Antropologija: Kastaneda

Ovim se obraćam Nenadu , čoveku koji je tu negde ispod :)

Skoro je neko ovde stavio jednu rečenicu iz Malog princa.Nemam vremena da je citiram tačno pa ću staviti kako sam je zapamtio:

Ono što pustinju čini lepom jeste znanje da se negde u njoj krije izvor.

Taj izvor to si ti Nenade , ja ga imam isto kao i svi ljudi koji čitaju ovu temu
Ti si to znao
sad vidim da si opet zaboravio i obraćaš se pustinji koju ja takođe imam, kako bi je naveo da ona iz mene progovori i priča sa tvojom pustinjom koja se pretvara da si ti.
Ali ja nemam nameru da pričam sa tvojom pustinjom interesuješ me samo ti :)
 
Kako je Bijela svinja doživjela prosvjetljenje i postala Crna mama?
Ljeto je. Automobil zatamnjenih stakala vozi 214 cm visoki crni centar sveučilišne momčadi, buduća NBA zvijezda. Do njega sjedi uštogljeni 201 cm visoki američki bijelac nordijskog izgleda. Na stražnjem sjedalu se voze 195 cm crni branič, koji će karijeru poslije faksa nastaviti po Evropi i Aziji i 182 cm niski play, Evropski bijelac. Automobil se zaustavlja na semaforu i cestu prelazi tridesetogodišnja crnkinja vodeći za ruku četverogodišnju curicu. Dok joj pogled na dvojicu crnaca zaklanjaju tamna stakla, kroz poluospuštena stakla ugleda dvojicu bijelaca, pokaže na njih prstom djevojčici i kaže:˝White piggs.˝
Bijelca na prvom sjedištu oblije rumenilo i paralizira nalet bijesa, dok onaj sa zadnjeg sjedišta, nakon početnog iznenađenja, počinje urlati od smijeha. Žena mu bijesno pokaže srednji prst, nastavlja dalje, prolazi kraj slijedećeg automobila, kabrioleta u kojem sjede četiri nabildana bijela dečka i ponavlja ritual. Bijelci iskaču iz kabrioleta i jedan od njih joj opali zaušnicu, a ona ga šutne nogom (e, mara čini čuda). Iz onog prvog automobila iskaču play, koji u zraku kupi curicu koja je odbačena padala i odnosi je dalje od gužve na pločnik i dva crna igrača koji se uključuju u makljažu, dok bijeli amer ostaje aristokratski uvrijeđeno sjediti u autu.
U roku od trideset sekundi stvore se tri policijska automobila se šestoricom bijelih policajaca koji stavljaju lisice dvojici crnaca i crnkinji ( a bijelim dečkima?), uguraju ih u auta i kreću.
Play sa uplakanom curicom ulazi u auto i kaže aristokratskom nordijcu, urlajući od smijeha:˝Vozi za njima, bijela svinjo.˝
Slijede ih do policijske stanice, ulaze s djetetom unutra i pokušavaju policajcima objasniti situaciju. Prolazi dva sata, čekaju, dijete se primirilo i igra se sa dvojicom WP. Dolazi suprug crne dame, nekakakv poznati muzičar (e, mara čini čuda), plaća kauciju za ženu i dvojicu braće, daje autograme nekim policajcima (crnim) i svi izlaze. Zahvaljuju nižem bijelcu (pardon svinji) i nude mu što želi, novac, neku uslugu.
˝Ništa˝, kaže ovaj pokvarenjak sa najnedužnijim smiješkom na svijetu, ˝samo vas molim, maloj kažite, da joj ne pokvarite odogoj, da sam ja izbijeljeni crnac i da je moje ime Michael Jackson.˝

Tko je od likova iz ove priče dobar čovjek? Nitko! Svarko od njih samo nesvjesno, mehanički djeluje po opisu koji mu je usađen. Nitko od njih ne vidi drugo biće kao biće nego kao skup klasifikacija koje su mu, po njegovom opisu (koji je sasvim slučajno, određen mjestom rođenja ili bojom kože ˝njegov˝) bitne. I zašto jedan drugoga mrze, udaraju, tješe, spašavaju, stavljaju lisice ili plaćaju kauciju? Zbog opisa! Zato jer je ili crn ili bijel ili dijete ili ...

Unutrašnja tišina. U njoj nema opisa koji je ˝moj˝. U njoj nema mene koji sam najbolji.
˝Drug Tito jaše na čelu kolone uz usku stazu planinsku.˝
Hm, je li bitniji opis ili biti na čelu kolone!?
 
Poslednja izmena:
plavi zid:

Unutrašnja tišina. U njoj nema opisa koji je ˝moj˝. U njoj nema mene koji sam najbolji...
Kliknite za proširenje...


Pogrešno. I u unutrašnjoj tišini ima opisa, samo što taj opis nije zasnovan na rečima. Nemo znanje. Mi moramo da interpretiramo ono što opažamo to je neizbežno. Ta interpretacija je naš UM. Kastanedini ratnici menjaju interpretaciju zasnovanu na jeziku za interpretaciju zasnovanu na nemom znanju. To je "vidovnjački um".

Nemožeš odbaciti svoju sposobnost interpretacije. Ako uništiš svoj um, uništio si sebe u potpunosti - mrtav si.

Međutim, ono što je problem kod toltečke tradicije je to da se ti "vidovnjaci" povezuju sa višom silom, "namerom" koja u stvari nije izvor svemira i svesti već plagijat, vešta kopija. Priključuju se na svest zveri a da toga nisu svesni.

Inače njihove metode za izlazak iz ovog sveta su ispravne i dobre. Ono što je katastofalno je što kad iz ovog sveta ropstva i zla izađu, oni ulaze u svet čistog iskonskog zla, umesto da se vraćaju pravom tvorcu i gospodaru svemira.
 
