Antropologija: Kastaneda

[Exaybachay]

Lepo, prijatelju, veliš, a ima nas još koji bi želeli razmenu praktičnih iskustava.
Tensegrity je vrlo bitan, nezamenljiv. Ako nemaš Kastanedinu knjigu "Magija pokreta" nabavi. Serije za Drobljenje, Mešanje, Prikupljanje i Udisanje energije za spoznaju svrhe su najvažnije za početnika i za njegov "normalan" razvoj. Tek kada se one nauče i rade "tečno" treba polako krenuti sa učenjem Westwood serija. Sve ostale serije zahtevaju povećan oprez. To je moj stav i ja stojim iza njega.

Što se tiče rekapitulacije evo ti moj davnašnji post:

http://forum.krstarica.com/threads/138414&page=34

O Traganju ne mogu da pričam...

Freedomseeker-u,mislim da si u pravu ...treba vezbati samo prvi cd(za one koji tako vezbaju)...te vezbe su laganeze,covek se oseca lako,poletno posle njih ...one druge su mi nekako shlj ...a i one chakmulke imaju neke depesivne i otupele face ..

Da li neko zna gde mogu na netu da downloadujem Prelazak carobnjaka ?

Hvala unapred ...

 

[Exaybachay]

Nema veze,zaboravite ...vec sam downloadovao knjigu ali zaboravio ...totalni sam loko ...

 

[Ans i Eva Jargi]

Kada materijalno prožmeš duhovnošću ono uopšte ne mora da se doživljava tako pesimistično Kartiii. To se meni kod tebe ne dopada što odvajaš te dve ‚‚stvari‚‚. Upravo to shvatanje jednog kao alternative drugom donosi osećaj prolaznosti i bede. Rekla bih...a ti ćeš me , verujem, već ispraviti...u tri toma...he, he, he.

divno hekate od
tolike mudrosti se verovatno ne bi postudela ni
tvoja premudra učiteljica tonalno i
nagalno
materijalno i duhovno samo su
dva naizgled različita lica iste jednote i
zato jedno drugom nije alternativa nego neophodna
suprotnost bez koje nema
igre bivanja ničeg nikog slutim

 

[Kartiikeya]

ponavljaš se ego
te i dalje tera da bežiš od
samokartiitike a to je dobar primer za učenje onima koji
žele da se oslobode
egotorture i ego tiranije ako
nisi
primetio Ans upravo na primeru tvog
traganja-spekulisanja-razmatranja-pisanja i razmatra
traga istražuje spekuliše po principu ljubaznosti
kao prvom toltečkom principu nemilosrdnost
će ostaviti za kasnije kad ljubazno
razjasnimo LJUBAZNOST jer
ljubaznost je POČETNI i OSNOVNI PRINCIP koji
određuje KAKO ispravno NE/TREBA tragati spekulisati istraživati
sebe
i svet al
pošto je u toltečkoj nauci kao
puno mlađoj od njene vedske čukun-čukun-...-prababe ...
ovom
principu posve neopravdano posvećeno premalo
pažnje za bolje razumevanje možda bi o toletečkoj
LJUBAZNOSTI bilo dobro ovde detaljnije
prodiskutovati i spoznati i prepoznati je kao
rudimentarni i neizgrađeni oblik
onog
što se u vedskoj i nekim drugim duhovnim naukama zove
DARMA koja je kao i
njena ćerka/majka/posestrima KARMA toltecima gotovo
potpuno nepoznata i neistražena pošto
se deklarišeš
kao učitelj vedske nauke i pošto se ni po koju cenu ne
odričeš sopstvenih neljubaznosti/spekulacija probaj ih razmotriti
U DUHU darme i vedske nauke i onda
reci dal je ispravno bez obzira
na povod BILO KOME u forumskoj diskusiji uputiti
ovakve i onakve egoneljubaznosti:

“magare klempavo “

“Ako si i imo neko iskustvo (ako to nije tvoja šizofrenija) i ako je njegov rezultat ovakvo obogaljeno rasuđivanje i iščašeno poimanje - onda to tvoje tobož "iskustvo" možeš okačiti vrapcu o brkove.”

“Ne smao da ne umeš da misliš i rasuđuješ kako valja, nego su još na svoju glupost i ponosan.”

???!!! tragam spekulišem naravno

Ponavljam jer ti sebi pogrešno prepričavaš kazato. Prihvatam izvorno učenje o traganju petorazreno spekulisanje o istom, nema šanse. Zato sam i naveo par onih citata koji su kao i slika “jedan citat vredi više od 1.000 spekulacija” pa ti samo i dalje spekuliraj.

“Dharma” se ponekad prevodi kao “religija”, iako to nije netačno u određenom kontekstu, nije sasvim precizan termin. Litererno značenje reči je “zanimanje” (ono u čeme je neko angažovan). No filosofski, “dharma” je ono što je inherentna priroda nečega, nešto što je neodvojivo od suštine nekog fenomena – tako je toplota dharma - vatre. Kad se primeni na prirodu živog bića “dharma” znači “istinsko i večno zanimanje živog bića” ono što je nodvojivo od njega - a to je služenje. Služenje je živom biću inherentno, sloboda volje se sastoji u tome da ono bira koga ili šta će služiti; al ne može da bira da li će ili neće služiti, to mu je inherentno, svako služi nekoga ili nešto na ovaj ili onaj način (osvrni se naokolo pa ćeš videti da je to tako). Karma ima malo veze sa dharmom, jer karma (delatnost, materijalna delatnost) je privremena i promenljiva, a dharma je večna i nepromenljiva. A dharma ima još manje veze sa toltečkim principom traganja, koji je samo jedna varijanta društvenog ophođenja i ophođenja prema sebi u uslovljenom stanju, u svrhu traganja za slobodom.

