Tеоретски, па и математички је могућа антиматерија. У односу на материју она има масу -m, па је гравитациона сила између њих одбојна. У великом праску, стварањем првих честица у пару материја-антиматерија изазива њихово шнажно одбијање што им даје кинетичку енергију без утрошка било какве енергије. Укупна енергија је нула било кинетичка било она повезаба са с^2. Укупан импулс силе је такође нула.
Даљом еволуцијом универзума материјалне честице (као и антиматеријалне) се привлаче и формирају галаксије и галактичка јата. Ови објекти ако су материја спрам анти материје се одбијају што резултира у ширење универзума.
Електромагнетни таласи су јединствени за антиматерију и материју и ми по томе не можемо да препознамо галаксије од антиматерије. Не можемо ни емисије зраћења честица, јер ако антиматеријалне честице уђу у свет материјалног дела универзума бивају брзо поништене у додиру са материјалним честицама.
