N3W
Iskusan
- Poruka
- 6.596
Ne mešaju se ni žabe, a ni babe. Živim i radim u RS, hranim porodicu... ''itd'', ako to podrazumeva pse, mačke, papagaje pa čak i susede ponekad
Igranje u blatu se odnosi ne na skupljanje po kontejnerima, nemam blage veze šta ti se dogodilo s razmišljanjem u trenutku pisanja o kontejneru, ali poenta je apsolutno promašena. Promašena do te mere da se čudim - kako?! Sigurno nije bilo čitanja.
''Idi bre''
Pa ja sam hteo, ali je gravitacija ljudske gluposti poprilično teška.Komunizam je ekvivalentno utemeljen novčanim manipulacijama, tako da ni komunizam ne može da vodi glavnu reč. Komunizam nikada nije ostvaren.
I, evo, ključni problem koji se ovde javlja zahvaljujući ideji da se materijalna dobra moraju posedovati
Licemerstvo nema apsolutno nikakve veze ni sa čim u kontekstu novca, do te mere da se ponovo pitam - zašto se pominju izrazi koji nisu vezani za diskusiju niti 1 %.
Probaću da ponovim koncept prostijom metodom
Novac nije sve. Nije ni pola. Nije ni desetina.
Novac nije potreban ljudima da bi bili srećni. Praksa pokazuje da su ljudi sa puno novca u stvari veoma nesrećni.
Poenta je da što više imaš, u stvari manje ćeš imati. Haljine, cipele, nakit. Venera utiče tako da ljudi kažu ''nemam šta da obučem'', iako je recimo orman prepun. I pored toga ljudi će nositi maksimalno 2-3 omiljene stvari, a ostalo će da skuplja prašinu.
Dakle, uništavanje čovečijeg zarad hirovitog posedovanja. Čak i kada životinja ubija drugu životinju, uzima tek onoliko koliko da preživi. Čovek nije takav. Čovek ne zna šta hoće ni od sebe, a ni od drugih. Zbog toga, a da ne razmišlja ''previše'', se spušta na dnevnu rutinu koja podrazumeva već postojeća načela. Većina se svodi na ''mrzi me da to promenim''.
Odavno je moguće imati automobile koji ne koriste štetna goriva. Ipak, kapitalističke kompanije kao i ideja da ''su stvari takve kakve su'' dovode do rutine i ovčica koje prihvataju sve što ih ne može udariti direktno, a još se stvara odbrambeni mehanizam oko sopstvenog sveta u kojem se poštuju principi i zakoni izmišljeni od strane ljudi kako bi se strah od napretka umanjio i doveo na težište ''teorije''. Zbog toga je danas normalna stvar smatrati da se medicinski napredak svodi na multimilionsko ulaganje jer ljudi, u stvari, stavljaju imaginarne cene na stvari koje ne dolaze u ogromnim količinama.
Istina je da je novac u stvari zlo čija nemaština uništava ljudske živote i dovodi do toga da se čovek oseća nemoćno u svetu. Činjenica je da novac kvari ljude, ljudske odnose i generalan stav prema tome da svako zaista zaslužuje pomoć bez obzira da li je namćor ili nije
Ljudi, bez obzira koliko bili prgavi, zaslužuju šansu i trebalo bi da je dobiju. Problem nastaje u tom delu kada se shvati da novac ne igra presudnu ulogu koliko igraju, recimo, poznanstva s drugim ljudima. Kontakti sa drugim ljudima ti mogu proširiti posao mnogo bolje nego što bi neki bilbord ikada mogao. Ljudski resorsi su od presudnog značaja ne samo za prijateljstva, već i za celoukupnu državu. Ali za rad je potrebna motivacija koja ukoliko leži isključivo u novcu od čoveka pravi jednu ljušturu ili, pa, senku onog humanog što čini čoveka drugačijim od životinja, a to je samilost.
Prihvatanje trenutnih društveno-socijalnih normi ne znači i da su iste ''zakon'' ili da su utemeljene na dobrim principima, niti ljude koji lance oberučke prihvataju na sebe da budu robovi ovog sistema čini bilo šta boljim od ljudi koji to ne žele da učine. Te stvari su očigledne, ali to ne znači da ih je nemoguće promeniti. Što se više bude hranio zverski sistem, to će dovoditi do sve većeg odvajanja od ljudi, pomanjkanja druženja. Ljudi će se zatvoriti u sebe, postati oholiji i sebičniji. Već uveliko uzimaju mobilne telefone u ruke da slikaju ljude koji se dave, umesto da skoče da pomognu ne strahujući od toga da će kojim slučajem da izgube sebe.
To potvrđuje ne samo da nismo daleko od majmuna, već smo i gori od njih. Majmun se makar brčka u blatu.
Da ne stvaram dalju konfuziju, mada ne vidim kako mogu da pišem prostije...fizički...nadam se da slika govori više no moj post.
Ja bih rekao da je to prava realnost u trenutnom svetu, zatvaranje u sebe zbog drugih kao i života gde će se večno očekivati šta će drugi da kažu, a potajno priželjkivati društveno aktivan život koji je postojao tokom devedesetih (i ranije).
