ASTRO CAFFE

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Veruj mi da te razumem, pad koncentracije, pad samopouzdanja, volje itd, sve se to i meni izdesavalo, mogu reci da je jos uvek prisutno ali se nekako nosim sa tim za razliku od prosle godine kad sam totalno digla ruke, i u septembu i oktobru nisam mogla ni jedan ispit da polozim(sva sreca pa sam imala uslov), ali iskreno tad me nije ni bilo briga sta ce biti. Bila sam u totalnom autu.

"I think it is time to go visit my locker, get some happy pills and make the politics here just float away..."


Видиш, мождана хемија је чудо. Право парче мозга (де)активирано даје мотивацију упркос свему (лошем). Исто тако и право парче (де)активирано убија сву мотивацију упркос свему (добром). Наравно, ово горе је само илустрација никако позив да се нешто узима. Види зашто:

Ја као да сам нашао начин да подбодем ум где треба да одржи хемију у пожељном стању када је критично. Наравно, од каВе ми се повраћа и боли ме глава од самог њеног мириса, а ствари попут гуаране или ред була у животу нисам купио ни пробао. :) Наравно, никакве друге супстанце.

Мислим да моћ ума омогућава да се он сам одржи уколико њиме овладате. Не знам колико је то некоме лако или тешко, али знам да је могуће!

Сад вероватно звучим као будиста (или шта већ), а ни то нисам. :)
 
Juče me je jedna drugarica koju sam slučajno sreo posle sto godina krenula ubeđivati da čitam Tajnu i takve knjige o pozitivnom razmišljanju. Kaže kako se njoj život promenuo. Al treba se potpuno posvetiti pozitivi što je opet jako jako teško.
 
По мени има људи који превише "застране" у некакву позитиву, и рекао бих да то није решење. Није све супер, није све дивно, не с`ја свуда Сунце. Негативна манифестација таквог приступа мени личи на изолацију од стварности.

Према мени, поента није у томе, већ у очивању интегритета, контроли емоција и добром "рачуну" ситуације.

Наравно, ја сам се "навукао" на извлачење хумора из срања.
 
Проблеми толике (само)контроле постоје, и могу да се тичу интеграције са најближима. Сећам се да је моју екс излуђивало што није могла да ме направи љубоморним, :p иако сам јој искрено рек`о да се ради о томе да једноставно не желим у те игре.

То, наравно, не значи да се са невером не бих обрачунао на адекватан начин.
 
Juče me je jedna drugarica koju sam slučajno sreo posle sto godina krenula ubeđivati da čitam Tajnu i takve knjige o pozitivnom razmišljanju. Kaže kako se njoj život promenuo. Al treba se potpuno posvetiti pozitivi što je opet jako jako teško.

To su opet krajnosti, treba nauciti razmisljati realno. :) Znaci, ne pridavati previse paznje glupim sitnicama, ne predvidjati katastroficne ishode. Meni je pomoglo to sto sam naucila da realnije sagledavam stvari. Nece uvek sve ispasti katastrofa, ne trebamo da se previse brinemo. :)
 
Ono što bi bilo najbolje je kad se ne bismo identifikovali sa svojim pobedama ili porazima. Znači samokontrola ali prirodna - kao posledica toga što znaš da loš ili dobar događaj nisi ti. Al meni je to jako teško. Evo sad razmišljam kako ću opet da kiksnem u septembru.:D
 
Ono što bi bilo najbolje je kad se ne bismo identifikovali sa svojim pobedama ili porazima. Znači samokontrola ali prirodna - kao posledica toga što znaš da loš ili dobar događaj nisi ti. Al meni je to jako teško. Evo sad razmišljam kako ću opet da kiksnem u septembru.:D

E bas tako. Npr. padnes na ispitu, primer negativnog razmisljanja bi bio: " Kako sam glup/glupa, pa ne mogu ni jedan ispit da polozim, nisam sposaban/na ni za ovo a tek za nesto vise!
A normalno razmisljanje bi bilo: "Pala sam na ispitu, sta sad, desava se svakom, imam pravo i da pogresim u zivotu, ne moram da budem uvek savrsena. Za sledeci rok cu se vise potruditi."
E kad god primetis ove negativne misli u glavi, ti se zaustavis i kazes, stop, necu ovako da razmisljam, necu vise ovo da radim sebi. I onda ubacis ove pozitivnije u glavu. :) Nije bas lako, ali treba se truditi da menjas tok misli, sve od njih krece.
 
Miso, sta fali ljubomori, i ja volim kad je momak pomalo ljubomoran. Naravno ne patoloski slucaj ali pomalo je predivno.
Tek da imas osecaj da je nekom stalo do tebe. :p
Љубомора је негативна за оног ко је осећа. По мојој представи онај ко је намерно изазива код партнера у ствари свесно малтретира партнера. Уколико је неко сам себи изазива, онда малтретира и себе и партнера.

Љубав се може показати на мнооооого других начина. Сад, код мене важи: узми или остави. Све те штетне игрице остављам неким незрелим паровима...
 
Љубомора је негативна за оног ко је осећа. По мојој представи онај ко је намерно изазива код партнера у ствари свесно малтретира партнера. Уколико је неко сам себи изазива, онда малтретира и себе и партнера.

Љубав се може показати на мнооооого других начина. Сад, код мене важи: узми или остави. Све те штетне игрице остављам неким незрелим паровима...


Tačno tako
 
А хоће ли неко да болдује оно испод? :) Неће, јер нисам довољно лепо закључио.

Виж`, Хетфридовка, могуће је да исто мислимо али нам се терминологија разилази. Мислим да је сасвим нормално да двоје жели да прима и поклања једно другом пажњу у вези. Када то изостане са једне стране, она друга може да посумња да нешто није више као што је било, и треба да активно искаже шта осећа и жели објашњење друге стране. Са друге стране, изазивање љубоморе би укључивало трећу особу зар не? По мени, мешање треће (чак и имагинарне) особе баш и није прави пут да се реши проблем између двоје.
 
Vis Miso, kad momak kaze: "idi gde hoces, s kim hoces, kad se vratis vratis", meni se to ne svidja. Jer polazim od sebe, kad nemam osecanja za nekog, nije me briga ni gde ide, ni s kim se vidja, a moze i da se ne vrati bas me briga. Ja nisam mislila na bolesnu ljubomoru, ali necu ni da mu je svejedno. To je bila poenta onog sto sam htela da kazem.
 
Poslednja izmena:
Vis Miso, kad momak kaze: "idi gde hoces, s kim hoces, kad se vratis vratis",
Чак и на том потпуно банализованом моделу постоји ствар која уопште не одговара ономе што сам представио. А исправљени банализовани модел који је из велике даљине приближно у комплијанси с мојим писанијем би био:
"Иди где хоћеш. Иди с ким хоћеш. Ал` ако од мене одеш, немој више да се враћаш."

Моја филозофија везе је (`фала Богу) подоста сложенија, али ме невиђено мрзи да "елаборирам". Ко с`вати -- с`вати.

Што се изазивања љубоморе тиче, лоше је у било којој количини. То је знак да не може директно да се прича са партнером и да је можда и некаква болесна борба ега умешана. На било који начин и под било којим околностима не желим али ништа да имам са особом која не може са мном најнормалније прича о томе како се осећа па се бави таквим стварима. Пункт.
 
Дакле, у скраћеној верзији: има небројено много начина показивања пажње који нису исказивање љубоморе. Коме се поред свега тога баш љубомора свиђа, нека изволи.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top