Sanjajući Dvojnik
“U dohvatu našeg delokruga opažanja, postoji sila odvojena od onog što nazivamo ‘sobom’, koja se može otkriti preko sanjanja. Ta sila može postati svesna sebe, apsorbovati principe naše ličnosti i delovati samostalno. Osećaj koji se javlja kada imamo posla sa njom se ne može opisati, zato što je to jedno neorgansko biće.
“Neorgansko?”
“Naravno! Mi nazivamo našu svakodnevnu pažnju ‘organskom’ jer zavisi od tela sačinjenog od organa, zar ne?”
Složio sam se.
“Dakle, kako bi onda nazvao telo pomoću koga opažaš i deluješ dok sanjaš?”
“Ja bih rekao da je to jedna utvara”, obazrivo sam odgovorio.
“Slažem se! To je neorgansko biće; ono ima pojavnost ali nema masu. Za tebe je to samo mentalna projekcija. Međutim sa tačke gledišta tog bića, naše fizičko telo je ono koje živi u imaginarnom svetu. Kada bi imao energiju i neophodnu koncentraciju da postaneš svestan svog drugog ja i da zapitaš to biće šta misli o tvom svakodnevnom svetu, ono bi ti odgovorilo da ga ono smatra sasvim nestvarnim, skoro mitološkim. I znaš šta? Ono bi bilo u pravu!”
“Naše sanjajuće telo ima mnoge upotrebe. Ono može da trenutno otputuje na bilo koje mesto koje želiš i da otkriva stvari. Ono se čak može materijalizovati, stvarajući vidljivog dvojnika, nešto što drugi ljudi mogu videti bilo da spavaju ili su budni. Međutim on nastavlja da bude potpuno priviđenje, on nema nikakve telesne funkcije. Ljudska bića ga vide kao osobu, ali životinje ga vide drugačije.”
Prekinuo sam ga:
“Kako si saznao sve to?”
“To je vrlo jednostavno! Stalno se uveravam u to, zato što moj sanjajući dvojnik ima svu moju pažnju. Kada želim da saznam nešto o njemu ili o svetu u kome se kreće, upitam ga i on mi govori. Ti to takođe možeš da učiniš; to nije tako teško. Možeš da se povežeš sa svojom energijom već ove noći, odmah čim utoneš u san.”
“Kako?”
“Postoji puno načina. Na primer, potraži ogledalo u svojim snovima, stani pred njega i pogledaj sebe u oči, videćeš kakvo te iznenađenje očekuje!”
Čitao sam nešto o dvojniku u njegovim knjigama ali su me moje predrasude sprečile da pristupim toj stvari sa otvorenim umom i u mom umu je postojala velika zbunjenost u vezi koncepata kao što su “svetlosno jaje” ili energetsko polje koje okružuje živa bića, “energetsko telo” i “sanjajući dvojnik.” Upitao sam ga da li su to iste stvari ili postoji neka razlika među njima.
Bio je iznenađen mojim pitanjem.
“Ali, zar nisi ništa shvatio? Mi govorimo o svesnosti, ne o fizičkim objektima. Ti entiteti, čak i opažajna jedinica koju nazivamo fizičko telo, su opisi iste stvari, zato što vas nema dvoje. Ti si ti! Ti nemaš energetsko telo, ti si energija, ti si jedna skupna tačka koja sastavlja zračenja; i ti si samo jedan! Možeš imati razne snove i imati drugačiju pojavnost u svakom od njih, bilo ljudsku, životinjsku ili neorgansku i čak možeš sanjati da si ti nekoliko ljudi u isto vreme, ali ne možeš podeliti svoje svesno biće.”
Rekao mi je da je mešanje opisa naših različitih nosilaca svesnosti sa našim osećanjem bića uobičajeno, naročito kod osoba koje imaju glomazan i intelektualni unutrašnji dijalog.
“Jednom sam otišao da vidim nekog istočnjačkog učitelja i naš razgovor je došao do sanjanja. Čovek je sebe nazvao ekspertom, pohvalio mi se: ‘Ja imam sedam sanjajućih tela!’ Savladan ovim otkrićem, nisam znao šta da odgovorim i priznao sam: ‘Don Huan me je naučio samo jednome.’ ”
Kada je to izgovorio, Karlos je oborio glavu, kao da je veoma postiđen, ali je skrivao podsmešljivo kikotanje.
