АРХЕОЛОГИЈА

Kotromanicev sin:
него да дођемо до неког заједничког рјешења. На твоја питање зашто не стоји Св. Симеон, одговор је јасан: ниједан није још за живота проглашен за свеца. Ниједан још није за живота проглашен за првомученика. Уосталом одговорио сам ти одмах али ниси схватио.
Kliknite za proširenje...

Ne slazem se. Mislim da mozemo doci do zajednickog zakljucka, ali ne tako kako si napisao. Do zajednickog zakljucka mozemo doci ovako, posto se ti slazes da je monah Simeon a ne Car Stefan nakon smrti postao svetac:
1. Svaki srpski Kralj je sveti uvjek i tako se predstavlja za zivota, Car Stefan Nemanja je takoje sveti kao i Stefan Prvovencani i Dusan itd.
2. Sv. "Simeon Mirotocivi" je posebna ili zasebna titula za Svetog Cara Stefana Nemanju. On je sveti skakao, ali ovoga puta i kao Simeon Mirotocivi.
3. Kruna, Carski presto, je izvor svetosti.
 
Scott Isle:
Cuj zastitnik kuce. Da nije Car Stefan Nemanja sebe slavio kao slavu svih Nemanjica?
Legendarni ste.
Kliknite za proširenje...
На печат је ставио Светог Стефана Првомученика, шта је ту спорно, црквени симболи и свеци, су обичајена појава на печатима, грбовима и одеждама у то доба.
Као када би ти ставио данас свеца чију славу славиш, ако славиш славу уопште, на свој печат.
 
Лекизан:
На печат је ставио Светог Стефана Првомученика, шта је ту спорно, црквени симболи и свеци, су обичајена појава на печатима, грбовима и одеждама у то доба.
Као када би ти ставио данас свеца чију славу славиш, ако славиш славу уопште, на свој печат.
Kliknite za proširenje...

Ne slazem se da je to centralna problematika, ali validna je posebna tema je li svetac predocen na novcicu pitanje slave, imendana, ili samo jednacenje carskog imena sa svecem. (Nije zastitnik kuce. Ne slazem se s tom formulacijom. Kod nas ima slava i imendan.)
 
Scott Isle:
Ne slazem se da je to centralna problematika, ali validna je posebna tema je li svetac predocen na novcicu pitanje slave, imendana, ili samo jednacenje carskog imena sa svecem. (Nije zastitnik kuce. Ne slazem se s tom formulacijom. Kod nas ima slava i imendan.)
Kliknite za proširenje...
Проблем је што је српска црква као таква настала после Немање настаје тек за време Првовенчаног који ради на стварању култа св. Симеона.
До те свести код људи ће доћи касније сад на памет ми је пао неки спор између Которана и паре.
Када Которани питају ко је тај папа?
Да ли је то наш краљ Урош?
 
NickFreak:
Проблем је што је српска црква као таква настала после Немање настаје тек за време Првовенчаног који ради на стварању култа св. Симеона.
До те свести код људи ће доћи касније сад на памет ми је пао неки спор између Которана и паре.
Када Которани питају ко је тај папа?
Да ли је то наш краљ Урош?
Kliknite za proširenje...

Srpska carska crkva u Dalmaciji je nastala kad i Kraljevina u Dalmaciji. I imala je dvije nadbiskupije, jednu u Splitu sa saglasnoscu rimskog biskupa i jednu u Podgorici. Kotor je pod pogoricanskom nadepiskipijom. To pise u Knjizici o Gotima, i potpora su svi dokumenti pocev od DAI. Pa evo i ovi pecati gdje je Car takodje i svetac, prije Save.

Q. in perpetuum hibernum:
Nikakvog carskog imena, svakako da nije.
Kliknite za proširenje...

Svaki srpski vladar Kraljevine Dalmacije je takodje i Car jer je preko Teodorika Velikog Car zapadnog carstva. Tako je svugdje pa i kod nas. Ta titula je vjecna. Kao sto je romejski vladar Carigrada uvjek Car istocnog carstva, na primjer.
 
