АМЕРИКАНЦИ И ГРЕШКЕ

Декларација се тумачи као одговор на покушај САД да умање растући кинески утицај у овом региону, јер је Вашингтон већ почео да се меша у спорове Кине и неких држава југоисточне Азије.
 
Кинези иступају против европоцентризма и американизма, када је у питању "мешање у унутрашње послове Кине" под паролом борбе за "права човека" Кинезе раздражује увереност Американаца о доминацији принципа западне демократије и културе. Другим речима, Кинезе нервирају покушаји Запада да уче Кинезе животу. Колико Кинези имају аутентичан геополитички приступ говори и чињеница да немају жељу да војно освајају свет, попут Американаца, већ економски ("ићи напоље путем економске експанзије").
 
Но, главни геополитички задатак савремене Кине је уједињење свих кинеских провинција на основу формуле "једна држава - два система" при минимизирању спољашњих утицаја путем духовне сфере. После присаједињења бивше британске колоније - Хонгконга и португалске Макаоа, главни геополитички задатак Кине је враћање Тајвана у државне оквире. Међутим, овде се Кина суочава са сепаратизмом (потпомогнутим од САД и Европске уније), па становници Тајвана нуде другачије решење по формули "један народ - две државе".
 
jaguar b p:

Боривоје, да ли си читао књигу "Радост самоубиства"
Kliknite za proširenje...

Поштовани jaguarе, евидентно је да не разумеш или нећеш да разумеш моје постове. Јер, у основи, ово нису моји постови, ово је само непристрасна анализа аналитичара који помно прате суноврат САД-а и њихових савезника и економски, политички и војни успон Кине и Русије. Веруј да су њихове анализе и закључци далеко већа брига креатора америчке доктрине него тебе као јединке која о томе мало зна а још мање разуме.
 
У операционализацији геополитичке стратегије, главни савезник централних кинеских власти су Кинези из целог света. У појмовном смислу то се изражава синтагмом "велика Кина" ( у себе укључује континенталну Кину, кинеска острва Тајван, Хонгконг и Сингапур и кинеску дијаспору - око 300 милиона људи ). Кинеска дијаспора, за разлику од других, може да наступи као самостална геополитички играч, јер има интелектуалну и економску моћ која изазива дивљење. Наиме, 75 посто иностраних инвестиција је дело кинеске дијаспоре. Но, ако је за јеврејску дијаспору главна ћелија моћи јеврејска породица, за кинеску је кинеска држава.
 
Сагласно историјској традицији, сва кинеска дијаспора има грађанство Кине. Кинеска дијаспора се успешно адаптира на било који политички режим, посебно који се означавају као "криминално-корумпирана демократија". Што је у некој некинеској држави већа корупција - то кинески бизнис више цвета.
Другим речима, "велика Кина" је постала самостални геополитички играч, способан да уз помоћ дијаспоре матира Запад или евроазијско пространство ако Пекинг закључи да је наступило време за то.
 
На другој страни имамо податак да се Кина и територијално шири на један крајње необичан начин. Наиме, Режис Субрујар за француски "Marianne" пише о опасностима које Кина представља за суседе. Наиме, у првој половини 2011. године Таџикистан је уступио Кини један посто своје територије или 1.122км2. Спор је стар 130 година и последњих 20 година Пекинг настоји да ово питање реши. Спор је настао у време Царске Русије 1884. године. Кина је гладна нових територија и овим је проширила територију изван Кинеског зида. Таџикистан је предао територију, а као компензацију добио је "повољне кредите и другу финансијску помоћ". То није прво ширење Кине у Средњој Азији. Користећи "меку силу" и миграциону политику Кина наступа како у непосредном окружењу, тако и у свету.
Председници Кине и Русије договорили су половином јуна у Пекингу заједничку војну одбрану од САД-а и Европске уније.
 
Казахстан је предао 7.000 хектара обрадиве земље Кинезима у закуп на 10 година, јер Нини недостаје обрадивих површина ( то надокнађују у Јужној Америци, Африци али и у Средњој Азији). Отуда се јављају и нове територијалне претензије Кине које обухватају на хиљаде хектара земље. Границе се руше као куле од карата у овом региону. Казахстан је 1992. године Кини предао 500км2. Године 2004. Киргизија је исто учинила са 900км2. Кина има мноштво територијалних спорова са суседним државама, укључујући Русију, Вијетнам и Индију, и сви се, за сада, решавају или су на путу да се реше у кинеску корист.
 
