Arčibald Rajs

А шта тек рећи за Тита, Кардеља, Бакарића, Ранковића, Крцуна, Пијаде и разних других бравара, мајстора, абаџија, шлосера, пропалих студената, одпада и шљама сваког друштва, који пре рата нису имали игде ишта нити су тежили да поштеним радом нешто стекну у животу, али их то није спречило да се уселе у најбоље куће и виле на Дедињу, постану министри, секретари и доживотни председници и зајашу овај јадни народ коме су одузимали и последњу цркавицу конфискацијом и национализацијом.

Како њих ниси препознао у Рајсовим речима.

Kakve sad veze ima Tito sa zločinačkom pljačkaškom bandom na čelu sa Karađorđevićima o kojoj piše Rajs. Bacaš dečko dimne bombe:mazipsa:
 
Документација о злочинима, која из политички разлога никад није објављена, садржила је имена 2 000 идентификовани зликоваца, највише Хрвата. Уништена је послије рата из политички разлога. Слично као и документација о ратним профитерима, који су постали министри и угледни бизнисмени у новој држави.
Обично је подметана спрдња, да је то све "пропало у Албанији".
Такође и документација о потказивачима, изродима који су упирали прстом у људе, да помогну окупацијоним властима у идентификацији кога треба вјешати или одвести у логор.

Све је то бацало љагу на јуначку слику о стварању нове државе. Створена је на свим могућим прљавштинама, тако да није могла никакве среће имати. Прави јунаци су били мртви или су просили по улицама.

Nas dvojica smo se već kačiči i psovali ali ti to ne zaslužuješ. Samo korekno pišeš šta misliš i na tome ti čestitam.

- Imam primedbu na ovo poslednje: "2000 identifikovanih zločinaca", dokumentacija uništena. Ima li neki link na to.
- Pošto nisi ni glup ni neobrazovan, kaži nam znaš li nešto o učešću Srba iz Austrougarske u njihovoj vojsci s jedne strane i javnim likvidacijama Hrvata koji su bili projugslovenski, antiratno orijentisani?

Kako se npr. ponašao poručnik Crnjanski na Istočnom frontu?
 
Poslednja izmena:
Kakve sad veze ima Tito sa zločinačkom pljačkaškom bandom na čelu sa Karađorđevićima o kojoj piše Rajs. Bacaš dečko dimne bombe:mazipsa:
Рајс говори о корумпираности наших политичара и функционера, који су држали водеће положаје после првог рата, а који то својим радом током рата нису заслужили, врло брзо су заборавили и оне који су их довели на власт и разлоге због којих су ту, било је бољих и заслужнијих људи који од њих који нису могли да дођу до изражаја, другим речима гинули су најбољи да би владали најгори.И грешиш као по обичају Рајсово дело итекако може да се примени и за каснији комунистички период, јер где ћеш више злочинаца и пљачкаша од Титове камариле, али може да се примени и на данашње време, зато је његово дело вечно завештање свим генерацијама Срба, а слоган "Срби чувајте се сами себе" одзвања и данас и то из истих разлога као и у Рајсово време.
 
Nas dvojica smo se već kačiči i psovali ali ti to ne zaslužuješ. Samo korekno pišeš šta misliš i na tome ti čestitam.

- Imam primedbu na ovo poslednje: "2000 identifikovanih zločinaca", dokumentacija uništena. Ima li neki link na to.
- Pošto nisi ni glup ni neobrazovan, kaži nam znaš li nešto o učešću Srba iz Austrougarske u njihovoj vojsci s jedne strane i javnim likvidacijama Hrvata koji su bili projugslovenski, antiratno orijentisani?

Kako se npr. ponašao poručnik Crnjanski na Istočnom frontu?

Не сјећам се тачно свију књига ђе сам то читао. На примјер, књига Милана Гавриловића Срби и Југославија, наводи како су прикривани злочини у Србији 1914 и 1915. јер су их чинили највише Хрвати. То и није тешко провјерити, кад се види ђе су чињени злочини и која јединица је била тамо.
Мачек и Кватерник су били у Мачви и око Шабца. Ту је био и Славко Штанцер, као и многи други. Многи од њих ће касније, за вријеме такозване ндх заузимати високе положаје у војсци.