Kao što već rekoh u čisto vaspitne svrhe na forumskoj diskusiji i u datom kontekstu, savim je ispravno potprašiti nekog ko bi hteo na taj način da se praši sa drugima, poučno je. Nemam ja tu ništa da se odričem od neljubaznosti, jer neljubaznosti nije ni bilo, već je ti veštački nastojiš implementirati u tom obliku. Kako da se odreknem nečeg čega nemam? Postojao je samo odraz sagovornika u ogledalu, - pa kakav lik, takav mu i odraz.

 

[Kartiikeya]

Bio sam izgubljen u sanjarenju samosažaljenja kada sam osetio silovit udarac, pravo u lice, od kojeg sam zanemeo. Pre no što sam se povratio od iznenađenja, don Huan me je ponovo pljesnuo po zadnjem delu vrata. Stajao je naspram mene drhteći od besa. Usta su mu bila poluotvorena i drhtala su nekontrolisano.
»Ko si ti?« viknuo je iznurenim glasom.
Okrenuo se grupi posmatrača koji su se iskupili za tren oka.
»Ne znam ko je ovaj čovek«, rekao im je. »Pomozite mi. Ja sam usamljeni stari Indijanac. On je stranac i hoće da me ubije. Oni to rade bespomoćnim ljudima, ubijaju ih iz zadovoljstva.«
Začuo se žagor protesta. Nekoliko mladih suvonjavih ljudi gledalo me je preteći.
»Šta to radiš, don Huane?« glasno sam ga upitao. Hteo sam da ubedim gomilu kako sam sa njim.
»Ja te ne poznajem«, viknuo je don Huan. »Ostavi me na miru.«

Okrenuo se gomili tražeći da mu pomognu. Hteo je da me zadrže dok ne dođe policija.

»Držite ga«, navaljivao je. »I neka neko, molim vas, pozove policiju. Znaće šta da rade s njim.«

Zamislio sam meksički zatvor. Niko neće znati gde se nalazim. Sama ideja da će proći meseci pre nego što neko primeti moj nestanak naterala me je da reagujem opasno brzo. Udario sam prvog mladića koji mi je prišao blizu, a zatim se nadao u paničan beg. Znao sam da trčim za svoj život. Nekoliko mladića je trčalo za mnom.

Pošto sam trčao prema glavnoj ulici, shvatio sam da u gradiću kao što je Gvajmas policajaca u patroli ima posvuda. Nije bilo ni jednog na vidiku, i pre no što sam natrčao na jednog, ušao sam u prvu prodavnicu na koju sam naišao. Pravio sam se da ljubopitljivo razgledam.

Mladi muškarci koji su trčali za mnom bučno su projurili. Brzo sam smislio plan: kupiću što više mogu stvari. Računao sam da me ljudi u radnji smatraju turistom. Zatim sam hteo da zamolim nekog da mi pomogne da stvari ponesem do automobila.


Šta bi tek bilo da je tebi Huan zviznuo ovu šamarčinu i napravio ovakvu "neljubaznu" scenu, verovatno bi pristajao za njim i čegrto kako on, zaboga, ne sledi princip ljubaznosti. A šta bi tek bilo da te Hulijan dohvatio… ne mogu ni zamisliti ….

 

[Kartiikeya]

Ili ovo

Dok sam ga slušao, oči su mu odjednom zasvetlucale. Mislio sam kako izgleda da je na samoj ivici da prasne u smeh, iako za to ne postoji razlog, kada me je iznenadio nagao, bolan šamar po desnom obrazu.

Skočio sam sa klupe. Iza mene je stajala la Gorda još uvek podignute ruke. Lice joj se crvenelo od besa.

„Sad o meni možeš da pričaš šta ti je volja, i sa više razloga“, viknula je.“Ako ipak imaš nešto da kažeš, onda mi to kaži u lice!“

Izgleda da ju je izliv besa iscrpeo, jer je sela na beton i počela da plače. Don Huan se ukipio od neopisive radosti. Sledio sam se od čistog gneva. La Gorda me je besno gledala a zatim se okrenula prema don Huanu i krotko mu rekla da nemamo pravo da je kritikujemo.

Don Huan se toliko glasno smejao da se presavio skoro do zemlje. Nije čak mogao ni da govori. Dva ili tri puta je pokušao da mi nešto kaže, onda je konačno ustao i otišao, telo mu se još uvek treslo od grčevitog smeha.

Htedoh da potrčim za njim, još uvek mrko pogledajući la Gordu — smatrao sam da je zaslužila prezrenje — kada mi se desi nešto neobično. Shvatio sam šta je don Huanu bilo toliko smešno. La Gorda i ja smo bili užasno slični. Naša samovažnost je bila veličanstvena. Moja iznenađenost i ljutnja što sam ošamaren bile su upravo jednake la Gordinim osećanjima besa i sumnjičavosti. Don Huan je bio u pravu. Breme samovažnosti je užasan teret.