Scott Isle:
Srpska carska crkva u Dalmaciji je nastala kad i Kraljevina u Dalmaciji. I imala je dvije nadbiskupije, jednu u Splitu sa saglasnoscu rimskog biskupa i jednu u Podgorici. Kotor je pod pogoricanskom nadepiskipijom. To pise u Knjizici o Gotima, i potpora su svi dokumenti pocev od DAI. Pa evo i ovi pecati gdje je Car takodje i svetac, prije Save.



Svaki srpski vladar Kraljevine Dalmacije je takodje i Car jer je preko Teodorika Velikog Car zapadnog carstva. Tako je svugdje pa i kod nas. Ta titula je vjecna. Kao sto je romejski vladar Carigrada uvjek Car istocnog carstva, na primjer.
Kliknite za proširenje...

Јој ваљда у Бару не у Подгорици а ги си измешао жупу Подгорје.
 
Историјски музеј Србије ће, уз подршку Ministarstvo kulture, учествовати на предстојећој аукцији за откуп оловног печата великог жупана Стефана Немање, у жељи да овај предмет од изузетног културно-историјског значаја буде враћен у Србију.
Финални резултати аукције, коју организује аукцијска кућа „Artemide aste” из Сан Марина, биће познати 7 маја.
Аукцијска кућа „Artemide aste”
340453819_278643384486032_964693242228505206_n.jpg
 

Супер оружје из пећине – могући разлог нестанка неандерталаца​

21:00 11.04.2023

Научници су открили најраније доказе употребе лука и стреле – најиновативнијег оружја у то време у Европи. Откриће баца ново светло на праисторијску конфронтацију у којој је човечанство однело тријумфалну победу.
Неандерталци су вековима господарили Европом. Хомо сапијенс се појавио на том подручју пре око 45.000 година, а 10.000-15.000 година касније неандерталци су потпуно нестали.

Овај еволутивни успех човека повезују са биолошким факторима – генетиком или карактеристикама развоја мозга. Према другој верзији, ради се о технолошкој супериорности Кромањонаца. Наши преци су имали напредније оружје – лук и стрелу које је омогућило да се плен и непријатељ гађају са безбедне удаљености. Са друге стране, нема доказа да су неандерталци познавали било какве бацачке справе. Такође, није познато када су људи научили да користе лук.
Најстарији врхови стрела пронађени су у пећини Сибуду у Јужној Африци. Они су стари 64.000 година. Први трагови коришћења лука у Европи датирају из периода појаве Хомо сапијенса – пре 42.000-45.000 година. У новом чланку научници тврде да се иновативно бацачко оружје у овом делу света појавило 10.000 година раније.

Истраживање француских археолога​

Једно од раних боравишта Хомо сапијенса у Европи било је у долини реке Роне на југоистоку Француске. Слој Е, из којег су извађени зуб Кромањонца и оруђе за рад, типично за раног савременог човека налазио се и изнад и испод „неандерталског“ слоја. Старост тих налаза процењена је на 51.700-56.800 година.
Француски археолози Лор Мец, Лудовик Слимак и њихове колеге проучавали су више од 800 камених артефаката из слоја Е. На 196 шиљака постоје трагови настали при ударцу који су својствени ударима врхова бацачког оружја.
О каквом се оружју ради може се закључити само по индиректним знацима. Након експеримента који су спровели Мец и Слимак са луком и стрелом откривено је да су на врховима стрела остали исти трагови као и на микролитима из слоја Е.

Кога су гађали наши преци​


„Ови налази показују да је то оружје могло бити пресудно за стицање надмоћи раног савременог човека над неандерталцима током првих миграција на њихове територије“, пишу аутори.
Међутим, то не мора да значи да су Кромањонци користили лук директно против неандерталаца, примећује научник са Одељења за археологију каменог доба, руководилац Зарајке палеолитске експедиције Института за археологију Руске академије наука Сергеј Лев који је високо оценио рад својих француских колега.

„Закључак да су напредна средства – лук и стрела – помогли нашој врсти да потисне неандерталце може се само делимично заснивати на тим резултатима. Лук и стрела, који нису били познати неандерталцима, давали су предност у лову, односно допринели су бољој стратегији преживљавања“, објашњава научник.
Како додаје, наука нема доказа о директним сукобима врста, а поготово о томе да је савремени човек користио бацачко оружје против својих „рођака“. Међутим, то се не може ни искључити.
 

