anksioznost, neki problem uglavi ili mi je prosto to priroda?

[jelenajeovdje66]

anksioznost, neki problem uglavi ili mi je prosto to priroda?

 

[jelenajeovdje66]

Zdravo ljudi. Nadam se da vam danas ide sve dobro i da ste srećni ❤ Upravo sam se učlanila. Jos uvijek nisam upoznata kakve su namjere foruma..ali prosto..vidjela sam da mi je ovo jedini način da pokušam sa nekim da pričam o ovome.. Dakle.. radi se o meni.. . Prvo da se predstavim.. Ja sam jelena..mlada umjetnica. ljudi kažu da sam jako vesele prirode.. da zracim lijepom energijom..to su ljudi sa kojima se dugo znam.. koje volim i koji me vole.. medjutim, nekad nisam sigurna je li tako.
Pokušaću da budem kratka.
U zadnje vrijeme se konstantno osjecam usamljeno.. osjecam se kao da gubim ljude oko sebe... a opet ne želim da izlazim sa ljudima na kafice.. jer moram da pricam.. izlazi mi se na svirke gdje cu moci da pjevam i da se zabavim(a moje društvo to vise ne zeli, tako da bas ceznem za tim).. to mi puni energiju..kafe ćesto ubijaju...

Imam neki problem kada se nadjem u društvu manje poznatih ljudi. Jednostavno budem u nekom grču.. razmišljam da li me cuju kada gutam pljuvacku nekad. Tesko mi je da pričam.. isto kao da jednostavno ne mogu to. Skoro dvije godine imam momka. On je komunikativan i stalno želi da se druži. Ja sam više povučena u sebe.. stalno želi da izlazim sa njim i njegovim bratom, ili drugom, sestrom, da prosto budem dio njegovog društva. Svaki njegov drug vodi svoje djevojke sa sobom kad idu negdje.. Ja to ne mogu. Ja stalno odbijam svako druzenje.. Pa bude mi zao.. a svjesna sam da sam kriva.. al to ne mijenja cinjenicu da bih i ja voljela da se družim sa njima..samo jednostavno, ne mogu. Mozda me je strah da cu biti neko u toj grupici sa kim niko nece pricati.. ne znam sta je problem.. Ja sam dosta zabavna, komunikativna kada sam sa njim samo ili svojim drugaricama. Čim se neko pridruži, ja se gasim. Imam problem i sa snovima. Stalno loše sanjam. toliko odvratne i teške stvari. Konstalno se osjecam prazno..
Pred svaki ispit se toliko tresem da je potrebno piti tablete za smirenje. Imam tremu ogromnu kad trebam hranu da naučim ili pozovem bilo koga
U jednom trenutku zelim da izlazim da se sa svima družim a onda ne bih izasla nikad iz svoje sobe.... Kuci me niko ne shvata ozbiljno... i onda me to jos vise muči. Želim da se opustim.. da pričam sa ljudima normalno. Ne zelim da me neko gleda kao povučenu djevojku... ja stvarno to nisam.. Voljela bih da cujem vase misljenje. Kome.bih se mogla obratiti

 

[Tvin Konza]

Pod A

 

[Џорџи]

1

 

[Memnom]

Zdravo ljudi. Nadam se da vam danas ide sve dobro i da ste srećni ❤ Upravo sam se učlanila. Jos uvijek nisam upoznata kakve su namjere foruma..ali prosto..vidjela sam da mi je ovo jedini način da pokušam sa nekim da pričam o ovome.. Dakle.. radi se o meni.. . Prvo da se predstavim.. Ja sam jelena..mlada umjetnica. ljudi kažu da sam jako vesele prirode.. da zracim lijepom energijom..to su ljudi sa kojima se dugo znam.. koje volim i koji me vole.. medjutim, nekad nisam sigurna je li tako.
Pokušaću da budem kratka.
U zadnje vrijeme se konstantno osjecam usamljeno.. osjecam se kao da gubim ljude oko sebe... a opet ne želim da izlazim sa ljudima na kafice.. jer moram da pricam.. izlazi mi se na svirke gdje cu moci da pjevam i da se zabavim(a moje društvo to vise ne zeli, tako da bas ceznem za tim).. to mi puni energiju..kafe ćesto ubijaju...

