Quantcast

Anksioznost

Radovan Četvrti

Domaćin
Poruka
4.027
Na stranu to što i ne pratiš šta sam ja napisao.
Ja sam ovde napisao da OKP sigurno NIJE BOLEST, i da ne treba dizati paniku bez potrebe.
Ti si u izbrisanom postu tvrdio da jeste bolest, ali kako vidim nemaš odgovor na pitanje koji je organ oboleo ?

OKP je u stvari samo zaglavljeni automatski menjač orbital cortexa, i u tom smislu jeste poremećaj.
Poremećaj koji se da lako otkloniti. Ručno će te ubaciti u brzinu i nastaviti dalje.

DOBAR PSIHOLOG je tu da vam pomogne, da vas nauči kako da sami popravite stvari. Da vam pokaže put kako da sami promenite biohemiju vašeg mozga.
 

tvoja zena je dobra DUSA

Početnik
Banovan
Poruka
16
Koliko reči , koliko truda, koliko utrošenog vremena ?
Još kad bi dodali i onih cca 1500 reči koje ti je moderator već izbrisao ?

Šta se sa tobom dešava prijatelju ?

Ti umesto da daš svoj sud, svoje viđenje, svoje rešenje problema koji je ovde novi učesnik izneo, ti potrošiš MILION REČI KRITIKUJUĆI MOJU OPSERVACIJU ?

Naravno, sve to dobro začiniš uvredama, pa se posle isčuđavaš, kao MODERATOR JE ANTIVAKSER, šta li ?
Briše mi postove ne zbog napisanih uvreda, već zato što je ANTIVAKSER ?
Koje suludo razmišljanje ?

Moj ti je najiskreniji savet da posetiš nekog dobrog psihologa.
Kako ce, kad on i ne shvata da je dusa jedino sto moze biti suprotno i razlicito potpuno kod ljudi, pa da tako i postoje DOBRI koji pricaju psihodinamsku pricu i LOSI psiholozi, koji su misljenja da je covjek iskustvom potpuno determinisan, i da je prirodno bice, dio prirode jeste covjek, koja je slucajno evolucijom stvorila covjeka, i slucajno kroz njih nasla nacin kako da (posto su i oni priroda, dio prirode) lijeci samu sebe tj. drugog covjeka kao dio prirode, slucajno i bez smisla, i da nemamo ni cega da se stidimo ni cime da se ponosimo - empiristi, pozitivisto - eto za te druge je bRu zLi, koliko vidim, a isto tako ne znai ni da ti za koje se on zalaze ne koriste termine neke koje on koristi onda kad oce da ispadne kako je sto se tice klasifikacija i termina obucen: nijedan od ovih termina oni za koje se on zalaze od psihologa (a postoje 2 struje U PSIHOLOGIJI) ne koriste termine za 'mehanizme odbrane', odnosno Frojdove stvari: potiskivnje, regresija, fiksacija, racionalizacija, introjekcija, projekcija, negacija, reakciona formacija, konverzija, a ne zna ni sto znaci rijec "karakter" u psihologiji, da je to odnos prema stvarnosti a ne "poremecaj necega" po znacenju termina, sto se vidi iz pisanja o "OKPL" nekakvom.
 

Ακρόπολη

Početnik
Poruka
50
Na stranu to što i ne pratiš šta sam ja napisao.
Ja sam ovde napisao da OKP sigurno NIJE BOLEST, i da ne treba dizati paniku bez potrebe.
Ti si u izbrisanom postu tvrdio da jeste bolest, ali kako vidim nemaš odgovor na pitanje koji je organ oboleo ?

OKP je u stvari samo zaglavljeni automatski menjač orbital cortexa, i u tom smislu jeste poremećaj.
Poremećaj koji se da lako otkloniti. Ručno će te ubaciti u brzinu i nastaviti dalje.

DOBAR PSIHOLOG je tu da vam pomogne, da vas nauči kako da sami popravite stvari. Da vam pokaže put kako da sami promenite biohemiju vašeg mozga.
Nije ni tebi lako kume, pita vas čo'ek za pomoć vi ga koristite za argumente. Prsli ste..

