Quantcast

Antropologija: Kastaneda

gost 88651

Iskusan
Banovan
Poruka
6.091
Седам принчева пакла

Седам принчева пакла су, по традицији хришћанске демонологије, седам највиших демона у паклу.
Седам демонских принчева се могу посматрати као еквивалент седам арханђела.
Често се узима да сваки демонски принц одговара једном од седам смртних грехова. Као и кад је у питању седам арханђела, дефинитиван списак је тешко одредити, јер различите религијске традиције и учења дају различита имена. Често се за ауторитативан списак демонских принчева узима онај који је 1589. дао језуита Петер Бинсфилд, а који гласи:
Луцифер - понос
Мамон - похлепа
Асмодеј - пожуда
Сатана - бес
Белзебуб (такође познат као Бал) - прождрљивост
Левијатан - завист
Белфегор - таштина и лењост
 

fisherman1

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.588
Nigde ni Kasteneda ni(njegov)Don Huan ne kažu šta je to "energija",a ni Stalker u postovima...
Objašnjenje "energetske blistave čaure" takođe nema...
Samo ostaju Letači kao tamne, ružne,pljosnate senke...
Sve to na putu u nepoznato na koji se kreće kad se oslabađamo svoje introvercije-promišljanja u sebi...
Kao da je moguće misliti "van sebe"...Ako je moguće-kako se misli van sebe?Tako da se postaje Valadores?
Da li je ,po tim učenjima ,ićim moguće nauditi Letačima,treba li to činiti,kako se to čini i nije li samoubijanje
ili samoobmanjivanje lekovernosti uma tituliranje sopstvene imaginacije...
Mada,priznajem,dečiji strahovi od kojekakvih Alaurabalaura (nijedan od njih ne zna da leti! ! !) u detinjstvu
imaju realnu umnu osnovu...
A šta je realno,a šta imaginarno? Da li su kompleksne veličine (1 na -2 x n...xn+1 )realitet našeg sveta ili samo uma?
Imam ja tu,kao i pre nekoliko desetina godina na nekim tribinama ozbiljna pitanja koja se mogu ignorisati,ali ih naše
postojanje ne ignooriše...
Kasteneda je samo otvorio tematsku oblast kreiranja umnog sveta poput bogova...Lično sam mu zahvalan...
To i čini veliki deo opusa i moje slobode koju on naziva čarobnjaštvom...Ako...Nekom je i Fića lepši od Mercedesa...
 

gost 88651

Iskusan
Banovan
Poruka
6.091
K.G. Jung: "Senka je podređeni deo ličnosti; zbir svih onih ličnih i kolektivnih elemenata kojima se, usled njihove nespojivosti sa odabranim svesnim stavom, ne dozvoljava izražavanje u životu i koji se zbog toga u nesvesnom spajaju u jednu relativno autonomnu "otcepljenu ličnost" sa suprotnim težnjama. Senka se u odnosu na svest ponaša kompenzatorno; odatle njeni učinci mogu biti isto toliko pozitivni koliko i negativni. U snovima, figura senke je uvek istog pola kao i sam snevač."
 

Grau

Početnik
Poruka
47
"Posto je svaka namera da se nesto objasni proizvod fiksacije skupne tacke na specificnom polozaju, nema drugog nacina da se osvedocimo u njeno kretanje osim da je sami pokrenemo i vidimo sta ce se desiti.
Suocen sa logikom njegovog argumenta, upitao sam ga: Da li to znaci da nije moguce potvrditi tvrdnje carobnjaka posmatrajuci spolja?"
"Bas suprotno!" odgovorio je.
"Posledice moci se jedino mogu doziveti posmatrajuci spolja, zato sto kad jednom paznja postane fluidna, mi prestajemo da budemo kruto i izolovano ...ja..., i umosto toga se spajamo sa svetom koji nas okruzuje. Zato vidovnjaci kazu da se tajna sveta ne nalazi unutra vec spolja. Ili, drugim recima, resenje nije mentalno, ono je prakticno!" Susret sa Nagualom. A.T.
 

gost 88651

Iskusan
Banovan
Poruka
6.091
''Љубав никада није сама. Љубав не може бити сама.
Проповед о Богу као љубави почела је онда кад и проповед о Богу као Тројици. Пре тога проповедан је Бог као судија и у најбољем случају као праведни судија.
Љубав, пак не значи подељеност. Љубав не значи двојство. Проповед о Богу као љубави почела је онда кад и проповед о Тројичном Јединству.

