frootsman
Buduća legenda
- Poruka
- 25.505
Чисто сумњам да ће тај да се изјашњава. Ако се то и деси, биће само декларативно и опет - ништа. Проблем са ГМО постоји годинама уназад, а Пајтић је тих година био у власти.
-
- Popularno:
- Tramp je kaznio Putina: Ruski lider...
- Za zakup šest automobila plaćeno 720...
- Паљевина и последњи дани: Вучићу више...
- Grobari se pobili na utakmici KK...
- Da li je Dragan J. Vučićević već postao...
- Danica Grujičić: Vučić je veleizdajnik...
- Kvadratura stana ?
- Zločinci se veličaju, heroji...
- Čovječja ribica!
- Forumasi u politickom trileru
Амерички отров на српској трпези!!!
- Začetnik teme eremita
- Datum pokretanja
Чисто сумњам да ће тај да се изјашњава. Ако се то и деси, биће само декларативно и опет - ништа. Проблем са ГМО постоји годинама уназад, а Пајтић је тих година био у власти.
gost 16798
Elita
- Poruka
- 15.861
ona njegova (valjda) sestra je bila stipendista monsanta i kao ministar poljoprivrede uvaljivala seljacima gmo soju koja je zakonom zabranjena a da nisu ni znali...sta tek on radi kao ministar ekologije
Lily Anne
Veoma poznat
- Poruka
- 14.849
GMO je sigurna propast a vi pricajte sta hocete..Gledala sam razne emisije kako se uzgaja stoka i kako su pilici modifikovani da bi imali vise mesa...Gen rasta..Ok?A kako to utice na ljudski rod?
Napisao sam u nekom prethodnom odgovoru kakve uticaje može imati genetska modifikacija pa da se ne ponavljam...
Lily Anne
Veoma poznat
- Poruka
- 14.849
Da,citala sam o tome mnogo,procitala i tvoj post. I dalje sam za to da se ne dozvoli prozivodja niti uvoz GMO!!!
Znajuci nase ljude,skocice cena svih domacih prozivoda pa ce ljudi morati silom prilika da kupuju to smece.
Idite u bilo koju polj.apoteku i pitajte koje je djubrivo stetno,koje hemukalije koristiti da se suzbiju korovi isl.... Licno sam bila u jednoj i trazila neko djubrivo za cvece. Moj komsija je bio tu i kupovao neko sredstvo za folijarno prihranjivanje paprike. Kada sam ga pitala jel to primenjuje na paprici koju sadi u basti on je rekao ne..Samo za prodaju
pitala sam tehnicara kasnije da li je stetno to sredstvo..Rekao je NE!!! Ajde sad... Treba li im verovati?
NE... Dole GMO!!!!!
Znajuci nase ljude,skocice cena svih domacih prozivoda pa ce ljudi morati silom prilika da kupuju to smece.
Idite u bilo koju polj.apoteku i pitajte koje je djubrivo stetno,koje hemukalije koristiti da se suzbiju korovi isl.... Licno sam bila u jednoj i trazila neko djubrivo za cvece. Moj komsija je bio tu i kupovao neko sredstvo za folijarno prihranjivanje paprike. Kada sam ga pitala jel to primenjuje na paprici koju sadi u basti on je rekao ne..Samo za prodaju
pitala sam tehnicara kasnije da li je stetno to sredstvo..Rekao je NE!!! Ajde sad... Treba li im verovati? NE... Dole GMO!!!!!
RebeccaBg
Elita
- Poruka
- 17.423
GMO je već uveliko prisutan u svakodnevnoj ishrani kod nas i to nijedan politikantski vojnik ovde ne može da pobije , a da ne ispadne smešan.
Lily Anne
Veoma poznat
- Poruka
- 14.849
I to je tacno,nazalost ali opet,treba se boriti..mozda politicar ne mogu sami ali ljudi treba da se podignu.Pitam se samo zasto RTS ne objavljuje koliko cesto se i organizuju demonstracije i skupovi pri pokretu "Zelenih" i slicnih organizacija?
Evo,iskopah poslednji za koji znam...
http://www.google.com/url?sa=X&q=ht...60pSnw&usg=AFQjCNGaVKXgVKI37xibdmqssr4p5SGd6w
Poslednja izmena:
сваки гмо производ мора бити одговарајуће обележен, да се зна, и да они који их купују чине то на сопствену одговорност
Lily Anne
Veoma poznat
- Poruka
- 14.849
Da ...Evo ovde ima i o tome:
Podela hrane na obeleženu i neobeleženu
Još od 1986. godine od kada datira genetička modifikacija biljaka, započele su žustre polemike o posledicama gajnja i korišćenja u prehrani genetički modifikovanihj biljnih i životinjskih organizama. U svetu je 2010. godine GM biljkama bilo zasejano 150 miliona hektara. Protivnici GMO hrane ističu da se njen uzgoj ne može pravdati pa čak ako će čovečanstvo ostati gladno
Problem proizvodnje hrane u svetu naučnici pokušavaju da reše na razne načine. Baš kao što je tehnologije iz 40-tih godina prošlog veka nisu mogle da zadovolje potrebe za hranom tadašnje populacije od šest milijardi ljudi (kada je dnevno bilo gladno oko 1,2 milijarde, a 30 miliona dece godišnje umire zbog nedostatka hrane), isto tako je nerealno očekivati da će današnji postupci moći da nahrane populaciju od devet milijardi ljudi, koliko se očekuje da će ih biti do 2020. godine. U svetu je 2010. godine GM biljkama bilo zasejano 150 miliona hektara. Ovo je između ostalog konstatovano za okruglim stolom na štandu Privrdne komore Srbije na Novosadskom sajmu. Tema okruglog stola čiji je moderator bila dr Danica Mićanović, sekretar Odbora za tehnološke inovacije u Privrednoj komori Srbije bio je bezbedna hrana – genetički modifikovana hrana - za i protiv.