- - - - - - - - - -

Kako ce, kad on i ne shvata da je dusa jedino sto moze biti suprotno i razlicito potpuno kod ljudi, pa da tako i postoje DOBRI koji pricaju psihodinamsku pricu i LOSI psiholozi, koji su misljenja da je covjek iskustvom potpuno determinisan, i da je prirodno bice, dio prirode jeste covjek, koja je slucajno evolucijom stvorila covjeka, i slucajno kroz njih nasla nacin kako da (posto su i oni priroda, dio prirode) lijeci samu sebe tj. drugog covjeka kao dio prirode, slucajno i bez smisla, i da nemamo ni cega da se stidimo ni cime da se ponosimo - empiristi, pozitivisto - eto za te druge je bRu zLi, koliko vidim, a isto tako ne znai ni da ti za koje se on zalaze ne koriste termine neke koje on koristi onda kad oce da ispadne kako je sto se tice klasifikacija i termina obucen: nijedan od ovih termina oni za koje se on zalaze od psihologa (a postoje 2 struje U PSIHOLOGIJI) ne koriste termine za 'mehanizme odbrane', odnosno Frojdove stvari: potiskivnje, regresija, fiksacija, racionalizacija, introjekcija, projekcija, negacija, reakciona formacija, konverzija, a ne zna ni sto znaci rijec "karakter" u psihologiji, da je to odnos prema stvarnosti a ne "poremecaj necega" po znacenju termina, sto se vidi iz pisanja o "OKPL" nekakvom.
I ta vaša priča psihologa, bolest duše, ne no ku*ac. Tripujete se nešto da znate ljudi skaču sa zgrada samo tako, koliko njih samo nije izliječeno itd itd.. Bolje pomozite ovome što mu brat ima OKP, kad ste toliki stručnjaci.
 

Sensa 5

Početnik
Poruka
6
Danas sam se prijavila kao član, do sada sam kao gost čitala objave i komentare na temi Anksioznost. Mnoge savete sam prihvatila, ali, da li anksioznost koja intenzivno traje 3 duge godine, posle smrti majke, menja ličnost osobe, toliko da se ona oseća kao da je u drugom telu i ima osećaj da se svi strahovi i blokade, sve konfuzne misli i nedostatak volje i energije, događaju nekom drugom koji je zarobljen u ovom telu. Ne, nisam luda, samo me je tuga "ubila" i strahovi od smrti, bolesti, nemoći i strah od godina koje provodim u samoći. Da li malaksalost, iscrpljenost i česte tahikardije mogu oslabiti organizam, koji je već pod hroničnum stresom, da se razboli organski, psihosomatski problemi su već uočeni. Molim vas, ako imate informacije, tj. neko kome se to događalo, a uspeo je da se sa tim izbori, da resetuje loše misli i teška osećanja i da oprt bude onaj stari, pun optimizma i radosti. Život u paklu i nije život... :-)
 

bRu zLi

Poznat
Poruka
9.382
Danas sam se prijavila kao član, do sada sam kao gost čitala objave i komentare na temi Anksioznost. Mnoge savete sam prihvatila, ali, da li anksioznost koja intenzivno traje 3 duge godine, posle smrti majke, menja ličnost osobe, toliko da se ona oseća kao da je u drugom telu i ima osećaj da se svi strahovi i blokade, sve konfuzne misli i nedostatak volje i energije, događaju nekom drugom koji je zarobljen u ovom telu. Ne, nisam luda, samo me je tuga "ubila" i strahovi od smrti, bolesti, nemoći i strah od godina koje provodim u samoći. Da li malaksalost, iscrpljenost i česte tahikardije mogu oslabiti organizam, koji je već pod hroničnum stresom, da se razboli organski, psihosomatski problemi su već uočeni. Molim vas, ako imate informacije, tj. neko kome se to događalo, a uspeo je da se sa tim izbori, da resetuje loše misli i teška osećanja i da oprt bude onaj stari, pun optimizma i radosti. Život u paklu i nije život... :-)
Zdravo. Sve te razumem sto si napisala i znam kroz sta prolazis. Nisi ni prva ni poslednja. Odgovoricu ti recenicu po recenicu sve sto si pitala, koliko mi vreme dozvoli.

Kratak odgvor je da ne brines, da ima resenja, da je "normalno" nesto sto ti se desava u odr okolnostima, ali da nije normalno da to dugorocno ometa zivot osobi, te da ima neke vrste invalidnosti.