....

„La Gorda je klasa za sebe“, dodao je.“Ona je prevrtljiva boranija od sitnog mučitelja. Dosađuje ti namrtvo i razbešnjava te. Čak te šamara. Ona te svim tim uči ravnodušnosti.

„To nije moguće!“ pobunio sam se.

„Nisi još uklopio sve delove od kojih se sastoji strategija novih vidovnjaka“, rekao je.“Jednom, kada to uradiš, znaćeš koliko je delotvoran i pametan pronalazak da se iskoristi“sitni mučitelj. Sa sigurnošću mogu da kažem da strategija ne iskorenjuje jedino samovažnost; ona isto tako priprema ratnike da konačno shvate da je besprekornost jedino što vredi na putu znanja.“

 

[Kartiikeya]

A tek što je Florinda imala iskustvo „politički nekorektnog govora“, a bome i šamaranja od strane vrhunski ljubaznih tragača

Florinda se prisjetila da je vidarka smjesta promijenila držanje. Kao da se bila uplašila. S poštovanjem joj se obraćala s “gospoja”, ustala iz svoje stolice i zapovjedila svima da izađu iz sobe. Kad su ostale same, vidarka je sjela na Florindine grudi, pustivši da joj glava padne preko ruba kreveta. Florinda se počela braniti. Pomislila je da je ova želi ubiti. Pokušala je vrisnuti, da bi dozvala sluge, ali joj je vidarka brzo glavu pokrila dekom i začepila joj nos. Florinda je počela hvatati zrak, pa je morala disati otvorenih usta. Što je vidarka više pritiskala Florindine grudi i što joj je jače stiskala nos, to je Florinda jače otvarala usta. Kad je shvatila što vidarka zapravo radi, već je popila veliku bocu neke odvratne tekućine, što ju je vidarka izlila u njena usta. Florinda je napomenula da je vidarka s njom tako dobro baratala, da se ni jednom nije zagrcnula, usprkos činjenici da joj je glava visila preko ruba kreveta.

“Popila sam toliko tekućine da sam bila na rubu povraćanja”, nastavila je

Florinda. “Nagnala me je da sjednem i zagledala se u moje oči, a da ni jednom nije trepnula. Htjela sam gurnuti prst u grlo i povratiti. Udarila me je po ustima, tako da je počela curiti krv. Da me Indijanka ošamari! I to još do krvi! Ni moj otac ni majka nisu nikada ni položili ruku na mene. Tako sam se zaprepastila da sam zaboravila čak i mučninu u želucu.

“Pozvala je zatim moje ljude i rekla im neka me odvedu kući. Tada se nagnula prema meni i prislonila mi usta na uho i rekla tako da niko drugi nije mogao čuti: 'Ako se ne vratiš za devet dana, ti guzico jedna, napuhnut ćeš se kao žaba i moliti boga da si mrtva.'“

auuuu al je neljubazna.

 

[Kartiikeya]

Stvarno je neljubazan taj Huan,kakve veze ima što mu je to rekao na njegovo insistiranje!!!
To je stvarno nepravda, Kalimero:

"Hoću da imaš na umu da ti to govorim na tvoje insistiranje«, rekao je, još uvek se smejući.

Ponovo je napravio pauzu. Ja sam se već pušio.

»Ako o meni sudiš po onome kako postupam sa tobom«, rekao je, »moraš priznati da sam uzor strpljenja i doslednosti. Ali ti ne znaš da sam, da bih to postigao, morao da se nemilosrdno borim kao nikad u životu. Da bih s tobom provodio vreme, morao sam svakodnevno da se preobražavam, da se uzdržavam s najbolnijim naporima.«

Don Huan je bio u pravu. Nije mi se svidelo to što je rekao. Pokušao sam da mi se to ne primeti na licu i sarkastično sam odvratio.

»Nisam ja toliko loš, don Huane«, rekao sam.

»O jesi, toliko si loš«, rekao je sa ozbiljnim izrazom. »Ti si uskogrud, rasipan, tvrdoglav, nasilan, nestrpljiv, uobražen. Ti si mrzovoljan, nespretan i nezahvalan. Neiscrpno si popustljiv prema sebi. I, što je najgore od svega, imaš uzvišenu predstavu o sebi, a nemaš ništa na osnovu čega bi to imao.

Mogu iskreno da kažem da mi se od samog tvog prisustva plače.«

Hteo sam da se naljutim. Hteo sam da se bunim, da se žalim da nema pravo da tako sa mnom razgovara, ali nisam mogao da izgovorim ni jednu jedinu reč. Bio sam slomljen. Osećao sam da sam zanemeo.

Moj izraz lica, kada sam čuo krajnju istinu, mora da je bio naročit, jer je don Huan, prasnuo u takav smeh da sam mislio da će da se uguši.

»Rekao sam ti da ti se neće ni svideti niti da ćeš razumeti«, rekao je. »Razlozi ratnika su veoma prosti, ali njihove finese su krajnje. Retka je prilika da ratnik dobije istinsku šansu da bude besprekoran uprkos svojim osnovnim osećanjima. Ti si mi pružio takvu jedinstvenu priliku. Sam čin slobodnog i besprekornog davanja podmlađuje me i obnavlja moje čudo. To što imam od našeg druženja za mene je stvarno neprocenjiva vrednost. Ja sam tvoj dužnik".«

 

[Kartiikeya]

loše posledice u vidu
loše karme
karme koja proizvodi patnju spekulišem, naravno ...