Arkoni (grčki: archai, „izvorni, početne stvari, prvobitni u vremenu.“)
˝ Da bi nas držali u pokornosti, da bismo bili ponizni i slabi, grabežljivci izvode zapanjujući potez - sjajan, dakako, sa stajališta borbene strategije, ali jeziv sa stajališta onih koji zbog toga trpe. Daju nam svoj um! Čuješ li me? Grabežljivci nam daju svoj um koji postaje naš um. Um grabežljivaca je barokan, proturječan, mračan, pun straha da svakog časa može biti otkriven.˝Castaneda, Aktivna Strana Beskonačnosti
U gnostičkoj kozmologiji, Arkoni su vrsta neorganskig bića koja se pojavila se u sunčevom sistemu prije oblikovanja Zemlje. Oni su tuđinska sila koja je upala, ispod praga svijesti, u ljudski um i iskrivila našu inteligenciju dalje od njene ispravne i zdrave primjene. Oni nisu ono što nas čini da se ponašamo neljudski, jer mi svi imamo potencijal da se usprotivimo našoj urođenoj ljudskosti, kršeći istinu u našim srcima, ali nas čine da ispoljavamo neljudsko ponašanje do čudnih i nasilnih ekstrema. Prepušteni nama samima, mi bi se ponekad ponašali neljudski i onda to korigirali, odstranjujući nenormalnost. U pretjerivanju u našim luđačkim i neljudskim tendencijama, i u ekstremnim nekorigiranim devijacijama naše urođene inteligencije, Gnostici su vidjeli potpis tuđinske vrste koji strši iz najgorih ljudskih nedjela. Ontološki status Arkona je dvojan: oni egzistiraju na oba načina; i kao tuđinska vrsta neovisna o ljudskoj vrsti, i kao prisutnost u našim mislima, niz programa koji operiraju u našem mentalnom sklopu.
Radeći pomoću telepatije i sugestija, Arkoni pokušavaju da nas skrenu sa našeg ispravnog puta evolucije. Njihova najuspješnija tehnika je upotreba religiozne ideologije da insinuiraju njihov način razmišljanja i, posljedično, zamijeniti njihov mentalni sklop za naš. Prema Gnosticima, Judeo-kršćansko spasenje predstavlja primarnu strategiju Arkona, jedan tuđinski umetak. Čovječanstvo je vrsta ugrožena svojim vjerovanjima, i, najviše od svega, svojom religioznom iluzijom superiornosti.
Prepoznavanjem i odbacivanjem Arkona mi potražujemo našu moć.
U gnostičkom pogledu na ljudsko društvo, Arkoni su tuđinske sile koje djeluju kroz autoritarne sisteme, uključujući i sisteme vjerovanja, na načine koji uzrokuju da se ljudska bića okrenu protiv svog urođenog potencijala i krše simbiozu sa prirodom. LIVE čitano unatraške je EVIL {live = živjeti; evil = zlo}, ali Arkoni nisu zli u smislu da posjeduju autonomne snage uništavanja, koje bi bile u mogućnosti da se primijene nad čovječanstvom. Oni su agenti greške, prije nego zla – ali ljudska greška, kada ide nekorigirana i prelazi iznad skale za korekciju, pretvara se u zlo i radi protiv univerzalnog plana života. Gnostici su smatrali da Arkoni iskorištavaju našu tendenciju da puštamo da greške budu nekorigirane.
Zbog toga što Arkoni trebaju ljudsko saučesništvo da bi zadobili moć nad čovječanstvom, bilo tko da im pomaže može biti smatran nekom vrstom Arkona, ili saučesnika.
Kako ljudi pomažu Arkonima? Jedan način jest prihvaćanjem mentalnih programa Arkona – a to je usvajanje tuđinske inteligencije kao da je ljudska – i izvršavanjem tih programa njihovom primjenom u društvu. Drugi je način putem aktivnog ili pasivnog povinovanja agendama (dnevni red) tako postavljenima i nametnutima.
Gnostici su detektirali humanizirano lice Arkona u svim vladajućim strukturama i sistemima koji odbacuju autentičnost i samoodređenost za pojedince. Oni su prepoznali temeljno korumpirane osobine svih ljudskih preduzimljivosti i institucija: vrijeme, povijest, moći, države, religije, rase, nacije... Sva moć – o kakvoj god da se radi – je izvor otuđenja. Sve institucije, zakoni, religije, crkve i moći nisu ništa drugo do li varka i zamka, ovjekovječenje jedne dugogodišnje obmane.
Insinuiranjem u našim umovima vjerovanje da smo stvoreni na Božju sliku i priliku, oni nas uvlače u mentalnu igru u kojoj ne možemo pobijediti jer su joj pravila lažna, proizvoljna, strana ljudskom iskustvu.
"A kada su vladajući i glavni Arkon pogledali, vidjeli su dole obasjanu cijelu regiju. I kroz svjetlost vidjeli su u vodama niže oblike te slike [luminozna šablona Anthroposa, Adamas, Dijete Svjetla]. I gospodar Arkon reče prisutnim mu vlastima, „Dođite, hajde da stvorimo čovjeka prema slici Boga i prema našoj sličnosti, da njegov lik može postati svjetlost za nas." (Ivanov Apokrifon, II, 14,30 – 15,5)
Arkoni ne mogu stvarati, mogu samo imitirati. Promotrivši Čovječju šablonu {Anthropos templa****, pogrešno su zamislili da mogu stvoriti čovječanstvo da sliči na njih, i to ostaje njihova najnjegovanija žudnja: da imaju nas koji će postati kao i oni. Jedini način na koji oni mogu postići taj cilj jest da nas namame na izdaju naše temeljne ljudskosti. Gnostici su smatrali da smo zbog naše izuzetno velike podložnosti grešci, vrsta koja može zastraniti sa svog pravog kursa evolucije. Ako ova devijantna tendencija ide neprovjerena i neispravljena, mi zaista možemo ispuniti želju Arkona.
Gorka istina toga jest, da najveći dio njihovog posla odrađujemo mi.
To se može dogoditi, ne zbog Arkonske zapovjedne snage nad nama, nego zato jer smo predali našu urođenu moć jednom alienskom načinu mišljenja. Arkonski mentalitet je naša vlastita tendencija da izdamo naše božansko pravo stečeno rođenjem: to je ne-ljudska komponenta u ljudskom potencijalu. ''Arkoni su Mi'' može biti naj oslobađajuća poruka na planetu. Samo Gnoza, bogu-slično znanje o našem porijeklu, nas može spasiti od samo-napuštanja koje riskiramo ustupanjem naših misli „Autoritetima“.
Juda je rekao, „Pogledajte, Autoriteti {vlasti} stanuju iznad nas, i zato, jesu li oni koji će nama vladati?“. Učitelj je odgovorio: „Vi ste ti koji će vladati nad njima.“ [Spasiočev dijalog, 49-50]
Ali kako možemo vladati nad ičim ako čak ne možemo ni izabrati vjerovanja koja vode naše ponašanje, ni misli koje vladaju našim umovima?
˝Vi ste čisti um i spokoj usamljenika. Čujte ovo i shvatite da su Izabranici samoizabrani. Kroz posvećenje na mjestu gdje nama pravila, nema tiranije, razumne snage će prevagnuti.
Ali prelazno mjesto je zastrašujuće. Samo sa jednom jedinom usmjerenom misli, vi možete preći preko. Dokle god je ono što je unutar vaših misli harmonično, vaša su tijela sjajna. Dokle god su vaša srca tamna, svjetlost koju očekujete će vas mimoići. Koji ne stoji u tami, neće moći vidjeti svjetlo.[Spasiočev dijalog]
U prva tri stoljeća kršćanske ere, gnostički učitelji koji su se pojavili iz Misterijumskih Škola mislili su da je vrhovni alat tuđinske intruzije {upada}, upravo religijski program spasenja, centriran na sliku ljudske božanstvenosti. To je srž poruke gnostičkog protesta protiv Judeo-kršćanskih doktrina. Oni koji su bili upozoreni na ovu opasnost okrenuli su se protiv gnostika i iskorijenili ih. Da se na gnostički prosvjed obratilo pažnju, Kršćanstvo kakvo je nama znano nikada ne bi postojalo. Gnostička učenja morala su biti eliminirana, tako da se program spasenja mogao proširiti.
 
Kompleks iskupitelja
Izraz u proučavanju povijesti religija za skupinu vjerovanja i pretpostavki fokusiranih na nadljudsku figuru za koju se zamišlja da ima snagu da „spasi“ čovječanstvo i „iskupi“ {otkupi} svijet, obično kroz moment finalnog računa i kazne, Sudnjeg dana. Gnostici su protestirali protiv ideologije božanskog spasenja zatvorenog u svetište Kompleksa iskupitelja. Specifični elementi Kompleksa protiv kojih su protestirali su: kreacija kao ručni rad muškog božanstva, Boga Oca, umjesto jednog trajnog procesa koji uključuje božanstva obaju spolova; vrhovna vlast muškog Boga Oca shvaćenog kao sudije i zakonodavca; represija Ženstvenosti; bogom dana vlast čovječanstvu nad Zemljom; stvaranje čovječanstva „na božju sliku“; korumpirana priroda spolnosti i prirodnog svijeta; natprirodni izvor ispaštanja; fizičko uskrsnuće tijela, u posebnom slučaju Isusa Krista, a u općenitom slučaju uskrsnuće čovječanstva na kraju vremena; vječna kazna i prokletstvo za grešnike i nevjernike; božanska kazna, apokalipsa i kraj povijesti.
Ovaj se skup sastoji od nekih faktora koji daju okvir podrške za Kompleks, kao što je vjerovanje da je Bog Otac stvorio čovječanstvo na Njegovu sliku, i ostale koji odražavaju Kompleks direktno, kao što je vjerovanje da muke iskupitelja nekako mijenjaju ljudsko iskustvo. Kad je sve rečeno i učinjeno, jezgra vjerovanja ovdje se razlaže na dvije komponente: vjerovanje u natprirodnu moć Iskupitelja da „ispravi“ sve što je pogrešno na svijetu, i vjerovanje u iskupljujuću moć Iskupiteljevih patnji – i, u produžetku, svih ljudskih patnji.U potpunoj metakritičkoj analizi, Kompleks nije ništa drugo do jedna razrađena ratna varka koja nas prisiljava da vjerujemo u iskupljujuću vrijednost patnji.
Ako uzmemo u obzir da patnja generira negativne emocije i da joj je čest pratilac i strah, a jedno i drugo predstavlja hranu za Arkone/Letače, onda je potpuno jasno tko je i zašto instalirao program Kompleks iskupitelja i pobrinuo se da se on nesmetano odvija tako što je najprije istrijebio Gnostike, zatim postavio crkve, inkvizicije, izmijenio izvorne biblijske tekstove.
To je metod iznuđivanja koji sili vjernike koji prihvaćaju iskupljujuću vrijednost patnji fokusiranu na ideal Božanskog Iskupitelja, da ili usvoje ulogu žrtve, ili usvoje ulogu izvršioca (zločinca), jer ne mogu postojati žrtve bez zločinaca. Ovaj podmukli kompleks inducira ono što se zove šizofreniči čvor: vezanost žrtva-počinitelj.
Dokle god mi prihvaćamo da budemo žrtve („Blagoslovljeni oni među vama koji su progonjeni zbog svoje ispravnosti...“) i dopuštamo počiniteljima da rade što ih je volja („Ne opiri se zlome... okreni drugi obraz... tko tebe kamenom ti njega kruhom.“), Iskupiteljev Kompleks će izgledati kao najbolje rješenje za neriješene agonije ljudskog stanja. Radije nego da žive hrabro sa neizvjesnošću i nepravdom, ljudi će se neizostavno okrenuti Komleksu Iskupitelja zbog lažnog osjećaja utjehe, da ne spominjemo potvrđivanje da će nam i Bog pomoći. Radije nego da nađemo utjehu u ljudskoj ljubavi i solidarnosti sa svim vrstama, oni će je tražiti pogledima u nebo. Oni će prihvatiti obmanu zamjenskog ispaštanja {ispaštanja preko drugoga, preko iskupitelja} radije nego da uopće nemaju pokajanja.
Crkveni ideolozi koji su prokleli Gnostike kao heretike, nisu bili samo usmjereni na eliminiranje raznovrsnosti i razlika tako da su mogli postaviti uniformne (jednoobrazne) totalitarne doktrine. Oni su daleko više bili usmjereni na eliminiranje onih koji se ne slažu.
Salvacionizam
Totalitarni sistem vjerovanja koji ističe božansko posredovanje u povijesti, i prožima paćenje (patnje) sa iskupljujućom vrijednošću. Uključuje Judaizam, Kršćanstvo i Islam, tri dominantne matične religije. Pretpostavlja nadljudsko spašavanje iz njegovih problema i sa planeta, daljinsko upravljanje autoriteta u pitanjima morala i božju kaznu.
Gnostici su upozorili da je Judeo-kršćanska religija devijantan program implantiran u ljudski um, poput kompjuterskog virusa. Salvacionizma je jedan ideološki virus, a njegovo porijeklo nije ljudsko.
Svaka se religija sastoji od 4 komponente: pripovjedne, niza rituala, etike i ideologije. Najdublja, pokretačka dinamika salvacionističkih doktrina počiva primarno na ideologiji, nedokazivim vjerovanjima pričvršćenima za sistem. Salvacionistička religija ne može i nije preovladala planetom putem mirne konverzije ili putem uvjeravanja svojim unutarnjim neodoljivim istinama. Salvacionistička religija nije religija u nikakvom istinskom smislu riječi: ona je politička ideologija prerušena u religiju. U svojoj koncepciji, Kršćanstvo je baš to. Ono nije postalo izokrenuto u mistiko-fašizam, nego je izvorno zamišljeno kao takvo. Salvacionizam prevladava u svjetskim događajima, i tiranizira umove miliona ljudi danas kao što je to činio kroz posljednjih dvasedet stoljeća, jer sadrži ideološke komponente totalitarističkih kontrolnih sistema u kojima je ultimativni izvor kontrole neupitan i iznad odgovornosti, iznad ljudske savjesti i korekcija.
Glavne ideološke komponente Judeo-kršćansko-islamskog salvacionizma su:
Kreacija kao ručni rad muškog božanstva, Boga Oca, umjesto trajno-djelujući proces koji uključuje božanstva oba spola.
Nadmoć muškog Boga Oca, koji je također shvaćen i kao sudac i kao zakonodavac.
Izvatci (derivati) moralnih propisa božjeg diktiranja izabranim glasnicima – koji su uvijek muškarci, naravno (Abraham, Jakob, Mojsije, Isus, Muhamed). Taj muški uticaj predstavlja potpis „otkrivene religije“, akademsko-teološki izraz za salvacionizam.
Represija Ženstvenosti, evidentna ne samo u eliminaciji paganskih Boginja iz Starog Zavjeta, nego također i u ženomrzstvu Novog Zavjeta, objavljenog od strane sv.Pavla, i u spolnom aparthejdu Islama.
Domena (ovlasti) čovječanstva nad Zemljom, deklarirana od Boga Oca koji je stvorio ljudsku vrstu „na Svoju sliku“. Ova ideološka stavka postavlja društveni kontrolni sistem definiran mandatom na konzumiranje i pustošenje Zemlje. Efektivno, globalni konzumerizam je potpuno konzistentan sa biblijskom ideologijom ljudske vrhovne vlasti.
Inkarnacija božanskog u ljudskom obliku – afirmirana u Kršćanstvu, odbačena u matičnom Judaizmu, i ponovo odbačena u Islamu.
Korumpirana priroda spolnosti i prirodnog svijeta .
Kompleks Božanskog Iskupitalja, zajednički svim trima varijantama
Fizičko uskrsnuće tijela, u posebnom slučaju Isusa Krista, a općenito u uskrsnuću čovječanstva na kraju vremena.
Vječna kazna i prokletstvo za grešnike i nevjernike.
Božansko otkupljenje, apokalipsa na kraju povijesti.
Efikasnost svećenićkih obreda pokajanja (židovski festivali, katoličke mise, islamski hadž).