Не знам за ликвидације пројугословенских Хрвата. Срби у Аустро-Угарској војсци су сви били под назнаком - "политички сумњив", и били су добро размјештени међу војском тако да је на једног Србина долазило три-четри несрбина.
Од којих је један био задужен да пази на њега у случају дезертерства.
Срби у А-У војсци су били једина попуна српској војсци за три године, поред Срба из Америке, исто из Аустро-Угарске највећим бројем.

И то уопште није проблем што су се било Срби или Хрвати, борили у А-У војсци. Проблем су били злочини. И њихово прикривање.

Црњански је требао ићи на Србију али се разболио (тифус). Мислим да је био рањен на Источном фронту. Рат је завршио на талијанском фронту.

Поспан сам и мозак ми споро ради. Тако да је то све што ми тренутно пада на памет. Имам доста разног материјала на ДВД-овима, али сам превише уморан да по томе копам.
 
Veliko poštovanje i zahvalnost trebamo gajiti prema doktoru Arčibaldu Rajsu.

"Bio sam s vama kada ste bili u nevolji. Delio sam s vama te patnje i, da bih to mogao, žrtvovao sam sjajan život i veoma lepu karijeru koja je mnogo obećavala. Zavoleo sam vas jer sam na delu video vaše ljude iz naroda u bitkama i presudnim trenucima, kada se prepoznaje istinski karakter neke nacije. Zavoleo sam vas i zbog žrtava koje sam radi vas podneo, jer za ljude i stvari se utoliko jače vezujemo ukoliko nas to vezivanje košta žrtvovanja."
 
Da li je neko možda pogledo ovu predstavu (u dramatizaciji, režiji i izvodjenju Ljubivoja Tadića) juče na Radio-televiziji Vojvodine i ako neko možda naleti negde na snimak ove predstave neka postavi na ovu temu volela bih da je snimim?
Žao mi je što sam propustila, a skoro da ne gledam televiziju; Čula sam da je super.

 
Између прилога бр. 10 и 11 прошло је безмало 4 године. Ова тема је била готово напуштена. За њу сам сазнао у пензионерској доколици претраживањем целог форума "Крстарице" између два боравка у болници.

А онда је кренула лавина...

Нажалост, и даље "Арчибалд".

Не заборавимо овог честитог човека!
 
Poslednja izmena:
Између прилога бр. 10 и 11 прошло је безмало 4 године. Ова тема је била готово напуштена. За њу сам сазнао у пензионерској доколици претраживањем целог форума "Крстарице" између два боравка у болници.

А онда је кренула лавина...

Нажалост, и даље "Арчибалд".

Не заборавимо овог честитог човека!

Komunisti ga nikada nisu ni zaboravili. Učilo se u školama. Njega su falsifikovali ovi koji su nas nasledili. Nije prijatno kad ti neko za pretke kaže da su lopuže i kriminalci a ti turio jednoga na Trg Marksa i Engelsa.
 
Komunisti ga nikada nisu ni zaboravili. Učilo se u školama. Njega su falsifikovali ovi koji su nas nasledili. Nije prijatno kad ti neko za pretke kaže da su lopuže i kriminalci a ti turio jednoga na Trg Marksa i Engelsa.
Kakve veze ima A. Rajs, sa komunistima, smešni čoveče. Rajs je bio teški konzervativac. Zalagao se protiv školovanja ženske dece, s obrazloženjem da to doprinosi širenju polnih bolesti. Obavesti se nekad malo o nečemu, pa onda budu agitator. Postoji razlika između agitacije i glupe agitacije.
 
"To je bio koren deformisanosti vaše "inteligencije". Kad ljudi iz grada steknu neko blagostanje i dođu u dodir sa profinjenijim životom, već po pravilu su skloni da sebe smatraju višim od ljudi sa sela koji žive jednostavno i patrijarhalno. Bilo je još mnogo gore sa vašim mladim ljudima po povratku iz inostranstva. Sebe su smatrali superiornim. Prezirno su nazivali druge - one koji nisu imali univerzitetsku diplomu ili neki sličan papir - seljacima. A sebi su davali onaj smešni zajednički naziv "inteligencija". Ti ljudi siromašnog duha ne uviđaju da se istinska inteligencija ne stiče samo studijama, pa čak ni onim najvišim. Istinska inteligencija je prirodni dar i proističe i iz duha i iz srca. Obični seljak može da bude sto puta inteligentniji od univerzitetskog profesora sa pola tuceta diploma."