Tu si blizu, pa ipak, tako daleko…. U odnosu na poentu o kojoj govorimo…
, na karmu (delatnosti, aktivnosti) si se nameračio…. inače ta tema je u vedskoj duhovnoj nauci označena kao veoma teška i “predmet koji nikada ne može biti shvaćen svetovnom spekulacijom” inače čitavo jedno poglavlje (od njih 18) Bhagavat-gite razmatra zamršenosti vezane za aktivnosti.

Karma (literarno “delatnost”, “aktivnost”; malo šire “materijalna delatnost” još šire, “materijalna delatnost koja donosi materijlano dobru ili lošu posledicu”…) se odnosi na MATERIJALNE aktivnostii, u najboljem slučaju, uzdržavanje od istih (neaktivnost)!
Aktivnosti mogu biti propisane (karma, delatnost – donose dobru posledicu), njihovo odsustvo (akarma, nekativnost – dokončavaju materijalne posledice), i zabranjene (vikarma, zabranjena aktivnost - donose lošu posledicu). No pored njih, postoje i transcendentalne aktivnosti (u njima je glavna “kvaka” koja vrlo lako razrešava to oko čega ti se um beznadežno vrti), one stvaraju transcendentalnu posledicu, ni materijalno dobru(materijalnu sreću) , ni materijalno lošu (materijalnu patnju), ni njihovo neutralno odsustvo (dokončanje materijalnih posledica, njihovo gašenje)!

“Čak su i inteligentni zbunjeni u pokušaju da utvrde šta je aktivnost, a šta neaktivnost. Sada ću ti objasniti šta je aktivnost. Zahvaljujući tom znanju, biceš oslobođen sve nesreće.”

Složenost delovanja je veoma teško shvatiti. Zato trebaš pravilno shvatiti šta je aktivnost, šta je zabranjena aktivnost, a šta neaktivnost.

Onaj ko vidi neaktivnost u aktivnosti i aktivnost u neaktivnosti je inteligentan čovek na transcendentalnom položaju, iako vrši sve vrste aktivnosti!” … (BG 4.16-18)

Transcendentalna aktivnost oku uslovljene duše, može izgledati kao zabranjena, propisana ili neaktivnost – ali nije ni jedno od toga – jer posve oslobađa od spona karme i postepeno budu uspavanu duhovnu dušu do pune svesti!

“Arjuna reče: O Krsna, prvo traziš od mene da se odreknem delovanja, a zatim mi preporucuješ delovanje s devocijom. Molim Te reci mi sada šta je bolje, jedno ili drugo?”

“I odricanje od delovanja i delovanje s devocijom su povoljni za dostizanje oslobođenja, ali predano služenje (transcendentalna aktivnosti) je bolje od odricanja od delovanja (prekida materijalnih aktivnosti).”

I.td. I.td.

 

[Kartiikeya]

trezvo energija
je energija i ne može biti
pozitivna ili negativna ali se i slaba i jaka
energija
mogu koristiti za pozitivne i negativne svrhe i ciljeve pri čemu su
pozitivni
usmereni na kreaciju radost zadovoljstvo a
negativni
na destrukciju bol patnju kartiijevi
ciljevi kolko ans vidi nisu usmereni u negativnom pravcu ima on
dosta energije al
mu nedostaje sinergije to
je ono što si teo reć?? ... tragam spekulišem

Karti ima dovoljno sinergije samo bira s kim će sinergisati, u tom pogledu je veoma izbirljiv, - ljubav je poželjna uvek, ali bliskost nije uvek! Taman posla da je traći na aspekt transcendentalnog koji se lako dodeljuje i demonima, takva vrsta oslobođenja, iako to jeste oslobođenje od materijalnog, nije ni poželjna ni prihvatljiva za onoga ko ima viši transcendentalni ukus i sklonost. Samo ti spekuliši.

 

[Kartiikeya]

Kada materijalno prožmeš duhovnošću ono uopšte ne mora da se doživljava tako pesimistično Kartiii. To se meni kod tebe ne dopada što odvajaš te dve ‚‚stvari‚‚. Upravo to shvatanje jednog kao alternative drugom donosi osećaj prolaznosti i bede. Rekla bih...a ti ćeš me , verujem, već ispraviti...u tri toma...he, he, he.

Ex, kad se prožme, a kad nije prožeto duhovnošću? Jedno je produhoviti materijalno, drugo je duhovno a treće je materijalno. Samo materijalno je prolazno i puno bede, sve sa starošću, bolešću i smrću kao inherentnim materijalnom postojanju. Duša uslovljena materijalnim postojanjem je besmrtna, ali samo potencijalno, ako svoje postojanje posve produhovi.