Како се печат Стефана Немање из 12. века нашао на Малти? Може ли држава да га врати​

11.04.2023.

Печат великог жупана Стефана Немање из 12. века, који се нашао на аукцији у иностранству, један од јефтинијих бронзаних печата, рекао је кустос Никола Кусовац.
Он је оценио да би се слични проблеми могли спречити када би држава, односно Министарство културе подизало цену „своје робе“ и када би појединац знао да ће бити озбиљно награђен за пронађени предмет.
„Треба да радимо на томе да омогућимо да Министарство подиже цену своје робе, да она не излази ван земље, да немате разлог да правите ризик, да ћете знати ако откријете нешто да ћете бити озбиљно награђени од своје државе, да не бисте добили идеју да нађено ставите у џеп и одете код Малтешких витезова да продате своје благо", рекао је Кусовац гостујући на ТВ Танјуг везано за информацију да је аукцијска кућа са Малте на продају ставила печат Стефана Немање, наводећи да потиче из 12. века и да је у питању изузетно редак предмет, као и да се Историјски музеј Србије укључио у аукцију да би га откупио.

Кусовац је упозорио да се увек бавимо последицама, а не узроком.
Колико сам отпатио изгубљених драгоцених предмета значајнијих од овога којих имамо неколико. Кустос Весна Радић рекла је да у самој збирци Народног музеја постоје три печата и да зна да има један оштећен у Ермитажу и три која је неко забележио на цртежу, када није било фотографија", прецизирао је Кусовац,
Према његовим речима, јасно је да је то један од јефтинијих бронзаних печата, али да се и без обзира на ту чињеницу морамо запитати зашто је изашао из земље, јер по законима које имамо, а који су добри, то не би смело да се деси.
И наша царина је будна и не можемо их кривити јер треба тражити предмет који стане у џеп, рекао је Кусовац.

„Књаз Милош је још 1830. године уредио да све што се нађе у земљи и води припада држави, уз то је било речено и да се поштеном налазачу одређује пристојна награда“, рекао је Кусовац и додао да је понуђено 1.000 евра, нико не би износио предмет из земље и правио прекршај.
Како каже, ово је ситан губитак каквих смо имали.
Подсетио је да је Зевсово сребро изашло из земље и да је продавано на великим аукцијама које организују Кристи, Сотби...

„Патио сам пре три деценије, када се Деса Милошевић пожалила да се продаје ремек дело српског иконописа средњег века огромна Лонгинова икона", рекао је Кусовац и подсетио да се оне чувају у Дечанима, али да су измештене да не страдају.
Чувају се, како каже и у Великој Хочи.
„Изнета је из Велике Хоче и пре 30 или 40 година јој је цена била 15.000 фунт“", казао је Кусовац и подсетио да су тада алармирали секретаријате за културу али за откуп нису добили ни цвоњак.

Додао је да су се сада у акцију укључили и отресити Срби који имају добре приходе, и да о некима од њих и пише, и да није страшно када нешто заврши у рукама тих људи ако имају свест да је то опште добро.
„Овај предмет није уникатан и није тако редак, има пет или шест познатих примерака. Историјски музеј га нема и без печата Стефана Немање је фелеричан“, оценио је Кусовац и нагласио да би се када би буџет за културу био виши лакше куповало односно откупљивало.
Министарство са средствима којима располаже једва подмирује бирократију, кустосе и елементарно функционисање Музеја, навео је он.
На питање да ли му се чини да сада има више слуха, каже да нема јер нема ни средстава.
Тим предметима треба одредити озбиљнију вредност, да се прекршај не исплати.
На питање какав му је утисак колико знамо о нашој историји, посебно млађе генерације, Кусовац објашњава да оно што знамо не боли, за разлику од онога што не знамо.

„Србија је таква, где год закопате нешто нађете, било неолитско, ... све што је тржишно занимљиво ... када дође невоља, ћуп са златом се закопа, па се појави једног дана, ако не дође до онога до кога треба, већ до Сотбија, Кристија… то је штета", навео је он.
Када имате свест о његовом постојању није страшно.
"Јако сам се једно време једио на Вука Караџића који је продавао Србуље, старе рукописне књиге, имао је целу своју мрежу, износио је све преко Котора, испоставило се када је изгорела наша библиотека да је остало сачувано оно што је продавао, у Минхену, Москви...", навео је Кусовац.
На питање шта говори то како је осликан печат Стефана Немање са предње и задње стране каже да говори да му је Свети Стефан био заштитник, заштитник куће наше владајуће лозе Немањића.

