АРХЕОЛОГИЈА

[zvaljko]

Najzanimljivije od svega je što, u ovom konkretnom slučaju, takvog kontinuiteta nema

 

[zvaljko]

plus ne postoji kontinuitet u strukturi i vrsti grobnih priloga.

Znači, čak ni osnovni postulati kulturno-istorijskog pristupa, koji se ionako smatra zastarjelim, nisu ispoštovani.

Na kraju žena fino pita, kakvi bi zaključci bili doneseni uz prihvatanje modernog pristupa arheologiji koji odbacuje
konzervativnost posmrtnog rituala.

 

[Лекизан]

SREDNjOVEKOVNA SRPSKA ŠTAMPARIJA U TAMNAVI: Tragači za izgubljenim zavetnim slovom rešili zagonetku staru 150 godina, u selu Pambukovica
Boris SUBAŠIĆ
09. 11. 2020.

Temelji pronađeni u Pambukovici / Foto B. Subašić
POTRAGA za "prezaslužnom Mrkšinom zadužbinom", čuvenom srpskom srednjovekovnom štamparijom, uspešno se završila, posle 150 godina lutanja, u tamnavskom selu Pambukovica. Arheolozi su prošle nedelje otkopali temelje manastirskog konaka gde su se u 16. veku nalazile štamparska presa, redakcija i književna škola. Tu je učeni jeromonah Mardarije štampao knjige i pripremao naslednike, borce u dugom ratu za srpski jezik i identitet.
Nalik filmskom arheologu Indijani Džonsu koji je tragao za izgubljenim Zavetnim kovčegom, stručnjaci Istorijskog instituta u Beogradu, istoričar dr Srđan Katić i dr Dejan Bulić, godinama su tragali za izgubljenim srpskim "zavetnim slovom", Mrkšinom crkvom, srednjovekovnim manastirom i kulturnim centrom.
Paralelnim istraživanjem u dokumentima osmanske imperije i na terenu, odgonetnuli su gde se nalazila zadužbina plemića Mrkše. O važnosti manastira-štamparije iz koga su izlazile knjige neobične lepote svedoči da su za njim tragali naučnici još od Feliksa Kanica i Milana Đ. Milićevića.
Zašto je tako važna ta srednjovekovna radionica, u kojoj se sa mukom rezalo i ručno u redove slagalo slovo po slovo, upitaće se deca informatičkog doba? Zašto su tadašnji srpski plemići i monasi rizikovali glave da bi preko sinjeg mora "iz Mletaka" nabavljali alat i dragoceni papir? Naučnici odgovaraju da su knjige štampane na prostoru srednjovekovne Srbije, popularno zvane "srbulje", bile prva pobeda od vremena kada su mačevi i koplja srpskih vitezova polomljeni.

Presa za štampanje knjiga iz 15. veka
Knjige izašle ispod štamparske prese, bile su brojnije, jeftinije i lakše dostupne od rukopisnih. Srbulje su tako postale ne samo čuvari jezika i identiteta, već su iz okupirane Srbije počele da šire srpski jezik u celu pravoslavnu vaseljenu. To su bile prve ćiriličke knjige štampane u slovenskim pravoslavnim zemljama i koristile su se kao uzor Rusiji, Bugarskoj, Rumuniji. "Srbulje" su bile i odbrana i od ćiriličkih knjiga koje je distribuirao Vatikan, radi širenja uticaja i uvlačenja u uniju.
- Srpske srednjovekovne štampane knjige svetski muzeji danas čuvaju kao najveće dragocenosti, a naša javnost, nažalost, veoma malo poznaje njihov značaj - kaže dr Srđan Katić. - Rad na pronalasku Mrkšine Crkve otkriva nam svet izuzetnih ljudi koji su se u graničnoj oblasti ratnih sukoba Osmanskog carstva i Ugarske borili za opstanak srpske kulture.
Potraga za manastirom Mrkšina Crkva traje od 1858. godine, a o njemu se znalo samo da se nalazio u "pokrilju" Crne gore i da je bio posvećen Vaznesenju Gospodnjem. Dr Katić je iščitavajući hiljade strana osmanskih popisa utvrdio da je u Valjevskoj nahiji postojalo selo Mrkšina Crkva sa istoimenim manastirom. Spajanjem tog sela, Donje, Gornje i Paunove Bukovice nastala je današnja Pambukovica. Pitanje je bilo gde se nalazila "Černa gora"?

