 
Sveta685:
{ne znam zasto se stalno upotrebljava rec „evolucija“ za promene? Evolucija podrazumeva promene na bolje, a ovde se radi samo o promenama kao takvim – promena konstante nije ni na bolje ni na gore, to je jednostavno promena, kao sto vuk nije evoluirao u chivavu ili domacu obicnu dzukelu–moja primedba}
Kliknite za proširenje...
Vec je sto puta odgovoreno, evolucija ne podrazumeva iskljucivo promene na bolje. I sta uopste znaci bolje?
Uz to vec u nastavku teksta ti je opisano sta se podrazumeva po tom evolucijom ali ti ne mozes a da se ne zakacis za rec evolucija, za koju ni ne znas sta znaci, bez ikakvog razmisljanja.
Sveta685:
{po toj logici, svemir koji je prvi nastao imao je najmanje naklonosti za stvaranje zvezda (pa i masivnih), tako da nikada nije mogao da porodi nove svemire, jer nije imao crnih rupa. Znaci evolucioni corak.}
Kliknite za proširenje...
Kako lako izvrces podatke. Lepo kaze najmanje a ne ni malo.
Sveta685:
{ako se svemir leze iz „jaja“, gde je tu Veliki prasak?}
Kliknite za proširenje...
Pa nastanak jajeta i onda rast.
 
pitam se odakle izvlacis tekstove...
daj izvor.

Sveta685:
Danas vise nije ludost zapitati sta je bilo pre pocetka i kako to da su zakoni fizike kao skrojeni prema uslovima za stvaranje zivota? Jedno od spornih pitanja, cesto gurnutih u stranu, odnedavno ponovo u centru paznje je: odakle je stiglo „svemirsko jaje“ i kakvo je poreklo „semena“ koje je dalo zivot u kosmosu?
Kliknite za proširenje...

ma nemoj?
DANAS vise nije ludost? pa to pitanje se stalno postavlja...
sem toga, kreacionistima se upucuje isto pitanje "ko je stvorio boga/tvorca?", a oni samo zinu...

Sveta685:
Li Smolin (Lee Smolin), mladi fizicar sa Univerziteta u Sirakuzi (SAD), dosao je do nekih zapanjujucih zakljucaka koji nase vidjenje Univerzuma mogu prosiriti do citavog ekoloskog sistema bezbrojnih svemira. Uzimajuci metaforu, sta je starije, kokoska ili jaje, doslovno, Smolin je zakljucio da nas kosmos ima karakteristike zivog bica!
Smolin je rodjen 1955. godine u Njujorku, doktorirao je na Harvardu u vreme kad su se u fizici desavale burne stvari: neutronski teleskopi otkrivali su samo delice ocekivanog broja cestica poreklom sa Sunca, astronomi su utvrdili da se vecina univerzumove mase sastoji od misteriozne crne materije, fizicari su groznicavo tragali za sveopstom teorijom, necim sto bi odjednom objasnilo sve zakone prirode.
Kliknite za proširenje...

taj fizicar je bio mlad osamdesetih godina...tada nije bilo poznat veliki broj stvari koje se danas znaju, prema tome i njegova teorija je pod ogromnim znakom pitanja.

Sveta685:
I, zaista, od pre nekoliko godina, grupa vodecih americkih fizicara (Baum, Kolman,Strominger) i britanski kosmolog Stiven Hoking, razradjuju tezu, cija je ideja vodilja da nas svemir moze imati potomstvo. Koliko za sada ovi teoreticari mogu da kazu, vecina ovih potomaka bila bi mikroskopski mala – sicusna tvorevina, milijarditi deo bilionskog dela bilionitog dela santimetra u precniku. Veci promeri se mogu odvojiti od roditeljskog kosmosa samo nakratko, pre nego sto budu ponovo apsorbovani. Tek nekolicina njih bi imala sansu da se pretvore u nesto mnogo zivlje i impresivnije. Pojedini fizicari smatraju da takvi „pupoljci“ mogu iznenada da procvetaju i pretvore se u gigantske tvorevine koje se brzo sire i postaju dovoljno velike za milijarde galaksija. Svaki takav entitet bi, ukratko, mogao da postane univerzum za sebe. Ali, kako jedno kvantno lelujanje moze samostalno da izraste u kompletan kosmos?“
Kliknite za proširenje...


lepo sto si ovo napisao.
ako si procitao ovaj pasus, shvatices razlike izmedju teze, teorije, pretpostavke...
ja mislim da si ti procitao jedino poslednju recenicu, i shvatio to kao nekakvu podrsku tvorcu...
ako umes, voleo bih da mi svojim recima objasnis znacenje toga
 
Obersturmfuehrer:
zato ga i ismevamo.
imati najdragoceniju stvar u svemiru - razum, a drzati ga na polici ili ispod kamena je za ismevanje i potsmevanje.
Kliknite za proširenje...

Prethodni tekst je teorija u kojoj je ucestvovao i vas cuveni Hoking, a ako je tacna, onda to nema veze sa Velikim praskom. Samo pokazujem da ima raznih teorija o nastanku kosmosa. Licno, ne znam kako je svemir stvoren (kojim procesom), ili se jos uvek stvara (teorija Kvazar-sejfertove galaksije-obicne galaksije), ali je jedno sigurno - nije nastao Velikim praskom.
 
Sveta685:
Prethodni tekst je teorija u kojoj je ucestvovao i vas cuveni Hoking, a ako je tacna, onda to nema veze sa Velikim praskom. Samo pokazujem da ima raznih teorija o nastanku kosmosa. Licno, ne znam kako je svemir stvoren (kojim procesom), ili se jos uvek stvara (teorija Kvazar-sejfertove galaksije-obicne galaksije), ali je jedno sigurno - nije nastao Velikim praskom.
Kliknite za proširenje...

u svakoj vasoj teoriji ucestvuje poneki naucnik - tek toliko da njihove zakjucke izvedete iz konteksta...
samo, nije mi jasno zasto se pozivas na Hokinga, a 2 recenice dalje kazes "nije nastao Velikim praskom"....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top