18:35 25.04.2023
© Sputnik / Милица Тркља / Археолошка ископавања у скупштинском парку
Милица Тркља
На простору парка поред Народне Скупштине, омеђеном Булеваром краља Александра, Влајковићевом и Косовском улицом почетком марта су започета археолошка истраживања која ће разоткрити остатке римске некрополе, турских јама и рушевина предратног Београда. Археолози Музеја града Београда вршиће ископавања до половине јуна.
Када је донета одлука о изградњи јавне гараже на простору за који се верује да представља део археолошког налазишта
Антички Сингидунум, отпочео је рад на заштитним истраживањима. Научници очекују да ће, између осталог, открити и део југоисточне некрополе Сингидунума са
траговима гробница из 3. и 4. века нове ере.
Археолошка ископавања у скупштинском парку
© Фото : Спутњику уступио археолог Милорад Игњатовић / Археолошка ископавања у скупштинском парку
Овде је предвиђена изградња подземне гараже и с обзиром на то да је у питању део локалитета античког Сингидунума, радовима претходе археолошка ископавања. Инвеститор је у обавези да обезбеди средства за целокупна археолошка истраживања и кансније заштиту и конзервацију, објашњава за Спутњик археолог Музеја града Београда, Јелена Васић.
Инвеститор задужен за изградњу паркинга јесте једна
кинеска фирма и, по договору, научници Музеја града на располагању имају
60 радних дана за сва истраживања. Ископавања би требало да трају до половине јуна, али би се тај рок морао продужити уколико би се наишло на веће или вредније налазиште.
Иако простор градског парка у Влајковићевој улици до сада није археолошки истраживан, резултати истраживања која су пре више од 40 година извршена дуж Косовске улице, указују да на овом простору можемо очекивати велики број римских гробова из времена 3. и 4. века, са различитим типовима сахрана, од спаљених или инхумираних покојника у једноставним гробним ракама до комплексних гробница зиданих опеком и каменом, као и бројне погребне стеле и жртвенике и камену пластику, изјавио је руководилац археолошких истраживања из Музеја града Београда.
По речима
археолога Јелене Васић, резултати вршени георадаром указују да се у првих педесет сантиметара налази слој савременог насипа земље који ће се уклонити механизацијом, након чега ће се наићи на остатке зидова и подрума
грађевина из тридесетих година прошлог века. Поред артефаката из
турског времена, очекује се проналазак
римских гробова, с обзиром на то да је налазиште поред Скупштине једна од три некрополе које су се простирале око цивилног и војног насеља, а чији се центар налази на Тргу републике, Обилићевом венцу и Косанчићевом венцу.
Археолошка ископавања у скупштинском парку
© Sputnik / Милица Тркља / Археолошка ископавања у скупштинском парку
Турска глава, београдска калдрма и новац Леопола петог
Сада можете да видите калдрму и остатке зидова који се везују за грађевине подигнуте тридесетих година двадесетог века, а које су страдале у савезничком бомбардовању 1944. године. Ми смо се спустили и на слој где се детектују турски артефакти. Наишли смо на неколико јама, а у једној од њих је пронађена лобања мушкарца старости 35 година поред које су нађени фрагменти коштаног чешља. У том истом слоју је пронађен и новац Леополда петог који је кован негде почетком 17. века, што би могло помоћи у тачном датовању те јаме, рекла је Јелена Васић за Спутњик.
Археолог Музеја Београда Јелена Васић показала је репортерима Спутњика секторе ископавања где су пронађени остаци фрагмената и читавих посуда из турског времена, као и јаме за које се верује да су римске у којима су били похрањени материјали направљени од тера сигилате, једне врсте луксузне римске керамике.
Археолошка ископавања у скупштинском парку
© Фото : Спутњику уступио археолог Милорад Игњатовић / Археолошка ископавања у скупштинском парку
Наилази смо на пуно римске керамике и оне фине тера сигилате, нашли смо неколико коштаних игала из римског периода које су служиле као укоснице. Претпоставља се да је приликом копања и изградње темеља за ове касније грађевине из двадесетог века дошло до превртања материјала приликом чега се тај римски материјал нашао у савременим слојевима, објашњава Васићева.
Турске „отпадне јаме“ пуне су оновременог материјала, попут испаљних и неиспаљених метака, ђулади, пафта и фрагмената стаклених наруквица. Наруквице ипак, напомиње Васићева, могу потицати из римског,
византијског или турског времена, што ће се прецизно сазнати након комплетне обраде материјала.
Сведоци старог Београда – предратно детињство
Што се тиче остатака из најближе прошлости, кућа и
зграда сравњених у савезничком бомбардовању 1944. године, пронађени су порецелански тањири, чиније, фрагменти стакла, као и обиље
апотекарског материјала – мањих и већих бочица и посуда највероватније коришћених за дробљење одређених лекова и прављење прашкова.
Археолошка ископавања у скупштинском парку
© Фото : Спутњику уступио археолог Милорад Игњатовић / Археолошка ископавања у скупштинском парку
Зна се за доста објеката који су се налазили на потезу од Булевара па до Косовске, зна се шта је све постојало. Имамо људе који станују у Влајковићевој задужбини или околним зградама, који се сећају тих грађевина, а пар пута нам се чак и придружио човек који прича како се сећа детињства и играња у подрумским просторијама са лучним сводовима које су се овде налазиле, прича нам Васићева.
Археолошка ископавања у скупштинском парку
© Sputnik / Милица Тркља / Археолошка ископавања у скупштинском парку
Археолошки тим који ради на ископавању ових изузетно вредних материјалних извора из ближе и даље прошлости Београда чини свега
петнаестак људи, три багера и седам радника механизације.
Неповољно време, поготово киша и снег, успорили су ископавања, али је то научницима омогућило да се позабаве документацијом, која представља један од најважнијих видова заштите свега пронађеног.