Не бележи своја добра дела, јер ако их забележиш, брзо ће избледети, ако, пак заборавиш их, биће уписана у вечност.
Не бележи зла дела суседа свог, јер ако их забележиш, пола терета њихових зала пашће на тебе. Ако их пак заборавиш и Бог ће твоја зла дела предати забораву.

Срећом ће наградити Бог верне своје (то јест сличне Себи) и то не срећом животиње, но срећом Бога.
Неће Бог одоцнити са наградом, али неће ни похитати. Да ли тежак очекује плод од пшенице чим посеје пшеницу? И тркач у кочији - да ли очекује награду усред трке? И морепловац - да ли очекује видети пристаниште усред океана? И домаћин њиве - да ли исплаћује посленике у њиви за време посла?
Зашто ти онда очекујеш награду усред трке, насред океана и усред посла?
У овај живот си послат не да имаш срећу, него да је заслужиш.

Сунце расипа свој сунчани сјај подједнако обилно и по чистом и по миришљавом камењу, при чему само чисто камење одсјајује.
И Бог расипа свој божански сјај подједнако обилно и по чистим и по миришљавим душама, при чему само чисте душе одсјајују.

Учини добро и закопај под камен, оно ће од камена начинити себи језик и објавити се.
Ако си у тамници због правде, све звезде ће сијати над твојом тамницом и радити за твоју слободу.
Ако си на вешалима због правде, сва небеса ускомешаће се и радиће да твоју смрт обрате у живот.
Буди човек, то је мало речено.
Будите богови, вели Свето Писмо.
Буди човек, то је кратак програм.
Будите богови, то је највиши програм.
Огладнели, ниједан вас програм неће наситити осим највишега.
Ожеднели, ниједан вас програм неће напојити осим највишега.
Они, који вам руморе у уши: Будите људи - уствари руморе вам: Будите то што јесте мало друкчије.
А Бог вам, с вером у вас шапће највишу и најмилију тајну: Будите богови!

И више од овога ништа се не може рећи. Изнад овога речи се губе и ћутање постаје речито.''

''Мисли о добру и злу''

Vladika Nikolaj Velimirović
 

Grau

Početnik
Poruka
47
carlos castaneda.jpg

“Ciklus mojih knjiga je početak, skromna namera da se savremenom čoveku učine dostupnim delovi znanja koje je generacijama bilo skriveno. Trenutak za potkrepljivanje tog znanja će doći kasnije i slediće drugi ciklus, zato što kada učenje čarobnjaka jednom dospe u ruke javnosti, neizbežno je da će neki početi da se zapitkuju i eksperimentišu sa percepcijom i na taj način će otkriti celokupni potencijal onoga za šta smo mi sposobni.” Karlos Kastaneda
 

gost 88651

Iskusan
Banovan
Poruka
6.091
Nedelja, 15. april 1962.

