АРХЕОЛОГИЈА

Остаци утврђења Градина на Јелици

Византијско утврђење код Чачка које је крило благо Проклете Јерине /фото/
© Фото : Народни музеј Чачак


14:15 06.08.2020.

На једном од врхова планине Јелице изнад Чачка, у атару драгачевског села Граб, већ столећима немилосрдном зубу времена, надмоћним силама природе и људском немару, одолева утврда Градина.
Уздижући се на планинском врху већ заборављеног насеља Јељен, ова легендама обавијена утврда и дан-данас чува предање да је ту „град градила Проклета Јерина“, жена Ђурђа Бранковића.

„Легенда каже да кад је град завршен, у њега је врло често пристизало по седам мазги натоварених силним благом које се уносило у велики лагум, а касније закључавало са два кључа. Прича о великом благу Проклете Јерине почиње да бледи када су археолози започели систематско проучавање утврде на Градини, јер је откривено да је она много старија од доба владавине Ђурђа Бранковића и Проклете Јерине и да је постојала још у доба византијског цара Јустинијана“, рекла је Делфина Рајић, директорка Народног музеја у Чачку.

Прва позната интересовања за Градину на Јелици датирају још из 1843. године, а наставила су се и касније. Тридесетих година 20. века изнова се помиње као археолошки локалитет од прворазредног значаја, а повод је био случајни проналазак сребрног реликвијара у облику саркофага. Међутим, после Другог светског рата Градина је масовно уништавана јер је са ње одвожен камен за насипање пута Чачак–Горачићи.

„Народни музеј у Чачку рекогносцира Градину 1969. и 1972. године. Истраживачи тада затичу још увек добро очуване остатке бедема на површини терена, местимично чак и преко два метра висине. Након три године од првих археолошких ископавања утврде, Скупштина општине Лучани 1987. године прогласила је Градину на Јелици за споменик културе“, изјавила је Делфина Рајић, преноси агенција Рина.

Овај археолошки локалитет налази се на 846 метара надморске висине и са њега са пружа величанствен поглед на читав Чачак. Простире се на површини од 20 хектара, а у споменичком смислу најбогатије остатке представљају откривени бедеми, цркве и куће из времена ране Византије.

„Претпоставља се да је у периоду краћем од сто година на месту Градине никао утврђени град у ком је за сада откривено пет цркава са више зиданих гробница, десетина профаних објеката разуђене архитектуре и више стотина метара бедема. На Градини је утврђен суживот мешовите популације чију особеност наглашавају припадници германског порекла утврђени према карактеристичним траговима њихових одевних предмета и посуђа. Доминантан хришћански карактер становника Градине показује велики број цркава“, истиче директорка Народног музеја у Чачку.

Свакодневни живот становника овог градског насеља документован је и бројним налазима керамичког и стакленог посуђа од којих неке представљају увоз источног порекла, а поред тога нађен је велики број гвоздених и коштаних алатки од којих је део свакако произвођен на самој Градини. Ово утврђење се током досадашњих истраживања показало као посебно у односу на остале археолошке локалитете тог типа, пре свега по рустичности архитектуре, али и по томе што је након рушења поново насељено.
 
Откривена три оловна саркофага у Виминацијуму

11.08.2020.