Kroasan:
borivoj1926 ili ima Kineze na gajbi ili je ozenio Kineskinju
Kliknite za proširenje...
Драги пријатељу, нити имам Кинезе у кући нити ми је жена Кинескиња. Али уз сву твоју жељу да дезавуишеш анализе светских војних, политичких и економских стручњака на твоју велику жалост и чак и моју, то је немогуће је оповргнути. Мени је, као некадашњем обожаваоцу Американаца, изузетно жао, понављам, што они своју шансу нису искористили 1990. године. Овако, свих ових 20 година, они своје грешке исправљају преко кичме, како српског тако и осталих малих и слабих народа. Знаш ваљда како се то ради, то чак и наш сељак зна - прво обори храст капиталац па тек онда сече гранчице. Американци су урадили обрнуто, храст нису оборили него је он све већи и већи, а младе зелене гранчице и гране бујају и расту. Можда ово поређење није примерено овој озбиљној теми коју ја обрађујем али је изузетно животно. Kroasanе, стварно не мислим даље да се дописујем са тобом већ ти препоручујем да је и даље пратиш, ако ти није досадно и испод интелектуалног нивоа оно што се у свету зна. А што се Кинеза тиче, обрати пажњу: они су свуда - погледај шта ти пише на компјутеру, мобилном, фиксном, телевизору, пегли, фрижидеру, шпорету, штампачу, фармеркама, патикама, јакни, гаћама...Као што видиш, они су у твојој кући.
 
Све ово намеће питање каква је, заправо, кинеска геополитика? ( Геополитика је друштвено - географска наука, део политичке географије, односно наука о контроли над пространством. Такође, геополитика је интердисциплинарна наука која се бави проучавањем законитости поделе и прерасподеле сфере утицаја различитих држава и наддржавних творевина у свету ). Н.Нартов у свом уџбенику "Геополитика" наводи да Кина има двојни карактер. "Централно царство" припада континенту - земљи, а други део Кине је обала Тихог океана. На другој страни Кина никада није била таласократична држава ( следбеница мора ), већ оријентисана на континенталне архитипове. Само историјски назив "Кина" значи - централна империја!
 
Кинеску геополитику одликују у историјском смислу две чињенице - велики Пут свиле (трговина) и велики Кинески зид (ограђивање од осталог света). Ово је актуелно и данас, јер Кина представља трговачку и економску велесилу, али и даље настоји да сачува своју особену културу (у том смислу се ограђује од осталог света). Другим речима, кинеска геополитика пута и зида заснована је на интегралној геополитичкој моћи државе.
У геополитичком смислу Кина се дели на два дела - кинеску земљу и периферне регионе, њено окружење. Основни део становништва Кине на истоку и југу земље - то је Ханска Кина (кинеска земља). На југоистоку живи већина Кинеза, то је домовина народа Хан, тј. оно што свет препознаје као територију Кинеза. У овом региону живи више од милијарду људи, а по површини то је половина САД-а.
 
"ИДИТЕ У ИНОСТРАНСТВО" Кинеска (економска) политика "идите у иностранство" којом стимулише своје грађане да одлазе из земље ради, пре свега, трговине, омогућила је Кини да осваја нова тржишта, затим да грди модерну инфраструктуру (аеродроме, брзе пруге...) а очекује се да ће преузети и иницијативу у стварању трансконтиненталних комникација у Евроазији.
 
После геополитичког самоубиства Совјетског Савеза и предаје светског левог покрета образовао се вакуум у који су ушле САД. Кина је у новој ситуацији била принуђена да убрзава политику "идите у иностранство", пре свега да би обезбедила ресурсе за своју економију и становништво. Док су САД успешно надирале на Исток и Централну Азију, Кина је реализовала економску експанзију у Латинску Америку и Африку.
 
Резултат ове експанзије је да је Латинска Америка, која је на боку САД, постала у идеолошком смислу лева, тј социјалистичка. Комунистичка Кина сада контролише и Панамски канал, пише "Вашингтон тајмс", и тамо је заједно са нашим војним базама, а такође увећава своје присуство у Карипском региону и целој Јужној Америци. Из Панаме Кина контролише трећину морског саобраћаја, а свој стратешки положај у овом делу света користи и за шпијунирање САД-а.
 
