Zdravo svima.
Razmisljam vec duze vreme s kim da podelim ovo sto se meni desilo , i mislim da je ova tema pravo mesto. Mislim da sam doziveo OBE (vantelesno iskustvo) ili nesto slicno, na osnovu ove teme i pretrage internetu, mada tek sad vidim da ima tu mnogo stvari i pojmova za koje nisam znao da postoje, u vezi te astralne projekcije i toga. Pokusacu da napisem sto manji post, jer obicno kad ljudi vide velik post, preskoce ga
Takodje pokusacu da se setim svih detalja, posto mi se to desilo tokom spavanja, pa mi je krivo sto nisam odmah tada zapisao sve na papir..Takodje pojedini delovi mogu delovati konfuzno,posto neznam kako da recim opisem neke stvari.
--
Tokom 2004 imao sam problema sa disanjem, nepravilno sam disao, i imao jos par zdravstenih problema, sto mislim da je uzrok ovoga sto mi se desilo.
19.dec.2004te (ne znam jel ima veze, ali tada mi je slava (sveti nikola)), spavao sam na boku na krevetu, i secam se da sam sanjao uobicajeno nesto,zatim nastupa deo sna gde ja skacem sa krova jedne zgrade na drugu, i padam izmedju. Odjednom (pretpostavljam kao posledica mog problema sa disanjem) osecam jak grc u grudima. Pokusavam da vicem na glas,tj da se derem, ali nikako ne uspevam. Onda nastupa kratka pauza. Nista se ne desava. Nista ne sanjam vec je sve mrak. Zatim opet nastupa jak grc u grudima, veoma sam uplasen i pokusavam da se derem da me cuju u susednoj sobi, ali ne uspevam. Svo vreme sam medjutim svestan sta mi se desava. U sledecem trenutku osecam kako se DIZEM KA GORE, u tom polozaju u kom sam spavao u krevetu. Kao
sto rekoh, svestan sam svega, i secam se da sam se zapitao "jel ovo stvarno ili sanjam". Okolo mene je sve MRACNO, i imam osecaj kao da sam u nekom OGROMNOM PROSTRANSTVU (da ne kazem u svemiru, ali to je najbolje sto mogu da opisem taj osecaj). U jednom trenutku, shvatio sam da je to zaista stvarno sto mi se desava; znaci osecaj stvarnosti je bio NEVEROVATAN, i kad sam to shvatio, u tom momentu me je obuzeo neopisiv STRAH, i tada, nekako na silu, sam se "VRATIO NAZAD".
Nakon toga sam se probudio, i nisam mogao ,tj SMEO da zaspem do ranih jutarnjih casova. Jednostavno,lezao sam na ledjima i pokusavao da shvatim sta mi se upravo desilo, a suze su mi pri tom lile automatski (neznam zasto, valjda od straha). Takodje
kad god pomislim sada na to, i vratim film unazad,zasuze mi oci spontano, verovatno kao neka povratna reakcija.
---
Sutradan ujutru desava mi se sledeca, cudnija stvar. Znaci jutarnji sati su bili, sunce je vec izaslo. Sanjam kako sam na nekom bojnom polju, kao iz krstaskih ratova , ako se dobro secam, i nabijaju nekog coveka na kolac. Ja sam tamo pored, stojim i gledam. Odjednom, izlazi dusa, ili sta vec , iz njegovog tela, i ja kazem (pomislim?) u snu:"e aj bas da vidim sta bude kad se umre". U tom trenutku, opet mi se desava da se odvajam od tela, i to na nacin koji mogu da opisem samo kao da se RAZVLACIM iz svog tela (mislim na mog lika tj mene , koji stoji na tom polju, i posmatra sve to), znaci kao u crtanim filmovima kad umre lik, pa iz njega krene da izlazi duh. I krecem da pratim tog coveka, tj njegovu "dusu". (ovo mozda sve zvuci konfuzno, ali neznam kako drukcije da opisem nesto sto sam "osecao" tj sanjao). Tada nakon izvlacenja iz tela, ne idem vertikalno ka gore, kao prethodnu noc, nego ka nekom krugu tj torusu (znaci oblik djevreka). Znaci sledeca scena koje se secam je taj torus , tj zapravo DEO (LUK,ODSECAK) ogromnog torusa koji se vrti velikom brzinom;bele boje je bio, i kao da je bio sastavljen od necega i okretao se velikom brzinom (kao ves masina kad radi centrifugu, pa onda ves koji je unutra se vrti velikom brzinom). I taj torus me je uvlacio (tj moj "duh" iz prethodiih par recenica), odnosno sve vise me je "RASTEZAO (RAZVLACIO)". U istom trenutku, u stvarnosti, mi se desava sledece: oci su mi poluotvorene, vidim vrata od sobe, i u nekom sam transu, i sav se trzam u grcevima (kao napad epilepsije), i pri tom ispistam neke zvuke; cini mi se (ne mogu sad da se setim tacno) da sam mumljao , tj izgovarao nesto tipa: "necu reci nikom, obecavam, necu reci nikom...." (znam da nema smisla). Tada se normalizujem i vracam u normalu, tj budim se...