Археолошки тим пронашао је на подручју Виминацијума у протеклих неколико дана три богато украшена оловна саркофага у којима су, сматра се, сахрањивани људи пореклом из источних провинција римске државе (Палестине и Израела) од II до IV века.
Како археолози процењују, новооткривени примерци из Виминацијума представљају драгоцен допринос, поготово када се има у виду да су два неопљачкана, и да да је њихов скелетни материјал изузетно погодан за детаљније анализе и мултидисциплинарна истраживања.
Директор Археолошког института у Београду Миомир Кораћ казао је да се истраживања на овом простору појачана, а таква ситуација је условљена изградњом нових делова инфраструктуре у термоелектрани Костолац Б. па Археолошки институт у сарадњи са ЕПС настоји да спасе све археолошке остатке на подручју угроженом радовима.
Након укидања ванредног стања, археолошки тим спроводи истраживања на месту планираном за изградњу депонијске линије угља.
Овај простор се налази неколико стотина метара јужно од легијског логора и цивилног насеља Виминацијума, и на њему се у периоду од почетка II до краја IV века вршило сахрањивање становника престонице провинције Горње Мезије.
Стога не чуди да су археолози за мање од три месеца рада овде истражили више од 170 гробова, унутар којих је откривено преко 300 артефаката, преноси Танјуг.
У такве спадају и три сахране извршене у оловним саркофазима.
Овај вид сахрањивања није претерано чест, па је тако током вишедеценијских ископавања Виминацијума откривено мање од 30 примерака оловних саркофага.
Сматра се да су се у саркофазима од олова сахрањивали људи пореклом из источних провинција римске државе (Палестине и Израела), који су селећи се овај обичај пренели и у друге делове Царства.
"Прво је откривен оловни саркофаг са остацима трогодишњег детета. Одмах је било јасно да се ради о вансеријском налазу будући да је био неопљачкан", казао је Кораћ.
Како је објаснио, дуж целог поклопца је аплицирана оловна трака ширине 10 цм низ чије рубове је рељефно изведена по једна тордирана трака, док је по средини поклопца рељефно изведен мотив вишеструко укрштених линија ("звезда").
Од скелета је очувана лобања, делови ребара, кости руку и део кичменог стуба, а у углу саркофага су нађени остаци органског материјала на основу чијих отисака се може рећи да припадају кожној обући.
Дуж целог скелета нађени су остаци тканине беличасте боје (вероватно покров који је прекривао скелет).
Након подизања поклопца, установљено је да је ова девојчица сахрањена са неуобичајено раскошним гробним инвентаром.
Неуобичајено је јер, како објашњавају археолози, становници Римске империје нису имали обичај да се разбацују златом тако што ће га полагати у гробове.
"Сматрали су да то раде "прости људи и варвари", сем у једном случају, а то је приликом губитка кћери која није доживела да се уда, те је део мираза полаган уз њу. Можда је управо то и овде био случај, будући да су у саркофагу откривени медаљон од златног лима, те наушница и два прстена од злата", каже Кораћ.
Заштитне амајлије и новац
Десно од лобање нађен је новац од бронзе (II век), уз десну страну вилице нађен је бронзани новац са три перфорације (привезак), а уз десну страну лобање нађена је наушница од танке златне жице, типа каричице.
На грудном кошу нађен је већи привезак у облику пелте од златног лима, медаљон је јединствени предмет на виминацијумским некрополама, израђен је у облику пелте, тј. штита Амазонки, који сам по себи има заштитничку симболику.
Са предње стране је украшен умецима од стакла зелене боје, а техником филиграна изведене су контуре кантароса, грчке посуде која је симболизовала бесмртност или поновно рођење.
На прсту десне руке нађен је прстен од злата, израђен у облику змије, која је у доба антике имала заштитничку улогу.
На свега три метра од саркофага, откривен је гроб одрасле женске индивидуе који се пре свега истиче налазом бронзане преслице, а такви предмети од метала су изузетно ретки.
Прибор за предење вуне полаган је уз покојнице у циљу слања поруке да су оне водиле бригу о породици и домаћинству, а у гробу је још откривен и тубулус (капсула) од бронзе, унутар којег се налазио црни прах, највероватније остатак мастила.
На крају, на руци покојнице откривен је и масивни сребрни прстен, поново у виду змије.
Последњи налаз у близина два гроба, натерали су археологе да се запитају да ли се ради о особама које су у сродству, или су припаднице исте религиозне и/или етничке заједнице.
У потрази за одговорима на ова питања биће примењене различите физичко-хемијске анализе, пре свега однос изотопа стронцијума и калцијума у зубима покојница, који може указати на подручје на ком се индивидуа родила и провела прве године живота.
Такође, у плану је и анализа ДНК, у циљу утврђивања евентуалног сродства.
Некрополу је користило имућније становништво
Други оловни саркофаг је такође припадао изузетно младој индивидуи.
Са спољне стране саркофага, откривена су три крчага од керамике, који су стандардан део репертоара предмета везаних за погребни култ у Виминацијуму.
Након отварања саркофага установљено је да се на дну налази скелет детета положеног на леђа у опруженом положају са рукама поред тела.
"Скелет је у потпуности очуван, кости су у добром стању, а на основу ерупције само два секутића могуће је установити да се ради о индивидуи млађој од годину дана. Покојник је највероватније био увијен у покров", објашњава Кораћ.
Десно од стопала, у углу саркофага, откривен је лонац од керамике, унутар којег се налазило пет комада дрвета који су са једне стране горели, а потом том страном надоле убачени у лонац.
Евидентно је да се овде ради о остацима магијске праксе, до сада непознате археолозима.
Последњи саркофаг од олова откривен током претходне седмице је нажалост опљачкан и том приликом и оштећен.
Пљачкаши су направили пробој у поклопцу и кроз њега извукли кости покојника, као и претпостављене предмете, а лобању су оставили на самом поклопцу.
И у овом случају се ради о млађој индивидуи.
Још један гроб откривен у непосредној близини оловних саркофага је игром случаја избегао сличну судбину, а ради се о сахрани унутар конструкције од опека.
Покојница је била положена на леђа са шакама положеним на карлицу.
На основу новчића са ликом царице из династије Севера, могуће је датовати гроб у прву половину III века, што одговара и хронолошким одредницама за саркофаге.
"Оно што је у овом тренутку извесно је да се археолошка истраживања врше на делу некрополе који је користило имућније становништво, са индицијама да се ради о људима исте етничке припадности. Добра очуваност скелетног материјала омогућиће интердисциплинарни приступ поменутој проблематици, те археолози жељно ишчекују анализе древне ДНК, однос изотопа стронцијума и калцијума у зубима…", закључује Кораћ.
 