- Zbog Užičke Crne gore, velika većina istraživača tražila je ostatke manastira u Kosjeriću i okolini, gde su 1903. i 2013. obavljena bezuspešna arheološka istraživanja - navodi dr Katić. - Istražujući osmanske dokumente utvrdio sam da je u prošlosti u Srbiji bilo još planina nazivanih Crnom gorom, a među njima je bio i Vlašić, u čijem se "potkrilju" nalazio deo Pambukovice sa nekadašnjim selom i manastirom Mrkšina Crkva.
Posle ovog otkrića istraživači su bili sigurni da se Mardarijeva štamparija nalazila u oblasti "tamnog" imena - Tamnavi, pod obroncima Vlašića, srednjovekovne Crne Gore. Arheolog dr Bulić je posle nekoliko uzaludnih pokušaja, na visokom platou zasečenog brda, u ždrelu tamne šumovite klisure potoka Mršinca, iskopao temelje zgrade dimenzija 18 sa 10 metara, koja je imala i sprat. Danas se ovaj prostor nalazi iza pambukovačke crkve, koja je 2014. posle nekoliko vekova, iznova postala manastir.

"Četvorojevanđelje" je 1522. štampao jeromonah Mardarije
- Način zidanja i nalazi keramike, potvrđuju da je ovo bio konak u kome je Mardarije sa učenicima odštampao četvorojevđelje 1562. i Cvetni triod 1566. pošto se vratio iz Beograda gde je 1552. odštampao čuveno Beogradsko četvorojevanđelje - kaže arheolog dr Dejan Bulić. - Pretpostavljamo da su u prizemlju konaka bili presa, štamparski alat i boje, skladište hartije, knjigoveznica, ali i redakcija, jer je Mardarije bio i urednik, dizajner, lektor.
Dr Katić ističe da je ovaj jeromonah bio obrazovaniji i veštiji od drugih srpskih štampara svog doba, koji su pravili slova od drveta, a on je umeo da "reže" slova i klišee za ilustracije "iz olova i bakra".
- Knez Radiša Dmitrović i Trojan Gundulić dovode Mardarija u svoju štampariju u Beogradu, kao već poznatog štampara iz Mrkšine Crkve - kaže dr Katić. - To otvara pitanje, gde je on naučio zanat? Da li je u Mrkšinoj Crkvi ranije postojala neka štamparija ili prepisivačka škola? U jednoj starijoj knjizi odštampanoj u čuvenoj štampariji u Mileševi, monasi-štampari navode da potiču iz ovog kraja, "Černoj gori" blizu velike reke Save.

Ova pitanja su podstrek naučnicima da nastave istraživanja drevnog manastira, srednjovekovne štamparije i izdavačke kuće, skrivene pod vrhom brega obraslog visokim stablima cera.

BLAGOSLOV PA KLETVE
DANAŠNjA pambukovačka crkva sazidana je 1871. na ruševinama srednjovekovnog hrama.
- Blaženopočivši valjevski vladika Milutin dao nam je prošle godine blagoslov da iskopavamo na crkvenom, odnosno manastirskom imanju čim je čuo da se tu možda nalazi srednjovekovna štamparija. Zahvalni smo sadašnjem vladici Lavrentiju koji takođe razume o kakvom spomeniku srpske baštine je reč i koji nam je takođe dao blagoslov. Manje razumevanja smo našli kod ovdašnjeg monaha koji je počeo da nas proklinje i preti kada smo počeli iskopavanja - kaže dr Dejan Bulić.
https://www.novosti.rs/vesti/report...e1zoRTx1vVfc6CeKHD_dPPK6Z1I9g9QqHOSOQdCYVqJTY

 

[Берекин]

Археолози у Виминацијуму на прагу великог открића /видео/


24.11.2020.

Пише Марија Јаковљевић

Да ли су археолози на Виминацијуму на прагу открића нечег што је познато из античких извора, али никад није потврђено археолошким ископавањима? Хоће ли наши научници ускоро потврдити откриће „fiscus scrinium“ (оставе за новац), али и канцеларије једног важног службеника високог ранга, о коме говори војни спис „Notittia Dignutatum“ с краја 4. века ?

Виминацијум не престаје да изненађује археологе, што показују и овогодишња истраживања војне команде (принципиј) римског легијског логора (каструм).

„Сви легијски логори на територији Римског царства имају главнокоманадујућу зграду где је смештен комадант легије (легатус легионис) и стотинак официра, али он нигде није очуван. Колеге од Лондона до Сингидунума наилазили су само на делове, јер су археолошки локалитети под савременим градовима. Проналазак принципијума у целини на Виминацијуму је изузетна научна вредност“, истиче за Спутњик директор Археолошког института у Београду и руководилац археолошког пројекта „Виминациум“ др Миомир Кораћ.

Проналазак оставе новца важан научни извор
Он наводи да су са ископавањима стигли тек до једне трећине (од 3.500 квадратних метара истражено тек 800 квадрата), а већ су пронашли оставу новца.
„Легионари су били најбоље плаћена категорија становништва и добијали су велики новац за служење. Тај новац се негде чувао у легијском логору, где им је и исплаћивана плата три пута годишње. Ми смо пронашли оставу са тим новцем. Пошто у свету нема откривених принципијума, до сада није пронађена ни остава. Поставља се питање да ли је приликом евакуације тих 120 примерака сребрног новца (денари и антонинијани) остало, што и није много у односу на десетине хиљада колико је потребно за исплату војника“, каже Кораћ.
Међу пронађеним новчићима доминирају примерци војних царева трећег века, пре свега Галијена, Клаудија Другог и Аурелијана, а сама остава, напомиње Кораћ, много говори о времену римске империје.