Upitao sam:
“Znači, kada pričaš o sanjajućem dvojniku i o energetskom telu, ti govoriš o istoj stvari?”
“Praktično. Prva od tih stvari može biti dostignuta pomoću sanjanja a druga posredstvom prikradanja. Ili predstavljeno na drugi način, energetsko telo je sanjajući dvojnik kojeg sanjač voljno kontroliše, ali oba su jedna te ista stvar. Razlika je u načinu na koji je neko došao do toga.”
“Drevni čarobnjaci su oblikovali svog sanjajućeg dvojnika snagom svoje volje i pokušavali da reprodukuju svoje fizičko telo do najsitnijeg detalja. Nazvati to ‘dvojnikom’ proizilazi iz te tradicije. Ta ideja ima praktičnog smisla pošto smo svi toliko skloni da vidimo sebe na definisan način, i isključivo na taj način. Na početku, sanjaču je veoma ugodno da definiše sebe u fizičkim kategorijama. Ali novi vidovnjaci kažu da je dovođenje te namere do svog krajnjeg ishoda beskorisno traćenje, zato što nas to prisiljava da posvetimo ogromnu količinu pažnje detaljima koji nikada neće imati ikakvu praktičnu upotrebu. Oni su naučili da sebe vide kao onakve kakvi zaista jesu, kao svetlosne mehurove.
Pitao sam ga da li u klasičnom nagualizmu ljudi koji su živeli pre dolaska španaca, čarobnjačka sposobnost da postanu životinje počiva na naporu da vide sebe sa životinjskim telima.
Pogledao me je kao da kaže: “To je elementarna stvar!”
“Sanjanje je promišljena upotreba energetskog tela. Energija je savitljiva i ako vršiš stalni pritisak na nju, moguće je da ona preuzme oblik koji želiš. Dvojnik je nagual, ‘drugi’, obeležje nagualizma. Kada ga kontrolišeš, na putu si da postaneš šta god želiš, od slobodnog bića do zveri.”
“Naravno, postići nešto tako posebno kao što je postati životinja ne može biti jednostavna improvizacija, postoje procedure. Dvojnikom se rukuje pomoću učvršćivanja skupne tačke na novoj poziciji. Takva fiksacija ima opsesivnu prirodu i može biti izazvana čarobnjačkim metodama. Na primer, ako čezneš da budeš soko i to pokušaš bez kolebanja, završićeš tako što ćeš postati jedan od njih! Svako od nas može da dostigne ono za čim traga. To je trik naguala, da upravlja svojim opsesijama.”
“Međutim, treba da znaš da osobe koje se usredsređuju na ciljeve koji nisu striktno povezani sa ciljevima slobode i trezvenosti, postaju blokirane što može da ih dovede do ludila ili do najglupljih trivijalnosti. Zaista, to je ono što svi radimo: Odabrali smo da budemo ljudi i mi to jesmo! Svaka opsesija kojom se ne upravlja ispravno predstavlja ropstvo.”
“Problem kod mnogih naguala savremenog Meksika je da su zaboravili apstraktne mogućnosti. Oni su čarobnjaci koji više vole da se prave važni poput ćurana, i ne žele da izađu iz toga. Čak šta više, mnogi nemaju nikakvu predstavu da mogu raditi nešto više sa svojom energijom nego što je pravljenje žestokih senzacija i zastrašivanje drugih.”
“To propadanje učenja je ono što je pokrenulo vidovnjake don Huanove loze da teže ka slobodi na najbezličniji mogući način, odričući se svih kapricioznih položaja skupne tačke koje su nasledili od svojih prethodnika. Cilj slobode je veoma čist i potiskuje sve ostale. Stremeći ka njemu, novi vidovnjaci su povratili vrline nagualizma.”
Upitao sam ga u vezi ogromnog napora koji je nesumnjivo potreban kako bi se dvojnik pripremio za situaciju sanjanja.
Odgovorio je:
“Za većinu čarobnjaka, taj napor je druga mogućnost, vrata u drugo područje svesnosti koje će im u određenom trenutku omogućiti da nameravaju konačni iskorak u treću pažnju. Omogućujući samostalnost i svrhu svom dvojniku, oni se pripremaju da sačuvaju svoju svest posle smrti. Kada je to telo dovršeno i kad dođe trenutak, njihova svesnost napušta ljudsku čahuru, fizičko telo kolabira i umire ali osećaj postojanja se nastavlja.”
Tores, Susreti sa Nagualom