Spremajući se da pođem, odlučih da ga još jednom upitam za neprijatelje čoveka od znanja. Rekoh mu da neću moći uskoro opet da dođem, pa bi bilo dobro da napišem to što mi bude rekao i da o tome razmišljam dok budem daleko od njega.
Oklevao je neko vreme, ali onda je progovorio.
“Kad čovek tek počne da uči, još mu krajnji cilj nije sasvim jasan. Svrha mu je nesigurna, naum neodređen. Očekuje nagrade koje nikad neće videti, jer ništa ne zna o teškoćama na koje će naići u toku učenja. Polako počinje da uči, prvo malo-pomalo, a onda u velikim odeljcima. I ubrzo se njegove misli sukobljavaju.To što uči nikada nije ono što je zamišljao ili video u mašti, i zato počinje da se plaši. Učenje nikada nije ono što čovek očekuje. Svaki korak u učenju donosi nov zadatak, a strah koji čoveka obuzima počinje nemilosrdno, neumitno da raste. Njegov cilj postaje borbeno poprište.
I tako je naišao na svog prvog prirodnog neprijatelja: na Strah! Užasan neprijatelj – podmukao, teško ga je savladati. On ostaje skriven na svakom zaokretu puta, šunja se i čeka. A ako čovek, preplašen pred njim, pobegne, njegov neprijatelj okončaće njegovo traganje".
"Šta će biti s čovekom koji od straha pobegne?”
“Ništa mu neće biti osim što nikada neće naučiti to što treba. Nikad neće postati čovek od znanja. Biće, možda, siledžija ili bezopasan, uplašen čovek; u svakom slučaju, biće poražen. Njegov prvi neprijatelj dokrajčiće njegove želje.”
“A šta on može učiniti da savlada strah?”
“Odgovor je sasvim prost. Ne sme da pobegne. Mora da odoli strahu i mora uprkos njemu da načini sledeći korak u učenju, pa posle još jedan. Mora biti pun straha, ali ne sme da stane. To je pravilo.
A doći će čas kad će njegov prvi neprijatelj uzmaći. Čovek počne da stiče samopouzdanje. Namera mu postaje čvršća. Učenje više nije zadatak koji mu zadaje strah. Kad kucne taj radosni čas, čovek može bez oklevanja reći da je savladao svog prvog prirodnog neprijatelja."
"Desi Ii se to odjednom, don Huane ili malo-pomalo?”
“Malo-pomalo, ali strah se ipak pobedi iznanada i brzo.”
“A zar se čovek ne uplaši opet ako mu se nešto novo desi?”
“Ne. Kad čovek jednom pobedi strah, slobodan je dogod živi, jer je umesto straha stekao jasnoću – bistrinu duha koja potire strah. Tada čovek već zna šta želi; zna kako da zadovolji te želje. Može da predvidi sledeće korake u učenju, i sve mu je kristalno jasno. Čovek oseća da ništa nije skriveno.
I tako je naišao na svog drugog neprijatelja: Jasnoću! Ta bistrina duha, koju je tako teško postići, razgoni strah, ali u isti mah i oslepljuje!
Ona čoveku ne dopušta da posumnja u sebe. Daje mu sigurnost da moze učiniti sve što mu se prohte, jer sve skroz jasno vidi. l on je hrabar, zato što mu je sve jasno, i ni pred čim ne preza, jer mu je sve jasno. Ali sve je to greška: to je kao nešto nepotpuno. Ako čovek popusti toj svojoj tobožnjoj moći, podlegao je drugom neprijatelju i grešiće u učenju. Prenagliće onda kad treba da je strpljiv ili će biti strpljiv kad treba da požuri. l biće nespretan u učenju sve dok ne postane nesposoban da bilo šta više nauči.”
"Šta biva sa čovekom koji je na taj način pobeđen, don Huane? Da Ii on zbog toga umire?”
“Ne, ne umire. Njegov drugi neprijatelj onesposobio ga je da pokuša i postane čovek od znanja; čovek umesto toga može postati bučan ratnik ili budalina. Ali jasnoća koju je tako skupo platio nikad se više neće zamračiti niti će preći u strah. Njemu će do kraja života sve biti jasno, ali on više neće učiti, niti će čeznuti za bilo čim.”
“Ali šta treba da čini da ne bi doživeo poraz?”