„Свакако се ради о просторији где је чуван новац за исплату стипендија или плате римским легионарима. Ради се о изузетно великим количинама новца, јер је у римском логору стационирано између 5.000 и 6.000 легионара, а њихова четворомесечна плата се кретала од 300 до 2.400 сестерција. Ова остава представља изузетно важан научни извор, који јасно говори о монетарним токовима и начину финансирања војске у временима изразите економске кризе“, истиче Кораћ и пита се:

„Да ли смо на прагу открића ’fiscus scrinium‘-а, који је само познат из античких извора, али никад није био потврђен археолошким ископавањима? Могуће да је на овом месту била канцеларија једног изузетно важног службеника високог ранга познатог под именом ’comes sacrarum largitionum‘.“


Легионари најбоље плаћена категорија становништва
Легионари су служили војску од 16, 20 или 25 година, у зависности под којим су императором обављали професионалну војну службу.
После одслуженог професионалног војног рока добијали су тзв. ветеранску апанажу од 20.000 сестерција, односно 5.000 денара, као и већи пољопривредни посед, по правилу у пограничним провинцијама, како би се на тај начин имала и контрола над граничним провинцијама.
Монументални принципиј са 40 просторија
Принципиј на Виминацијуму је уништен током хунске инвазије 441—443. године, а током векова локално становништво је користило камен и опеку као бесплатан грађевински материјал за подизање кућа у оближњим селима.
Археолози су, према речима Миомира Кораћа, детектовали преко 40 просторија, а цео концепт овог монументалног објекта био је сличан форуму у градовима.

© ФОТО : АРХЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ У БЕОГРАДУ
До сада истражена једна трећина монументалног штаба легије
„Оно што је одмах видљиво, то је монументалност и добра очуваност зидова, који недвосмислено указују на вишеспратност објекта. У њему се налазе канцеларије официра, оружарнице (armamentaria), светилиште (sacelum), у коме се чувала легијска благајна (aerarium), из које су исплаћиване плате, као и просторија у којој су чуване заставе и инсигније — симболи легије, оно што је најсветије и најважније римском легионару“, објашњава Кораћ.
Живот од скоро 400 година
Постоји више грађевинских фаза које омогућавају да се утврди релативна хронологија објекта који је живео скоро 400 година.
„Јасно су издвојене две грађевинске фазе које се међусобно одликују посебним карактеристикама. Ове фазе се поклапају са ситуацијом на другим деловима римског логора и значајно доприносе хронологији принципија. Прва фаза је изграђена од локалног материјала, природно печене опеке која је вађена из оближњег мајдана. Ова природно печена опека, настала у одређеном геолошком периоду, има тако чврсту структуру да се пореди са каменим квадерима. Темељне зоне су грађене од ломљених комада везаних кречним малтером, док су надземни делови грађени од тесаника који у великој мери подсећају на праву печену опеку. Зидови су у темељним зонама ширине око 90 цм, а у надземним 80 цм. Међутим, темељне зоне сведоче о монументалности објекта и самом својом масивношћу. Темељи објекта ове величине сежу до 1,2 м у дубину. Нажалост, због вишевековне деструкције у надземним зонама није очувано више од пет редова тесаника до укупне висине од 0,50 м“, појашњава Кораћ.

© ФОТО : АРХЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ У БЕОГРАДУ
Неколико стубова пронађених у просторијама око централног перистила потврђује постојање колонада
Каснија фаза грађена је од кристаластог шкриљца експлоатисаног у каменоломима око данашњег Рама, некадашње римске Ледерате.
„Овај камен је био веома популаран међу савременим становништвом и млађе фазе су неупоредиво лошије очуване, јер су зидови местимично и комплет повађени да би се антички камен искористио као грађевински материјал. Природну опеку, локално познату као црвенка, нико скоро није хтео да користи као грађевински материјал и парадоксално све раније архитектонске фазе су далеко очуваније. Каснији зидови су грађени од кречњачких квадера подигнутим на темељима од рамског шкриљца везаним кречним малтером. Очувана висина каснијих зидова ретко прелази 60-70 цм и грађени су на нешто скромнијим темељима, који су због бољег квалитета материјала могли носити подједнако монументалне зидове“, каже директор Археолошког института.