Maknite sve ovo sa strane i što ostaje? Ne mnogo, jer nema mnogo toga u salvacionističkoj religiji kada se makne ideološka dinamika.
Svrha salvacionističke religije jest društvena kontrola.
Svi elementi salvacionističkih religija, ovise o primjenjivanju od strane vlasti {autoriteta}, kao što je Papa i Predsjednik, koji sebe predstavljaju kao predstavnike natprirodnih sila koje potpisuju salvacionističk program.
Kao aluziju na fašističku ideologiju „autoriteta“ {vlasti}, Philip K. Dick piše: „Carstvo je institucija, kodifikacija rastrojstva; ono je umno bolesno i postavlja to ludilo na nas putem nasilja, obzirom da je njegova priroda nasilna. Autoriteti (vlasti) predstavljaju primjer ponašanja duhovnih zombija, ljudi koji služe za primjer zbunjujuće mješavine mističnih i vojnih fiksacija. Te fiksacije su usmjerene na vrhovnu fiksaciju na transcedentnog Boga iznad Zemlje, izdižu se iz represije i premještanja somatskih osjećaja, posebice seksualno-genitalnih osjećaja. Mistiko-fašistička ideologija raste kao oklop oko ljudi koji usvoje te fiksacije, ili kroz indoktrinaciju ili kroz zaplašenost. Mistiko-fašistička ideologija operira (djeluje) poput virusa. „postavljajući svoj oblik na svoje neprijatelje. Stoga oni postaju sebi neprijatelji.“ Ideologija vlasti može inficirati čak i one koji joj se opiru. Stoga ona okreće čovječanstvo protiv sebe.˝
Gnostici su u uzdizanju ranog Kršćanstva vidjeli tiraniju vjere, tiraniju metafizičkih fantazija koje potcrtavaju vojne agende. Možemo samo zamisliti što bi oni vidjeli danas u političkoj religioznosti američkog prava.
ET/NLO scenariji intervencije predstavljaju poseban razred salvacionizma. U pripovjestima zabilježenima klinastim pismom, Sumeranski pisci dali su najstarije preživjele (očuvane) zabilješke salvacionističkog programa u kojem vanzemaljcima slični entiteti, Annunaki, interveniraju u ljudsku evoluciju.
 
Postanak sunčevog sustava
Isprva su Arkonski entiteti bili kao namreškane formacije u gustim poljima elementarne tvari. Kada je Sunce eruptiralo u Orion Nebuli, uvuklo ih je moćni vrtlog. Materijal izranjajućih Arkona postao je organiziran oko okrečućeg solarnog vrtloga, zatim spljoštenog u ogromni rotirajući ravni ''tanjur“ {disk} koji se razdijelio u različite pojaseve. Kako se proto-planetarni disk oblikovao, Arkoni su bivali apsorbirani u njega. Oni su anorganska bića čiji se fizički sastav poklapa sa neorganskom kemijom planeta, odvojena od Zemlje. Kako se disk račvao, glavni Arkon, zvan Salkas, Samael, Yaldabaoth ili Jahve, nazočio je svojem oblikovanju i pogrešno pretpostavio da je on stvoritelj sistema koji se pojavio. To je kao da je glavni Arkon vidio sebe odraženog u iskrslom solarnom disku, i zatim uzeo taj sistem kao za svoj proizvod.
Otvarajući svoje oči, glavni je Arkon vidio ogromnu količinu materije bez granica, i postao je arogantan: „Ja sam taj koji je Bog, i nema sile odvojene od mene.“ [Hipostaza Arkona, 93:23]Ovo je prvobitna pogreška Arkonskog mentaliteta: greškom zamijeniti svjedočeću silu - za silu koja oblikuje svjedočeno.
Planeti
Riječ planet znači „lutalica“, ili u doslovnom smislu „devijantan“ {izopačen}. Ona je derivat grčke riječi plané, „greška, devijacija, koja vodi u zastranu“. Plané je u Gnostičkim tekstovima uvijek je korišten da bi opisao akciju Arkona:
„A oni su ljude koji su ih slijedili uvalili u velike nevolje, navodeći ih u zastranu {da zalutaju}, sa mnogim obmanama.“ (Ivanov Apokrifon II, 29,30 – 30,10)Gnostici su koristili još jednu grčku riječ, heirmarmene za kruti sistem kontrole povezan sa planetarnim regijama. Smatrali su da je takva kontrola, prikazana regularnošću satnog mehanizma „nebeske mehanike“, bila neprijateljska ljudskom životu i u suprotnosti sa živućim pulzacijama tro-tijelnog kozmosa. Učenjaci prevode heirmarmene kao „pravilo {vladavina, zakon} sudbine“ i etiketiraju gnostički pogled na planetarne sfere kao „“astralni determinizam“.
Ivanov Apokrif:„Jer iz te sudbine (heirmarmene) koju su Arkoni smislili, proizilazi svaki grijeh i nepravda i bogohuljenje, i lanac zaboravnosti i neznanja, i svaka opaka komanda sa ozbiljnim grijehovima i velikim strahovima prikačenima na to. I tako je cijeli svijet učinjen slijepim kako ne bismo spoznali Jednoga koji stoji iza svega ovog ... A zbog tog lanca zaboravnosti, oni koji su upleteni ne vide svoje vlastite pogreške, jer su ograničeni sa mjerenjima vremena i momenata, otkako sudbina ima vlast nad svime što je mjereno na takav način.“
Gnoza
Istinska je religija lišena salvacionističkih elemenata postojala je i bila raširena u paganskim kulturama Europe, i bila je prikazana, i još je jedvice, u domorodačkoj spiritualnoj mudrosti autohtonih ljudi kao što su australski aboridžini, i autohtono-umne kulture u Amerikama, na Arktiku i Polineziji. U izvjesnoj mjeri, azijski metafizikalni sistemi kao DžogČen i Vedanta su slobodni od salvacionističkih elemenata. Gnoza, put direktne spoznaje božanskih stvari, bila je metoda prosvjetljenja, koja se suprotstavljala na temeljit način salvacionizmu putem svojih naglasaka na iskustvo iznad autoriteta, na učenje iznad (prihvaćanja) doktrina.
U Gnozi nijedna doktrina nije bila sveta ili iznad pitanja, niti bi tako trebalo biti išta što je u obliku gnostičkih učenja danas. Znanje njegovano u Misterijima bilo je dokazivo putem direktnog iskustva, i zaista, inicijatori su inzistirali da učenici uče za sebe osnove eksperimentalnog misticizma. Svaka generacija mystai-a proširivala je proces tekućeg otkrivanja i razrađivala mudrost razvijenu od strane onih koji su im prethodili. Gnostici su bili plodni pisci, a iako nisu držali svetim išta što je dano od individualnih autora, za njih su podučavanje i učenje bile svete obaveze. Predavanja koja su oni slijedili bila su otvorenog-kraja {bez završetka, u smislu da netko drugi nastavlja rad}, inovativna i ekspanzivna.
U Gnozi Misterija nije bilo posrednika između inicijanta i vrhovnog iskustva inicijacije: susretanje Bogova i istraživanja čuda ovoga svijeta, Zemlje, i kozmosa iznad. Svrha Misterija bila je da podučavaju kako spoznati Gaju i ko-evoluirati u Njene svrhe.
Gnostički vidovnjaci koji su na veliko promatrali kozmos vidjeli su sve događaje kao dio stalnog čuda svjesnosti. Oni su shvatili da moć koju mi posjedujemo da bi bili svjesni kozmosa, nije jedinstveno subjektivno vlasništvo ljudi nego pripada baš dinamici kozmosa. Stoga su poštovali sve što se događa „tamo vani“ iznad Zemlje kao izraz svjesnosti i osjećaja koji ''operira'' u višim dimenzijama . Oni nisu antropomorfizirali, lažno projicirajući ljudske kvalitete na ne-ljudski svijet, pokušali su opisati osjećanje, samo-svjesne kvalitete kozmosa samog. Gnoza je živuće znanje živućeg kozmosa.
Gnostici su vjerovali da samo putem suočavanja sa onim što je ludo i nehumano u nama, mi možemo istinski definirati što je ljudsko. U biti, definirati čovječanstvo znači obraniti ga od distorzije. Gnostici su isticali da je kapacitet za diztorziju humanitas-a, ili dehumanizacija, inherentan {neodvojiv} u našim mislima, ali taj kapacitet sâm nije potencijalno devijantan. Obzirom da smo mi obdareni dozom božanske inteligencije, u mogućnosti smo da detektiramo i ispravimo distorzirano razmišljanje. Mi možemo gospodariti onime što tibetanski Budisti zovu krol'pa, „mislima koje vode u zastranjenje“, mentalim fiksacijama koje nas skreću sa humanitas-a, našeg pravog identiteta. Međutim, Gnostici su također upozorili o jednom tuđinskom obrtaju (alien spin) koji može dodati istinski devijantan element u naše razmišljanje. Efekt Arkona nije da nas učine da pogrešimo, nego da nas, najviše putem zatupljenosti i odvraćanjem pozornosti, čine da se ne obaziremo na naše pogreške, tako da one prijeđu prag iznad skale korekcije.
"Arkoni bacaju Adama u 'trans'... Stavljaju ga u pospano stanje, ali njegova percepcija je ta koju su oni zatupili... Oni otvrdnjavaju naša srca tako da nemožemo obraćati pozornost i nemožemo vidjeti.. Tako gubimo odraz Božanskog Svjetla unutar nas. Kada životni-duh poraste i obasjavajuća sila tijela ojača dušu, nitko vas ne može zavesti na krivi put u smanjivanje vaše ljudskosti. Ali oni koje ugrabi lažni duh bivaju otuđeni od ljudskosti i iskrivljeni... Duh dostojan prezira zadobiva moć kada nas vodi na stranputicu. Arkoni opterećuju dušu, privlačeći nas na djela zla, i gurajući nas u zaborav, čineći da zaboravimo tko smo."(Ivanov Apokrifon, II,22: 14-10, kroz 27-20.)
Poruka Gnosticizma nije „Bacimo krivicu na Arkone“. Jezgra učenja Gnoze jasno pokazuje da ova tuđinska vrsta nije autonomna sila zla koja radi protiv nas. Arkoni predstavljaju grešku a ne zlo. Oni ne uzrokuju pogreške u našem procesu učenja, ali utiču na naše razmišljanje tako da naše pogreške idu dalje neotkrivene i počinju prelaziti prag iznad skale korektibilnosti. Stoga Arkoni predstavljaju specijalan test u našem naporu da prepoznamo i ostvarimo naše božansko zaduženje.
Iz: ˝Gnostika, navigator kroz teoriju o Arkonima˝
 