Ziveces ti punim plucima, necu ti reci da ces se samo kretati kroz raj, jer je pakao strasan, nego da ces se bas kretati kroz pakao, misleci da i nije toliko strasan, Kada to uspes, shvatices i sama o cemu se tu radi i bices ponosna na sebe i tada ce ti se iz tog ugla sve ciniti lako.
 

Софија

Buduća legenda
Poruka
38.946
Danas sam se prijavila kao član, do sada sam kao gost čitala objave i komentare na temi Anksioznost. Mnoge savete sam prihvatila, ali, da li anksioznost koja intenzivno traje 3 duge godine, posle smrti majke, menja ličnost osobe, toliko da se ona oseća kao da je u drugom telu i ima osećaj da se svi strahovi i blokade, sve konfuzne misli i nedostatak volje i energije, događaju nekom drugom koji je zarobljen u ovom telu. Ne, nisam luda, samo me je tuga "ubila" i strahovi od smrti, bolesti, nemoći i strah od godina koje provodim u samoći. Da li malaksalost, iscrpljenost i česte tahikardije mogu oslabiti organizam, koji je već pod hroničnum stresom, da se razboli organski, psihosomatski problemi su već uočeni. Molim vas, ako imate informacije, tj. neko kome se to događalo, a uspeo je da se sa tim izbori, da resetuje loše misli i teška osećanja i da oprt bude onaj stari, pun optimizma i radosti. Život u paklu i nije život... :-)
Твој опис више личи на депресију. Људи чак често и реагују на смрт блиске особе депресијом.
Осим ако ти неко већ није дао дијагнозу анксиозности.
 

hirajgoagain

Zaslužan član
Poruka
122.731
Danas sam se prijavila kao član, do sada sam kao gost čitala objave i komentare na temi Anksioznost. Mnoge savete sam prihvatila, ali, da li anksioznost koja intenzivno traje 3 duge godine, posle smrti majke, menja ličnost osobe, toliko da se ona oseća kao da je u drugom telu i ima osećaj da se svi strahovi i blokade, sve konfuzne misli i nedostatak volje i energije, događaju nekom drugom koji je zarobljen u ovom telu. Ne, nisam luda, samo me je tuga "ubila" i strahovi od smrti, bolesti, nemoći i strah od godina koje provodim u samoći. Da li malaksalost, iscrpljenost i česte tahikardije mogu oslabiti organizam, koji je već pod hroničnum stresom, da se razboli organski, psihosomatski problemi su već uočeni. Molim vas, ako imate informacije, tj. neko kome se to događalo, a uspeo je da se sa tim izbori, da resetuje loše misli i teška osećanja i da oprt bude onaj stari, pun optimizma i radosti. Život u paklu i nije život... :-)
a primaš neku platu? znači nisi baš skroz nefunkcionalna
 

bRu zLi

Poznat
Poruka
9.382
Твој опис више личи на депресију. Људи чак често и реагују на смрт блиске особе депресијом.
Осим ако ти неко већ није дао дијагнозу анксиозности.
Da, mozda je depresija i GAP, kao sto su i depresija i panicni poremecaj i sl... Mozda neki komorbiditeti...
 