Arčibald Rajs
 
Arčibald Rajs jeste bio slatkorečiv, to mu se mora priznati.

I uredno je hvalio kako srpski narod, tako i srpskog kralja koga taj srpski narod voli.

Međutim, naša javnost je uglavnom operisana od objektivnosti, pa i u slučaju Arčibalda Rajsa ničice pada pred hvalospevima i kultom žrtve predaka.

A da li su sve te žrtve stvarno bile takve i tolike?

Da li su Srbi stvarno bili tako humani i naivni ratnici kako ih Rajs predstavlja?

Šta je verovatnije – da su Srbi anđeli zemaljski, narod kakav niko nikad nigde, ni prethodno, ni potom, nije zabeležio u istoriji ili da Rajs peva hvalospeve iz određenih ličnih ili političkih interesa?

Šta ako je srpsko stradanje podjednako preuveličano kao ta srpska naivnost i dobrota, radi pridobijanja podrške svetske javnosti za stvaranja Kraljevine SHS i traženje izgovora za teritorijalnih proširenja?
 
"Bije vas glas da ste ksenofobi. Pravi srpski narod to nije. Obazriv je prema strancu, a ta obazrivost ponekad ide do podozrivosti. Nije ni čudo kada su vas tokom dugih vekova iskorišćavali strain ugnjetači. Ta obazrivost, pa čak i podozrivost nisu mane, nije to ksenofobija. Međutim, oni među vama koji bi hteli da se smatraju vladajućom klasom jesu ksenofobi i, što je još gore, ksenofobija im nije posledica preteranog nacionalizma, već nakaradne zavisti.

Ljubomorni su na od sebe obrazovanije, otmenije i naprednije strance. Nepodnošljivo im je kad moraju priznati da su ti ljudi iznad njih. Onda ih mrze, preziru, pa ako im se ne isplati da ih oteraju, iznalaze sve moguće načine da ih progone. Ipak bi im razum morao reći da nacije, naprimer, francuska nacija ili nacija švajcarskog naroda – odavno slobodnih naroda koji su slobodno mogli da se razvijaju – nužno moraju da budu naprednije od naroda koji je imao nesreću da ga vekovima ugnjetava okrutni tiranin.''
 
Arčibald Rajs jeste bio slatkorečiv, to mu se mora priznati.

I uredno je hvalio kako srpski narod, tako i srpskog kralja koga taj srpski narod voli.

Međutim, naša javnost je uglavnom operisana od objektivnosti, pa i u slučaju Arčibalda Rajsa ničice pada pred hvalospevima i kultom žrtve predaka.

A da li su sve te žrtve stvarno bile takve i tolike?

Da li su Srbi stvarno bili tako humani i naivni ratnici kako ih Rajs predstavlja?

Šta je verovatnije – da su Srbi anđeli zemaljski, narod kakav niko nikad nigde, ni prethodno, ni potom, nije zabeležio u istoriji ili da Rajs peva hvalospeve iz određenih ličnih ili političkih interesa?

Šta ako je srpsko stradanje podjednako preuveličano kao ta srpska naivnost i dobrota, radi pridobijanja podrške svetske javnosti za stvaranja Kraljevine SHS i traženje izgovora za teritorijalnih proširenja?

Ал' га лапрдаш, мајко моја.
Наравно да Срби нијесу по дифолту наивни и добри. Но постојале су неке ствари зашто су сви странци, а не само Рајс, па чак и непријатељи Турци и Бугари, истицали код тадашњег Србина, војника. Као прво, он је био сељак и понио је одгој од куће да се не понаша ко марва.
Као друго, постојали су закони, војни и државни, да онај ко чини глупости, КОЈЕ ИДУ НА ОПШТУ ШТЕТУ, буде кажњен, па и убијен на лицу мјеста. Има за то доста докумената, наредбе јединица, ђе се истиче да онај ко убије или пљачка цивила или заробљеника, официру се дају одрјешене руке да ријеши то на лицу мјеста, да му одма пресуди.

Као треће, за коју п..з..ду миле матере би неко ратовао, него да се добије нешто, "да се прошири". Мајко моја, свашта. И није уопште у питању "страдање", него људске вриједности највишег степена у најтежим временима.
То су истицали сви странци који су били са Србима у рату, а не само Рајс.
Рајс није био никакав политик. Више пута није писао све оно што је мислио написати, не због себе лично, него због притисака од политичара и тадашње политике.

