Apsurdna, ali neizbežna pomišljanja

Blondie_Doll:
Ponovo mislim na njega,a ne zelim...
Razmisljam o tome sta bi bilo da sam bila drugacija prema njemu,
sta bi bilo da sam mogla da mu pokazem sta osecam,
sta bi bilo da sam umela da razgovaram sa njim.....
Da li je moguce da se emocije vrate?
Ili to sto osecam nikad nije ni prestalo?
Da li je moguce voleti dve osobe?
Mislim da nije.
A sta je onda ovo?
Kliknite za proširenje...

Ko ti kaže da NIJE MOGUĆE voleti dve osobe u isto vreme?
Moguće je, ali bolno.
 
Blondie_Doll:
To sto osecam prema njemu nije ljubav.
Ili se samo nadam da je tako...
Jedino u sta sam sad sigurna je to da pored
sebe imam nekog ko me voli i ko nije zasluzio da bude povredjen.
Kliknite za proširenje...

Ovo....zamisli da si ti taj covek....pa da se ubijesh...cak te i ne mrzi i nece da te povredi ali te NE VOLI a ipak te drzi blizu sebe...pored sebe...ceka da zasluzi i njenu ljubav...mozda jednog dana...nocna mora.
 
Blondie_Doll:
To sto osecam prema njemu nije ljubav.
Ili se samo nadam da je tako...
Jedino u sta sam sad sigurna je to da pored
sebe imam nekog ko me voli i ko nije zasluzio da bude povredjen.
Kliknite za proširenje...

Ali, ti nisi sigurna u to da nije ljubav.
Da li ti nedostaje kad nije u blizini? Osećaš li groznicu, nežnost, ili bilo koje "opominjuće" znake u njegovom prisustvu? Ljubav lako možemo prepoznati...
Kažeš: pored sebe imaš nekog ko te voli i ko nije zaslužio da bude povređen. Da li to znači da si razmišljala, tj. padala u iskušenje da ga "povrediš"? Kriješ li ti nešto od same sebe?
Izvini što postavljam pitanja, ali to su pitanja koja smo svi mi, verujem, barem jedanput sebi postavili.
Hm...
Nije ti lako.
 
Borac za prava zivotinja:
Da li to znači da si razmišljala, tj. padala u iskušenje da ga "povrediš"? Kriješ li ti nešto od same sebe?
quote]
Da,padala sam u iskusenje...

Dugo sam se vukla sa tim bivsim,
ali taj odnos nije bio normalan,
mojom krivicom najvise.
Bez obzira na to,uvek smo se vracali jedno drugom.

Sad mi je tesko sto mu nikad
nisam dopustila da me upozna.
Ali zasto mi je bas sad tesko?
Kliknite za proširenje...
 
Pa, možda kriziraš...
Događa se to ljudima: iako vole i voljeni su, osete prazninu. Ili, možda, osete suprotno - potpuno ispunjenje, pa se uplaše da je život tu stao. Pomisao na to da ćeš godinama, decenijama... celog života, biti samo sa jednim muškarcem, može biti zastrašujuća. Dobiješ viziju dosadnog života. Upaničiš se da više nećeš osećati strast, i da će se sve svesti na jednu tihu, stabilnu ali i monotonu ljubav.
Ako su tvoj "bivši" i tvoj sadašnji dijametralno suprotne ličnosti, možda ni jedan pojedinačno ne zadovoljava tvoj ideal muškarca? Kod jednog ti se, na primer, dopada temperament i srdačnost, a kod drugog nešto sasvim suprotno - tajnovitost, zatvorenost.
Nema opšeg obrasca za previzilaženje ovog problema. On, najčešće, prođe sam od sebe posle izvesnog vremena. Sve zavisi šta ti je prioritet: da budeš verna svom mladiću ili...
 
Sokolica_M:
''Milion puta prošao sam ispod tvoga prozora
da si rekla samo riječ, došao bih...''

Evo, da obrišem prvo suze (rukavom, poput deteta :) ), pa da počnem...

Da li verujete da se uvek sve desi baš onako kako treba? Da li se vodite onom već pomalo (ili pomnogo otrcanom, lažno ili istinski utešnom): ''Ko zna zašto je to dobro''...

Znam da ne možemo da utičemo na događaje... u tome je očaj čoveka...
Možemo samo da upravljamo svojom reakcijom na njih... i dobro je što imamo tu slobodu... i tu odgovornost... :)

Koliko se puta desi, recimo: prolazite nekom ulicom uvek kad ste u tom kraju... A onda, jedne večeri, napravite izuzetak... I posle saznate da se nešto zbilo u toj ulici...
Ako je loše - čovek će uvek reći: ''Hvala Bogu''.
Ako je izbegao nešto što on smatra dobrim, pitaće se ZAŠTO... Ja se uzgred i žestim na Život (psujem ga kao kočijaš :) )...

I ono usko vezano za ovu temu: da li vam se desilo da volite neku osobu, nedostaje vam, a iz nekog razloga niste u kontaktu (zbog svađe ili udaljenosti)... i iz ponosa čekate da onaj drugi progovori i priđe i pozove prvi... i tako do nekog praštanja, zbližavanja, objašnjavanja, izliva emocija nikad ne dođe.
A onda saznate, posle mnogo godina da ste se čekali u isto vreme. I setite se situacije: ''Da si dao/dala samo jedan znak, sve bi bilo drugačije''...