Sensa 5

Početnik
Poruka
6
Hvala svima na odgovorima! Nemam platu, imam malu penziju koju rasporedim koliko mogu... nikada nisam bila alava na novac, pa ga zatoo valjda i nemam. U Palmotićevoj mi je neuro psihijatar postavio dijagnozu anksioynost + depresija, neposredno posle mamine smrti , kad nisam spavala noćima i kad me je moja osnovna bolest dijabetes životno ugrozila. Prepisan mi je seroxat koji mi je samo malo podigao raspoloženje, ali na svoju ruku sam odlučila da neću ulaziti u začaran krug antidepresiva i da ću se sam boriti i izboriti sa tugom i svojim " demonima!" Ostala sam dosledna tome, lekar op[te prakse mi je prepisaoBromazepam po potrebi - 3, mg, lija nisam uspevala bey njega da zaspim, da se opustim, boleo me je svaki mišić, srce je preskakalo, pa sam svako jutro ( da li da ustanem ili da odustanem) pila tabletu 0d 3 mg., uveča 1,5 mg i tako skoro 3 godine. Sedativ više ne deluje, izgleda da sam se navukla , a ne smem dozu da povećam. Ne pušim , ne pijem, hemiju sam uvek izbegavala, imala sam već dva smrtna slučaja u porodici i moj prag na suočavanje sa stresom je nikakav. Razgovori sa psihoterapeutom su bili trenutno olakšanje, suočila sam se sa nelečenim traumama iz detinjstva i mladosti, ali svaka seansa je koštala 3.000, pa nisam uspela da to ispoštujem... vežbe disanja, svakodnevna šetnja, pokušaj da ovladam jogom, da bistrim misli, sve je kratko trajalo, aja sam postala klaustrofobična, ne smem da uđem u autobus, ljudi i galama mi smetaju... šta više da vam kažem, samo ynam da ovako više ne mogu... ubija me teskoba i loše misli koje se roje i lete trista na sat. Šta da radim? Mentalno sam slaba, plašljiva, bez volje i inicijative... nisam suicidna, borim se lavovski svaki dan...

- - - - - - - - - -

Bru zLi, molim te, objasni mi kako ću se to "kretati kroz pakao", a on mi neće teško padati... samo ne želim da prodam dušu đavolu... dragi moji, želim vam lep i opušten dan! :)
 

gost 386592

Aktivan član
Poruka
1.727
Ne znam kako će ti odgovoriti bRu zLi...
Mogu ti reći samo svoje iskustvo. Kada mi je pre sedam godina umro brat, naša majka mi je bila najbolji drug i savetnik. Rekla je: "Biće teško, pakleno, ali ti moraš nastaviti da živiš. Imaš samo jednu priliku da živiš."
Odskora, kada i majke više nema, svakodnevno se setim tog saveta. I guram napred, kroz pakao, sa lakoćom svojstvenom čoveku koji samo jednom živi.
 

Rayela

Buduća legenda
Moderator
Poruka
49.891
Danas sam se prijavila kao član, do sada sam kao gost čitala objave i komentare na temi Anksioznost. Mnoge savete sam prihvatila, ali, da li anksioznost koja intenzivno traje 3 duge godine, posle smrti majke, menja ličnost osobe, toliko da se ona oseća kao da je u drugom telu i ima osećaj da se svi strahovi i blokade, sve konfuzne misli i nedostatak volje i energije, događaju nekom drugom koji je zarobljen u ovom telu. Ne, nisam luda, samo me je tuga "ubila" i strahovi od smrti, bolesti, nemoći i strah od godina koje provodim u samoći. Da li malaksalost, iscrpljenost i česte tahikardije mogu oslabiti organizam, koji je već pod hroničnum stresom, da se razboli organski, psihosomatski problemi su već uočeni. Molim vas, ako imate informacije, tj. neko kome se to događalo, a uspeo je da se sa tim izbori, da resetuje loše misli i teška osećanja i da oprt bude onaj stari, pun optimizma i radosti. Život u paklu i nije život... :-)
Smrt majke neka je crta u nasim zivotima kada ( svejedno da li smo u braku imamo ili nemamo decu, ili zivimo sami) covek shvati da vise nema nikoga ko nas stvarno
voli, ko se o nama brine ( ovako ili onako), zapravo nas obuzima neko uzasno stanje usamljenosti i ne napusta nas nikada.
Ja sam smrt svoje majke ( to je bilo pre tri godine) prebolela ili preboljevam tako sto sebi kazem da sam sada slobodna, da vise niko ne postoji ko se o meni brine,
ali ni ja ne moram ( naravno da se brinem o ljudima oko sebe, narocito o svojoj zivotinji, ali to je sve sada drugacije).
Koliko sam razumela nije tvoja majka umrla sa 30 godina zivota nego je bila mnogo starija, a sve je to neminovnost.
 