I zapamti nešto veoma važno: činjenica da se ovaj list pojavljuje
u zelenoj boji znači da je on ostavio za sobom u Svemu svoj oblik u
komplementarnoj boji, u ovom slučaju crvenoj, kao svoju nevidljivu,
negativnu sliku. Šta god da vidiš kad gledaš oko sebe je prepoznatljivo
samo zato što se izdvojilo od svoje komplementarne polovine i ona je
zaostala u nevidljivom, neispoljenom stanju.
Ti možeš da stekneš znanje samo kroz poređenje dve strane,
pozitivne i negativne, koje su postale izdvojene jedna od druge. Dok
su ove dve strane zajedno, počivajući jedna u drugoj, ne možeš ništa
da opaziš niti prepoznaš.
Posmatraj vidljivi svet. On je prepoznatljiv samo zato što se izdvojio
iz celine u kojoj su Ništa i Sve i dalje na miru jedan u drugom.
Drugim rečima, on se izdvojio iz apsolutne celine koju mi nazivamo
Bog. Stvari u svetu oko nas su prepoznatljive samo zato što se pozitiv
pojavljuje nezavisno od negativa i mi možemo da ih uporedimo.
Opažanja ne bi bilo ukoliko celina ne bi bila podeljena na dve polovine
- jedne od njih ispaljene i druge, njenog odraza i komplementarne
polovine, neispoljene - tako da obe postaju prepoznatljive kroz
poređenje! Sad pođi za mnom."
Ptahhotep me vodi u drugu odaju gde postavlja jednu malu figurinu
na jedan veliki sto ispred belog zida. Onda stavlja dve male
svetiljke iza figurine, jednu s desne i drugu s leve strane, tako da se
dve senke male statue pojavljuju na zidu. Onda Ptahhotep podiže jedan
providan crveni disk i drži ga ispred svetiljke desno. Na moje veliko
iznenađenje vidim da je senka s desne strane na zidu crvena, dok
je ona s leve strane zelena.
"Kako se ovo dešava, Oče moje Duše?" pitam zapanjeno,
"Razmisli za trenutak i naći ćeš i sama objašnjenje," kaže Ptahhotep.
Ćutim neko vreme i koncentrišem se dok ne doživim rešenje.
Onda objašnjavam: "Statueta zaržava crvenu boju dok se crveno
svetlo projektuje ka zidu, i dozvoljava samo komplementarnoj zelenoj
boji da se pojavi na zidu. Zato se zelena senka pojavljuje s druge
strane. S druge strane, statueta zadržava svu svetlost od druge svetiljke,
i tako senka na ovoj strani zida izgleda da se pretvorila u crvenu''
"Sasvim tačno," kaže Ptahhotep "Vidiš da dve komplementarne
boje ne mogu da postoje jedna bez druge, isto kao što ćutanje ne
može da postoji bez pričanja. Šta god da vidiš od stvari u svetu oko
sebe, znaj da njihova komplementarna suprotnost zaostaje u neis-
 
poljenom stanju. Kad govoriš, negativna strana govorenja, ćutanje,
zaostaje neispoljena. A kad ćutiš, pozitivna strana ćutanja, govorenje,
ostaje neispoljena. Kad se stvara planina, njena komplementarna
polovina, dolina, takođe mora da se stvori. Kako bi bila moguća
planina bez doline, ili dolina bez planine? Ništa nikad ne može da se
ispolji i postane prepoznatljivo ukoliko njegova suprotnost - njena komplementarna
polovina - nije istovremeno prisutna neispoljena! Kad se
ispolji nešto pozitivno, negativno ostane neispoljeno, i obrnuto, kad se
ispoljava nešto negativno, pozitiv je neispoljen. Gde god se nešto pojavljuje,
njegova komplementarna polovina mora takođe da bude prisutna,
mada u neispoljenom stanju. To dvoje su vezani za sva vremena
i večnost.
I tako vidiš da je izdvajanje u stvari jedno samo naizgled, jer dve
komplementarne polovine, čak i kad su razdvojene i ispale iz svejedinstva
ne mogu nikad da pobegnu jedna od druge. Neraskidivo
božansko jedinstvo stoga se ispoljava uvek i svuda; jer čak i u tom naizgled
razdvajanju, ono nastavlja da bude aktivno svuda kao sveprisutna
privlačna sila između pozitivnog i negativnog. I pozitivno i
negativno teži da se vrati svom prvobitnom stanju, božanskom jedinstvu.
Čak iako se nešto pojavljuje u vidljivom svetu, ono ne može da
se otcepi trajno iz božanske celine; jednom, ranije ili kasnije, ujediniće
se sa svojom komplementarnom polovinom i vratiti se božanskoj
celini. Sila koja prebiva u svemu što postoji i privlači svaku
stvorenu formu natrag u prvobitnu celinu je ono što zovemo Bog.
"Sve stvoreno - vidljivi svet oko nas -je kao drvo. S desne strane
ono rađa pozitiv - dobar plod, a s leve negativ - rđav plod. Ali obe
strane pripadaju istom drvetu i potiču iz iste celine.
I dobro i zlo su iznikli tek kroz izdvajanje iz jedinstva koje samo po
sebi nije ni dobro ni zlo već božansko. Samo kroz izdvajanje je moguće
da se postigne poznavanje i znanje. Prema tome prepoznatljiv svet mora
da se sastoji od dobra i zla. Kad to ne bi bilo tako, on ne bi bio prepoznatljiv
i ne bi mogao uopšte da postoji.
Celokupno stvaranje je drvo znanja dobra i zla! Ali stvoritelj -
Bog - nije polovina koja je otpala od jedinstva, ostala izdvojena od
njih i prema tome prepoznatljiva; naprotiv, sam Bog je celina. On
stoji iznad svih stvorenih oblika koji su otpali iz celine. Upravo u samom
sebi on ima savršeno jedinstvo. On je Ništa iz čega se Sve pojavljuje
i ispoljava, ali u njemu ništa i sve sačinjava naraskidivu,
božansku celinu.
 