© ФОТО : АРХЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ У БЕОГРАДУ
Шта све крије Виминацијум?
Неколико стубова пронађених у просторијама око централног перистила потврђује постојање колонада.
„Стубови се такође могу јасно поделити у две врсте према квалитету материјала од кога су израђени. Половина пронађених стубова је од квалитетног добро обрађеног кречњака, који одише квалитетом израде која доликује једном овако монументалном објекту. Друга половина стубова припада далеко лошијем кречњаку, који по свом квалитету није ни приближан претходној групи и који се расипа на најмањи додир, онемогућавајући било каква озбиљнија померања или радове на реконструкцији“, наводи Кораћ.
У овом тренутку истражено је, према његовим речима, у целости или делимично осам просторија које се све налазе у источном делу објекта, као и део централног форума са делом перистила и део базилике са једним од трибунала на источној страни.

© ФОТО : АРХЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ У БЕОГРАДУ
Истраживање главног штаба римског логора
„Од ових осам просторија три су мање стандардне правоугаоне форме са излазом на перистил. Једна од просторија је знатно већих димензија и поплочана је малим декоративним подним плочицама у виду лептира или пешчаног сата. У овој просторији констатовани су и остаци зидне декорације у виду црвених и белих поља, бордура и елемената представа. Ради се о флоралним мотивима које, нажалост, због слабе очуваности не можемо у потпуности да интерпретирамо. На деловима очуваних малтерних површина констатовани су трагови слова, од којих је за сада могуће издвојити само ИМ“, појашњава Кораћ.
У другој грађевинској фази, током које је дошло до значајног увећања објекта, уведен је систем подног и зидног грејања дуж спољног зида објекта.
„Овом приликом долази с једне стране до увећања неких и доградње потпуно нових просторија. Исту ситуацију срели смо и у базилици, где је простор трибунала померен ка новом спољном зиду објекта, притом задржавајући исте габарите. Трибунал је посебно дограђен стварањем подрумског простора који се налазио испод платформе, а био је поплочан опекама сигнираним печатом ЛЕГ ВИИ ЦЛ. Познато је да су опеке са овим печатима произвођене у фиглинама (радионицама) Виминацијума и чак су извожене дуж Дунава, што указује на њихову велику продукцију“, каже Миомир Кораћ.

© ФОТО : АРХЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ У БЕОГРАДУ
Пронађено 120 примерака сребрног новца
Принципиј — централни објекат у легијском логору
Принципиј или војна команда/штаб легије, као централни објекат у сваком легијском логору и један од највећих, смешта се по правилу у средишњем делу утврђења непосредно уз раскрсницу две главне улице (виа принципалис и виа праеториа) које спајају три од укупно четири капије логора.
Из принципија легат, командант легије (легатус легионис) са стотину официра управља акцијама, руководи римским јединицама, пешадијским и коњичким.
Римска легија је имала око 5.500 легионара и била је подељена на 10 кохорти, од којих је свака кохорта имала по 480 легионара, а десета кохорта 800 легионара.

 

[Lada]

Nije precizno utvrđeno kada je nastala arheologija. Iskopavanja antičkih spomenika i pravljenje kolekcija antikviteta su bili prisutni hiljadama godina. Flavio Biondo, renesansni istoričar iz Italije sistematski je kreirao i dokumentovao vodič za rimske ruševine i topografski vodič starog Rima. Zbog toga ga neki nazivaju ranim osnivačem arheologije. Ipak tek u XIX-tom veku sistematsko izučavanje prošlosti kroz njene materijalne ostatke počelo je podsećati na arheološku nauku kakva se danas izučava na univerzitetima. Iskopavanja i otkrića su se ipak bazirala na slučajnosti, a važnost koncepta kao što su raslojavanje i stavljanje nalazišta u određeni kontekst su potpuno zanemareni. 1803. godine Thomas Bruce, sedmi Earl od Elgina je uputio je žestoku kritiku zbog uklanjanja mermernih skulptura sa grčkog Panteona na kojem su se nalazile. Ipak u ovoj kritici on je skulpture spominjao i vrednovao samo kroz njihovu umetničku vrednost, a ne kroz istorijsku.

Britanija je bila jedna od prvih zemalja koja je razvila sistematski prilaz arheologiji i prepoznala je kao zasebnu disciplinu (a debata da li je to nauka ili umjetnost još uvijek traje). Prvi osobe koje su pokazale ozbiljniji individualni interes bile su sveštenici. Oni su bilježili lokalne orjentire uz pomoć parohljana uz opise pojedinosti terena, a neki od tih spomenutih pojedinosti su predstavljali drevne spomenike, kao na primjer uspravno kamenje – a vjerovatno nisu bili ni svjesni značaja nekih od spomenika. Zahvaljujući njima znamo mnogo o nekim arheološkim nalazima koja su u međuvremenu pomjerena sa izvorne lokacije, ili čak nestala u potpunosti. U XVI-tom i XVII-tom vijeku antikvari poput John Lelanda (Džon Leland), John Aubreya (Džon Obri) i William Stukeleya (Viljam Stakli) vodili su pregled zemlje (Britanije), crtajući, opisujući i interpretirajući spomenike i predmete s kojima su se sretali.