“Mora da čini ono što je učinio sa strahom: mora da odoli jasnoći i mora je koristiti samo zato da vidi, a onda mora strpljivo da čeka i odmerava pre nego što krene dalje; mora, pre svega, da misli, a jasnoća mu je bezmalo greška. l doći će trenutak kad će shvatiti da je ta jasnoća bila samo jedna tačka pred njegovim očima. l tako će pobediti svog drugog neprijatelja i stići će dotle gde mu ništa više ne može nauditi. To neće biti greška. Neće to više biti tačka pred njegovim očima. Biće to prava moć.
Tada će znati da je najzad stekao moć za kojom je već tako dugo trčao. Može s njom činiti što god bude želeo. Može da zapoveda svom savezniku. Njegova želja je zakon. On vidi sve što postoji oko njega. Ali sad je naišao i na svog trećeg neprijatelja: Moć!
Moć je najjači neprijatelj. I, naravno, najlakše je popustiti joj; taj čovek je, ipak, zaista nepobediv.
On zapoveda; počinje tim što se izlaže rizicima koje je prethodno procenio, i završava postavljajući svoja pravila, zato što je gospodar.
Čovek u toj fazi gotovo i ne primećuje da mu se taj treći neprijatelj tako približio. I odjednom će sigurno izgubiti bitku, a da to sam ne zna. Njegov neprijatelj je već od njega načinio surova, ćudljiva čoveka.”
“Hoće Ii izgubiti moć?”
“Ne, nikad neće izgubiti jasnoću ni moć."
"Po čemu se on onda razlikuje od čoveka od znanja?”
“Čovek koga je moć pobedila umreće a da nije stvarno naučio njom da upravlja. Moć samo otežava njegovu sudbinu. Takav čovek ne vlada sobom, niti zna kad i kako treba da iskoristi svoju moć.”
“Da Ii je poraz u borbi s bilo kojim od tih neprijatelja konačan poraz?”
“Razume se da je konačan. Kad ga jednom neki od tih neprijatelja nadjača, čovek tu više ništa ne može učiniti.”
“Može Ii se desiti, na primer, da čovek koga je moć pobedila uvidi svoju grešku i da se popravi?”
“Ne, kad jednom poklekne, gotov je.”
“A šta ako ga je moć trenutno zaslepela, on je posle odbije?”
"To znači da njegova borba još traje. Znači da on još pokušava da postane čovek od znanja. Čovek je pobeđen samo onda kad više i ne pokušava da se odupre, i kad se prepusti jačem od sebe."
“Ali, don Huane, onda se može desiti da se čovek godinama prepusti strahu, ali da ga na kraju pobedi.”
“Ne, to nije istina. Ako se preda strahu, nikad ga neće pobediti, jer će uzmicati od učenja i neće više nikada ni pokušati da uči. Ali ako godinama pokušava da uči, iako u strahu, pobediće ga jednog dana zato što mu se nikad nije stvarno predao.”
“Kako čovek može da pobedi svog trećeg neprijatelja, don Huane?”
“Mora ga svesno izazvati. Mora doći do saznanja da moć koju je prividno osvojio u stvari nikad nije njegova. Ne sme nikad da se opusti, zaostane, i mora pažljivo i pošteno da postupa sa svim što je naučio. Ako može da uvidi da su jasnoća i moć, u slučaju da nije sam sobom ovladao, gori od njegovih grešaka, stići će do stupnja na kome sve može da drži u svojoj ruci. Tada će znati kada i kako treba da se služi moći. I tako je sad pobedio svog trećeg neprijatelja.
Tada će čovek već biti pri kraju svog putovanja za znanjem, i sad će, gotovo bez ikakva upozorenja, naići na svog poslednjeg neprijatelja: Starost! Taj neprijatelj je najsuroviji, jedini koga neće moći potpuno da porazi, nego samo da ga odbije od sebe.
To je vreme kad čovek više nema straha, nema ni nestrpljive jasnoće duha – vreme kad vlada svom svojom moći, ali isto tako i vreme kad oseća neodoljivu želju za odmorom. Ako sasvim popusti toj svojoj želji da legne i da zaboravi, ako sam sebe smiruje u umoru, izgubiće poslednju rundu, i neprijatelj će od njega načiniti starca slabića. Njegova želja da se povuče nadvladala je tada njegovu jasnoću, moć i znanje. Ali ako se čovek oslobodi umora i živi dokle mu je suđeno, onda se može nazvati čovekom od znanja, pa makar i za veoma kratko vreme kad mu pođe za rukom da pobedi svog poslednjeg, nepobedivog neprijatelja. Taj trenutak jasnoće, moći i znanja, dovoljan je.”
 