Виминацијум

Велико откриће: Најстарији помен Христа је у Србији?
© Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC

24.08.2020.

Сребрни листић са старогрчким словима и тајанственим знацима, стар око 1.800 година, откривен на Виминацијуму пре неколико дана, запрепастио је археологе.
Једино шта са сигурношћу могу да кажу је да представља "писмо упућено Богу" које је стављено под узглавље девојчице сахрањене у оловном саркофагу јерусалимског стила, који је реткост и недвосмислено указује на блискоисточно порекло покојнице, преносе Новости.
Научници су направили право чудо размотавајући испресавијани метални листић величине нокта. На њему се јасно виде урезана старогрчка слова ХИ, ТЕТА, НИ, РО, али када се порука посматра под различитим угловима она се могу читати као различите речи. Једна од њих, исписана великим словима алфабета, може се прочитати као ХРИС, Христос, што значи "спаситељ".
Уколико стручњаци потврде исправно тумачење ове речи, на сребрном писму из Виминацијума налази се најстарији помен Христа на свету.
"Слова се заиста јасно препознају, али то је толико запањујуће да сматрам да је прерано да било шта коментаришем. У саркофагу у коме се налазило "писмо Богу" пронађен је и новац из времена Фаустине, који омогућава да гроб датујемо на крај другог или почетак трећег века. Ако се потврди да је читање речи ХРИС исправно, онда је то најстарији помен Христа", рекао је др Миомир Кораћ, директор Археолошког института и руководилац Научног пројекта Виминацијум.
"Лим је нађен седмоструко савијен на величину квадрата ивице пола центиметра. Када је отворен и развијен његове димензије биле су 5,3 центиметра са 3,5 центиметара. Текст на њему је исписан старогрчким алфабетом у девет редова, у комбинацији слова и симбола. Стручни назив за овакав предмет је профилактичка ламела, а у њој се налази магијски текст, осмишљен да заштити носиоца. Такве ламеле су већ откривене на јужној виминацијумској некрополи 2016. године и објављене су у једном од најугледнијих часописа 2017. године - наводи проф. др Кораћ.
Ламела је откривена приликом недавног ископавања изузетних налаза - три оловна саркофага. Колико је овај вид сахрањивања у Риму редак, показује податак да је током вишедеценијских ископавања 14.000 гробова на некрополама Виминацијума пронађено мање од 30 оваквих саркофага.
Археолози кажу да је било право изненађење што су два саркофага остала недирнута, јер пљачкаши гробова, од антике до данас, прекопавају некрополе Виминацијума у потрази за драгоценостима.
"Прво је откривен оловни саркофаг са остацима тела трогодишњег детета. Одмах је било јасно да се ради о вансеријском налазу. Дуж целог поклопца је аплицирана оловна трака ширине 10 центиметара низ чије рубове је рељефно изведена по једна тордирана трака, док је по средини поклопца рељефно изведен украсни мотив од вишеструко изукрштених линија. Реч је о истом украсу који постоји и на ранохришћанском реликвијару који смо пронашли пре више година. Треба имати на уму да је хришћанство тада било различито од данашњег, да је то скуп веома шароликих секти, а да хришћанима себе сматрају и мистични гностици, чије смо прстенове такође нашли на Виминацијуму", каже др Кораћ.
Украс који се понавља на ранохришћанском реликвијару и на сада откривеним саркофазима је крст у ромбоиду и осмокрака "звезда" од изукрштаних линија, која се може тумачити и као равнострани крст спојен са словом Х.

Када је подигнут поклопац саркофага, археологе је изненадио и неуобичајено раскошан гробни инвентар.
"Римљани нису имали обичај да се разбацују златом тако што ће га полагати у гробове. Сматрали су да то раде "прости људи и варвари". Осим у једном случају, приликом смрти кћери која није доживела да се уда, те је део мираза полаган уз њу. Можда је управо то и овде био случај, будући да су у саркофагу откривени медаљон од златног лима, те наушница и два прстена од злата", каже Кораћ.
 
Novo otkriće: Ovo je jedina zadužbina Nemanjića za koju ne postoji nikakav pisani trag FOTO VIDEO

Tamo gde staje istorija, nastavlja arheologija zahvaljujući kojoj se saznaju brojne tajne srpske prošlosti. U srcu Šumadije, na nalazištu Dvorine kod Aranđelovca, arheolozi su pre 16 godina započeli istraživanja u želji da pronađu ostatke kuće poslednjeg srpskog despota Pavla Bakića, međutim otkrili su ipak nešto drugo, impozantnije i misterioznije.
IZVOR: RINA ČETVRTAK, 10.09.2020. | 12:36 -> 12:55


Podeli
Foto: RINA



















Foto: RINA​
"Kad smo pronašli tesanik sa ostacima freskoslikarstva, bilo je jasno da se u blizini nalazi crkva i krenuli smo dalje da istražujemo. Došli smo do ogromne monumentalne građevine, veće čak i od Gračanice. Radi se o srednjovekovnoj crkvi koja je dugačka 27, a široka 14 metara, ukrašena živopisom velikih majstora, što je čini jednom od najvećih u tom dobu, ali je neverovatno da za nju nema nikakav pisani trag", rekao je za Rinu profesor Vladan Milivojević, kustos Narodnog muzeja u Aranđelovcu.