To je kao gvožđe i usijano gvožđe. Iako gvožđe nije vatra, u dodiru sa vatrom ono postoja kao vatra, dejstvuje kao da jeste vatra – prži, pali, greje, sija… Tako i materija u dodiru sa duhom (nama dušama) može da se produhovi, ali ne mora a sama po sebi ona to i nije.
Zatim još o zamršenostima materijalno-duhovne enrgije: Materijalna energija se suštinski razlikuje od duhovne, pa ipak materijalna energija je samo jedan poseban oblik duhovne energije specijalnog dejstva. A da nebi zbunjivali ansa i podsticali njegovu spekulaciju na “paradu ponosa “ navešćemo i primer (već spomenut): Iako se led ne sastoji od ničeg drugog nego od vode, on ipak nije isto što i voda! Lupim li te ledom to nije isto kao da sam te lupio vodom Slično, materijalna energija iako je u suštini duhovna, ona to istovremeno i nije, naravno na daleko sofisticiranijem i višem nivou nego spomenuta voda-led, al taj “fazon” To nije kontradiktornost već svima poznata i iskustveno portvrđena paradoksalna činjenica (da je nismo praktično iskusili, naš um nebi mogao da to pojmi čisto apstraktno)

Stoga ti si u pravu kada kažeš “Kada materijalno prožmeš duhovnošću ono uopšte ne mora da se doživljava tako pesimistično Kartiii” No, to nije sve u vezi sa tim, jer moja poenta je nešto drugo i ne protivreči tome što si kazala, pa ipak govori o istoj temi.
Dan i noć imaju smisla i posledičnog dejstva za onoga ko je na Zemlji, al su besmisleni za onoga ko je na Suncu. Na sličan način, za onoga ko je uslovljen materijalnom energijom to i tek kako ima spomenutog pesimističkog smisla i svog posledičnog dejstva, sve dok je pod uplivom te sile (energije), a za onoga ko je u materijalnoj energiji a produhovljen je, to je besmislica, koja nema na njega dejstva. Ista energija dejstvuje suprotno. Kao kad pustiš električnu energiju kroz šporet, ona zagreje plotnu, a kroz frižider, ona ohladi njegovu unutrašnjost. Energija je ista ali je subjekat kroz koji ona dejstvuje različit, pa je i lokalna posledica različita.

A materija je po sebi prolazna i prepuna bede. Materija i duh jesu odvojeni, ali ne u tome smislu u kome mi ti prigovaraš. Odvojeni su slično, kao što je voda odvojena od leda. No i sam tip te dve energije je suštinski različit.

 

[Kartiikeya]

Rekla bih...a ti ćeš me , verujem, već ispraviti...u tri toma...he, he, he.

Pa eto, ne bih baš ispravio al imao bih dodati,

U tri toma?

Okle znaš? kako si pogodila

 

[Kartiikeya]

materijalno i duhovno samo su
dva naizgled različita lica iste jednote i
zato jedno drugom nije alternativa nego neophodna
suprotnost bez koje nema
igre bivanja ničeg nikog slutim

Naravno. I izmet i kolač su po svojoj prostoj hemijskoj građi izgrađeni od istih elemenata. A pogotovo su i kolač i izmet u suštini samo energija!!! Dva “naizgled” različita lica iste jednote Pa ipak ti nećeš pri jelu zameniti kolač za izmet, zar ne? Nadam se da ne grešim? Problem sa spekulacijama takvoga tipa kakve ovde iznosiš je u tome što one dok pričaš o njima zvuče dobro, milozvučno, čak i formalno logički ispravno, al čim ih staviš u praksu i kontekst života, da prostiš, onerede se. Kao filosofija egzistencijalizma.

Materijalno i duhovno nisu neophodne suprotnosti budući da se može obitavati u jednom bez svesti o drugom i u duhovnombez postojanja materijalnog! – materijalno i duhovno su potpune celine u sebi, te mogu dejstvovati i postojati kao takve posebne potpune celine paralelno - bez preklapanja. Međusobno su izmenjivi, ako neko obitava u jednom onda ne obitava u drugom. Konačno, i bitnije za ovu poentu, materijalno je samo povremeno ispoljeno, a povremeno neispoljeno, a duhovno je večno ispoljeni i nikada nije ni bilo neispoljeno. Duhovno dejstvujuće postoji i kad materijalnog sveta nema, kada nije ispoljen sadejstvom i preobražajima duhovnih sila, od kojih nastaje donekle (vrlo udaljeno! al daje valjanu ideju) slično kao što od vode nastaje led, koji je i dalje isto što i voda i ne sadrži u sebi ništa osim vode, pa ipak nije isto što i voda! Energija je jedinstvena, ali ona može da poprima specifičan oblik kao i da menja svoj oblik, kao i dejstvo dejstvo i da prelazi s tela na telo.

Nego... hoćemo li mi nešto sinergično da popijemo?

 

[Hekate]

 

[plavi zid]

˝Vi ljudi ste mrtvi.˝-rekao je glas u mom snu-˝Vaš razum je kao i vi, mrtav, on je oruđe mrtvaca i pogodan je samo za razvrstavanje onog što je nesvjesno, neživo. Umjesto da ga promjenite, da oživite, vi ubijate sve oko sebe samo da bi to učinili objašnjivim. Vaša logika ne vrijedi u svijetu živih, to je logika nepokretnog, logika smrti.˝
Potpuno iznenađen i zatečen, ipak sam pristojno upitao:˝Mogu li dobiti primjer, koji logički zakon nije valjan?˝
˝Ni jedan. Npr. distribucije.˝-ledeno odvrati glas.
(a i b u relaciji sa c = a u relaciji sa c i b u relaciji sa c ; (a+b)c=ac+bc)
˝Ne seri!˝-dreknuo sam-˝Hoću konkretan primjer!˝
Umjesto da me, kao i svaki dobri bog, smjesta zbriše s lica zemlje, pošalje konjicu, ili barem skakavce, glad i kugu, potpuno ravnodušno mi odgovori:˝Doručkovati i čitati novinu istovremeno, kao što ti radiš, daje slabiji rezultat na oba područja, nego kada prvo pročitaš novinu, a zatim doručkuješ.˝

No, nije li ovakva interpletacija samo još jedan pokušaj mog razuma da se izvuče? Što se zaista dogodilo? Nisam li u tom trenutku, gurnuo razum sa strane i drugačije, neposrednije i ispravnije percipirao ono što me mučilo?