Radovan Četvrti

Domaćin
Poruka
4.027
Danas sam se prijavila kao član, do sada sam kao gost čitala objave i komentare na temi Anksioznost. Mnoge savete sam prihvatila, ali, da li anksioznost koja intenzivno traje 3 duge godine, posle smrti majke, menja ličnost osobe, toliko da se ona oseća kao da je u drugom telu i ima osećaj da se svi strahovi i blokade, sve konfuzne misli i nedostatak volje i energije, događaju nekom drugom koji je zarobljen u ovom telu. Ne, nisam luda, samo me je tuga "ubila" i strahovi od smrti, bolesti, nemoći i strah od godina koje provodim u samoći. Da li malaksalost, iscrpljenost i česte tahikardije mogu oslabiti organizam, koji je već pod hroničnum stresom, da se razboli organski, psihosomatski problemi su već uočeni. Molim vas, ako imate informacije, tj. neko kome se to događalo, a uspeo je da se sa tim izbori, da resetuje loše misli i teška osećanja i da oprt bude onaj stari, pun optimizma i radosti. Život u paklu i nije život... :-)
Дефинитивно је доказано да депресија и анксиозност могу условити соматске поремећаје који воде у болест.

Твоје неприхватање смрти као неминовности, као константе, и упорно одбијање да је прихватиш као нешто што се морало догодити и на шта нико није могао утицати, довела те је до стања у ком се налазиш.

Твоје тело са друге стране, реагује неком врстом самоодбране, покушава да ти помогне, пројектујући неку врсту холограма или независног посматрача, који са стране посматра слику скрхане особе, без наде, без воље, перспективе.

Твоја подсвест ти практично показује шта си од себе направила. Сврха независног посматрача је да покрене програм самоопоравка, да ти пробуди жељу за борбом, за животом. Да ти разбистри ум и стави до знања чињеницу да су милиони пре тебе изгубили своје најдраже (чак и децу) па се нису повили и скрхали, већ наставили даље са животом.

Имаш шансе да преокренеш ствари, веруј ми.

Долазио сам ја до тачке иза које нема повратка, па сам се враћао назад, чак неколико пута. Па ево ме овде куцкам по тастатури и живим живот пуним плућима.
 

Sensa 5

Početnik
Poruka
6
Ali, kako da preokrenem stvari u svoju korist!? Nisam kukumavka, samo sam zaglavljena u danu i stvarnosti koji me lomi i ne daju mi da krenem napred... korak napred, dva pozadi! Imam svoje bolje i lošije dane, koncentracija mi je veoma loša. Umorna sam od preispitivanja kako i zašto, šta dalje, šta bi bilo kad bi bilo... tuga polako jenjava, ali imam osećaj da je nešto u glavi nepovratno kvrcnulo i da mi se ličnost promenila... nikada nisam imala napade panike, ali depersonalizacija me plaši, iako mi je Radovan slikovito objasnio... hvala, svima! Znam da samo ja mogu sebi da pomognem i da mi misli ne mogu nauditi, ali sumnja ostaje... ako imate još neki savet, kako da prevarim, prevladam strahove, pišite, biću vam zahvalna!
 

bRu zLi

Poznat
Poruka
9.382
Ali, kako da preokrenem stvari u svoju korist!? Nisam kukumavka, samo sam zaglavljena u danu i stvarnosti koji me lomi i ne daju mi da krenem napred... korak napred, dva pozadi! Imam svoje bolje i lošije dane, koncentracija mi je veoma loša. Umorna sam od preispitivanja kako i zašto, šta dalje, šta bi bilo kad bi bilo... tuga polako jenjava, ali imam osećaj da je nešto u glavi nepovratno kvrcnulo i da mi se ličnost promenila... nikada nisam imala napade panike, ali depersonalizacija me plaši, iako mi je Radovan slikovito objasnio... hvala, svima! Znam da samo ja mogu sebi da pomognem i da mi misli ne mogu nauditi, ali sumnja ostaje... ako imate još neki savet, kako da prevarim, prevladam strahove, pišite, biću vam zahvalna!
Ako ne mozes sama, onda pravac psihoterapeut, psihijatar ili psihijatar-psihoterapeut.

Za tvoje stanje preporucujem kognitivno-bihejvioralnu terapiju kao modalitet a nikako psihoanalozu jer je spora, pseudonaucna i neucinkovita toliko. Ako ide tesko i uz pomoc toga, mozda ce se psihijatar-psihoterapeut odluciti da ti pomogne dodatno i lekovima, dok ce te psihoterapeut poslati kod psihijatra obicnog da ti da lekove - farmakoterapiju, pa da se vratis opet kod psihoterapeuta da nastavite.