Foto: RINA



















Foto: RINA​
Zadužbina ovakvih dimenzija mogla je biti samo vladarska, pa se za sada pretpostavlja da pripada lozi Nemanjića i da ju je podigao car Dušan, sredinom 14. veka u doba najvećeg procvata svoje vladavine. Izgrađena je u srpsko-vizantisjkom stilu, ali njeno postojanje i dalje je obavijeno velom tajne.

17323132825f5a06053773a222896264_v4_big.jpg



















"Na osnovu nekih pronađenih ostataka smatra se da je upravo u ovoj crkvi bilo sedište Beogradske episkopije u 14. veku. Crkva ima pripratu koja je zajedno zidana sa brodom. On je oslikan, a priprata nije. Zato se pretpostavlja da se nešto u međuvremo dogodilo, možda čak i smrt cara Dušana, koja bitno menja istoriju, ali i dalju budućnost ove crkve. Tokom istraživanja ovde smo pronašli veliki broj fragmenata fresaka, koje se sada nalaze u muzeju, a najbolji i najkrupniji komadi su konzervirani", kaže Milivojević.

16980291005f5a060579e2d586968527_v4_big.jpg



















Pronalaskom ovog velikog lokaliteta podno planine Venčac, otkrivaju se nove stranice srpske srednjovekovne istorije. Brojna istraživanja otvoriće i dodatna pitanja, ali je izvesno da će se na ovom mestu pojaviti značajne činjenice koje su bile vekovima skrivene od javnosti.

"Postoji mnogo nepoznanica koje će se otkriti budućim istraživanjima. Otkriveni su masivni nadgrobni spomenici koji svedoče da je izuteno bogato stanovništvo ovde živelo tokom srednjeg veka, a na nama je da otkrijemo ko je sve tada naseljavao ovo područje", izjavio je Milivojević.

Vladari iz dinastije Nemanjića bili su najpoznatiji ktitori u srpskoj istoriji, ali za sve njihove građevine postoje pisani dokazi, dok jedino za crkvu pronađenu u Dvorinama kod Aranđelovca ne postoji nikakav trag, niti objašnjenje, i zato je ona za sada jedina nepoznata zadužbina ove loze.
 
U suštini, ima i ta forenzička analiza genoma kojom mogu da utvrde stepen srodstva sa poznatim skeletima Nemanjića.
Анализа је могућа, може да се ради у Београду, остало је на њихвој вољи, заинтересованости, и питању колико су уопште у току с археогенетиком.
 
У богато украшеној амфорети пронађен је и алат.

Велико откриће у Војводини: Овако су живели наши преци пет миленијума пре Христа /фото/

12.09.2020.

Пише Сенка Милош

На локалитету Градиште код Иђоша археолози раде на малом чуду урбанизма подигнутом пре 7 хиљада година. У кући неолитског насеља ових дана пронађено је посуђе које припада винчанској култури, али је украшено другачијим стилом, што говори о мешању утицаја више култура на овом простору.
Археолози из Србије и Ирске раде на откривању насеља које датира из неолита, бронзаног и гвозденог доба, а простирало се на чак 18 хектара. На неолитском делу локалитета налази се урбанистички сјајно организовано село са стотину кућа.
Једна од кућа срушена је плански. Станари су пре 7 хиљада година чак и рециклирали материјал од кога је саграђена, пронађени су остаци разрушених пећи које су демонтиране, да би биле уграђене у нови објекат.

© ФОТО : СПУТЊИКУ УСТУПИО МИРОСЛАВ МАРИЋ
Једна од кућа срушена је плански. Станари су пре 7 хиљада година чак и рециклирали материјал од кога је саграђена, пронађени су остаци разрушених пећи које су демонтиране, да би биле уграђене у нови објекат.
Војводина мултиетничка и у праисторији
Др Мирослав Марић, археолог Балканолошког института у Београду већ седам година ради на овом пројекту у коме су прартнери Народни музеј из Кикинде и Завод за заштиту споменика културе из Суботице, а учествују и колеге и студенти Универзитетског колеџа Даблин који сваког лета долазе у Србију.
Он објашњава да се насеље налазило на једном од делова некадашњег меандра Тисе, која је сада од тог места удаљена чак 20 километара, а у праисторији је била само три километра даље.
"Идеја је да испитамо како се формирају идентитети заједница кроз праисторију, јер се локалитет налази на ободу неколико главних култура током целе праисторије. У неолиту је то Старчево и Кереш, Старчево је више балкански феномен, а Кереш панонски феномен раног неолита, док се у касном неолиту на овим просторима прожимају винчанска и потиска култура", каже Марић.
Драгоценост пронађена у једној од кућа - амфорета чији су украси доказ мешања култура на овим просторима у касном неолиту.