 

[Lada]

Mumija iz Egipta

U Americi, Thomas Jefferson (Tomas Džeferson), vjerovatno inspirisan svojim iskustvima u Evropi, nadgledao je sistematsko iskopavanje indijanskih pogrebnih humki na svojoj zemlji u Virđziniji 1784. godine. Jeffersonove metode iskopavanja su bile napredne za to doba (što mu je donijelo titulu jednog od očeva arheologije), ali su bile primitivne u poređenju sa današnjim standardima. On nije jednostavno kopao u unutrašnjost humke «da bi našao nešto», već bi iskopao uzorak zemlje da bi ga proučio. Rezultati nisu inspirisali njegove savremenike da nastave tim putem, već su oni općenito neselektivno kopkali unaokolo, kako na Bliskom istoku i evropskim humkama, tako i na sjevernoameričkim lokacijama, uništavajući tako vrijedne artefakte tokom iskopavanja.

 

[NickFreakyrgios]

MISTERIJA SEOBE U VALjEVSKIM PLANINAMA: Otkrića na Povlenu i u kanjonu reke Gradac menjaju sliku nacionalne prošlosti


https://www.novosti.rs/vesti/report...eke-gradac-menjaju-sliku-nacionalne-proslosti

 

[NickFreakyrgios]

NOVOSTI SAZNAJU: Pronađen ukradeni rimski spomenik iz Vinče
https://www.novosti.rs/c/kultura/ve...naju-pronadjen-ukradeni-rimski-spomenik-vince

РИМЉАНИН У ШИБЉУ: Лопови хтели да се отарасе “вруће” робе

https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/904443/rimljanin-siblju-lopovi-hteli-otarase-vruce-robe

Након овога пошто се ради о богатом Римљанину који је имао и вилу у близини можда и очисте ту депонију.
Било би лепо и то доживети.

 

[Лекизан]

Brskovo kod Mojkovca: Pronađeni ostaci nekropole, srebrni novac, fragmenti fresaka

 

[Лекизан]

Код Петрове цркве у Расу остаци древног здања, новчићи стари 500 година и двадесетак гробова​

Н. КОЧОВИЋ​

16. 04. 2021.

Фото: Н. Кочовић

ТОКОМ заштитних археолошких испитивања у порти Цркве Светих апостола Петра и Павла код Новог Пазара, у народу познате као Петрова црква, пронађени су остаци, за сада непознатог објекта, новчићи из 16. и 17. века, као и двадесетак гробова.​

Истраживања која већ трају неколико дана спроводи Музеј "Рас", а пре него што се, као што је предвиђено, у том делу порте подигну други објекти. Поред локалних археолога, у истраживању учествују и стручњаци са Археолошког института из Београда и Републичког завода за заштиту споменика културе.
- Након ископавања шута и других материјала који су ту одлагани током обнове цркве у 18. и 19. веку, дошли смо до нивоа средњег века где смо открили остатке једног објекта. Ухватили смо његове габарите, али за сада немамо прецизне податке о каквој грађевини се ради, када је изграђена и када је престала да постоји. То ћемо прецизније знати када обрадимо покретан археолошки материјал - прича археолог Музеја "Рас" Владан Видосављевић.
Приликом ископавања пронађено је и двадесетак гробова, што и не чуди јер се током векова порта Петрове цркве користила и као гробље. Откривен је и један надгробни споменик који припада непознатом игуману манастира Студеница.


- Пронашли смо и други археолошки материјал, керамику, али и османске и новчиће коване у Аустроугарској монархији током 16. и 17. века. Пробушени су, што значи да су били дуго коришћени пре него што су завршили у шуту. Узимамо и узорке земље како бисмо сазнали да ли су постојале неке специфичне биљке или житарице које су коришћене у исхрани у средњем веку - каже Угљеша Војводић са Археолошког института.

Foto: Фото: Н. Кочовић

Директор Музеја "Рас" Фуад Баћићанин рекао је да је ово четврто велико археолошко истраживање порте Петрове цркве, али и прво коју та установа реализује самостално.
- Ово је само један у низу значајних пројеката које реализујемо у последње време, али и доказ да имамо стручне људе за тако велике подухвате. Имамо и подршку других институција, овде са нама су археолози и стручњаци са Археолошког института и из Републичког завода за заштиту споменика културе, који ће нам помагати и вршити надзор - поручио је Баћићанин.