Dragi posetioci i učesnici ove teme, voleo bih da vam kažem par stvari koje smatram vrlo bitnim u vezi mog celokupnog učešća ovde. Kao čovek koji je tu temu otvorio, verujem da sam dužan da dam pojašnjenja o svojim promenama stavova, mišljenja i pogleda na Kastanedine knjige i praksu.

Kao što znate, kretao sam se od vatrenog prihvatanja pa do isto takvog poricanja znanja koje je tu opisano. I takođe znate da sam bio dovoljno lud da praktično isprobam sve te prakse - tenzegriti, rekapitulaciju, sanjanje... Moja kolebanja su nastala iz neminovnih stanja krize svesti i uma koje doživljavaju svi oni koji se usude da zavire iza ovog svakodnevnog sveta zbivanja i mišljenja. To je put prepun opasnosti i neizvesnosti. Kad se suočite sa nezamislivim stvarima i pojavama, onda su knjige i filozofiranje od male koristi.

Ipak pošto sam (jedva) preživeo sve te eksperimente, iz svega toga sam izašao neuporedivo jači i mudriji nego što sam bio na početku avanture. I zato želim da vam kažem svoja otkrića po pitanju ove teme, zaključke koji su me skupo koštali.

Ono u šta sam sad prilično siguran, je da toltečko učenje nije izuzetak u odnosu na ostale poznate duhovne prakse po pitanju potpunosti i istinitosti.

Pošto sam prošao kroz vatreno krštenje, pa čak i kroz vrata smrti, video sam da su sva ljudska duhovna znanja iskvarena i nepotpuna. Svako od njih u sebi sadrži određenu meru istine, neko više a neko manje. Toltečko učenje sadrži veliki, možda i najveći deo istine.

Kada postanemo sposobni da OSETIMO koji su delovi bilo koga učenja istiniti a koji su podvala, može se reći da smo dostigli nivo svesnosti koji je prilično visok. Taj stepen se dostiže kad konačno očistimo vlastiti um. Tada možemo uzeti iz svake tradicije ono što vredi, profiltriraćemo sadržaje kroz naš KRISTALNI um koji će usvojiti ono što je čisto a odbaciti iluzije i perverzije.

Zato primećujem da mogu biti i Hrišćanin i Toltek i Budista i Taoista i to iskreno. I vidim da se profiltrirani sadržaji svih tih učenja savršeno međusobno uklapaju i nisu u sukobu.

To je objašnjenje onima koji se čude i zbunjuju kako to da sam čas Hrišćanin, a čas Toltek. Zato ne treba prigrliti samo jedno učenje jer su sva delimično istinita, potrebno je sataviti delove mozaika razbacane po religijama i ostalim duhovnostima u celom svetu.

Izgleda da je to zadatak koji je Tvorac dao svakome ko traži znanje. Ali tu ličnu sintezu ne možemo obaviti dok nam je um zamagljen i otrovan iluzijama.

Dakle, "uzmeš kvalitet, odbaciš škart" što bi rekao Bora Čorba. Zato i dok pišem ovde u hrišćanskom elementu, pišem o onome što je um profiltrirao kao ispravno uz dodatke koji nedostaju a koje uklapam iz drugih učenja. Na primer, u zvaničnom hrišćanstvu nedostaje bitno znanje o svetlosnom telu, vibracijama, energetskim centrima... A o glupostima koje su u njega ubačene ne bi sada govorio.

Isto tako se odnosim i prema toltečkom učenju, kome nedostaje potpuno otvaranje srčanog energetskog centra. Zato su moćni i mudri ali hladni kao zmije. A taj centar je mesto "razgovora" sa našim tvorcem, koji je u suštini ipak duhovno sunce, vrelo i vatreno.

Iako su te sinteze meni lično donele izvanredan napredak svesnosti i opšteg blagostanja, ne želim da kažem da sam sto posto u pravu i da namećem svoj način i put povratka životu i istini. Ja samo želim da s vama podelim svoja iskustva i zapažanja. Opisujem svoje duhovno putovanje. I verujem da će nekima biti od koristi da se sete samih sebe.

Hvala vam na strpljenju.

http://forum.krstarica.com/blog.php?u=67723
 
Poslednja izmena:
S1:˝ Pogrešno. I u unutrašnjoj tišini ima opisa, samo što taj opis nije zasnovan na rečima. Nemo znanje.˝
Neee. Pročitaj ponovo:˝Unutrašnja tišina. U njoj nema opisa koji je ˝moj˝.˝
Odlično! Šta tu piše!?
Gle dalje:˝U njoj nema mene koji sam najbolji.˝
Sada pročitaj sve to zajedno. Možeš ti to!
Pa sad ide:˝˝Drug Tito jaše na čelu kolone uz usku stazu planinsku.˝Hm, je li bitniji opis ili biti na čelu kolone!? ˝
Jel baš treba da ti crtam!?
Dobro! Pazi sad! Cilj je prekinuti sopstvenu mehaničnost! Izići iz šablone! Odbaciti dresuru! Nepristrano videti svet u svoj njegovoj lepoti i punoći! Odbaciti iluzije o sopstvenoj veličini i važnosti. Gurnuti ono što misliš da si ti u pozadinu.
Da, nekima!
A nekima je najvažnije jahati na čelu kolone!
Pa kako ko voli! U različitostima i jeste lepota!
S1:˝ Mi moramo da interpretiramo ono što opažamo to je neizbežno.˝
Možda ti moraš! Ja mogu da biram!
S1:˝ Ta interpretacija je naš UM.˝
Neee! Neke od tih interpretacija su naš um!
S1:˝ Kastanedini ratnici menjaju interpretaciju zasnovanu na jeziku za interpretaciju zasnovanu na nemom znanju. To je "vidovnjački um".˝
Eto vidiš! Možeš ti i bolje! Bravo!
S1:˝ Nemožeš odbaciti svoju sposobnost interpretacije. Ako uništiš svoj um, uništio si sebe u potpunosti - mrtav si.˝
Govoriš u apsolutnim terminima! To radi um koji nije naš! Oslobodi ga se!
Možeš da postigneš razna stanja: bez interpretacije, sa minimumom interpretacije, da menjaš način interpretacije. Primerice, ˝pozleđuje me ˝ u ˝uživam u tome ili ˝svejedno˝.
Sjaj očiju! Sećaš se!?
S1:˝ Međutim, ono što je problem kod toltečke tradicije je to da se ti "vidovnjaci" povezuju sa višom silom, "namerom" koja u stvari nije izvor svemira i svesti već plagijat, vešta kopija. Priključuju se na svest zveri a da toga nisu svesni.˝
Ovo šta napisa, je tvoje iskustvo ili šta!?
S1:˝ Inače njihove metode za izlazak iz ovog sveta su ispravne i dobre. Ono što je katastofalno je što kad iz ovog sveta ropstva i zla izađu, oni ulaze u svet čistog iskonskog zla, umesto da se vraćaju pravom tvorcu i gospodaru svemira.˝
Ma idi, nema iskonskog zla! Vrlo primitivna interpretacija! Postoje razni interesi!
Jung je, na ekspediciji u Africi pito poglavicu koji do tada nije video belce, šta je dobro a šta zlo.
˝Dobro je kad ja tebi uzmem ženu, a zlo je kad je uzmeš ti meni!˝- odogovori ovaj.
I Zver koju ti spominješ, se samo bori za opstanak, kao i ti! Bez nade u konačnu pobedu! Kao i ti!
Eee, pusti i Zver i Tvorca!
Jaši dalje! Dalje od čela kolone!
S1:ˇ Kao što znate, kretao sam se od vatrenog prihvatanja pa do isto takvog poricanja znanja koje je tu opisano.˝
A šta kaže don Huan!? Trezvenost! Pa šta ga nisi slušo!?
S1:˝ I takođe znate da sam bio dovoljno lud da praktično isprobam sve te prakse - tenzegriti, rekapitulaciju, sanjanje... Moja kolebanja su nastala iz neminovnih stanja krize svesti i uma koje doživljavaju svi oni koji se usude da zavire iza ovog svakodnevnog sveta zbivanja i mišljenja. To je put prepun opasnosti i neizvesnosti. Kad se suočite sa nezamislivim stvarima i pojavama, onda su knjige i filozofiranje od male koristi.˝
Eeee, zato stari, trezveni vrač i kaže da put ratnika nije za svakoga! Ko se boji neka korača drugim putem. A ovim se korača trezveno, oprezno! I ne vodi se druge pre vremena! Reši sebe i time ćeš najbolje pomoći drugima! Pazi sad!
S1:˝Ipak pošto sam (jedva) preživeo sve te eksperimente, iz svega toga sam izašao neuporedivo jači i mudriji nego što sam bio na početku avanture. I zato želim da vam kažem svoja otkrića po pitanju ove teme, zaključke koji su me skupo koštali.˝
Opet ti na čelo kolone! Ma prikoči malo!
S1:˝Ono u šta sam sad prilično siguran, je da toltečko učenje nije izuzetak u odnosu na ostale poznate duhovne prakse po pitanju potpunosti i istinitosti.˝
Malo ih je od nas koji tvrde suprotno! Jedan od njih si bio ti! I sad bi opet da popuješ i pridikuješ! Ne može!
S1:˝Pošto sam prošao kroz vatreno krštenje, pa čak i kroz vrata smrti, video sam da su sva ljudska duhovna znanja iskvarena i nepotpuna. Svako od njih u sebi sadrži određenu meru istine, neko više a neko manje. Toltečko učenje sadrži veliki, možda i najveći deo istine.˝
Ama čoveče, znamo mi to!
S1:˝Kada postanemo sposobni da OSETIMO koji su delovi bilo koga učenja istiniti a koji su podvala, može se reći da smo dostigli nivo svesnosti koji je prilično visok. Taj stepen se dostiže kad konačno očistimo vlastiti um. Tada možemo uzeti iz svake tradicije ono što vredi, profiltriraćemo sadržaje kroz naš KRISTALNI um koji će usvojiti ono što je čisto a odbaciti iluzije i perverzije.˝
Bravo! Al i to znamo! To TI nisi znao! Većina nas jeste!
S1:˝Zato primećujem da mogu biti i Hrišćanin i Toltek i Budista i Taoista i to iskreno. I vidim da se profiltrirani sadržaji svih tih učenja savršeno međusobno uklapaju i nisu u sukobu. ˝
Ma čoveče! Ima i dalje! Možeš da ne budeš ništa od toga! Budi sretan! Blagoslivljam te i odrešujem!
S1:˝To je objašnjenje onima koji se čude i zbunjuju kako to da sam čas Hrišćanin, a čas Toltek. Zato ne treba prigrliti samo jedno učenje jer su sva delimično istinita, potrebno je sataviti delove mozaika razbacane po religijama i ostalim duhovnostima u celom svetu.˝
I to ćeš kao ti!? Prikoči, malo.Sjaši! Na začelje!
S1:˝Izgleda da je to zadatak koji je Tvorac dao svakome ko traži znanje. Ali tu ličnu sintezu ne možemo obaviti dok nam je um zamagljen i otrovan iluzijama.
Dakle, "uzmeš kvalitet, odbaciš škart" što bi rekao Bora Čorba. Zato i dok pišem ovde u hrišćanskom elementu, pišem o onome što je um profiltrirao kao ispravno uz dodatke koji nedostaju a koje uklapam iz drugih učenja. Na primer, u zvaničnom hrišćanstvu nedostaje bitno znanje o svetlosnom telu, vibracijama, energetskim centrima... A o glupostima koje su u njega ubačene ne bi sada govorio.
Isto tako se odnosim i prema toltečkom učenju, kome nedostaje potpuno otvaranje srčanog energetskog centra. Zato su moćni i mudri ali hladni kao zmije. A taj centar je mesto "razgovora" sa našim tvorcem, koji je u suštini ipak duhovno sunce, vrelo i vatreno.
Iako su te sinteze meni lično donele izvanredan napredak svesnosti i opšteg blagostanja, ne želim da kažem da sam sto posto u pravu i da namećem svoj način i put povratka životu i istini. Ja samo želim da s vama podelim svoja iskustva i zapažanja. Opisujem svoje duhovno putovanje. I verujem da će nekima biti od koristi da se sete samih sebe.˝
Ajde hvala Bogu i Taou i Zveri i Nameri i Orlu i Kokoši da si napokon shvatio!
Neću više da se pravim STALKER, kao u ovom tekstu. Keve mi!
Odoh i JAAAAAAA na začelje kolone!
Za mnom, napred! Ups, htedoh reći nazad! ;)
 
