@tema: da budem blag u komentaru - daj boze da nikada nemala problema zbog kojih se stvarno place, a ne smes to da dozvolis, zato sto su veliki ulozi.
(neblagi komentar ukljucuje spominjanje batina)
Sto rece neko - odrasti.
Čisto sumnjam da se ti toga setiš kad se nađeš u nekakvom problemu. To, šta su stvarni problemi, a šta rešivi, donekle umišljeni, i iz vizure ovih prvih - smešni i minorni.
To, o čemu ti pričaš, to, nažalost svi znamo, a pamet solimo i filozofiramo o tome drugom kada je kod nas relativno sve pod kontrolom, a nekome se svet ruši. Bilo bi lepo u nekim trenucima imati tako blistavu širinu vida i setiti se da smo mi tek jedna pikosekunda u kosmosu...
Čovek i trebalo samo da pomisli: zdrav sam i da bude srećan. Dete mi je dobro. Imam prijatelje. Krov nad glavom. To su neki najosnovniji uslovi za život. Za sreću.
Ali duši je nekad teško odupreti se nekoj drugoj vrsti tuge, koja mu se čini nekad velika kao nebo. A za druge je tek odsmeh. Ili mrvica.
Nekad je dobro kad čovek zna da otpati za slomljenom čašom... i zato što je prošao ispod nečijeg prozora...
Za odrastanje: posle tebe.
Za odgovore: divni ste, tek sam sada videla koliko je tema dogurala stranica, koliko je lepih odgovora, iskrenih, ljudskih... hvala svima... prijatno sam iznenađena, budući da nisam preturala po temama nekoliko dana...