„Знали су како се то ради, давали су добрим мајсторима. Не верујем да је наш мајстор радио, обично су ангажовали мајсторе из околине, где је било више искуства, знања, а може бити и наш, свеједно је“, рекао је Кусовац.
Према његовим речима, то су драгоцености које нашу историју чине богатом.
"Имамо сучим и пред Милоша и пред страшног судију. Наша историја средњег века је историја озбиљног народа који је оставио озбиљни цивилизацијски траг и не чуди што неки наши споменици припадају светској баштини", рекао је он.
Резултати аукцијске куће Артемиде асте из Сан Марина биће познати 7. маја.
 
И не, бродови и чамци из Виминацијума нису 70.000 година стари
Маја Миљевић-Ђајић
06/04/2023

I ne, brodovi i čamci iz Viminacijuma nisu 70.000 godina stari
Први пронађени брод на Виминацијум (фото: Археолошки институт, Београд)

Научници из Србије су анализирали фосилне остатке бродова и чамаца који су откривени приликом заштитних ископавања на археолошком налазишту Виминацијум и одредили њихову старост. Њихова старост није 70.000 година како данима неко тврди по друштвеним мрежама.
Пре неко време, на друштвеним мрежама се проширила објава о бродовима из Виминацијума са лажним подацима о томе како научници не знају њихову старост, како су открили ћириличне натписе из првих векова нове ере, како су бродови мистериозно ту доспели и како домаћа и светска јавност не жели ништа са нашим археолозима. Међутим, сви наведени подаци су свесно и лажно представљени како би се изманипулисала јавност и вероватно прикупили лајкови.
Резултати истраживања и анализирања ових бродова ускоро ће бити објављени у престижном часопису.
На ту објаву одговорио је др Илија Данковић, запослени истраживач на Археолошком институту и један од учесника пројекта на Виминацијуму, који је учествовао у ископавању ових пловила.
За бродове и чамце се зна тачна старост, односно из ког времена потичу. Археолози су радили анализе Ц14 којим се одређује старост. Др Данковић је у коментару даље написао да је: „Најстарији чамац из прелаза старе у нову еру. Други чамац је из 7. века нове ере. Први брод је из 9-10. века, а други (овај најбоље очувани на фотографијама) из 15-16. века.“

Псеудонаучне тврдње без доказа​

Што се тиче других псеудонаучних тврдњи од стране онога који је писао текст он се, без икаквог смисла, надовезао и на такозвану ћирилицу из антике. На шта му је Илија одговорио да ћириличне натписе нису нашли, „поготово не оне који датирају у време антике, када ћирилица није ни постојала.“
Дотични у тексту пише како су археолози наишли на зид ћутања и како су игнорисани од стране домаћих и страних медија. Као што знамо, то није тачно. Свако откриће на Виминацијуму истог момента бива на насловним странама новина и медијских портала.
На то је добио одговор од археолога др Илије Данковић да нису наишли на зид ћутања. Баш супротно се догодило, археолози су одмах контактирани из Центра за подводну археологију из Марсеја. Пронађени чамци и бродови су већ у септембру 2021. године представљени на интернационалном конгресу археологије бродова.
Monoksi-AI-Bg.jpg


Дрвени монксил издубљен из једног дебла (фото: Археолошки институт, Београд)

Као што је и било очекивано „сви су били одушевљени налазима“, истакао је Илија. Сазнали смо од других археолога који су тада ископавали ове бродове, а Илија је потврдио, да ускоро излази из штампе научни рад о пловилима из Виминацијума. Који ће, вероватно, бити свима јавно доступан. И наравно да ће јавност о томе бити обавештена.
И последња ствар која није била јасна дотичној особи, а верујем да је такав случај код већине људи. Како су ти бродови доспели ту, ако сада нема ту никакве реке. Врло једноставно објашњење је то да реч о „великом рукавцу Дунава-Дунавцу, чији се ток временом померао ка северу.“
С обзиром да је Дунав у прошлости мењао ток, неће бити нимало чудно да археолози пронађу још древених пловила из различитих периода.
Из древних извора знамо да је у Виминацијуму постојала лука, али се сматрало да се Дунав давно повукао.