© ФОТО : СПУТЊИКУ УСТУПИО МИРОСЛАВ МАРИЋ
Драгоценост пронађена у једној од кућа - амфорета чији су украси доказ мешања култура на овим просторима у касном неолиту.
Кућа која открива како се живело пре 7 хиљада година
Студенти из иностранства због короне овог лета нису могли да учествују у пројекту, па су српски арехеолози унајмили физичке раднике. Они су имали прилику да присуствују јединственом догађају, откривања две куће овог насеља у коме су људи живели 4800 година пре наше ере.
"У једној кући која је срушена нисмо ништа пронашли, очигледно је претходно испражњена и срушена плански. Толико је била испражњена, да су чак рециклирали материјал од кога је саграђена, на два места смо нашли остатке разрушених пећи које су демонтирали до те мере да су чак и поднице повадили пре него што су срушили кућу, да би их користили у неком следећем објекту", прича нам Марић.
На само метар и по од ове куће пронађена је друга, на срећу научника, изгорела је у пожару. У њој су пронађени предмети који су се ту затекли, а управо они су важан доказ теорије о мешању различитих култура на овом простору.
На срећу научника, ова кућа изгорела је у пожару, па су у њој пронађени предмети који су се ту затекли, а они су важан доказ теорије о мешању различитих култура на овом простору.

© ФОТО : СПУТЊИКУ УСТУПИО МИРОСЛАВ МАРИЋ
На срећу научника, ова кућа изгорела је у пожару, па су у њој пронађени предмети који су се ту затекли, а они су важан доказ теорије о мешању различитих култура на овом простору.
"Нашли смо четири камене алатке, три су биле у једној добро очуваној амфорети која је лежала на поду испод срушеног изгорелог зида. Нашли смо и фрагменте сломљених посуда затечених у кући у тренутку урушавања. Пронашли смо и нешто мало угљенисаног дрвета и зрна пшенице или сличне житарице која се ту сушила, припремала за исхрану".
Амфорета, њена израда и форма припадају винчанској култури, а украшена је стилом потиске линеарне керамике, што говори о мешању утицаја, односно популација. Наш саговорник објашњава да су у праисторији керамичари биле жене које су се једној традицији училе од мајки или бака, а кад би се удале, преузимале су традицију израде и украшавања посуда од свекрва.
"Ово можда показује да та популација није скроз аутохтона, да су изгледа, доводили жене са стране. Да ли је то било добровљно, путем пријатељства или освајањем, упадима у туђе село и отимањем жена, то је тешко открити у оваквом нивоу истраживања", каже наш саговорник.
У праисторији керамичари су биле жене које су се једној традицији училе од мајки или бака, а кад би се удале, преузимале су традицију израде и украшавања посуда од свекрва.

© ФОТО : СПУТЊИКУ УСТУПИО МИРОСЛАВ МАРИЋ
У праисторији керамичари су биле жене које су се једној традицији училе од мајки или бака, а кад би се удале, преузимале су традицију израде и украшавања посуда од свекрва.
Непревазиђени урбанисти неолита
О озбиљној друштвеној и просторној организацији на којој људима из праисторије могу да позавиде и данашњи урбанисти говори распоред кућа у овом густо насељеном селу. У централном делу на брежуљку куће су густо поређане у редове, а у равном делу насеља шире се у луковима.
Коначну потврду мешања популација археолози ће имати након што истраже и саме становнике. До сада су пронаши неколико скелета, али још нису стигли до некрополе. Потребно је више скелета како би се урадиле изотопске анализе и помоћу количине стронцијума у њиховим костима и зубима открило да ли су одрасли на том простору или су се од некуд доселили.
Археолог Мирослав Марић на локалитету Градиште

© ФОТО : СПУТЊИКУ УСТУПИО МИРОСЛАВ МАРИЋ
Археолог Мирослав Марић на локалитету Градиште
На крају разговора за Спутњик Марића смо питали у ком сродству су данашњи становници овог краја са људима који су на овом простору живели пре седам хиљада година:
"Око 6 до 7 одсто нашег генетског материјала потиче од те неолитске популације, све остало су касније мешавине, закључно са свесловенксим које чине око 30 одсто нашег генотипа. Производ смо свих који су овде били од пре 15 хиљада година па до данас".
Овај вишеслојни локалитет спада у категорију споменика културе од великог значаја, археолошка истраживања сигурно ће бити настављена, а у ком обиму зависиће и од епидемиолошке ситуације следећег лета.
До сада је пронађено неколико скелета, археолози још нису стигли до некрополе. Потребно је више скелета како би се урадиле изотопске анализе и открило да ли су становници насеља одрасли на том простору или су се од некуд доселили.

© ФОТО : СПУТЊИКУ УСТУПИО МИРОСЛАВ МАРИЋ
До сада је пронађено неколико скелета, археолози још нису стигли до некрополе. Потребно је више скелета како би се урадиле изотопске анализе и открило да ли су становници насеља одрасли на том простору или су се од некуд доселили.
 