gost 88651

Iskusan
Banovan
Poruka
6.091
О СТРАХУ БОЖЈЕМ

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/Strah-Bozji.htm

- - - - - - - - - -

“ Znanje o spiritualnom iskustvu se izgubilo na zapadu. Poslednjih nekoliko vekova su mnogi nesrecnici, cija se kundalini probudila, zavrsili u dusevnim bolnicama, gde su im dati lekovi, elektro shokovi I ostala neadekvatna sredstva. Naucnici I doktori su verovali da probudjenje nije normalan nacin ponasanja I niko nije bio u stanju da ga prihvati I kontrolise, pa cak ni osobe iz najblize porodice, kao ni najblizi prijatelji. Zbog toga je u poslednjih dve stotine godina na zapadu bilo malo velikih licnosti, svi su zavrsavali u dusevnim bolnicama ili ostajali u anonimnosti kako bi izbegli tu sudbinu.

U Indiji je situacija potpuno drugacija. Ako pojedinac pokazuje neke nenormalne simptome, ponasa se cudno ili prica nesvakidasnje snove, podrazumeva se da prozivljava dogadjaje koji su izvan uma. Indijsko verovanje je da svest nije konacan proizvod prirode vec da se moze razvijati, I da izmedju jednog stanja postojanja I drugog, postoji kriza. Kada neko ispoljava cudne simptome, veruje se da on prozivljava tu krizu I da je njegova svest podvrgnuta procesu evolucije. Ako je npr. celokupno bice nekog deteta posveceno Bogu I ono dozivljava stvari izvan uma, onda se nejgova cela porodica smatra svetom, a takvo dete je duboko postovano.



Mada se proces spiritualnog budjenja obicno odvija bez incidenata ili prekida, moze se desiti da blokade I necistoce u telu stvore simptome koji podsecaju na razlicita neuroloska I psihijatrijska stanja.



Luda osoba nema konstantan I postojan tok iskustva I njena svesnost je veoma rastrzana. Ona je neorganizovana spolja I potpuno slepa iznutra. Suprotno tome, svesnost osobe koja je probudjena je trajna I postojana. Dok osoba sa probudjenom svesnoscu moze donositi jasne odluke I sudove, luda osoba ne moze. Ludilo I spiritualno budjenje se mogu okarakterisati kao odredjeni nedostatak kontrole, ali spiritualno probudjena osoba je vodjena visom svescu, dok luda osoba nije.


Kada se desavaju neka vanculna iskustva, vazno je konsultovati iskusnu osobu koja zna sta je prosvetljenje, a sta ludilo. Guru moze pravilno da prosudi I odredi dali je mozak u procesu regresije ili zapravo napreduje duz transcendentalne linije. Ako postoji neko organsko ostecenje u mozgu, ono se moze izleciti, ali ako su simptomi spiritualni, osoba ce biti inicirana I bice joj data odredjena vezba kako bi joj se ponasanje stabilizovalo. Ona nece biti primorana na brak ili bilo koju drustvenu ulogu koja nije odgovarajuca za nju. Umesto toga, bice upoznata sa svetim licnostima I njihovim ucenjima. “



Kundalini Tantra, Svami Satjananda Sarasvati
 

gost 88651

Iskusan
Banovan
Poruka
6.091
Učitelji nisu potrebni

Jednom sam ga upitao: “Šta omogućava pristup običnom čoveku u znanje čarobnjaka?”
“Namera”, odgovorio je. “Ljudska namera treba da sklopi ugovor sa duhom, ugovor koji duh mora prihvatiti tako što će uključiti sredstvo evolucije u njegovo izvršavanje. Nekada je jedini način bio direktan ulazak u nagual. Danas, običan čovek ima mogućnost da bude vođen preko publikacija.”
U potrazi za ulazom u svet čarobnjaka, morate biti pripremljeni. Slučajan susret sa moćima neće odvesti ni do čega, osim do groznog straha koji će doživeti tragaoci koji se javno zaklinju da je čarobnjaštvo đavolski posao ili da je sve to velika prevara.
“Ali, očajno organizovana priprema koja podstiče samovažnost umesto da uvećava radoznalost i želju za učenjem, postaje nesavldiva prepreka za učenika. Onaj ko pristupi nagualu opterećen predubeđenjima o skoro svemu neće imati šanse da nastavi dalje.”
“Radi toga, sledeći uslov pre nego što se kroči na put znanja je potpuna iskrenost. Neophodno je isprazniti pristanište kako bi se oslobodilo mesto za pristanak nadolazećih brodova, i shvatiti da kada oni pristignu, mi ne znamo ništa. Kada je taj nivo pripreme postignut, sve ostalo je pitanje sreće. Duh određuje ko će biti izabran a ko ne.”
“Reakcija duha je neshvatljiva. Ona se događa na neočekivane načine i u uslovima koji su uglavnom nepojmljivi našem razumu. Sve što možemo uraditi je da budemo oprezni u vezi znakova, promišljeno se usklađujući sa putem na koji nas oni navode. Kada čovekova namera sklopi savez sa duhom, neizbežno se pojavljuje učitelj.”
Upitao sam ga da li se nagual može smatratii učiteljem na isti način kao što shvatamo orijentalne učitelje.
Odvratio je žestoko: “Ne! Nema poređenja zbog veoma jednostavnog razloga: Nagual nikad ne bira svoje učenike. Duh je onaj koji preko znakova određuje ko može a ko ne može biti deo tradicije.”
“Pravi učitelj je besprekorni ratnik koji je izgubio svoj ljudski oblik i ima veoma čistu vezu sa apstraktnim. Dakle, on ne prihvata dobrovoljce.”
“Sistem podučavanja zasnovan na spontanim željama radoznalaca ne daje velike rezultate, jer ne teži ka ostvarenju već naginje ka brigama ega. Sve što sledbenici čine je da imitiraju a to ne vodi nigde. Radi toga, nema potrebe za učiteljima.”
“Posle dugogodišnjeg učenja, postao sam ubeđen da svi radoznali imaju potrebu da dođu u priliku kada će postati svesni svojih mogućnosti i odgovornosti prema smrti i njenoj svrsi.”
Primetio sam da su njegove izjave u suprotnosti sa njegovim stalnim insistiranjem kako bez don Huana on ne bi postigao ništa.”
Odvratio je: “Čarobnjaci prave jasnu razliku između predstava ‘duhovnog vođe’ i ‘naguala učitelja’. U prvom slučaju, to je osoba koja se specijalizovala za vođenje grupa a u drugom je u pitanju besprekorni ratnik koji zna da je njegova uloga ograničena na to da posluži kao veza sa duhom. Onaj prvi će vam reći ono što želite da čujete i on će vam dati čuda koja želite da vidite, zato što je on zaintersovan za vas jer želi da mu budete sluga; onaj drugi je vođen naredbama bezlične sile. Njegova pomoć nije čovekoljubiva, već je to način na koji on plaća svoje stare dugove ljudskome duhu.”
“Nagual nije dobroćudni lik; on nije došao da nam ugodi već da nas probudi, i on će to uraditi grubo ako je to neophodno zato što ne oseća nikakvo sažaljenje. Kada se umeša u život svojih učenika, on može da stvori tako uznemirujuću situacuju u njima sa ciljem da se uspavane energije pokrenu.
 