Како се дошло до открића​

Дрвена пловила откривена су 2020. године на дубини од 7 метара у Виминацијуму, пише ArcheoSerbia. До открића се дошло случајно, током копања угља на површинском руднику Дрмно. Само неколико дана пре карантина услед епидемије корона вируса, велике машине за копање су набасале на 15 метара дугачак брод и неколико чамаца 7 метара испод нивоа тла. Археолози најпре нису били сигурни из којег периода потичу пловила, јер су пронађена веома дубоко, неколико метара дубље од околних римских слојева, али су ускоро на оснвоу остатака грнчарије у броду закључили да су римска, а поједина потичу из раног средњег века (8-9. век) и раног модерног периода (15-17. век).
Пловила су била нагомилана на малом простору, а један чамац је пронађен мало даље, па су археолози мислили да су сва потонула истовремено или у малом временском размаку. Али, радиокарбонско датирање узорака дрвета извршено у лабораторији у Дебрецину у Мађарској показало је да нису били у праву. Анализа је показала да пловила потичу из различитих раздобља, из периода који се протеже 18 векова.

339107389_763311462041348_352806827110241126_n.jpg


Најстарији и најдужи брод је из 1. века нове ере, што значи да је римски, или чак да претходи доласку Римљана на ове просторе. Брод је дугачак 15 метара, а широк 2.65 метара, и имао је 6 пари весала. Направљен је за употребу у плитким речним водама, па је имао равно дно. На крми је правоугаоно лежиште за крмено весло.
Недалеко одатле археолози су открили добро очуван моноксил, древни чамац истесан од једног комада дрвета, издубљен у храстовом стаблу, највероватније из раздобља раног средњег века, односно 8. или 9. века. Чамце попут овога користили су бројни варварски народи у касној антици и раном средњем веку, нарочито словенска племена приликом напада на Источно римско царство, тј Византију.
На крају, најмлађа пловила су из периода од 15. до 17. века.

Шта је даље урађено?​

Инжењери из рудника угља Дрмно осмислили су и направили посебне металне оквире који су искоришћени за премештање древних пловила. Потом су подигнута уз помоћ дизалица, смештена у поменуте оквире и однета возом до сигурне локације, тј вештачке “пећине” са контролисаним условима, где ће налази бити проучени и реконструисани.
Овај корак је био неопходан, пошто је дрво почело да пропада услед нових околности у којима се нашло, тј нагле промене средине и услова након више миленијума. Вековима су бродови и чамци лежали закопани у наслагама муља и песка у некадашњем речном кориту, што их је конзервирало и сачувало. Али када су откопани, ваздух је почео да их оштећује, па су морали бити премештени.
Пловила из Виминацијума биће изложена гама зрачењу како би се елиминисали микроорганизми и спречило даље пропадање и труљење. Затим ће брод и чамци бити реконструисани и изложени за јавност.
https://sveoarheologiji.com/brodovi...co7tgsBkuPaiAfFqteOyRo9W3ODqlYGocM63GJWikiZoM
 
Лекизан:
И не, бродови и чамци из Виминацијума нису 70.000 година стари
Маја Миљевић-Ђајић
06/04/2023

I ne, brodovi i čamci iz Viminacijuma nisu 70.000 godina stari
Први пронађени брод на Виминацијум (фото: Археолошки институт, Београд)

Научници из Србије су анализирали фосилне остатке бродова и чамаца који су откривени приликом заштитних ископавања на археолошком налазишту Виминацијум и одредили њихову старост. Њихова старост није 70.000 година како данима неко тврди по друштвеним мрежама.
Пре неко време, на друштвеним мрежама се проширила објава о бродовима из Виминацијума са лажним подацима о томе како научници не знају њихову старост, како су открили ћириличне натписе из првих векова нове ере, како су бродови мистериозно ту доспели и како домаћа и светска јавност не жели ништа са нашим археолозима. Међутим, сви наведени подаци су свесно и лажно представљени како би се изманипулисала јавност и вероватно прикупили лајкови.
Резултати истраживања и анализирања ових бродова ускоро ће бити објављени у престижном часопису.
На ту објаву одговорио је др Илија Данковић, запослени истраживач на Археолошком институту и један од учесника пројекта на Виминацијуму, који је учествовао у ископавању ових пловила.
За бродове и чамце се зна тачна старост, односно из ког времена потичу. Археолози су радили анализе Ц14 којим се одређује старост. Др Данковић је у коментару даље написао да је: „Најстарији чамац из прелаза старе у нову еру. Други чамац је из 7. века нове ере. Први брод је из 9-10. века, а други (овај најбоље очувани на фотографијама) из 15-16. века.“