НАЈСТАРИЈИ СПОМЕНИК ЦРКВЕНЕ АРХИТЕКТУРЕ У СРБИЈИ

ПЕТРОВА црква је најстарији споменик црквене архитектуре у Србији и била је седиште рашке епископије. Највероватније је подигнута у 8. веку, а вероватније је и старијег датума јер је пре ње на том месту био објекат ранохришћанске културе.
У њој је по православним обичајима крштен, а касније и замонашен Стефан Немања, родоначелник династије Немањића и оснивач средњовековне српске државе.
Прво велико археолошко истраживање на овом локалитету обавио је Народни музеј од 1956. до 1962. године, а касније су испитивања вршили Архитектонски факултет из Београда (1984 - 1988) и Завод за заштиту споменика културе из Краљева током 2004. године.
- Нажалост, сви највреднији артефакти откривени током тих истраживања су однети из Новог Пазара и ниједан се не чува у нашем музеју - додаје Баћићанин.
https://www.novosti.rs/c/vesti/repo...BPgVtqBLJOwGm-9Rq9CziBj4tYuUGWbnqNtk8aswaOJ_Y

 

[Pumpaj Dinstanović]

Arheolozi kod Kostolca otkrili brodove koji potiču iz prvog veka pre nove ere​

Srpski tim arheologa je u blizini Kostolca, sedam metara ispod nivoa reke, pronašao nekoliko plovila iz različitih istorijskih perioda. Za neka od njih smatra se da su ostaci iz vremena pre naše ere, a ima i onih iz perioda između 15. i 17. veka.

Plovila koja su pronađena kod Kostolca, kako za RTS navodi prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i rukovodilac naučnog projekta „Viminacijum“, trenutno su smeštena u okviru „Mamut parka“. Ministarstvo kulture je obezbedilo sredstva da se pripremi prezentacija pronađenih artefakata, a već uveliko teku razgovori kako će to izgledati.

Kao i kada su pronađeni ostaci mamuta, i ovoga puta su poziv arheolozima uputili sa ugljenokopa termoelektrane u Kostolcu.

„Ovo je bilo veliko iznenađenje i u početku nas je tih sedam metara bunilo. Otkud na sedam metara, jer to onda upućuje na neki mnogo raniji vremenski period. Ali smo onda videli jedan sloj naplavine i jednu srećnu okolnost da su se čamci nalazili u jednom glinoznom zemljištu što je njih, u stvari, i očuvalo“, objašnjava profesor Korać za RTS.

Jedan od pronađenih čamaca je dug 19 metara, ali arheolozima nije odmah uspelo da procene iz kog perioda potiče s obzirom na dubinu na kojoj se nalazio. Pomoću geomorfologa i ostalih naučnika ustanovili su da su plovila pronađena u jednom rukavcu i da su se u toj naplavini očuvali.

Pronađeni su i neki elementi keramike, ali i pored toga, datumi dobijeni Ce-14 analizom su iznenadili arheologe, jer je u pitanju bio prvi vek pre naše ere.

„Vrlo je interesantno da u tom graditeljskom delu postoji kontinuitet, što opet baca neku novu, potpuno drugačiju sliku na to ko nasleđuje sve te zanate i te veštine, jer način na koji su oni urađeni i dan danas predstavlja zanatsko umeće. Način spajanja sa gvozdenim klamfama koje su očuvane i sve ostalo je graditeljski neprevaziđeno“, naglašava profesor.

Pronađeno je ukupno sedam plovila, različitih dužina i različitih oblika, ali svi su građeni od hrasta, što na neki način upućuje na ono što se dešavalo na tom prostoru i koje je dominantno drvo bilo.

https://rs.n1info.com/scitech/arheo...odove-koji-poticu-iz-prvog-veka-pre-nove-ere/

 

[Берекин]

Древне тајне изрониле из утробе брда на југу Србије /видео/​

© Фото : Спутњику уступио Мирослав Марић

02.06.2021.

Археолози су на имању Васића у Мијајлици открили фигурине старе 7.000 година. Након двомесечног истраживања стручњаци лесковачког Народног музеја направили су мапу локалитета на подручју општине Бојник. Евидентирано је 146 археолошких налазишта, а од тога је 66 новооткривених.
У сваком од 39 села бојничке општине археологе је дочекала занимљива прича. На сваком кораку трагови насеља, цркава, утврђења из праисторије, римског, рановизантијског и периода средњег века.
Фигурине пронађене у селу Мијајлици старе су 7.000 година, преноси РТС.
"Највише има неолитских локалитета и то из млађег неолита. У питању је винчанска културна група. Ми смо из тог периода наишли на један потпуно нови локалитет. У питању је локалитет на имању Васића у селу Мијајлиц", објаснио је кустос Владимир Стевановић.
Оно што се вековима наслућивало недавно је откривено.
Утврђење Мали камен из 6. века, један од врхова Радана на 1.000 метара надморске висине, лесковачким археолозима доноси нова сазнања.