Poruka
77
Kao da je moguće misliti "van sebe"...Ako je moguće-kako se misli van sebe?Tako da se postaje Valadores?
Može i to tako što znaš.
;)
Nisi razumeo nešto jako prosto a to je da uobičajena pozicija mesta razuma skladišti određeno ponašanje u koje spada ljudski popis kojim se to centriranje održava. Kada se krene u povišenu svest, prestankom unutrašnjeg monologa, onda se neposredno zna zato što naša namera ima direktni link sa duhom. Tada se ne bavimo sopstvenim odrazom u okviru uobičajenog centriranja prve pažnje.
:D
Za povišenu svest može se koristiti prevozno sredstvo poput plamena sveće. Gledaš u plamen i i udišeš - brojeći sekunde udisanja, zadržavanja daha i izdisaja. U jednom momentu napustiš odbrojavanje kada osetiš čudan pritisak u glavi, tada je to povišena svest.
:per:
Potrebno je raditi i vežbe. Razgibanost je nužni deo fluidnosti.
Ne-rad je dobra tehnika ako se želi "videti". Ne-rad je i opasan jer se gubi racionalnost, ali to je traženi efekat.
:cool:
Jednom u životu svakako je potrebno prekinuti lični kontinuitet i najzad zaustaviti svet. I to je veoma opasno jer se postaje čudak zato što skupna tačka centrira novi položaj važnosti. Nova važnost je ne-rad, prekid rutina...
:roll:
Uživajte ako samo čitate jer kada se doživi ono što je pisao Kastaneda ima se drugačija percepcija o svemu.
 
Poruka
77
i to što kažeš, previše se vezujem za procedure, tehnike isl...
Ma treba imati proceduru da bi došao do osećaja koji ćeš tek kasnije prizivati namerom.
:D
Vežbaš pranajame i one treba da su ti veoma važne jer shvataš da abdominalno disanje donosi puno energije a samim tim i dobro raspoloženje.
;)
Moraju se doživeti sva 4 neprijatelja čoveka od znanja. Zato se odma treba preći na JASNOĆU kao problem broj jedan a ne STRAH, zato što jasnoća vraća u stanje straha kad-tad. Sve je to povezano. Treba odmah misliti na slobodu u svim vidovima šta je sloboda. A sloboda je kada nisi kriv za nešto, i samo tada nemaš oblika, ako me razumete.
 

Top