Ooooo, stari moj višegodišnji raznoforumski (ne)prijatelju, pa dje si ti? :mrgreen: Kaj ima novog na otoku? Puše li jugo? Opet si popio previše pive pa sad tako mamuran i mrzovoljan moraš se na nekom istresti? Samo sam čekao kad ćeš izroniti sa svojim "mudrostima"... Hvala ti, ti mi pomažeš da uvježbam smirenost kad imam posla s nemogućim ljudima. Aj sad barba moj, da ti odgovorim na post a sve u sukladnosti sa ciljem da mladi i nadasve neiskusni forumaši primjete iskrivljeni um koji diktira ove tvoje natpise. A možda i ti sam primjetiš svoju naopaku logiku te preduzmeš nešto povodom toga. Čisto sumnjam, ali nikad se nezna.... Ipak, da sam moderator, ja bih te opet banirao. :per:

S1:˝ Pogrešno. I u unutrašnjoj tišini ima opisa, samo što taj opis nije zasnovan na rečima. Nemo znanje.˝

Neee. Pročitaj ponovo:˝Unutrašnja tišina. U njoj nema opisa koji je ˝moj˝.˝
Kliknite za proširenje...

Dali je "moj" ili "tvoj" - činjenica je da ga ima. Baš kao što sam i napisao. "Kako god se okreneš, tvoja stražnjica je otpozadi." - reče općepoznati humanist Mao Tse. A ti si u prethodnom postu odvalio da u unutrašnjoj tišini nema nikakvog opisa. Ali stara priča, ti pokušavaš da budeš "u pravi po svaku cijenu" makar i iskrivljujući ono što sam napisao. Neki ljudi dolaze na teme gdje se raspravlja o ozbiljnim stvarima, samo da bi liječili svoje komplekse niže vrednosti. To nema veze sa konstruktivnom i korisnom raspravom.

S1:˝ Mi moramo da interpretiramo ono što opažamo to je neizbežno.˝

Možda ti moraš! Ja mogu da biram!
Kliknite za proširenje...

Što možeš birati, jadan? Um je satavni i inherentni dio bića. To je kao da si rekao da kad imaš problem sa umom onda možeš odsjeći sam sebi glavu i riješiti problem. Ako misliš da je to izbor, tada si u pravu, možeš birati! :dash:

S1:˝ Nemožeš odbaciti svoju sposobnost interpretacije. Ako uništiš svoj um, uništio si sebe u potpunosti - mrtav si.˝

Govoriš u apsolutnim terminima! To radi um koji nije naš! Oslobodi ga se!
Možeš da postigneš razna stanja: bez interpretacije, sa minimumom interpretacije, da menjaš način interpretacije. Primerice, ˝pozleđuje me ˝ u ˝uživam u tome ili ˝svejedno˝.
Sjaj očiju! Sećaš se!?
Kliknite za proširenje...

Apsolutno romantično. :heart: Što su to apsolutni termini? Biće da si ti nešto načuo o tome, pa sad ispaljuješ fraze ne bi li ispao pamjetan. Nisam tu rekao ništa u apsolutnom smislu.

Bez interpretacije nema uma. Bez uma nema bića, nema života, nema čovjeka. Um koga Kastaneda naziva "nemo znanje" je um toalne ravnodušnosti i hladnoće prema onome što opažamo, ali i on donosi svoje "neme" zaključke i oblikuje svijet percepcije u "svetleća jaja", Orla, svjetlosna vlakna, itd. Zamijenili su jedno tumačenje i percepciju svijeta drugom. Samo su promijenili ugao posmatranja i to je sve.

S1:˝ Međutim, ono što je problem kod toltečke tradicije je to da se ti "vidovnjaci" povezuju sa višom silom, "namerom" koja u stvari nije izvor svemira i svesti već plagijat, vešta kopija. Priključuju se na svest zveri a da toga nisu svesni.˝

Ovo šta napisa, je tvoje iskustvo ili šta!?
Kliknite za proširenje...

To je BILO moje iskustvo, a tvoje je koliko vidim još uvijek.

S1:ˇ Kao što znate, kretao sam se od vatrenog prihvatanja pa do isto takvog poricanja znanja koje je tu opisano.˝

A šta kaže don Huan!? Trezvenost! Pa šta ga nisi slušo!?
Kliknite za proširenje...

Nije dovoljno ako će ti neko reći "Budi trezven!" da bi postao trezven. Početno stanje svakog čovjeka je da nije trezven i ne može i ne zna kako bi mogao doći do trezvenosti - čistog uma. Doći do trezvenosti je proces i borba koja traje godinama. Ali, možda si ti čudo Božje te si postao trezven čim ti je to rekla kastanedina knjiga, što ja znam, sve je moguće... Mada, na osnovu tvog zbrkanog i nesuvislog pisanja, ne bih rekao...

S1:˝Pošto sam prošao kroz vatreno krštenje, pa čak i kroz vrata smrti, video sam da su sva ljudska duhovna znanja iskvarena i nepotpuna. Svako od njih u sebi sadrži određenu meru istine, neko više a neko manje. Toltečko učenje sadrži veliki, možda i najveći deo istine.˝

Ama čoveče, znamo mi to!
Kliknite za proširenje...

Što to znate? Ko ste to vi? Nova sekta, kult? Kafanski ratnici? Pomoću "sjaja očiju" mijenjate interpretaciju svojeg sranja u uživanje? "Uh, baš su ukusna ova govna!" Čarobnjaci - mazohisti?

S1:˝To je objašnjenje onima koji se čude i zbunjuju kako to da sam čas Hrišćanin, a čas Toltek. Zato ne treba prigrliti samo jedno učenje jer su sva delimično istinita, potrebno je sataviti delove mozaika razbacane po religijama i ostalim duhovnostima u celom svetu.˝

I to ćeš kao ti!? Prikoči, malo.Sjaši! Na začelje!
Kliknite za proširenje...

Ja sastavljam mozaik znanja isključivo samo za sebe a ne za druge i to isključivo na osnovu provjere u praksi. Poslije toga o tome pišem. I vjerujem da isto tako svako treba sastavljati svoju ličnu duhovnu priču. Pa ko čita nek odabere što mu paše. Eto, opet je iskrivio ono što napisah... Ako hoćeš da očistiš um, moraš prvo umrijeti.