Imam neki problem kada se nadjem u društvu manje poznatih ljudi. Jednostavno budem u nekom grču.. razmišljam da li me cuju kada gutam pljuvacku nekad. Tesko mi je da pričam.. isto kao da jednostavno ne mogu to. Skoro dvije godine imam momka. On je komunikativan i stalno želi da se druži. Ja sam više povučena u sebe.. stalno želi da izlazim sa njim i njegovim bratom, ili drugom, sestrom, da prosto budem dio njegovog društva. Svaki njegov drug vodi svoje djevojke sa sobom kad idu negdje.. Ja to ne mogu. Ja stalno odbijam svako druzenje.. Pa bude mi zao.. a svjesna sam da sam kriva.. al to ne mijenja cinjenicu da bih i ja voljela da se družim sa njima..samo jednostavno, ne mogu. Mozda me je strah da cu biti neko u toj grupici sa kim niko nece pricati.. ne znam sta je problem.. Ja sam dosta zabavna, komunikativna kada sam sa njim samo ili svojim drugaricama. Čim se neko pridruži, ja se gasim. Imam problem i sa snovima. Stalno loše sanjam. toliko odvratne i teške stvari. Konstalno se osjecam prazno..
Pred svaki ispit se toliko tresem da je potrebno piti tablete za smirenje. Imam tremu ogromnu kad trebam hranu da naučim ili pozovem bilo koga
U jednom trenutku zelim da izlazim da se sa svima družim a onda ne bih izasla nikad iz svoje sobe.... Kuci me niko ne shvata ozbiljno... i onda me to jos vise muči. Želim da se opustim.. da pričam sa ljudima normalno. Ne zelim da me neko gleda kao povučenu djevojku... ja stvarno to nisam.. Voljela bih da cujem vase misljenje. Kome.bih se mogla obratiti

Dobrodosla na forum.
1. cuvaj svoju privatnost
2. Sjedni razmisli i pokusaj pronaci uzrok
3. Otvoreno popricaj sa svojim deckom
4. Ne ocekuj previse od foruma

 

[a bre Milun]

Zdravo ljudi. Nadam se da vam danas ide sve dobro i da ste srećni ❤ Upravo sam se učlanila. Jos uvijek nisam upoznata kakve su namjere foruma..ali prosto..vidjela sam da mi je ovo jedini način da pokušam sa nekim da pričam o ovome.. Dakle.. radi se o meni.. . Prvo da se predstavim.. Ja sam jelena..mlada umjetnica. ljudi kažu da sam jako vesele prirode.. da zracim lijepom energijom..to su ljudi sa kojima se dugo znam.. koje volim i koji me vole.. medjutim, nekad nisam sigurna je li tako.
Pokušaću da budem kratka.
U zadnje vrijeme se konstantno osjecam usamljeno.. osjecam se kao da gubim ljude oko sebe... a opet ne želim da izlazim sa ljudima na kafice.. jer moram da pricam.. izlazi mi se na svirke gdje cu moci da pjevam i da se zabavim(a moje društvo to vise ne zeli, tako da bas ceznem za tim).. to mi puni energiju..kafe ćesto ubijaju...

Imam neki problem kada se nadjem u društvu manje poznatih ljudi. Jednostavno budem u nekom grču.. razmišljam da li me cuju kada gutam pljuvacku nekad. Tesko mi je da pričam.. isto kao da jednostavno ne mogu to. Skoro dvije godine imam momka. On je komunikativan i stalno želi da se druži. Ja sam više povučena u sebe.. stalno želi da izlazim sa njim i njegovim bratom, ili drugom, sestrom, da prosto budem dio njegovog društva. Svaki njegov drug vodi svoje djevojke sa sobom kad idu negdje.. Ja to ne mogu. Ja stalno odbijam svako druzenje.. Pa bude mi zao.. a svjesna sam da sam kriva.. al to ne mijenja cinjenicu da bih i ja voljela da se družim sa njima..samo jednostavno, ne mogu. Mozda me je strah da cu biti neko u toj grupici sa kim niko nece pricati.. ne znam sta je problem.. Ja sam dosta zabavna, komunikativna kada sam sa njim samo ili svojim drugaricama. Čim se neko pridruži, ja se gasim. Imam problem i sa snovima. Stalno loše sanjam. toliko odvratne i teške stvari. Konstalno se osjecam prazno..
Pred svaki ispit se toliko tresem da je potrebno piti tablete za smirenje. Imam tremu ogromnu kad trebam hranu da naučim ili pozovem bilo koga
U jednom trenutku zelim da izlazim da se sa svima družim a onda ne bih izasla nikad iz svoje sobe.... Kuci me niko ne shvata ozbiljno... i onda me to jos vise muči. Želim da se opustim.. da pričam sa ljudima normalno. Ne zelim da me neko gleda kao povučenu djevojku... ja stvarno to nisam.. Voljela bih da cujem vase misljenje. Kome.bih se mogla obratiti

tako ponasanje je tipicno za visoko inteligentne osobe. Okolina nije na tvom levelu i osecas se kao strano telo , instiktivno se branis od aktuelnih drustvenih deformacija, odbojna su ti pravila i protokoli ponasanja u drustvu jer samo nizi intelekti mogu akceptirati aktuelni trend tih deformacija.
Osecas se zato usamljenom jer nema mnogo osoba koje su na tvom levelu a "ostatak" nije vredan da im posvetis svoje dragoceno vreme.