Sve zavisi od objektivnog tvog stanja zaista. Zelju da ti se pomogne i da napredujes - imas. Prema tome mozda moze proci i bez lekova samo psihoterapijom, mada je uvek dobra kombinacija farmakoterapija + kvalitetna naucno utemeljena psihoterarija.

Sve van toga su ti price sarlatana i zamajavanja. Jer da to pali - ne bi postojali bolesni uopste a ove grane bi izumrle.
 

hirajgoagain

Zaslužan član
Poruka
122.731
svi se mi plašimo, samo nemamo baš mnogo vremena da se previše bakćemo time, mada umeju misli da napadaju

- - - - - - - - - -

ako ti je crkva nešto OK možeš i tamo na ispovesti i sl, ako ne očekuješ baš previše

- - - - - - - - - -

Sve van toga su ti price sarlatana i zamajavanja. Jer da to pali - ne bi postojali bolesni uopste a ove grane bi izumrle.
pa i da ovo pali ne bi postojali bolesni a izumrli bi ti neki
 

Sensa 5

Početnik
Poruka
6
Hvala, bRu, na savetima i podršci. Cenim što si odvojio vreme da mi pomogneš, pravi si drug. Draga Hiraj... sorry, nestrpljiva sam , pa ti ime skraćujem. Ja sam više duhovna osoba nego što verujem u Boga, nikome zlo ne mislim, znam da opraštam. Odlučila sam da sve strahove, jedan po jedan, sada prihvatam kao deo moje ličnosti i da ih rešavam koliko god to mogu. Ipak, anksioznost nije bolest kao upala pluća ili angina, već poremećaj psihe, pa i za to ima leka. Pisaću vam kako mi oporavak teče i nadam se da ću jednog dana i sama moći da dajem savete nevoljnicima kako da prebrode strahove, teskobu, nervozu i sve blokade koje im se nalaze na putu. :)

P.S. Bru, da li si imao slučaj (slučajeve) da se neko u potpunosti oporavio i da vam je to javio kao ohrabrenje za one koji još uvek pate? Ako ne javno, onda mozda kao PP?! Svima šaljem pozdrave i svoju veliku zahvalnost, Sensa! :heart:
 

hirajgoagain

Zaslužan član
Poruka
122.731
moje neko ? mišljenje

nikad nećeš biti kao tzv. normalni al možeš im se nahebati majke koliko toliko

nekad prijateljski, a nekad neprijateljski
eto


pada se kad se tu napravi neki kuršlus
ovo je moje laičko trenutno mišljenje
 

bRu zLi

Poznat
Poruka
9.382
moje neko ? mišljenje

nikad nećeš biti kao tzv. normalni al možeš im se nahebati majke koliko toliko

nekad prijateljski, a nekad neprijateljski
eto


pada se kad se tu napravi neki kuršlus
ovo je moje laičko trenutno mišljenje
Ovo podebljano apsolutno nije tacno. Ne postoje tzv "normalni" i "nenormalni". Sta je to sto je normalno? Od kada prelazi u nenormalno? Cak i kod dijjagnostikovanja raznih poremecaja, sindroma, stanja, ima npr toliko i toliko kriterijuma ukupno a ako osoba zadovolji toliko i toliko od ukpunog broja moze da dobije tu i tu dijagnozu.

Zbog brzog nacina zivljenja, opste globalizacije, odredjenih ideologija, politika, uredjenja drustava i pravljenja novijih smisla zivota, ljudski mozak ne moze da se pravilno adaptira na te selektivne sve pritiske.
Zato se i kaze da ce u buducnosti bolest br 1 biti depresija i da ne spominjem sada pesimisticna predvidjanja o broju obolelih.

Svakom se to moze desiti, kao sto se svakom i desi da npr jednom ili vise puta dozivi panicni napad u toku svog zivota.

Ovakvi saveti koje si dala, po malo su disfunkcionalni, i nikada se ne daju osobi koja ima vapaj za pomoc, trazi vetar u ledja. Da si ovo napisala osobi koja nema vise ni psiholoskih kapaciteta da trazi pomoc, da se bori da se nada - izvrsila bi samoubistvo.