Bok stari. Volim tvoj duh koji se krije ispod tog sranja - što bi rekao Napasnik. :rotf:
 
Да бисмо постигли контролу тијела и мисли, неопходна су нам извјесна физичка
помагала. Када довољно савладамо тијело, тада можемо господарити и мислима.
Када су мисли укроћене, тада можемо усредсређивати своје снаге по жељи. Јер, не
заборавимо да је спољашњи свијет тек груби одраз унутарњег, суптилнијег свијета.
И, наравно, оно што је тананије, суптилније, свагда је узрок, док је оно грубље
посљедица тананијег. Овдје важи порука Хермеса Трисмегиста: како горе тако
доље, како унутра тако напољу.
Онај ко је открио и научио како управљати унутарњим силама, има свеколику
природу под својом контролом. Он је истински бог, јер је бескрајно слободан, на
свим разинама. За таквога више не постоји случај, не постоји судбина нити било
каква сила која га може спутати и омести у остваривању властитих замисли.
Наравно, онај ко је овладао свим силама, никада не примјењује силу. Из њега зрачи
неизмјерна, несебична љубав, како према себи тако и према ближњима, свим
бићима, свим свјетовима

Пут Просвјетљења је нешто крајње индивидуално; нико од оних који су
доживјели просвјетљење не може то своје лично искуство пренијети другима. Онај
ко жели сам да дође до таквог искуства, неће постати просвијетљен слушајући приче
или читајући књиге оних који већ посједују такво искуство. Уосталом, сам појам
просвјетљења најчешће измиче сваком рационалном објашњењу, иако се ми овдје
залажемо и за рационално, умјетничко и научно објашњење. Сматрамо да
просвјетљења има онолико колико и појединаца који су пошли тим путем, који на
прави начин трагају за просвјетљењем. Просвјетљење бисмо, отприлике, могли
описати као стање кад јединка постаје индивидуум, кад досегне самосвијест. У том
тренутку особа спознаје себе и свијет у којем је; постаје свјесна властите
самосвојности, као и самосвојности других особа; буди се свијест о суштинском
постојању сваког живота; рађа се истинска љубав према себи и другима; љубав,
дубока и несебична, према мноштву различитих испољавања живота и свега у
Универзуму; као и савршена толеранција у односу на све сличности и разлике, на
све ствари и појаве.


Boginjo i Bože
Zahvaljujemo vam
Za vašu prisutnost,
Za vaš krug,
Za svjetlost i ljubav,
Za noć i promjenu,
Tražimo vaš blagoslov
Dok odlazite.
Pozdrav i zbogom! Blagoslovljeni bili
 
Poslednja izmena:
ag-golubica:
Пут Просвјетљења је нешто крајње индивидуално; нико од оних који су
доживјели просвјетљење не може то своје лично искуство пренијети другима. Онај
ко жели сам да дође до таквог искуства, неће постати просвијетљен слушајући приче
или читајући књиге оних који већ посједују такво искуство. Уосталом, сам појам
просвјетљења најчешће измиче сваком рационалном објашњењу, иако се ми овдје
залажемо и за рационално, умјетничко и научно објашњење...
Kliknite za proširenje...

zenwv.jpg
 
plavi zid:
S1:˝ Pogrešno. I u unutrašnjoj tišini ima opisa, samo što taj opis nije zasnovan na rečima. Nemo znanje.˝
Neee. Pročitaj ponovo:˝Unutrašnja tišina. U njoj nema opisa koji je ˝moj˝.˝
Odlično! Šta tu piše!?
Gle dalje:˝U njoj nema mene koji sam najbolji.˝
Sada pročitaj sve to zajedno. Možeš ti to!
Pa sad ide:˝˝Drug Tito jaše na čelu kolone uz usku stazu planinsku.˝Hm, je li bitniji opis ili biti na čelu kolone!? ˝
Jel baš treba da ti crtam!?
Dobro! Pazi sad! Cilj je prekinuti sopstvenu mehaničnost! Izići iz šablone! Odbaciti dresuru! Nepristrano videti svet u svoj njegovoj lepoti i punoći! Odbaciti iluzije o sopstvenoj veličini i važnosti. Gurnuti ono što misliš da si ti u pozadinu.
Da, nekima!
A nekima je najvažnije jahati na čelu kolone!
Pa kako ko voli! U različitostima i jeste lepota!
S1:˝ Mi moramo da interpretiramo ono što opažamo to je neizbežno.˝
Možda ti moraš! Ja mogu da biram!
S1:˝ Ta interpretacija je naš UM.˝
Neee! Neke od tih interpretacija su naš um!
S1:˝ Kastanedini ratnici menjaju interpretaciju zasnovanu na jeziku za interpretaciju zasnovanu na nemom znanju. To je "vidovnjački um".˝
Eto vidiš! Možeš ti i bolje! Bravo!
S1:˝ Nemožeš odbaciti svoju sposobnost interpretacije. Ako uništiš svoj um, uništio si sebe u potpunosti - mrtav si.˝
Govoriš u apsolutnim terminima! To radi um koji nije naš! Oslobodi ga se!
Možeš da postigneš razna stanja: bez interpretacije, sa minimumom interpretacije, da menjaš način interpretacije. Primerice, ˝pozleđuje me ˝ u ˝uživam u tome ili ˝svejedno˝.
Sjaj očiju! Sećaš se!?
S1:˝ Međutim, ono što je problem kod toltečke tradicije je to da se ti "vidovnjaci" povezuju sa višom silom, "namerom" koja u stvari nije izvor svemira i svesti već plagijat, vešta kopija. Priključuju se na svest zveri a da toga nisu svesni.˝
Ovo šta napisa, je tvoje iskustvo ili šta!?
S1:˝ Inače njihove metode za izlazak iz ovog sveta su ispravne i dobre. Ono što je katastofalno je što kad iz ovog sveta ropstva i zla izađu, oni ulaze u svet čistog iskonskog zla, umesto da se vraćaju pravom tvorcu i gospodaru svemira.˝
Ma idi, nema iskonskog zla! Vrlo primitivna interpretacija! Postoje razni interesi!
Jung je, na ekspediciji u Africi pito poglavicu koji do tada nije video belce, šta je dobro a šta zlo.
˝Dobro je kad ja tebi uzmem ženu, a zlo je kad je uzmeš ti meni!˝- odogovori ovaj.
I Zver koju ti spominješ, se samo bori za opstanak, kao i ti! Bez nade u konačnu pobedu! Kao i ti!
Eee, pusti i Zver i Tvorca!
Jaši dalje! Dalje od čela kolone!
S1:ˇ Kao što znate, kretao sam se od vatrenog prihvatanja pa do isto takvog poricanja znanja koje je tu opisano.˝
A šta kaže don Huan!? Trezvenost! Pa šta ga nisi slušo!?
S1:˝ I takođe znate da sam bio dovoljno lud da praktično isprobam sve te prakse - tenzegriti, rekapitulaciju, sanjanje... Moja kolebanja su nastala iz neminovnih stanja krize svesti i uma koje doživljavaju svi oni koji se usude da zavire iza ovog svakodnevnog sveta zbivanja i mišljenja. To je put prepun opasnosti i neizvesnosti. Kad se suočite sa nezamislivim stvarima i pojavama, onda su knjige i filozofiranje od male koristi.˝
Eeee, zato stari, trezveni vrač i kaže da put ratnika nije za svakoga! Ko se boji neka korača drugim putem. A ovim se korača trezveno, oprezno! I ne vodi se druge pre vremena! Reši sebe i time ćeš najbolje pomoći drugima! Pazi sad!
S1:˝Ipak pošto sam (jedva) preživeo sve te eksperimente, iz svega toga sam izašao neuporedivo jači i mudriji nego što sam bio na početku avanture. I zato želim da vam kažem svoja otkrića po pitanju ove teme, zaključke koji su me skupo koštali.˝
Opet ti na čelo kolone! Ma prikoči malo!
S1:˝Ono u šta sam sad prilično siguran, je da toltečko učenje nije izuzetak u odnosu na ostale poznate duhovne prakse po pitanju potpunosti i istinitosti.˝
Malo ih je od nas koji tvrde suprotno! Jedan od njih si bio ti! I sad bi opet da popuješ i pridikuješ! Ne može!
S1:˝Pošto sam prošao kroz vatreno krštenje, pa čak i kroz vrata smrti, video sam da su sva ljudska duhovna znanja iskvarena i nepotpuna. Svako od njih u sebi sadrži određenu meru istine, neko više a neko manje. Toltečko učenje sadrži veliki, možda i najveći deo istine.˝
Ama čoveče, znamo mi to!
S1:˝Kada postanemo sposobni da OSETIMO koji su delovi bilo koga učenja istiniti a koji su podvala, može se reći da smo dostigli nivo svesnosti koji je prilično visok. Taj stepen se dostiže kad konačno očistimo vlastiti um. Tada možemo uzeti iz svake tradicije ono što vredi, profiltriraćemo sadržaje kroz naš KRISTALNI um koji će usvojiti ono što je čisto a odbaciti iluzije i perverzije.˝
Bravo! Al i to znamo! To TI nisi znao! Većina nas jeste!
S1:˝Zato primećujem da mogu biti i Hrišćanin i Toltek i Budista i Taoista i to iskreno. I vidim da se profiltrirani sadržaji svih tih učenja savršeno međusobno uklapaju i nisu u sukobu. ˝
Ma čoveče! Ima i dalje! Možeš da ne budeš ništa od toga! Budi sretan! Blagoslivljam te i odrešujem!
S1:˝To je objašnjenje onima koji se čude i zbunjuju kako to da sam čas Hrišćanin, a čas Toltek. Zato ne treba prigrliti samo jedno učenje jer su sva delimično istinita, potrebno je sataviti delove mozaika razbacane po religijama i ostalim duhovnostima u celom svetu.˝
I to ćeš kao ti!? Prikoči, malo.Sjaši! Na začelje!
S1:˝Izgleda da je to zadatak koji je Tvorac dao svakome ko traži znanje. Ali tu ličnu sintezu ne možemo obaviti dok nam je um zamagljen i otrovan iluzijama.
Dakle, "uzmeš kvalitet, odbaciš škart" što bi rekao Bora Čorba. Zato i dok pišem ovde u hrišćanskom elementu, pišem o onome što je um profiltrirao kao ispravno uz dodatke koji nedostaju a koje uklapam iz drugih učenja. Na primer, u zvaničnom hrišćanstvu nedostaje bitno znanje o svetlosnom telu, vibracijama, energetskim centrima... A o glupostima koje su u njega ubačene ne bi sada govorio.
Isto tako se odnosim i prema toltečkom učenju, kome nedostaje potpuno otvaranje srčanog energetskog centra. Zato su moćni i mudri ali hladni kao zmije. A taj centar je mesto "razgovora" sa našim tvorcem, koji je u suštini ipak duhovno sunce, vrelo i vatreno.
Iako su te sinteze meni lično donele izvanredan napredak svesnosti i opšteg blagostanja, ne želim da kažem da sam sto posto u pravu i da namećem svoj način i put povratka životu i istini. Ja samo želim da s vama podelim svoja iskustva i zapažanja. Opisujem svoje duhovno putovanje. I verujem da će nekima biti od koristi da se sete samih sebe.˝
Ajde hvala Bogu i Taou i Zveri i Nameri i Orlu i Kokoši da si napokon shvatio!
Neću više da se pravim STALKER, kao u ovom tekstu. Keve mi!
Odoh i JAAAAAAA na začelje kolone!
Za mnom, napred! Ups, htedoh reći nazad! ;)
Kliknite za proširenje...