Кина је увећала улагања (инвестиције) и у Африку, а 30 % афричке нафте купца налази у овој земљи.
Растућа моћ Пекинга задаје велике главобоље Вашингтону, на коју САД реагују стварањем "управљајућих криза" (Балкан, Авганистан, Либија Ирак...) уперених против Кине (а ту је и подршка сепаратизму Тибета, подривање кинеске валуте и др.). Међутим, на ово Пекинг реагује ефикасним државним управљањем кризама, демонстрира ефикасне технологије новије геополитике усмерене на неутрализацију спољашњих информативних напада (ниједан информативни рат против Кине покренут од стране Запада није добијен).
 
Дакле, у том смислу Кина је два пута окаљена држава - комунистичком идеологијом и конфучијанством/будизмом. Савремена кинеска цивилизација геополитичке задатке решава сопственом а не западном логиком. Колико се кинеска логика конфучијанизма разликује од западне ("Време је новац"), најбоље сведочи пословица "Што више журиш - теже је постићи циљ". Зашто журити када све припада вечности?
 
Руски сајт "vedomosti.ru" доноси занимљиву анализу рата у Либији постављајући хипотезу да тамо ратују не само Либија и САД (Запад), већ САД против Кине. Наиме, овакав закључак је изведен после расправе у америчком Конгресу о цени рата у Либији. Питање цене рата поставили су конгресмени председнику САД-а Бараку Обами, а он је преко свог прес-секретара одговорио: ко тражи објашњења о циљу и улози САД у операцији против режима либијског лидера Муамера Гадафија "заузима неконструктивну позицију" То јест, постављати таква питања од стране уважених чланова Конгреса је неприлично.
 
Републиканац Пол Крег Робертс, у време председниковања Роналда Регана заменик министра финансија, објашњава да САД у Либији не ратује са Гадафијем, већ са Кином. У новинама "Полис џорнал" Робертс пише да су "протести против Гадафија, по свој прилици, били организовани од стране CIA у источном делу Либије, у ком се налази 80 посто резерви нафте ове државе и где велике инвестиције има Кина, управо у овом сектору".
 
Да је ово тачно говори и Арно де ла Гранж за француски "Фигаро". "После недеља опрезног понашања Кина се активирала на либијском дипломатском фронту. И то на обе стране фронта. У исто време када кинески дипломати разговарају са званичницима, срели су се и са представницима"побуњеника" у Бенгазију. Јасно је да Кина жели да заштити своје интересе у Либији и да је спремна да разговара са свима. Кина је, поред нафтног сектора улагала велики капитал и у Либијске телекомуникације и железницу (подсетимо да је почетком рата Кина евакуисала чак 35.000 радника из Либије)".
 
Ово је изгледа истина, јер према подацима Министарства трговине НР Кине, у марту, када је почела агресија на Либију радило је око 75 великих кинеских компанија које су заључиле послове са либијском страном у вредности од 18 милијарди и 800 милиона долара. После агресије Запада на Либију, кинеске компаније очекују гигантски губици.
 
Кина је, иначе, последњих деценија економски буквално заузела цео афрички континент. На пример, године 1995. Кина је имала обим размена са Африком од шест милијарди долара, а 2000. године он је премашивао 130 милијарди долара. Према оценама Јужноафричке "Стандард бенк", 2015. године директне кинеске инвестиције у Африку достићи ће 50 милијарди долара. Кина, тренутно, из Африке увози 28 посто нафте и то има тенденцију раста.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Schrodinger
Amerikanci razotkrili mehanizme obojene revolucije u Srbiji
2
Odgovora
34
Pregleda
718
Alter_Ego_
Alter_Ego_
Гамбино
  • Anketa Anketa
Да ли бисте данас поновили грешке 27. марта? Конфронтација са западом или прихватање реалности?
Odgovora
1
Pregleda
131
VranV
VranV
Nervirator
Kontrapredlog koji je Evropa dala Americi- Amerikanci prave izmene plana o Ukrajini! Prve izjave nakon sastanka u Ženevi
2
Odgovora
31
Pregleda
305
bas kao
B

Back
Top