"На територији општине Бојник налази се извориште, односно каптажа за аквадукт као и један део канала којим је вода спровођена до Царичиног града", додала је кустос Јулијана Пешић.
Област Пусте реке први пут се помиње у списима у 12. веку под називом Жупа реке. Припадала је Стефану Немањи. На ораницама, поред пута из утробе брда, израњају остаци 24 средњовековна насеља.
"На основу керамичких налаза, бронзаног прстења, врхова копаља као и остатака самих сакралних објеката, то говори о густој насељености ових области, пре свега планинских", каже кустос Смиља Јовић.
Резултати двомесечног рада на терену преточени су у монографију и документарни филм.
"Наш будући циљ јесте презентација ових локалитета кроз ову књигу, али и заштита ових локалитета, пре свега оних најзначајнијих као што су локалитет Кале у Горњем Бријању, који је доста девастиран", рекао је руководилац пројекта Владимир Стојановић.
Тим археолога лесковачког Народног музеја уз подршку Министарства културе у наредних шест година истражиће читав Јабланички округ.
Од октобра их очекује доста посла у лебанској општини.

 

[Pumpaj Dinstanović]

http://arheologija.rs/wp-content/uploads/2021/05/Kako-sacuvati-arheolosko-nasledje-prirucnik.pdf

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Лекизан]

Недавно завршена археолошка кампања на локалитету Егета код Брзе Паланке донела су нека нова занимљива открића. Утврђење на локалитету Егета права је мистерија. Радови су реализовани у оквиру пројекта који је подржало Министарство културе и информисања, а реализовали су га Музеј Крајине у Неготину и Одељење за археологију Филозофског факултета у Београду. Утврђење на локалитету Егета налази се на месту старијих налазишта из праисторијског и римског доба, а испоставило се да је и права мистерија. „То је фантастично откриће. Ми смо тражили антику са намером да објединимо локалитете из периода Лимеса, а добили смо средњовековну грађевину из 11. века са налазима који то потврђују. У једном делу имамо праисторијске слојеве што значи да је неки континуитет живљења ту био”, каже музејски саветник Музеја Крајине у Неготину археолог Гордан Јањић. Намера археолога је да ископавања прате и конзерваторски радови, како би овај мултикултурални локалитет са слојевима праисторије, антике до средњег века, био што пре представљен јавности. (Извор: Курир - https://bit.ly/3i6sJBw, Музеј Крајине - https://bit.ly/3wwBlq1)

 

[Видак]

Мистерија на падини поред Дрине​

Завршен део истраживања на археолошком локалитету „Орловине” у Малом Зворнику

Остаци базилике из шестог века (Фото Завод за заштиту споменика културе Ваљево)

Ваљево, Мали Зворник - Добро очувани остаци византијске базилике, огромне тробродне цркве, површине око 800 квадратних метара, која потиче вероватно из шестог века, испливали су након истраживања која су последњих година, нарочито ове, интензивирана на археолошком локалитету „Орловине” у Малом Зворнику. Та величанствена грађевина је међутим само „кап у мору” локалитета површине преко 40 хектара на падини у непосредној близини хидроелектране на Дрини. Све указује да је реч о утврђеном насељу са комплетном инфраструктуром, могућем административном центру и епископском седишту. Археолошки посматрано, то је један од највећих касноантичких, односно рановизантијских локалитета на територији Србије, за сада потпуно мистериозан, јер о њему не постоје никакви документи нити се помиње у било каквим историјским изворима...
Овај увод у причу за „Политику” прави Радивоје Арсић, археолог Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву, који је територијално надлежан за подручје Малог Зворника. Ваљевски археолози, заједно са колегама из Чачка, придружили су се истраживањима која је на овој локацији пре пет-шест година започео професор Дејан Радичевић са београдског Филозофског факултета, Одсек археологија. Досадашње истраживање, предстојећу конзервацију и припрему локалитета за туристичку презентацију финансира општина Мали Зворник.

Хришћански гроб
Као посебну занимљивост археолог Радивоје Арсић наводи да на локалитету цркве у Орловинама, која датира из шестог века, постоји један гроб где је сахрана обављена у осмом или деветом веку, у којем почива особа дечјег узраста сахрањена на хришћански начин. На себи је имала накит, што указује на властелинско порекло, припадност вишем слоју. Према Арсићевим речима, то доказује да је вероватно већ у то време постојао део становништва везан за хришћанство, људи словенског порекла који нису могли да обнове цркву, али су били свесни њеног религијског значаја и зато су дете ту сахранили...
‒ Добрим делом је истражена црква која је јако добро очувана. Посебно је занимљив олтарски део са седиштима за свештенство и епископа, што указује на значај овог објекта. Около се налази више објеката од којих су неки спратни, али су урушени. Још не знамо чему су служили, претпостављамо да је један од њих био епископски двор, јер је везан директно за цркву. У близини су и остаци велике цистерне за воду која је снабдевала део насеља или цело насеље. Сачуван је и део канала за воду који пролази кроз цркву и вероватно је водио до крстионице ‒ наводи Радивоје Арсић.
Према његовим речима, посебна атракција овог истраженог дела археолошког локалитета јесу гробнице које су биле саставни део пројекта цркве, јер су сазидане испод црквеног пода. Откривене су вероватно због тога што су опљачкане, јер су пљачкаши пробили под и дошли до једне гробнице, па су тако и археолози, вековима касније, практично трагом лопова, открили нешто ново...
‒ Постоји могућност и да овде нису били пљачкаши у питању већ да су Ромеји, тадашњи становници насеља, под најездом Авара, напуштајући ову локацију отворили гробнице и из њих понели све што је било од религијске важности. Могуће је и да су ексхумирали црквене великодостојнике који су ту били сахрањени ‒ каже Арсић, додајући да је тешко временски лоцирати ове догађаје, али да је вероватно да је крајем шестог века црква запаљена... Постоји могућност да је читава локација једно време припадала провинцији Далмација, која дуго није улазила у састав Источног царства, него је ту пролазила граница, да би тек касније била прикључена том царству, указује он.
‒ Значај овог локалитета је огроман, јер је био потпуно непознат, а очигледно је имао важну улогу. Ми смо до сада овде истраживали трагове из шестог века и из каснијих периода, из рано средњовековне српске државе, што је такође врло битно, јер тога има јако мало истраженог. Ово је национално значајан локалитет везан за поменути период ‒ истиче ваљевски археолог.