To nije ni toliko bitno. Bitno je ono što je uslijedilo.
Nakon ovog sna, jedan dio mene, za koji sam mislio da sam čitav ja, se smanjio i povukao u pozadinu.
U svakodnevnici sam postao mirniji, usredotočeniji i ozbiljniji, izgubio sam svaki interes za ono što ljudi rade.
Više ne razmišljam previše, samo postojim i gotovo.
Najzanimljivija je promjena percepcije vremena: po prvi puta sam usklađen s vremenom, više ne žurim. Drugim riječima nadišao sam neke od svojih opsjednutosti.
Otvorio mi se vidik i na moje posljednje (?) velike strahove/opsjednutosti: strah od ugrožavanja egzistencije, strah da ću umrijeti, a da neću postići ono što namjeravam.

U svakom slučaju, jasniji mi je ovaj Kastanedin zapis:˝Moć tišine je intelektualni pregled misli šamana starog Meksika, pod njihovom najapstraktnijom maskom. Dok sam radio na knjizi, nadahnulo me raspoloženje tih ljudi, njihova čežnja da saznaju više na tobože razuman način. Florinda mi je objasnila da su se ti šamani jako ohladili i udaljili. Ništa toplo za njih više nije postojalo. Bili su odlučni u potrazi: njihova hladnoća kao ljudi bila je nastojanje da pariraju hladnoći vječnosti. Pošlo im je za rukom da izmjene ljudske oči da bi parirali ledenim očima nepoznatog. Osjetio sam ovo u sebi i očajnički sam pokušao da promijenim tok događaja. Još nisam uspio u tome. Misli su mi postajale sve više i više nalik mislima tih ljudi na kraju njihove potrage. Nije da se ne smijem. Naprotiv, moj život je beskrajna radost, ali istovremeno i beskrajna, nemilosrdna potraga. Beskonačnost će me progutati i želim da to spremno dočekam. Ne želim da me beskonačnost rasprši u ništavilo zato što gajim ljudske vrijednosti, toplu naklonost, veze, ma kako slabe bile. Više nego išta na svijetu, želim da budem kao ti ljudi. Nikad ih nisam poznavao. Jedini šamani koje sam poznavao bili su don Huan i njegovi prijatelji, a ono što su oni izražavali ne bi moglo biti daleko od hladnoće koju naslućujem u tim neznancima.˝

 

[Kartiikeya]

 

[Kartiikeya]

˝Vi ljudi ste mrtvi.˝-rekao je glas u mom snu-˝Vaš razum je kao i vi, mrtav, on je oruđe mrtvaca i pogodan je samo za razvrstavanje onog što je nesvjesno, neživo. Umjesto da ga promjenite, da oživite, vi ubijate sve oko sebe samo da bi to učinili objašnjivim. Vaša logika ne vrijedi u svijetu živih, to je logika nepokretnog, logika smrti.

Tačno tako. Samo to bi se moglo više primeniti za zapadni deo sveta i pogled na svet koji odatle dolazi.

To se još zove "ukras za mrtvaca". U nekim tradicijama čovek kada umre oni ga veoma lepo ukrase, vrlo finim i bogatim stvarima. Te stvari jesu zista fine i bogate, no šta vredi kad su samo ukras za mrtvaca!?

Na sličan način logika i rasuđivanje savremenog čoveka iako po sebi i logika i rasuđivanje predstavljaju finu i bogatu stvar, veoma vrednu, kada se njome kiti čovek koji nema duhovnu svrhu i cilj - oni su samo ukras za mrtvaca.

 

[danez]

Samo materijalno je prolazno i puno bede, sve sa starošću, bolešću i smrću kao inherentnim materijalnom postojanju.

A materija je po sebi prolazna i prepuna bede.

Ovo gore citirano(znaci samo ti delovi, ne i ceo post) je totalno neistinita tvrdnja, prava zabluda.





Terzo, "sitni mucitelji" , su u nekoj fazi "bitni" mucitelji, bitni za postizanje nekog cilja, da bi po postizanju toga i jos koje cega uopste prestali da postoje. Tu su te iste stvari koje su bile "sitni mucitelji", to uvek postoji, u vecoj ili manjoj meri, ali da li ce biti mucitelji ili totalno nebitna/neuznemiravajuca stavka pored kojih se prolazi ili se resavaju u hodu zavisi od "polozaja skupne tacke" , tj. od stanja osobe.

 

[Kartiikeya]

Ovo gore citirano(znaci samo ti delovi, ne i ceo post) je totalno neistinita tvrdnja,

zabavno je kad imaš različite učesnike u razgovoru koji razgovaraju sa pozicija oslobođenoog i uslovljenog stanja svesti.