SVETSKO OTKRIĆE U SRBIJI: Pronađena grobnica sveštenika iz 3. VEKA, a oko njega BOGATSTVO!
13.09.2020.

Niz senzacionalnih otkrića na Viminacijumu se nastavlja: arheolozi su, iskopavajući južnu gradsku nekropolu, otkrili još jedan svetski unikat - grobnicu ranohrišćanskog sveštenika sa početka trećeg veka!
kosti.jpg

Izvor: YouTube/Printscreen/New China TV
Sahranjen je bez sarkofaga ili ozidane grobnice, što je na prvi pogled ukazivalo na grob siromaha.
Neočekivano, pod alatom arheologa, ukazale su se dragocenosti: masivni srebrni prsten sa dragim kamenom i urezanim ribama i krstoliko sidro, kalem zlatne žice i bronzani šestar.
"Vid sahrane ni po čemu nije izdvajao ovaj grob od desetina sličnih koliko ih svake nedelje istražimo, ali dragoceni predmeti položeni uz pokojnika su ukazivali na potpuno drugačiju priču", kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i rukovodilac Naučnog projekta Viminacijum.
"Na gemi srebrnog prstena urezano je sidro sa po jednom ribom sa obe strane, a to su u antici simboli hrišćana, proganjane, ilegalne i zatvorene zajednice najranijih pratilaca nove religije nastale na prostoru Bliskog istoka."

viminacijum-1.jpg

Izvor: YouTube/Printscreen/Srbija u kadru

Za rane hrišćane je sidro, kotva, bilo simbol nade u spasenje, jer je ono uopšte u antici smatrano znakom sigurnosti. Svojim oblikom, sa prečagom na vrhu, podsećalo je vernike i na krst na kome je razapet Isus, čiji je simbol bila riba.
"U ranom hrišćanstvu nije korišćen moderni simbol krsta, već slovo T, slično sidru na viminacijumskom prstenu", ističe dr Korać.
Vreme sahrane tajanstvenog pokojnika je procenjeno na prvu polovinu 3. veka, a telo je, kao i kod današnjih hrišćana, sahranjeno na osi istok-zapad. Arheolozi kažu da je ovaj hrišćanin iz Viminacijuma živeo na razmeđu 2. i 3. veka, u istorijski maglovitom vremenu, kada se tek stvarala nova religija koja će promeniti istoriju čovečanstva.

Pored stopala pokojnika arheolozi su otkrili šestar, kalem zlatne žice i nepoznatu gvozdenu alatku koja je zasada neprepoznatljiva zbog korozije. Prva asocijacija na predmete koji su polagani pred pokojnika je da oni ukazuju na njegovo zanimanje.
"Značenje šestara i kalema zlatne žice tek treba dekodirati. Predmeti koji se polažu u grobove se pažljivo biraju i mora se uzeti u obzir njihova moguća simbolika. Šestar je alat arhitekte, stvaraoca, pa je u srednjem veku sporadično prikazivan kao simbol božanske kreativne snage na predstavama stvaranja sveta. Prikaz Hrista sa šestarom nalazi se na ikonama, u iluminiranim rukopisima i mnogim katedralama", kaže dr Korać.

(Mondo/Novosti)
https://mondo.rs/Info/Drustvo/a1373...N5ecBweCBL2kkdEDd0EOIjVIgdO81AdaFmBETSBzVmUbQ
 
Svitci s Mrtvog mora

Svitci_s_Mrtvog_mora.jpg


U proljece 1947. godine u jednoj spilji pored Mrtvog mora pronadjene su posude u kojima su se nalazili vrlo stari svici. Tek nakon godinu dana postalo je jasno o cemu je uistinu rijec. Starost svitaka je procijenjena na razdoblje od 200. godine prije Krista do 68. godine poslije Krista i sadrzali su najstarije zapise zidovske Biblije. Medju njima je pronadjena i kopija biblijske knjige Izaijine koja je bila starija od svega sto je do tada bilo sacuvano na originalnom hebrejskom. Objavljivanje sadrzaja tih svitaka pratila je velika doza mistificiranja. Neki istrazivaci su inzistirali da ce oni dokazati postojanje i bozansku prirodu Isusovu, dok su vjerovali kako se u njima kriju po krscanstvo opasni sadrzaji koji su izbaceni iz sluzbenih biblijskih verzija. Postepenim obajvljivanjem moglo se doznati da se na svicima osim biblijskih tekstova nalaze i nepoznati "komentari" Biblije, posljednje rijeci pojedinih licnosti, popis rituala, instrukcije za posljednju apokalipticnu bitku, pa cak i popis zakopanih blaga. Vecina tekstova bila je zapisana na heberejskom jeziku, te neki na grckom aramejskom. Svitci s Mrtvog mora jos uvijek nisu u potpunosti istrazeni i njihova tajna ceka da bude rijesena u novom tisucljecu.
 