Možda je apsurdno gledati na stvari iz tog ugla... ''Šta bi bilo da je bilo''... ali nekad, u mom slučaju, neizbežno... :-(
Kliknite za proširenje...
Na zalost veoma je cesto tako... I kad se najzad sretnemo i kazemo to jedno drugom, da smo se eto cekali i zeleli ali se propustili to mu dodje isto kao citiracu Sidnija Seldona: Dobili ste na lotou a izgubili listic...
 
Sokolica_M:
''Milion puta prošao sam ispod tvoga prozora
da si rekla samo riječ, došao bih...''

Evo, da obrišem prvo suze (rukavom, poput deteta :) ), pa da počnem...

Da li verujete da se uvek sve desi baš onako kako treba? Da li se vodite onom već pomalo (ili pomnogo otrcanom, lažno ili istinski utešnom): ''Ko zna zašto je to dobro''...

Znam da ne možemo da utičemo na događaje... u tome je očaj čoveka...
Možemo samo da upravljamo svojom reakcijom na njih... i dobro je što imamo tu slobodu... i tu odgovornost... :)

Koliko se puta desi, recimo: prolazite nekom ulicom uvek kad ste u tom kraju... A onda, jedne večeri, napravite izuzetak... I posle saznate da se nešto zbilo u toj ulici...
Ako je loše - čovek će uvek reći: ''Hvala Bogu''.
Ako je izbegao nešto što on smatra dobrim, pitaće se ZAŠTO... Ja se uzgred i žestim na Život (psujem ga kao kočijaš :) )...

I ono usko vezano za ovu temu: da li vam se desilo da volite neku osobu, nedostaje vam, a iz nekog razloga niste u kontaktu (zbog svađe ili udaljenosti)... i iz ponosa čekate da onaj drugi progovori i priđe i pozove prvi... i tako do nekog praštanja, zbližavanja, objašnjavanja, izliva emocija nikad ne dođe.
A onda saznate, posle mnogo godina da ste se čekali u isto vreme. I setite se situacije: ''Da si dao/dala samo jedan znak, sve bi bilo drugačije''...

Možda je apsurdno gledati na stvari iz tog ugla... ''Šta bi bilo da je bilo''... ali nekad, u mom slučaju, neizbežno... :-(
Kliknite za proširenje...


Mrzim tu "ko zna zasto je to dobro" jer je toliko puta primenjujem u zivotu kako bih olaksala sebi....
koliko puta sam se pojela zbog toga sto se nisam nasla na odredjenom mestu u tom nekom trenutku kada se tamo nasao neko meni jako bitan...nekad bih zbog toga krivila druga,a nekad bih i samu sebe...
jednom sam cak i moju jednu kucu vukla kao pomahnitala da pozuri kada sam cula da se ON nalazi u tom kaficu....:?

nekoliko puta meni ispirana glava sa pricom "on je tebe cekao,rekao je tom i tom...voleo te i cekao da se smiris....pokazes malo neznosti...mislio je da si ti hladna,udaljena da ga ne volis pa mu puklo...zato je otisao...tako je rekao njemu...mislio je da ga ne volis:("

tuga...uzas...
sve se nekako u zivotu namesti...previse ponosa,skrivanje osecanja i onoga sto te muci iz straha da tripujes da ces biti dosadna ili dosadan...naporan....
dobra tema
 
Moja je prica takva da sve izgleda kao vrlo cudan splet dogadjaja, a shanse da se te stvari dese su bile jako male. I stvarno je izgledalo kao da su sve stvari koje su mi se deshavale vodile ka jednoj istoj, i raskid sa bivshim, i odluka o mestu studiranja, i njegovo zaposlenje u mom gradu...i josh neke druge. Ima neceg u toj "ko zna zasto je to dobro" i "onoj drugoj "sudbina je to".
 
Sokolica_M:
da li vam se desilo da volite neku osobu, nedostaje vam, a iz nekog razloga niste u kontaktu (zbog svađe ili udaljenosti)... i iz ponosa čekate da onaj drugi progovori i priđe i pozove prvi... i tako do nekog praštanja, zbližavanja, objašnjavanja, izliva emocija nikad ne dođe.
A onda saznate, posle mnogo godina da ste se čekali u isto vreme. I setite se situacije: ''Da si dao/dala samo jedan znak, sve bi bilo drugačije''...
Kliknite za proširenje...
Jeste, dok sam bila mladja... Ali odavno vec, kad je ljubav u pitanju, na ponos ne dajem ni pet para...
Umjesto kukanja o nedavanju znakova, treba preuzeti zivot u svoje ruke i boriti se za ono sto zelis!
 
treba dati sve od sebe! i dati sansu drugom da da sve od sebe, ali da ne bi upali u sindrom sbbkbb onda zajebes ponos i uradis ono sto zelis pa ako ne da rezultata onda ti je savest mirna. znam da ce mozda ti neko reci kako mozes ili ti si lud ili da si idiot - ali razlika je sledeca imas ljude koji sve rade kad treba,koliko treba,...... i imas ljude koji slusaju svoje srce i rade ono sto im ono kaze na taj nacin oni postaju ludi - a tako se stvaraju legende kojima svi oni mediokritetski likovi teze i koji sanjaju da budu bar upola takvi ali u njihovoj je prirodi da to ne ucine ili da pocnu s tim u 60g kad shvate da su se za.****** !!!! budi svoj!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Paula
Mali, ali samo moj?
2
Odgovora
32
Pregleda
1.087
Lovac Luka ulovio vuka
Lovac Luka ulovio vuka

Back
Top