_________

Tvrdnja je potpuno tačna i dejstvujuća a dal je to nešto što postoji u istini je drugo pitanje! A da je to stvarnost /ne nužno i konačna istinitost/ materijalnog postojanja to je nesumnjivo! To jeste suština MATERIJALNOG postojanja (prolaznost i beda), kad neko ko je inače duhovan živi život zaokupljen materijalnom, iluzornom, svešću.

prava zabluda

Ne velim da takvo stanje stvarnosti nije izazvano iluzornim uzrokom, zabludom, al je posledica tog iluzornog uzroka potpuno ekvivalentna kao da je urzok istinit!

Ako čovek vidi konopac i od konopca mu se učini zmija - on će se uplašiti. Iako konopac nije zmija, on vidi kao da jeste - uzrok straha je iluzoran - al njegov strah je, bez obzira na iluzornost uzroka - istinski, potpuno kao da je i uzrok istinski !!! Čim spozna da je ta "zmija" zapravo konopac - tog momenta strah nestaje, i ne samo da nestaje, on shvata da nije bilo ni razloga da ga ima!!! pa ipak dokle god traje iluzija - on ne može da se oslobodi tog, inače istinskog straha",

Ja govorim sa stanovišta onoga ko je u neznanju, da bi stekao znanje, jer to jeste njegova stvarnost koja je ekvivalentna istinitosti, a ti mi odgovaraš sa stanovišta onoga ko tu stvar posmatra sa stanovišta spoznatog znanja o iluzornoj prirodi materijalnog sveta! To nije kompatibilno, nastavi se na moj govor u skladu sa njegovim duhom i nećeš imati šta prigovoriti.

E sad, ako ti ovo ne razumeš, onda ja moram posumnjati u tvoju spoznaju, koja mi do sada nije bila sumnjiva.

Kapiš?

Čudi me da to nisi primetio jer sam već, manje-više sličnu poentu opisao u tom postu (naročito boldiran deo):

Dan i noć imaju smisla i posledičnog dejstva za onoga ko je na Zemlji, al su besmisleni za onoga ko je na Suncu. Na sličan način, za onoga ko je uslovljen materijalnom energijom to i tek kako ima spomenutog pesimističkog smisla i svog posledičnog dejstva, sve dok je pod uplivom te sile (energije), a za onoga ko je u materijalnoj energiji a produhovljen je, to je besmislica, koja nema na njega dejstva. Ista energija dejstvuje suprotno. Kao kad pustiš električnu energiju kroz šporet, ona zagreje plotnu, a kroz frižider, ona ohladi njegovu unutrašnjost. Energija je ista ali je subjekat kroz koji ona dejstvuje različit, pa je i lokalna posledica različita.

 

[danez]

Kriv po svim optuzbama, a ko prizna pola mu se dodaje

Beda mi upala u oci.

Moze tu da se prica jos malo i razglaba, ali u sustini sve su to iste stvari primecene iz razlicitih uglova.




Traganje, opet po drugima i po snovima. NIje slucajna ona "objasniti slepom boje, gluvom zvuke"
Po prirodi stvari astrala/mentala...neke ravni....snova, po "povratku" "ovde", ono sto se secamo iz snova je vrlo dobrim delom interpretacija uma. Ulice gde smo bili, sume, ljudi,...sve um projektuje, dok moze, dok se svest dovoljno ne prosiri, ne pojaca.
Lep dan, setao sam se gradom. Na klupi sedi slep covek, odmara i uziva u lepom danu.
Sedim pored njega i odmah se predstavim i upoznajemno se. Pitam ga je li slep od rodjenja. Nije. Kazem mu da me zanimaju snovi i da treba da pricam sa nekim ko je slep rodjen. Nije problem, kaze on, imam slepih prijatelja od rodjenja. Prica i on malo o snovima.
Danima kasnije sedim u parku sa njim i njegovim drugom. Slep od rodjenja. On snove nema kao ostali ljudi. I u snovima ne vidi, nema svetlosti nema mraka. Tu je sve, ulice kojim u snu koraca, drugi ljudi, kojima opipa sake i lica i on ide sumom i kad se saplete budi se trgnuvsi se. I on pada od negde i on lebdi ponekad. I tako to.
Nekoliko puta smo pricali, kad kad sa jos nekim prijateljem od mojih novih prijatelja. Ista stvar.

Sve u svemu, treba rekapitulacijom, meditacijom,sanjanjem, ronjenjem, gonjenjem i jos kojecim osloboditi se i culnih utisaka, a ono sto ostaje, , to se ne da nikakvim recima opisati i objasniti, moze se samo pokusati.




P.S. evo sad otvorih Primalnog

 

[Ans i Eva Jargi]

a ne ne kartiilitos mislio
si se izvuć na tu jeftinu
foru
“ti kao nagual a sagovornici ko fol tragači ratnici kojima ti svojim neljubaznostima dobronamerno
pokušavaš pokrenuti skupnu tačku” takve fore i fazone
očekivah
puno ranije još onomad kad te upitah “Moš malo obajsnit jel ove ljubeznosti spadaju u toltečku ili vedsku nauku???” al
pošto si nedovoljno strpljiv nisi se odmah setio da šmugneš na taj izlaz al
svejedno
ni tada se s time ne bi (nisi) iskupio u nagualovim
očima jer si očigledno pobrko uloge zato što kada
si se poslužio dotičnim ljubeznostima nisi ti bio
u ulozi
huana ili hulijana kao
što ni tvoji sagovornici nisu bili u ulozi karlitosa ili florinde nego ...