Kazes mrsavoj zeni da je "debela" jer si sero.nja, ona kao kaze - nisam, sta lupas, a onda provodi danima ispred ogledala kada je niko ne vidi i drzi iscrpljujuce dijete za koje niko ne zna. Tvoje reci joj se urezu u glavu. Mozda cak razvije i neki oblik socijalne fobije, i poremecaje ishrane.

A kamoli ovo ovako kada kazes. Ne samo da je guras u depresiju dalju, nego joj jos sugerises i da bude teret okolini, neuklopljena "ali mozes im se nah..ti majke koliko toliko".

Cemu to tako antisocijalno ponasanje, impulsivnost i drcnost? To ljudi treba da sputavaju kod sebe a ne da uzdizu. Zasto bi se ko bilo kome "nah..vao majke" ? To je opterecenje i po te, i po samu osobu i nista dobrog, korisnog i lepog ne moze da donese nikome unutar takve relacije.
 

bRu zLi

Poznat
Poruka
9.382
Hvala, bRu, na savetima i podršci. Cenim što si odvojio vreme da mi pomogneš, pravi si drug. Draga Hiraj... sorry, nestrpljiva sam , pa ti ime skraćujem. Ja sam više duhovna osoba nego što verujem u Boga, nikome zlo ne mislim, znam da opraštam. Odlučila sam da sve strahove, jedan po jedan, sada prihvatam kao deo moje ličnosti i da ih rešavam koliko god to mogu. Ipak, anksioznost nije bolest kao upala pluća ili angina, već poremećaj psihe, pa i za to ima leka. Pisaću vam kako mi oporavak teče i nadam se da ću jednog dana i sama moći da dajem savete nevoljnicima kako da prebrode strahove, teskobu, nervozu i sve blokade koje im se nalaze na putu. :)

P.S. Bru, da li si imao slučaj (slučajeve) da se neko u potpunosti oporavio i da vam je to javio kao ohrabrenje za one koji još uvek pate? Ako ne javno, onda mozda kao PP?! Svima šaljem pozdrave i svoju veliku zahvalnost, Sensa! :heart:



Naravno. Ovo ne kazem da te samo motivisem bezveze, tj lazem te, nego je to zaista tako. Neki ljudi se toliko muce i misle da su njihovi problemi najveci na svetu, misle da imaju 100 poremecaja i bolesti, misle da je gotovo da boluju od "najgorih shizofrenija", a recimo posle samo 4-5 kbt seansi dodje se na to da osoba ima izbegavajuci poremecaj licnosti iz kog sve proizilazi, te je ona malo i predimenzionirala svoje probleme i napravila bauk od svega. Posle tih nekoliko seansi - kao nova.

Naravno postoje slucajevi koji su tezi, ili gde ide sporije u smislu napretka, ali IDE. Bitno je da IDE napred i da se osoba trenutno DOBRO I SRECNO oseca, iako zna da nije sad bas supermen. No niko od nas i nije.

Niko nema garanciju od nas da ce za mesec dana zavrsiti na psihijatriji. A neretko - tamo vidjamo i najjace ljude, zene, koji su prkosili zivotu, koji su bili "jaki kao kamen" koje "nista nije moglo da izmesti iz tezista", koji "nisu pokazivali emocije", za koje se uvek pricalo - "jao kada bih ja bio kao sto si ti, ti si bas jak/jaka, uvidjajna, prosto ti se divim".
To bude jos gore onda - jer osoba ne moze da se pomiri da se njoj takvoj desilo.

A to zato sto ne priznajemo da smo ljudi. DA VREDIMO. Da IMAMO PRAVO DA BUDEMO SLABI. Da pokazemo slabost i da je se ne stidimo. Da kazemo MENI TREBA POMOC. Meni treba podrska.
Kada covek prihvati sebe istinski onakvog kakav je i kada skine maske sam prema sebi i ne samoobmanjuje se - dosao je na put kojim zapravo treba da koraca.

Mehanizmi odbrane licnosti su dobra stvar,ali za kratkorocne frustracije i problemcice. Dugorocno, oni ne mogu da zamene suocavanje sa, za nekog, izuzetno ostrim i nefer zivotom, koji je to - objektivna realnost, nema romantike i pravde, postenja, fantazija, nego sirova krutost i brutalnost. Ali to ne znaci da mi mozemo biti romanticni, pravedni, fer, posteni. Prema sebi prvo pa onda i prema drugima.