Zaboravljena slava grada Ur
ur.jpg

C. Leonard Woolley je u razdoblju izmedju 1922. i 1934. godine izazvao veliku pozornost svojim iskopavanjima na podrucju danasnjeg Iraka. On je otkrio stari mezopotamski grad Ur, tradicionalno mjesto boravka biblijskog Abrahama. Uz pomoc velikog broja radnika on je otkopao gotovo 2000 grobova, medju kojima su neki bili izuzetno bogato ukraseni, pa je Woolley odmah pretpostavio da se radi o ostacima kraljevskih grobnica. Medju tim grobovima svojom ljepotom isticao se onaj koji je pripadao kraljici Pu-abi iz ranog dinastickog perioda godina prije Krista). U njemu su se nalazili ostaci 23 zrtvovana sluge, lira sa zlatnim ornamentima, te razliciti nakit napravljen od zlata, srebra i dragog kamenja. Osim grobova otkrivene su i brojne privatne kuce koje su pokazivale visok nivo zanatske umjesnosti. Citav svijet imao je priliku upoznati se s jednom vrlo razvijenom civilizacijom koja je tisucama godina bila nepoznata.
 
Zanimljiv članak o istraživanju koje dovodi u pitanje prije svega brzinu, dinamiku indoevropskih migracija u bronzanom dobu...

Bronze Age Herders Were Less Mobile Than Previously Thought

https://www-heritagedaily-com.cdn.a...re-less-mobile-than-previously-thought/135897
Занимљива студија. Приложени линк не ради, прилажем други. Још један од хиљада стварних доказа који говори потпуно супротно од званичне историографије. Да не говоримо о погрешним концептима за које знамо да су нетачни, рецимо кола су постојала и на нашим просторима пре овог периода који се спомиње, прерада бронзе је овде измишљена, не постоји нешто што би требало да има име индо-германски, итд...

https://www.sciencedaily.com/releases/2020/10/201021111553.htm
 
Занимљива студија. Приложени линк не ради, прилажем други. Још један од хиљада стварних доказа који говори потпуно супротно од званичне историографије. Да не говоримо о погрешним концептима за које знамо да су нетачни, рецимо кола су постојала и на нашим просторима пре овог периода који се спомиње, прерада бронзе је овде измишљена, не постоји нешто што би требало да има име индо-германски, итд...

https://www.sciencedaily.com/releases/2020/10/201021111553.htm

Potpuno suprotno od zvanične istoriografije. :roll:
 
Занимљива студија. Приложени линк не ради, прилажем други. Још један од хиљада стварних доказа који говори потпуно супротно од званичне историографије. Да не говоримо о погрешним концептима за које знамо да су нетачни, рецимо кола су постојала и на нашим просторима пре овог периода који се спомиње, прерада бронзе је овде измишљена, не постоји нешто што би требало да има име индо-германски, итд...

https://www.sciencedaily.com/releases/2020/10/201021111553.htm
Bukvalno jutros radio, provjerio. Hvala na ispravci. :ok:
 
Занимљива студија. Приложени линк не ради, прилажем други. Још један од хиљада стварних доказа који говори потпуно супротно од званичне историографије. Да не говоримо о погрешним концептима за које знамо да су нетачни, рецимо кола су постојала и на нашим просторима пре овог периода који се спомиње, прерада бронзе је овде измишљена, не постоји нешто што би требало да има име индо-германски, итд...

https://www.sciencedaily.com/releases/2020/10/201021111553.htm
Ево из саме студије.
Bronze Age pastoralists in what is now southern Russia apparently covered shorter distances than previously thought. It is believed that the Indo-European languages may have originated from this region, and these findings raise new questions about how technical and agricultural innovations spread to Europe.
This study's findings imply that Caucasian communities were not highly mobile and did not undertake large-scale migrations, suggesting that the revolutionary technical innovations of the 4th and 3rd millennium BCE, such as wagons or metal weapons, were transmitted in other ways.

Наравно ни те поставке из закљупчка нису тачне али полако даћемо им времена да и то сазнају, они бар истражују за разлику од наших преписивача.
 
Ovaj rad stvarno ozbiljno djeluje, i kad ga pročitaš, i vidiš da se zaključci prilično razlikuju od npr jednog drugog, isto tako ozbiljnog djela, još ozbiljnijeg naučnika, tačno dodje čovjeku da digne ruke od istorije...