---
Posle toga, tokom sledece godine, jedno 6-7 puta mi se desavalo sledece: tokom sna, a verovatno zbog mojih problema sa disanjem, krecem da se gusim (znaci to fizicki osecam tu teskobu) , kao da prestajem da disem, a istovremeno u snu se desava
da se mom liku (tj meni) , isto kao i iz prethodne price, krece da se "razvlaci (tj rasteze) " dusa (duh, ili kako vec da ga nazovem) iz njega; ali uvek uspem u poslednjem trenutku da se vratim nazad, i da vratim disanje na normalu. Znaci zanimljivo je da moj lik u snu, OSECA posledice onoga sto se meni desava u stvarnosti (gusenje, prestanak disanja). Na primer,sanjam da idem uz stepenice (znaci kad kazem da sanjam nesto, onda cesto vidim sebe iz treceg lica, kao na filmu), i onda mi se desava ta situacija sa gusenjem, i u tom trenutku, mom liku se desava da padne na kolena na stepenice, i iz njega krece opet to "razvlacenje duse"; medjutim u poslednjem trenutku (pre nego sto se onesvestim zbog prestanka disanja) uspevam da se vratim u normalu (tj povratim normalno disanje, i probudim se ).
---
Sledecih godina nije mi se desavalo nista slicno, ali poslednje sto mi se desilo, je bilo pre mesec dana: (isto je zanimljiva povezanost dogadjanja u snu , sa onim sto se meni stvarno fizicki desava ): znaci, sanjam da idem kolima preko neke ulice sa mnogo izbocina , koje postaju sve vece i vece. odjednom, dolazim na vrh velike izbocine na ulici (kao na roller coaster-u (neznam kako se prevodi to), kad vozic dodje na vrh onog uzvisenja), i krecem naglo da padam kolima sa tog vrha. U tom trenutku, fizicki osecam da su mi grudi odjednom utrnule, i odjednom kao da je iz grudi , ga glavi , krenuo nagli pritisak; znaci odjednom jak pritisak oko usiju osecam, i veoma jako zujanje usiju. U snu, za to vreme i dalje padam sa kolima sa tog uzvisenja i pri tome sve vise ubrzavam. A najzanimljiviji deo, je sto za to vreme, osecam NEVEROVATNO REALNO posledice tog pada, znaci kao da stvarno padam sa visine i osecam dejstvo gravitacije i ogromnog ubrzanja (verovatno ima veze sa onim sto mi se stvarno desava, tj tim zujanjem u usima i pritiskom). Opet,kao i u prethodinm slucajevima, taman pre nego sto cu da se onesvestim (mislim da sam tezio ka tome, ali ne mogu ipak da se setim detaljno da li mi je i pri tome nastupilo gusenje pa sam zbog toga tezio da se onesvestim, ili je to bilo kako sam sve vise padao ka dole), uspevam da se vratim u normalu i probudim se. (pri cemu zujanje u usim ostaje i dalje)..
---
ili sta god slicno tome.
, koja je to celina/forma.
)kad sam zavrsio , prvo mesto,bez izgubljene borbe