Mi smo "socijalne zivotinje", i samo na taj nacin, uz takvo povezivanje i podrsku mozemo da prebrodimo ovaj zivot i sve nedace koje on donosi.

Ko to tako shvati i prihvati, izmisli sebi sopstveni smisao zivota koji ga ispunjava (koji god on bio) uzivace u zivotu i zivece ga punim plucima, cak i da ima nekih mentalnih poteskoca. Isto kao sto i celav covek zivi zivot bez kose, a nista mu ne fali, niti ga pogadjaju vicevi i fore u vezi celavosti.
 

hirajgoagain

Zaslužan član
Poruka
122.731
Cemu to tako antisocijalno ponasanje, impulsivnost i drcnost? To ljudi treba da sputavaju kod sebe a ne da uzdizu. Zasto bi se ko bilo kome "nah..vao majke" ? To je opterecenje i po te, i po samu osobu i nista dobrog, korisnog i lepog ne moze da donese nikome unutar takve relacije.
pa postoje normalni i nenormalni, možda zavisi npr tvoj krug je tebi normalan i neki drugi nenormalan
možda naučno ne postoje ali realno postoje
treba da naučiš da živiš s tim, e sad nekad imaš pogrešnu procenu, nekad previše se.reš a oni nikad ne se.ru previše a nekad je ok da si fin. ali ne uspe ti to uvek

pišem otprilike

- - - - - - - - - -

ja sam valjda nenormalna a oni normlani, pa se trudim da se naštimujem da kolko tolko prođem... mada realno je da imam dosta neobičnih običaja koje gajim ovako za sebe

senso nemoj da se ubiješ od mojih poruka :confused:

- - - - - - - - - -

dobar deo puta kad sam pokazivala slabost baš i nisam dobro prošla, volela bih da nisam... mada sad selektivno se sećam
iako možda nauka kaže AKO
znači kao taktiziranje neko... ma mislim
 

Rayela

Buduća legenda
Moderator
Poruka
49.891
[/B]

Neki ljudi se toliko muce i misle da su njihovi problemi najveci na svetu, misle da imaju 100 poremecaja i bolesti, misle da je gotovo da boluju od "najgorih shizofrenija",
.
To nije ni misterija, ni tragedija, a ni neka filozofija. Svako od nas misli i svoj problem ( nema veze koji i kakav problem) oseca kao najveci na svetu.
Verovatno se i veverica sekira kad shvati da nije dovoljno leshnika ili oraha turila u svoje skladiste:D
Za vecinu nas su tudji problemi besmisleni, nisu vazni ni pomena, ali su tom coveku najvazniji na svetu i ne mozes da ih ubedis da su nikakvi
i da ne bi trebalo ni minut svoig zivota da posvete tog nekom svom problemu.

Ja se ne razumem u psihologiju, sama sam svoj najbolji psiholog, ali je jasno da to ne moze i ne ume svako pa tako razumem
svakog coveka koji pati zbog nekog ( za mene i smeshnog ili nevaznog ) problema.
Licno mislim da Sensa samo navodi vodu na sporedan vodenicni kamen u nadi da ce se to nekako samo od sebe resiti, ali
nazalost to nece biti moguce.
Ja bih njoj preporucila da batali misli o majci koja je preminula jer i sama zna da svaki roditelj ima neki svoj vek trajanja
i da zivot ide dalje, a da bi nekao isao dalje mora sam covek ( u ovom slucaju Sensa) da razmisli, sabere, oduzme, napravi
neki bilans u prvoj liniji svog zivota i da vidi kako ce dalje.

Covek mora da preispita sebe u smislu da vidi i "spozna" sta on zapravo zeli, voli, ocekuje od zivota, okoline, drustva i da se nekako
prilagodi drustvu. Ne postoji covek koga nesto ne zanima pa neka su to i zivotinje, sport, nega tudje dece, a u krajnjoj liniji
( za mene neprihvatljivo, ali za vecinu ljudi jako prihvatljivo) vera, religija.
Covek mora da ima neko interesovanje, a covek mora da ima i neku obavezu, rad, jer samo tako moze da nadje smisao
svog bitisanja.
 

Top