Да, били су хумани ратници. Били су то, не због Рајса, него због своји коријена и свога одгоја. Били су сељци. Други дио је била стега и закони, који су спрјечавали прљавштине ван оквира рата...
 
Poslednja izmena:
Samo malo…

Da li je iko ikada proverio autentičnost tog navodnog Rajsovog rukopisa?

Ko nama garantuje da ,,Čujte Srbi’’ nije napisala Jola Favrat ili da joj neko nije poturio taj rukopis?

U zemlju se vratila 1984, a do 1994. – 10 godina ,,čuvala rukopis do štampanja’’…

Ne, nešto tu ozbiljno ne štima…
 
Samo malo…

Da li je iko ikada proverio autentičnost tog navodnog Rajsovog rukopisa?

Ko nama garantuje da ,,Čujte Srbi’’ nije napisala Jola Favrat ili da joj neko nije poturio taj rukopis?

U zemlju se vratila 1984, a do 1994. – 10 godina ,,čuvala rukopis do štampanja’’…

Ne, nešto tu ozbiljno ne štima…
I to pitanje je otvoreno...
 
:D

Tačno sam znao. Dok je srpstvom kružila falš verzija doterana od strane karijernih Srba iz koje su izbačeni neprijatni delovi, Rajs je bio kandidat za srpskog sveca. Sada se dovodi u pitanje njegov kredibilitet. Nije bitno što je istorija davno dokazala to što je Rajs pisao, posebno u vezi zločinačkog karaktera tadašnje pljačkaške srpske elite na čelu sa onim majmunom sa Trga Marksa i Engelsa.
 
Невероватно!

Постоји ли и једна тема око које се Срби не би гложили и насртали једни на друге?

На форуму који окупља поштоваоце ћирилице, који у својим прилозима указују на искорењивање ћирилице у српском језику, појављују се и људи који отворено испољавају – нетрпељивост према ћирилици! На теми о Архибалду Рајсу појављују се и његови мрзитељи. Не наводе ни један конкретан пример због чега мрзе тог човека, али га једноставно мрзе.

Питам се да ли би бар на теми „Мајка“ („Материнство“) учесници били сложни у поштовању према материнству, или би и ту било оних који „уз брдо коче“.

Ја сам на Интернету пронашао Рајсов тестамент „Чујте, Срби“ који је у разним верзијама имао од 4 до 28 страница! Очигледно је да су разни „читачи“ објављивали биране делове који су им били по вољи, односно изврдавали делове који им нису били по вољи. За примерак од 28 страница „аутор“ каже да је превод са француског (писаћом машином) који је пронађен у Рајсовој заоставштини, и да је то „нецензурисани превод“. Пошто се тамо поименце критикују неки српски политичари из времена Рајсовог живота у Србији, изгледа ми прихватљиво да је то заиста нецензурисана верзија.

Архибалд Рајс је у том тексту и хвалио неке особине нашег народа, и критиковао друге особине. Дакле, иако неспорно пријатељ и поштоваоц српског народа, није се понео „навијачки“.

Ипак, у неким његовим критикама, поготово наше тадашње омладине, пре него што изрекнемо наш суд о њима треба да су нам присутне и неке чињенице из окружења из кога је Рајс потекао. Он „риба“ наше жене што су се одрекле пријатних и топлих вунених чарапа за љубав „отмених бешавних најлон чарапа“; што је међу тадашњим српским студенткињама било и таквих које су на Кошутњаку на јавним местима водиле љубав“, из чега је сугерисао закључак да је то „узрок сифилиса и побачаја међу студенткињама“ и да Срби „олако гурају девојке на студије“. Из оваквих примера неки данас изводе закључке о Рајсовом конзервативизму. Овде треба имати у виду следеће историјске околности:

Данашњи млади Срби неће у то поверовати, али у Швајцарској заиста до треће четвртине 20-тог века жене НИСУ ИМАЛЕ ПРАВО ГЛАСА. Добиле су га тек седамдесетих година прошлог века! Што је „најлепше“ у свему томе, саме швајцарске жене у томе нису виделе ништа лоше, па нису мариле ни за промену те праксе! На бирачка места „угурали“ су их – њихови мушкарци! Иако културно и привредно једна од најразвијенијих европских земаља, оваква Швајцарска је била крајње патријархална, па и конзервативна земља, са одговарајућим схватањима о томе „где је коме место“ у кући и друштву. А Рајс је дошао баш из такве земље!.