 

[Ans i Eva Jargi]

... obrnuto ti si bio florinda/karlitos isprovociran/a od sagovornika kojima
je nagual u toj igrici poverio
uloge provokatora i izazivača (bez obzira na to dal su oni
te svoje uloge u tim trenucima bili svesni ili ne) al
ti si za razliku od karlitosa (kastanede iz perioda dok je
tragao učio pre nego što je postao nagual) i florinde reagovao neratnički/neučenički/netragački jer si
UZVRATIO
na provokacije tako
da je ova tvoja situacija više nalika na hipotetičku situaciju u kojoj bi
karlitos UZVRATIO ŠAMARČINU huanu ili nekom od
ratnika koji su imali zadatak da ga isprovociraju pa je
zato pravo pitanje kako bi tek reagovao
da te kojim slučajem umesto učenika-ratnika-tragača dohvatio nagual zaboravio
si da su tvoje neljubazne i isprovocirane reakcije na
neljubazne akcije i provokacije sagovornika bile tek
slab pokušaj da odbraniš vlastiti ego a ne
pokušaj
da im pomogneš
da pomere skupnu tačku ali
čak i da ti je to bila namera opet bi bilo pogrešno
jer takvo što mogu na ispravan način po toltečkoj nauci učiniti samo ljudi
od znanja naguali s ljudskom glavom i bradom sa malim “n” a ti to još uvek
nisi
mada za to kolko ans može da vidi imaš
dobrog materijala i potencijala međutim čak ...

 

[Ans i Eva Jargi]

... i kada bi se tvoje ponašanje i moglo opravdati sa
gledišta toltečke nauke
sa stanovišta vedske nauke koju predstavljaš kao istinitiju ono
je u suštini bilo pogrešno i promašeno uzalud
se pozivaš na tolike citate kada još uvek ne vidiš u potpunosti
suštinu vedske nauke jer si
i vedsku i toltečku i sve ostale duhovne nauke u pri-ličnoj meri prilagodio
svojoj egoobmaji tj VLASTITOM tonalnom
popisu gledištima tumačenjima i uverenjima koja
nisu zasnovana na ličnom i direktnom iskustvu naguala/istine a taj
tvoj
popis koji nije baš istovetan sa suštinom toltečkih vedskih i drugih duhovnih nauka
nepokolebljivo
koristiš kao pogrešan i providan alibi za
sve svoje nepotvrđene spekulacije slutim i zato ...

 

[Ans i Eva Jargi]

... kao što već rekoh u čisto vaspitne svrhe
na forumskoj diskusiji
nije
uopšte ispravno
UVREDITI ili kako ti (u nameri da omalovažiš značaj reči “uvrediti”)
kažeš "potprašiti" bilo
koga ko bi hteo na taj način da se vređa i praši
sa drugima poučno je
isključivo
kao negativan primer
kao primer neobuzdanosti i zastranjenosti ega koji ne vidi jednotu i negativne karmičike posledice
lošeg spekulisanja/traganja/ponašanja jer
izgovorene neljubazne reči nisu samo
prazne apstrakcije kao što pogrešno misliš nego konkretna energija
koja u energiji svetlosnom jajetu
primaoca
koji još uvek nije u dovoljnoj meri savladao vlastiti ego
ponekad MOŽE ostaviti karmički negativne pečate koji traju kraće ili duže vreme a
nekad ostaju i doživotno o čemu
savestan pošiljalac mora voditi
računa
tj spekulisati i unapred računati sa takvim mogućim negativnim
posledicama i izbegavati taj vid nasilja rečju i mišlju i zbog
svoje i zbog karme primaoca a tvoje
uporno izbegavanje da priznaš pogrešku u rečenom samo ukazuje na
to kolko ti je čvrsto fiksirana skupna tačka u trenutačnom i trenutačkom položaju
(vide li kako je to lako šarmanto i elegantno danas učinio danez u odgovoru na
onaj tvoj post? iz
danezovog ponašanja ovde na forumu može se
dosta naučiti pod uslovom da nisi već “naučen”) vedam/spekulišem
...

 

[Ans i Eva Jargi]

... da što se KARME tiče nije
baš toliko teška tema da se ne bi mogli shvatiti
barem oni osnovni
i površni principi i aspekti tog univerzalnog i za ljudska bića pored
darme NAJVAŽNIJEG ZAKONA:
kakva setva –takva žetva ili šta seješ to
ćeš i požnjeti ili dobro se dobrim vraća a loše lošim itd itd itd treba
znati da
dobra karma zavisi od poštivanja darme i da je
darma u suštini poštivanje zakona karme tj da
se dobra karma koju prate ljubav sreća zadovoljstvo
stiče
DOBRIM/ISPRAVNIM/DARMIČKIM PONAŠANJEM a da se lošim/neispravnim/adarmičkim ponašanjem u
ovoj darmičko-karmičkoj životnoj igri zarađuju
loši poeni i loša karma – mržnja patnja nezadovoljstvo koliko ...