Псеудонаучне тврдње без доказа​

Што се тиче других псеудонаучних тврдњи од стране онога који је писао текст он се, без икаквог смисла, надовезао и на такозвану ћирилицу из антике. На шта му је Илија одговорио да ћириличне натписе нису нашли, „поготово не оне који датирају у време антике, када ћирилица није ни постојала.“
Дотични у тексту пише како су археолози наишли на зид ћутања и како су игнорисани од стране домаћих и страних медија. Као што знамо, то није тачно. Свако откриће на Виминацијуму истог момента бива на насловним странама новина и медијских портала.
На то је добио одговор од археолога др Илије Данковић да нису наишли на зид ћутања. Баш супротно се догодило, археолози су одмах контактирани из Центра за подводну археологију из Марсеја. Пронађени чамци и бродови су већ у септембру 2021. године представљени на интернационалном конгресу археологије бродова.
Monoksi-AI-Bg.jpg


Дрвени монксил издубљен из једног дебла (фото: Археолошки институт, Београд)

Као што је и било очекивано „сви су били одушевљени налазима“, истакао је Илија. Сазнали смо од других археолога који су тада ископавали ове бродове, а Илија је потврдио, да ускоро излази из штампе научни рад о пловилима из Виминацијума. Који ће, вероватно, бити свима јавно доступан. И наравно да ће јавност о томе бити обавештена.
И последња ствар која није била јасна дотичној особи, а верујем да је такав случај код већине људи. Како су ти бродови доспели ту, ако сада нема ту никакве реке. Врло једноставно објашњење је то да реч о „великом рукавцу Дунава-Дунавцу, чији се ток временом померао ка северу.“
С обзиром да је Дунав у прошлости мењао ток, неће бити нимало чудно да археолози пронађу још древених пловила из различитих периода.
Из древних извора знамо да је у Виминацијуму постојала лука, али се сматрало да се Дунав давно повукао.

Како се дошло до открића​

Дрвена пловила откривена су 2020. године на дубини од 7 метара у Виминацијуму, пише ArcheoSerbia. До открића се дошло случајно, током копања угља на површинском руднику Дрмно. Само неколико дана пре карантина услед епидемије корона вируса, велике машине за копање су набасале на 15 метара дугачак брод и неколико чамаца 7 метара испод нивоа тла. Археолози најпре нису били сигурни из којег периода потичу пловила, јер су пронађена веома дубоко, неколико метара дубље од околних римских слојева, али су ускоро на оснвоу остатака грнчарије у броду закључили да су римска, а поједина потичу из раног средњег века (8-9. век) и раног модерног периода (15-17. век).
Пловила су била нагомилана на малом простору, а један чамац је пронађен мало даље, па су археолози мислили да су сва потонула истовремено или у малом временском размаку. Али, радиокарбонско датирање узорака дрвета извршено у лабораторији у Дебрецину у Мађарској показало је да нису били у праву. Анализа је показала да пловила потичу из различитих раздобља, из периода који се протеже 18 векова.

339107389_763311462041348_352806827110241126_n.jpg


Најстарији и најдужи брод је из 1. века нове ере, што значи да је римски, или чак да претходи доласку Римљана на ове просторе. Брод је дугачак 15 метара, а широк 2.65 метара, и имао је 6 пари весала. Направљен је за употребу у плитким речним водама, па је имао равно дно. На крми је правоугаоно лежиште за крмено весло.
Недалеко одатле археолози су открили добро очуван моноксил, древни чамац истесан од једног комада дрвета, издубљен у храстовом стаблу, највероватније из раздобља раног средњег века, односно 8. или 9. века. Чамце попут овога користили су бројни варварски народи у касној антици и раном средњем веку, нарочито словенска племена приликом напада на Источно римско царство, тј Византију.
На крају, најмлађа пловила су из периода од 15. до 17. века.