Dragi moj prijatelju sacinjen od plavo-sivih ostataka promiskuitetno sacinjenih delova nekakakvoga zida molim te da ubudce postedis nase oci svojih mislilackikh
vezbi.Umemo mi sami da analiziramo svaciji tekst ponaosob.Citaj cuti i uci mozda jednog dana postanes i plavi kamen pa da prskamp lozu sa njim.
 
Zbog uvjetovanja ljubavi i nezrelosti vlastitih roditelja, većina ljudi do neke mjere nauči povezivati ljubav sa podređenošću i igrama moći, što je razlog nesvjesnim otporima prema intim­­nosti i otvaranju drugoj osobi.

Roditelj koji se boji da ljubav znači ropstvo, bojat će se u potpunosti voljeti čak i svoje dijete, posebno zato jer su djeca 'po definiciji' zahtjevna. Tada će roditelj vjerovati u svoje pravo, pa i smatrati prioritetom, da 'nauči dijete da ne može biti sve po njegovom', čak i kad se radi o djetetovim prirodnim potrebama i malim željama. To je još uvijek prilično uobičajen pristup u odgoju.

Roditelj može čak i prirodno dječje nezrelo ponašanje shvaćati kao nešto pogrešno i neprih­vatljivo, stvarajući negativan stav prema djetetovoj osobnosti, što je rezultat kombinacije slijedećih uzroka:

- nezrelog očekivanja savršenstva od drugog ljudskog bića (koje je još jače jer se od djeteta očekuje puno više ljubavi i dobrih osobina nego od stranaca),
- projekcije osjećaja prema vlastitim roditeljima (naročito ako su oni bili nezreli i osoba se postavljala u roditeljsku ulogu prema njima),
- projekcije negativnih osjećaja prema vlastitom unutarnjem djetetu i njegovim potrebama i zahtjevima.

Roditelj kod kojeg su ove karakteristike prisutne može se početi doživljavati kao žrtva kad njegova očekivanja nisu ispunjena, te pripisivati djetetu prkos i negativne namjere, što postaje sve naglašenije kako se odnos pogor­šava (što je za očekivati ako dijete nije previše uplašeno da ne pokazuje otpor).

Na dijete je to strahoviti pritisak i ono reagira konfliktom između ljubavi i slijepog povjerenja, te bijesa i želje za dokazivanjem. Ako istražimo oba ta osjećaja, vjerojatno ćemo ih opisati otprilike na sljedeći način: ili su oni u pravu, tj. sa mnom nešto nije u redu; ili nisu u pravu, ne vole me i okrutno se pona­šaju – ali što to govori o meni ako moram živjeti u takvim uvjetima? – u oba slučaja, zaključak je djeteta da ne zaslužuje ljubav.

(U transakcijskoj analizi, osoba se s vremenom počne sve više prikla­nja­ti jednom od ta dva zaključka, što vodi fiksiranim 'životnim pozicijama': + / - (ja sam OK, drugi nisu OK) ili - / + (ja nisam OK, drugi jesu), uz mnogo rijeđe mogućnosti - - (niti ja nisam OK, niti drugi) i + + (poželjna i zdrava pozicija, tj. ja sam OK, a i drugi su)). Suvišno je reći da su obje samo maske. Moje je mišljenje da domi­nacija jedne od tih pozicija postoji samo u vanjskom ponašanju, dok je ispod površine i dalje prisutna unutarnja borba.)

Na taj način dijete tako i samo stvara zaključak da je ljubav ropstvo i počinje se bojati poniženja i stida ako si doz­voli da voli (pritom poniženje ne bi proizlazilo samo iz ponašanja druge osobe, nego i od negativnog stava prema sebi kao posljedica prethodnog zaključka), te se tako obrazac prenosi u njegov život i na slijedeće generacije.

I kod djeteta i kod roditelja u takvoj situaciji s vremenom će se razviti otpor čak i bilo kakvom pokušaju mirnog razgovora i razumijevanja, iz straha da će bilo kakav stupanj pomirenja i razumijevanja voditi ponovnom poniženju i ropstvu. Pogotovo je u takvim okolnostima teško priznati svoju ulogu u problemu, zbog težine emocija i energije koju ulažemo da odgovor­nost prebacimo na drugu osobu kako bi izbjegli osjećaj krivnje i osvješ­tavanje onog dijela sebe koji je u strahu da s nama nešto nije u redu.

Taj dječji dio nas, koji svijet vidi crno-bijelo osjeća da je ili ono u pravu ili druga osoba, prema tome ako priznam svoj dio pogreške, ja sam loš, što vodi ne samo aktiviranju osjećaja krivnje, stida i manje vrijednosti, nego dijete vjeruje da bi to značilo da bi moralo dopustiti nastavak ponižavanja.

Tog konflikta se ne možemo riješiti sve dok ne prihvatimo i iscijelimo i onaj najčešće duboko potisnut dio koji osjeća da smo mi ti s kojima nešto nije u redu – iz čega slijedi da ne zaslužujemo ljubav, da smo manje vrijedni, lošiji od svih drugih – lako je to povjerovati u vrlo ranoj dobi, kad su svi oko nas veliki kao kuća i samouvje­reno se ponašaju. (Nezreli roditelji to potiču naglašava­njem svoje moćnije pozicije kroz suptilno potcjenji­vanje djeteta, pa i otvorenim izricanjem negativnog mišljenja o djetetu.)

Dok god taj dio nas postoji, te emocije će s vremena na vrijeme dolaziti bliže površini, na što ćemo reagirati automatskim osnaživanjem one suprotne podosobnosti. Ključna greška je u pokušavanju da se napravi izbor između jednoga i drugoga. Ako to pokušavamo, konflikt neće biti riješen zato što niti jedan od njegovih dijelova nije dio našeg istinskog identiteta. U Soulworku se konflikt rješava tako da se, istražujući obje strane zajedno, postupno približavamo otkrivanju uzroka rascjepa i našeg izvornog identiteta, koji je prekriven dubokim osjećajem 'ja ne mogu biti ja'.

Čini mi se logičnim da bilo kakva neravnoteža prema jednom obliku nezrelog ponašanja ima svoju protu­težu u suprotnoj tendenciji, koja je potisnuta. Drugim riječima, naizgled popustljiva i slaba osoba najvje­ro­jatnije potiskuje duboke osjećaje agresije i neprijateljstva, a agresivna osoba potiskuje strah i nesigurnost. Rjeđe se događa da se radi o konfliktu između zrelog i nezrelog dijela ličnosti (npr. pušenje, ovisnost o hrani i sl); u tom slučaju vjerojatno postoji još dublja razina konflikta, koje je konkretno nezrelo ponašanje samo površinski izraz.

Isti proces se aktivira ne samo u odnosu s roditeljima (premda je tada u pravilu najjači) nego u svim drugim situacijama koje podsjećaju na izvorne okolnosti, čak i ako je jedina sličnost u postojanju moguć­nosti da možda nismo u pravu.

Svi su ovi procesi vrlo suptilni, osim u trenucima krize, i većina ljudi se voli zavaravati da kod njih ne postoje samim time što su ih prilično rijetko svjesni.

Dijete čiji su roditelji izrazito nezreli osjećat će se gurnuto u ulogu roditelja, što izaziva ljutnju, težak osjećaj odgovornosti, koji vodi krivnji, (te sve jače osuđivanje roditelja, ovisno o tome koliko si osoba dopušta to osjetiti). S obzirom na dječju sklonost crno-bijelim zaključcima i generalizaciji, to vodi proširivanju negativnog stava na okolinu i sve tuđe iracionalne postupke, rezultat čega je nezdravo moraliziranje. Isprazni intelektualizam jedna je od varijanti ove situacije – bijeg u intelekt od emocija, čije osjećanje i izražavanje osoba nauči doživljavati kao slabost i nezrelost. Komplementarno ponašanje moraliziranju je kriminal – čin prkosnog djeteta koje svu odgovor­nost prebacuje na okolinu i opravdava svoje ponašanje osjećajem nemoći da dobije ono što mu je potrebno u nepravednom svijetu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top