Друго, неке ствари морамо прихватити једноставно као „женску ћуд“, независно од нације, географског простора и историјског доба. Ни данашње припаднице лепшег пола од 8 до 88 година не би пристале на „топле и удобне“ вунене чарапе чак ни на поларним хладноћама, јер им оне делују „гртко“, „примитивно“, „заостало“, „сељачки“, и пре ће пристати а се разболе него да одустану од „отмености“. То је једноставно избор самих жена, на који мушкарци не могу да утичу. Са студенткињама или без њих, сифилиса и побачаја је било и биће. Када ово знамо, неке Рајсове критике ћемо бар разумети, ако их не можемо и оправдати.

Нетачно је, па и непристојно говорити да је Рајс имао „неке личне интересе“ пишући текст „Чујте, Срби“, и да га је „срачунато писао“. Он сам каже да је „свесно жртвовао свој удобни положај универзитетског професора у развијеној Швајцарској“ и да је у заосталој Србији остао да живи због поштовања и љубави према српском народу, јер је својим очима гледао и његове невиђене жртве, и његове незапамћене подвиге. При том, „каријеризам“ му је била последња брига.
 
Пре свега, Рајс је био задивљен Србима. Обожавао нас је. Могао је да бира, а одабрао је да живи с нама Србима и још да му се српце сахрани на Кајмакчаану. Рајс нас је критиковао кад смо почели да личимо на друге. Сад се у гробу преврће ко га све не тумачи и како.
 
:D

Tačno sam znao. Dok je srpstvom kružila falš verzija doterana od strane karijernih Srba iz koje su izbačeni neprijatni delovi, Rajs je bio kandidat za srpskog sveca. Sada se dovodi u pitanje njegov kredibilitet. Nije bitno što je istorija davno dokazala to što je Rajs pisao, posebno u vezi zločinačkog karaktera tadašnje pljačkaške srpske elite na čelu sa onim majmunom sa Trga Marksa i Engelsa.

Da je istorija davno dokazala tako nešto, ne biste Vi danas ovde tako grčevito branili dokument za koji postoje osnovi sumnje da je falsifikat.

Meni lično, ne znam šta bi bilo više uznemirujuće – da sam tako lako postao žrtva nečijeg falsifikata i propagande ili se ispostavi da sam se kao jedan od stada divio autoru dela u kome on otvoreno iznosi svoj rasistički stav o suprematiji francuskog ili švajcarskog naroda u odnosu na srpski narod.
 
Da je istorija davno dokazala tako nešto, ne biste Vi danas ovde tako grčevito branili dokument za koji postoje osnovi sumnje da je falsifikat.

Meni lično, ne znam šta bi bilo više uznemirujuće – da sam tako lako postao žrtva nečijeg falsifikata i propagande ili se ispostavi da sam se kao jedan od stada divio autoru dela u kome on otvoreno iznosi svoj rasistički stav o suprematiji francuskog ili švajcarskog naroda u odnosu na srpski narod.

Može neki link ili si se samo uključio u blaćenje čoveka zato što se drznuo da iznese istinu o srpskoj eliti. Gde to Rajs rasno diskriminiše Srpski narod.
 
Može neki link ili si se samo uključio u blaćenje čoveka zato što se drznuo da iznese istinu o srpskoj eliti. Gde to Rajs rasno diskriminiše Srpski narod.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/431699-Arčibald-Rajs?p=28349256&viewfull=1#post28349256

Ili ovoga ima samo u mom primerku knjige?

Kritika za pomenute redove je upućena na račun autora knjige ,,Čujte Srbi’’.

Prvobitno jesam uputio kritike na Rajsov račun, ali sada, kada sam pročitao pod kakvim je okolnostima i kada štampan prvi primerak, sumnjam da je Rajs pravi autor te knjige.

Da kritika stoji – ko god bio autor, pa makar se stvarno radilo i o samom Rajsu.
 
Poslednja izmena:
Da je Rajs imao bilo kakav rukopis koji je nameravao, a, iz ma kog razloga, nije bio u stanju da objavi, siguran sam da bi takav rukopis poverio svom najboljem prijatelju Savi Mikiću – čoveku koji je Rajsovo srce odneo na Kajmakčalan.
 

Back
Top