Шта је даље урађено?​

Инжењери из рудника угља Дрмно осмислили су и направили посебне металне оквире који су искоришћени за премештање древних пловила. Потом су подигнута уз помоћ дизалица, смештена у поменуте оквире и однета возом до сигурне локације, тј вештачке “пећине” са контролисаним условима, где ће налази бити проучени и реконструисани.
Овај корак је био неопходан, пошто је дрво почело да пропада услед нових околности у којима се нашло, тј нагле промене средине и услова након више миленијума. Вековима су бродови и чамци лежали закопани у наслагама муља и песка у некадашњем речном кориту, што их је конзервирало и сачувало. Али када су откопани, ваздух је почео да их оштећује, па су морали бити премештени.
Пловила из Виминацијума биће изложена гама зрачењу како би се елиминисали микроорганизми и спречило даље пропадање и труљење. Затим ће брод и чамци бити реконструисани и изложени за јавност.
https://sveoarheologiji.com/brodovi...co7tgsBkuPaiAfFqteOyRo9W3ODqlYGocM63GJWikiZoM
Kliknite za proširenje...

@Mrkalj @OIlija
 
То није CO2 метода већ директива врха науке наше.
Нема никакве логике да су Авари препливали Дунав век раније а Словени век касније дошли на моноксилима у Костолац па кад су их Ромеји поразили запленили им моноксиле и ови заједно опет препливали Дунав.
 
Будући да сам присуствовао свим скуповима археолога у свом граду на која сам могао ући поуздано знам да методом угљеника нико није могао датирати пливила испод муља као што не може ни стврднуту лаву из вулкана.

Да су рекли оквирно између 5-7 века прихватио бих овако знам да је превара у питању заборавили су да запишу тачан датум и време кад су моноксили ту пристављени методим угљеника.
 
NickFreak:
Будући да сам присуствовао свим скуповима археолога у свом граду на која сам могао ући поуздано знам да методом угљеника нико није могао датирати пливила испод муља као што не може ни стврднуту лаву из вулкана.

Да су рекли оквирно између 5-7 века прихватио бих овако знам да је превара у питању заборавили су да запишу тачан датум и време кад су моноксили ту пристављени методим угљеника.
Kliknite za proširenje...

Ma samo Deretić. :lol:
 
NickFreak:
Будући да сам присуствовао свим скуповима археолога у свом граду на која сам могао ући поуздано знам да методом угљеника нико није могао датирати пливила испод муља као што не може ни стврднуту лаву из вулкана.

Да су рекли оквирно између 5-7 века прихватио бих овако знам да је превара у питању заборавили су да запишу тачан датум и време кад су моноксили ту пристављени методим угљеника.
Kliknite za proširenje...
Opusti se Nice, pronadjeni su monoksili koji datiraju pre nove ere u Italili I Dalmaciji. Karbonirani sve nema greske 😀.
Samo nikako pripjatnici da se jave da prokomentarisu nalaze 😀
 
Q. in perpetuum hibernum:
Ma samo Deretić. :lol:
Kliknite za proširenje...
?????????????????

Зауставићу овде своју лавину беса коју осетим према свим беспризорним бескичмењацима који моралишу!

Будеш ли ме још једном упоредио са тим човеком следи упоређивање тебе са самим собом!
Нико ми још није рекао да је Деретић крао докторате о Јовану Ристићу и претстављао као своје истраживање од неколико месеци а аутор на њему радио 10 година!
 
Poslednja izmena:
Лекизан:
Историјски музеј Србије ће, уз подршку Ministarstvo kulture, учествовати на предстојећој аукцији за откуп оловног печата великог жупана Стефана Немање, у жељи да овај предмет од изузетног културно-историјског значаја буде враћен у Србију.
Финални резултати аукције, коју организује аукцијска кућа „Artemide aste” из Сан Марина, биће познати 7 маја.
Аукцијска кућа „Artemide aste”
Pogledajte prilog 1324385
Kliknite za proširenje...
Да нису овај печат дрпили с 'Оснивачке повеље'? Печата није било на њој када је предата краљу Александру Обреновићу.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top