priče o delima mogu biti samo priče koje
nas ostavljaju ravnodušnim a
mogu biti i priče o moći ili moćne priče koje nas pokreću iz inertnosti ili
zaustavljaju i zamrzavaju u pokretu ili nas čak nateraju da puknemo
kao trezva
hoću reć kao mehur nego
primećujem da u zadnjim postovima sve više ostaješ
bez reči
...
Rekoh da sam svoju poentu napravio i da se neću ponavljati ni ubeđivati. Komentarišem samo ako ima nešto novo.
eh da od silnih spekulacija ansu zbilja
otekla glava
ko cocin univerzum
pa je
sad
pokušava smanjit na pristojnu meru kako bi ga
karti konačno mogo pravilno razumet al nisam baš siguran
dal će i ovaj put utrefit odgovarajuću ... veličinu ...
preko foruma se nije lako razumeti. Postoji vremenska zadrška između kazatog i odgovora na kazato, ne vide se reakcije suprotne strane tokom govora pa se ne mogu ni korigovati ako se vidi da druga strana ne razume ili razume pogrešno. Ne može se uz put raščistiti ako iskrsne problem nego kad govor i razumevanje skrene ode ko zna gde.
“najviši je
onaj koji je podjednako raspoložen prema prijatelju i
neprijatelju, voljenom i
ravnodušnom, neutralnom, prema omrznutom i
rođaku, isti prema dobrim i zlim.” – priča se u giti da je reko
krišna a ans pita ako je tako (reko) zar
najviši ima omrznutih?
...
Koliko vidim to je ne baš najbolji prevod iz šestog poglavlja Bhagavad gite, 9 stih (Poglavlje Dhyana yoge - ili mistične yoge, - Asthanga-yoga, osmostruka yoga("astha" je "8" a "anga" je "ud" ili "deo", "ogranak", "grana") čiji je široko poznata hatha-yoga tek teći, telesni, stupanj, od njih osam). Dakle to poglavlje govori o mističnoj (asthanaga yogi), ne o devocijskoj (bhakti-yogi). Taj stih je jedan od stihova u nizu koji govori o stepenima postignuća mističnog yogija i ovaj koji je ovde spomenut ne govori o najvišem, nego o onom ko je dalje uznapredovao od "utemeljenog" u samospoznaji (o kome se govori u predhodnom, osmom stihu, na koji se ovaj deveti nadovezuje - reč upotrebljena u vezi sa tim je "visisyate" - "još napredniji", "bolji", "daleko bolji", "napredovao još dalje" "smatra se naprednijim" i sl. - a ne najviši).
A to "prema omrznutom" se najverovatnije odnosi (redosled je ovde ispreturan pa ne mogu utvrditi sa sigurnošću) na reč dvesya - literarno značenje u prevodu je obično "zavidni" ili "naprijatelj" , opisno - osoba koja zaslužuje prezir, mržnju, intenzivnu odobojnost, zato jer povređuje.
Tako da nije da nju yogi koji je dostigao ovaj stupanj mrzi (da ima nekog ko mu j omražen), nego je to osoba koja zaslužuje prezir, mržnju, intenzivnu odobojnost, zato jer povređuje druge, a yogi na ovom stupnju je podjednak prema njoj kao i prema rođaku(bandhuh), on je ne mrzi iako zaslužuje svaki prezir i negativan osećaj.
Predhodni 8 stih kaže
"Kaze se da je osoba utemeljena u samospoznaji kada je zahvaljujuci
znanju iz spisa i
spoznaji"
(dve stvari, ne jedna, obe su bitne i moraju bitina svom mestu - akademsko, intelektualno, teoretsko znanje i delatno, neposredno lično-iskustveno znanje) "potpuno zadovoljna. Takva osoba se naziva yogijem [ili mistikom]. Utemeljena je u transcendenciji i samoovladana. Sve što vidi - bilo da je šljunak, kamenje ili zlato - vidi jednakim ocima."
Ovde je yogi na stupnju kada kamen i zlato vidi "jednakim očima", ali mistični yogi koji je dalje uznapredovao ("visisyate"), ne samo da vidi kamen i zlato jednakim očima već i sve one fenomene poborojane u devetom stihu - kao što je onaj koji zaslužuje prezir i rođak, vidi ih jednakim očima, što je znatno teže nego na zlato i kamen gledati jednakim očima, zato se kaže da je "dalje napredovao"
Yogi nema neprijatelja, iako neko
njemu može biti neprijatelj, on nije neprijatelj nikome. Postojanje neprijateljstva može biti prisutno u stvarnosti ali ono ne obitava u yogiju, i, ako je njemu neko neprijatelj, on nije nikome.
"oterao".
Što vrdaš?