Who We Are and How We Got Here: Ancient DNA and the new science of the human past
by David Reich

https://www.pdfdrive.com/who-we-are...new-science-of-the-human-past-e187508077.html

str 108,109

Prior to the explosion of ancient DNA data in 2015, most archaeologists found it
inconceivable that the genetic changes associated
with the spread of the Yamnaya culture could be as dramatic as the
archaeological changes. Even the archaeologist David Anthony, a
leading proponent of the idea that the spread of Yamnaya culture
was transformative in the history of Eurasia, could not bring himself
to suggest that its spread was driven by mass migration. Instead, he
proposed that most aspects of Yamnaya culture spread through imitation and proselytization.20
But the genetics showed otherwise. Our analysis of DNA from
the Yamnaya—led by Iosif Lazaridis in my laboratory—showed that
they harbored a combination of ancestries that did not previously
exist in central Europe.
The Yamnaya were the missing ingredient,
carrying exactly the type of ancestry that needed to be added to early
European farmers and hunter-gatherers to produce populations with
the mixture of ancestries observed in Europe today.21 Our ancient
DNA data also allowed us to learn how the Yamnaya themselves had
formed from earlier populations. From seven thousand until five
thousand years ago, we observed a steady influx into the steppe of
a population whose ancestors traced their origin to the south—as it
bore genetic affinity to ancient and present-day people of Armenia
and Iran—eventually crystallizing in the Yamnaya, who were about a
one-to-one ratio of ancestry from these two sources.2
 
Nalazi ovogodišnjih upravo završenih terenskih istraživanja Male i Kozje pećine u blizini sela Blizna, navode na zaključak da će se i ovi lokaliteti po značaju pridružiti Rudnoj Glavi i Lepenskom Viru.

Kako Danas saznaje od profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, Dušana Mihailovića, arheološka iskopavanja Kozje i Male pećine počela su prošle jeseni, a profesor Mihailović realizovao ih je u saradnji sa prof. Mirjanom Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu (Kanada).

– Već tada se videlo da ove pećine predstavljaju izuzetno značajna arheološka nalazišta.

U Maloj pećini otkriveni su okresani kameni artefakti iz ranog gornjeg paleolita, koji su datirani u period pre 40 hiljada godina i koji se vezuju za prvi talas u naseljavanju modernog čoveka (Homo sapijensa) u Evropi, dok su u Kozjoj pećini nađeni ostaci materijalne kulture neandertalaca.

Ovogodišnja istraživanja, koja su realizovana sredstvima Ministarstva kulture i informisanja, dala su neočekivane rezultate.

U Kozjoj pećini nađen je fragment vilice fosilnog čoveka za koji se na osnovu preliminarnih analiza pretpostavlja da pripada neandertalcu.

Ovo otkriće je izuzetno značajno budući da su ostaci neandertalaca na Balkanu nađeni samo na nekoliko nalazišta u Hrvatskoj, Bugarskoj i Grčkoj, a nedavno i u Srbiji, na nalazištu Pešturina kod Niša.

Očekuje se da istraživanja Kozje i Male pećine daju odgovore na ključna pitanja evolucije čoveka i kulturnih i društvenih interakcija između neandertalaca i modernih ljudi. – kaže za Danas profesor Mihailović.

Prema rečima našeg sagovornika starost nalaza biće utvrđena na osnovu radiokarbonskog datovanja (14C) i drugih fizičko-hemijskih metoda, kao što su: elektron spin rezonanca (ESR) ili optički stimulisana luminiscencija (OSL).


Mala i Kozja pećina nisu slučajno istraživane, budući da je u minulih deset godina Filozofski fakultet u Beogradu pokrenuo više projekata koji se, kako Danas saznaje od profesora Dušana Mihajlovića, vezuju za pojavu modernog čoveka u Evropi, pojavu pećinske umetnosti i proučavanje interakcija između neandertalaca i anatomski modernih ljudi.

– Istraživanja u istočnoj Srbiji sprovedena u saradnji sa Univerzitetom Arizona u Tusonu, Institutom za evolucionu antropologiju Maks Plank u Lajpcigu i Univerzitetom u Vinipegu.

U ovom periodu ispitane su brojne pećine u okolini Žagubice, Despotovca, Knjaževca i Niša, a područje Majdanpeka počeli smo da istražujemo tek nedavno.

Dakle, do otkrića u Kozjoj i Maloj pećini nije došlo slučajno, već nakon višegodišnjih napora da se evidentiraju i istraže nalazišta iz ovog perioda.- kaže profesor Mihailović.

Istraživanja Male i Kozje pećine u blizini Majdanpeka, u saradnji sa Univerzitetom u Vinipegu, biće nastavljena iduće godine.
 
Najtoplije preporuke za video ispod, skoro must see, bar do cirka 49:00 min, kad počinje rasprava o predavanju.

Arheološki dijalozi bez izolacije - Zorica Kuzmanović (07.05.2020.)

(DIS)KONTINUITET POSMRTNIH RITUALA NA "ILIRSKOM PODRUČJU"


Ukratko, zbog ljenguza koji garant neće pogledat, sažetak predavanja, kritika kulturno-istorijskog pristupa
arheologije bivše Juge po pitanju ilirskog kontinuiteta.

Teorijske postavke KI pristupa.jpg
 
Na osnovu ovih stavova, na raznim simpozijumima, naučnim skupovima, jugoslovenski arheolozi su definisali
kulturni kompleks Glasinac-Mati i definisali kao područje na kojem su živjeli Iliri (vertikalne pune linije)

G3.jpg



sa definisanim periodima ilirske etnogeneze

Etnogeneza Ilira.jpg
 

Back
Top