http://politika.rs/scc/clanak/484037/Misterija-na-padini-pored-Drine

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Лекизан]

Srpski stounhendž na Ceru stariji od engleskog?

 

[Pumpaj Dinstanović]

https://forum.krstarica.com/threads/bageri-otkrili-hriscansko-groblje-500-tih-godina.930163/

 

[FDDD]

https://forum.krstarica.com/threads/bageri-otkrili-hriscansko-groblje-500-tih-godina.930163/

malo oftopik ali ipak ima neke veze:
u selu odakle su moji na prostoru otprilike 200x100 metara, što je po meni ogromno, nalazi se groblje o kome niko nema podataka, bio sam do muzeja čisto da se raspitam, gledali su me kao da sam tele s dve glave, znači niti šta znaju niti ih zanima.
na tom mestu niko nije pravio kuće od samog osnivanja sela (osim jedne kuće čiji članovi su imali nesreće i mentalne bolesti) pri oranju zemlje izlazili su delovi skeleta na tom prostoru 100x200m blage padine koja gleda na istok. ja sam imao iskustvo da pronadjem lobanju pored puta na vrhu padine kad smo davno kopali neki kanal. iz razgovora sa starim ljudima saznao sam da su jednom pored skeleta pronasli sekiru.
skroz mi je zanimljivo i misteriozno ovoliko groblje a nikakvih podataka...

 

[Branko2018]

Aрхеолог Радивоје Арсић !
...људи словенског порекла који нису могли да обнове цркву, али су били свесни њеног религијског значаја и зато су дете ту сахранили...
Možda su bili Bugari svesni "religiskog značaja" ?

 

[Ројалиста]

О хаплогрупи N2-Y6503 https://bosnjackidnk.com/n2-y6503/

Издвојићу најзанимљивији део (при крају текста).

Под иницијативом Друштва српских родословаца "Порекло" покренут је у сарадњи са Музејом Херцеговине у Требињу истраживачки подухват у којем су секвенционирани геноми посмртних остатака у некрополи стећака у Церници код Гацка у источној Херцеговини. Након тестирања узорака у лабораторији Биолошког факутлета из Београда је у два мушка скелета датираним у 14.-15. стољеће утврђена хаплогрупа N-P189.2 односно њена динарска мутација N-Y6503>Y6542>P189.2>Y6467>Y6516>Y7310>Y7313>FT182494.

Крајишки Срби су најтипичнији представници хаплогрупе N2-Y6503 на свијету.


@Lanselot @Slaven777 @sumljiv_tip @Ројалиста @Лекизан

Иначе, у Церници је недавно ископан и овај необичан стећак.

https://www.citajfilter.com/2021/07/код-гацка-пронађени-остаци-цркве-коју/?script=cir

Искрено, иако сам прелистао доста литературе о украсима и симболима на стећцима, никад раније нисам видео овако нешто.

Мало подсећа на runastones, али опет, чини ми се да ту нема никаквог текста.

 

[Krishna]

Иначе, у Церници је недавно ископан и овај необичан стећак.

https://www.citajfilter.com/2021/07/код-гацка-пронађени-остаци-цркве-коју/?script=cir

Искрено, иако сам прелистао доста литературе о украсима и симболима на стећцима, никад раније нисам видео овако нешто.

Мало подсећа на runastones, али опет, чини ми се да ту нема никаквог текста.

У Церници је у два мушка скелета из 14-ог/15-ог века нађена хаплогрупа N2-Y6503, а у једном из истог периода дробњачка/новљанска I1-FGC22045 (ради се о скелету кнеза Николе Рашковића Дробњака). Прва хаплогрупа је пореклом са североистока Европе а друга са севера Европе тј. из Скандинавије, тако да није чудно што тај стећак из Цернице подсети на Рунски камен.

@sumljiv_tip