Strašno... tim lekovima lečiš jednu muku da dobiješ pet...
Moj srodnik je u mladosti imao razne dijagnoze, između ostalog i šizofreniju, nikad te terapije nije pio, čak i pod prismotrama je uspevao da ne uzima a bilo je rigorozno, danas kad priča-koža se ježi.
Vremenom mu je bilo sve bolje i bolje.
Izvinite ako vam se čini kao neka izmišljotina, baš mi nije cilj da izmišljam.
Oduvek sam volela razgovore sa njim, prepametan je bio i ostao, o svemu zna svašta, kolekcionar muzike, skuplja knjige, strastveni čitalac, novčanice, umetničke slike, ljubitelj je životinja...i danas sa 60 godina je to čovek koji više nema ni š od šizofrenije, ni n od nervne bolesti jako dugo...
Deca i mladi ga obožavaju, niko nikada nije ni pomislio da je to umno bolesna osoba.
U kartonu sam jednom prilikom prokrijumčarila izraz među ostalima-infantilan:
Ova osoba je uvek znala sa decom, sva deca su ga volela, pa i ja nenormalno dok sam bila dete. A i sad.
Ostalo je samo da se govorka posle toliko vremena da je jedna mlada osoba bila buntovna, nepomirljiva, pod nabojem da promeni stvari...
a niko više ne pominje šizofreniju.
Nadam se da ćete i vi uspeti da ostavite mračan period za sobom i uspostavite svoj život kakav vam je dat-pun svega i dobrog i lošeg-ali najpuniji vas samih, aktivnih, sposobnih, stvaralački nabijenih!
Sve najbolje-glasala sam za-ne, ne bih, ali ne snosim nikakvu odgovornost za glas.