 

[Tvin Konza]

tako ponasanje je tipicno za visoko inteligentne osobe. Okolina nije na tvom levelu i osecas se kao strano telo , instiktivno se branis od aktuelnih drustvenih deformacija, odbojna su ti pravila i protokoli ponasanja u drustvu jer samo nizi intelekti mogu akceptirati aktuelni trend tih deformacija.
Osecas se zato usamljenom jer nema mnogo osoba koje su na tvom levelu a "ostatak" nije vredan da im posvetis svoje dragoceno vreme.

Otkud ti znaš kako druga polovina živi

 

[mekflaj]

rekao bih da imaš socijalnu fobiju.
nisi navela da li uzimaš nešto od terapije? noćne more mogu biti izazvane antidepresivima ako ih koristiš.


potrebno je da jačaš GABA neurotransmitere koje naše telo proizvodi u cilju relaksacije.
unosi magnezijum, cink, kantarion, matičnjak...
izbaci kafu, gazirane sokove...

 

[AbsolutelyNotMan]

Zdravo ljudi. Nadam se da vam danas ide sve dobro i da ste srećni ❤ Upravo sam se učlanila. Jos uvijek nisam upoznata kakve su namjere foruma..ali prosto..vidjela sam da mi je ovo jedini način da pokušam sa nekim da pričam o ovome.. Dakle.. radi se o meni.. . Prvo da se predstavim.. Ja sam jelena..mlada umjetnica. ljudi kažu da sam jako vesele prirode.. da zracim lijepom energijom..to su ljudi sa kojima se dugo znam.. koje volim i koji me vole.. medjutim, nekad nisam sigurna je li tako.
Pokušaću da budem kratka.
U zadnje vrijeme se konstantno osjecam usamljeno.. osjecam se kao da gubim ljude oko sebe... a opet ne želim da izlazim sa ljudima na kafice.. jer moram da pricam.. izlazi mi se na svirke gdje cu moci da pjevam i da se zabavim(a moje društvo to vise ne zeli, tako da bas ceznem za tim).. to mi puni energiju..kafe ćesto ubijaju...

Imam neki problem kada se nadjem u društvu manje poznatih ljudi. Jednostavno budem u nekom grču.. razmišljam da li me cuju kada gutam pljuvacku nekad. Tesko mi je da pričam.. isto kao da jednostavno ne mogu to. Skoro dvije godine imam momka. On je komunikativan i stalno želi da se druži. Ja sam više povučena u sebe.. stalno želi da izlazim sa njim i njegovim bratom, ili drugom, sestrom, da prosto budem dio njegovog društva. Svaki njegov drug vodi svoje djevojke sa sobom kad idu negdje.. Ja to ne mogu. Ja stalno odbijam svako druzenje.. Pa bude mi zao.. a svjesna sam da sam kriva.. al to ne mijenja cinjenicu da bih i ja voljela da se družim sa njima..samo jednostavno, ne mogu. Mozda me je strah da cu biti neko u toj grupici sa kim niko nece pricati.. ne znam sta je problem.. Ja sam dosta zabavna, komunikativna kada sam sa njim samo ili svojim drugaricama. Čim se neko pridruži, ja se gasim. Imam problem i sa snovima. Stalno loše sanjam. toliko odvratne i teške stvari. Konstalno se osjecam prazno..
Pred svaki ispit se toliko tresem da je potrebno piti tablete za smirenje. Imam tremu ogromnu kad trebam hranu da naučim ili pozovem bilo koga
U jednom trenutku zelim da izlazim da se sa svima družim a onda ne bih izasla nikad iz svoje sobe.... Kuci me niko ne shvata ozbiljno... i onda me to jos vise muči. Želim da se opustim.. da pričam sa ljudima normalno. Ne zelim da me neko gleda kao povučenu djevojku... ja stvarno to nisam.. Voljela bih da cujem vase misljenje. Kome.bih se mogla obratiti

Zavisi koliko to dugo traje.
Ne libite se potraziti pomoc strucnih ako vam bude trebalo.

Dobrodosla na forum.
1. cuvaj svoju privatnost

Ovo je odlican savet.

 

[Nona2]

rekao bih da imaš socijalnu fobiju.
nisi navela da li uzimaš nešto od terapije? noćne more mogu biti izazvane antidepresivima ako ih koristiš.


potrebno je da jačaš GABA neurotransmitere koje naše telo proizvodi u cilju relaksacije.
unosi magnezijum, cink, kantarion, matičnjak...
izbaci kafu, gazirane sokove...

jao vidi sto ovaj deli dijagnoze
majko mila