Pored neprekidnog usavršavanja postojećih metoda u biljnoj i životinjskoj poljoprivredi i proizvodnji hrane, neophodni su i potpuno novi pristupi. Korišćenje genetski modifikvoanih roganizama (GMO) potencijalno može da bude od velike koristi u poljoprivrednoj praksi, zatim može da utiče na kvaltiet hrane, ishranu i zdravlje. Različita su i podeljena miljenja za i protiv GMO hrane, istakao je uvodničar profesor dr Desimir Knežević, sa Poljoprivredngo fakulteta Univerziteta u Prištini. Moderator Danica Mićanović je rekla da GMO hrana ukoliko se nađe u prodaji mora biti obeležena, pa neka kupac sam odluči koju će da kupi. Uz sve to, po njenim rečima, GMO hrana mora biti mnogo jeftinija od ove koja je danas u širokoj upotrebi.
Kada je o našoj zemlji reč, stav je da mi moramo da istrajemo da se u Srbiji ne gaje genetski modifikovani organizmi! Jer, na tržištu se traži zdrava hrana, sa što manje pesticida i, ona ima od 30 do 50 odsto višu cenu, a to je naša prednost u odnosu na druge zemlje. To je i jedna vrsta nacionalnog patriotizma u kome se nalazi budućnost naše zemlje, zdrave nacije i mogućnost izvoza, da ti proizvodi postanu i srpski brend i nose ime ,,Made in Serbia’’. Protivnici GMO hrane ističu da se njen uzgoj ne može pravdati pa čak ako će čovečanstvo ostati gladno. Inače, još od 1986. godine od kada datira genetička modifikacija biljaka, započele su žustre polemike o posledicama gajenja i korišćenja u prehrani genetički modifikovanih biljnih i životinjskih organizama.
Pojava modernih tehnologija genetske modifikacije omogućila je istraživačima da izdvajaju pojedinačne gene sa jedne vrste i da ih ugrađuju u drugu, bez obzira na polnu kompatabilnost. Kada se novi gen ugradi u biljku, izdanak koji će sadržati kopije novog gena može se dalje proizvoditi na tradicionalan način. Na primer, istraživači su ugradili bakterijski gen u kukuruz, kako bi ga učinili otpornim na određene vrste insekata štetočina. Genetske modifikacije su takođe omogućile da se otklone ili ''isključe'' neželjeni geni koji su već prisutni kod određene vrste ili da se modifikuju metabilizmi biljaka kako bi se unapredio kvalitet prehrambenih proizvoda (na primer genetski modifikovani paradajz koji duže ostaje svež).
Spektakularni razvoj biotehnologije tokom poslednje dve decenije 20. veka označio je i početak novog razdoblja u razvoju poljoprivrede. Otvaranje mogućnosti da se u neku biljku usadi gene samo iz druge biljne vrste, ponekad veoma udaljene, nego i iz nekog mikroorganizma, pa čak i iz životinje, navelo je neke na pomisao da je čovek stigao do tačke sa koje se može presudno uticati na takozvani prirodni red stvari, ma koliko se ono što se pod tim podrazumeva inače različito tumačilo. Uprkos otporima, nova tehnologija je nastavila razvoj i genetski modifikovane biljke su ušle u komercijalnu proizvodnju, a hrana od njih dobijena postala je sastavni deo ishrane stanovništva u svetu. Pošto u Srbiji zakonom nije dozvoljena komercijalna proizvodnja GMO hrane, pa se ona i smatra za područje gde se proizvodi zdrava i bezbedna hrana. Pre nekoliko godina Privredna komora Srbije je predlagala da se ceo region Srbije proglasi za područje bez GMO organizama. Nažalost to tada nije usvojeno. U tom slučaju bi mogli najbrže da izađemo iz krize ako bi se agrar proglasio za stratešku delatnost. Jer, sve što proizvedemo imalo bi kupca. Primera radi 10 odsto stanovništva ili 50 miliona u Evropskoj uniji opredelilo se da troši hranu bez GMO organizama.
Evo i jos jednog razloga za protiv !
http://www.google.com/url?sa=X&q=ht...tB7bWM&usg=AFQjCNFQbahvsQJDUZ-Fe0v9xQ2TO2bDqg
Podela hrane na obeleženu i neobeleženu
Još od 1986. godine od kada datira genetička modifikacija biljaka, započele su žustre polemike o posledicama gajnja i korišćenja u prehrani genetički modifikovanihj biljnih i životinjskih organizama. U svetu je 2010. godine GM biljkama bilo zasejano 150 miliona hektara. Protivnici GMO hrane ističu da se njen uzgoj ne može pravdati pa čak ako će čovečanstvo ostati gladno
Problem proizvodnje hrane u svetu naučnici pokušavaju da reše na razne načine. Baš kao što je tehnologije iz 40-tih godina prošlog veka nisu mogle da zadovolje potrebe za hranom tadašnje populacije od šest milijardi ljudi (kada je dnevno bilo gladno oko 1,2 milijarde, a 30 miliona dece godišnje umire zbog nedostatka hrane), isto tako je nerealno očekivati da će današnji postupci moći da nahrane populaciju od devet milijardi ljudi, koliko se očekuje da će ih biti do 2020. godine. U svetu je 2010. godine GM biljkama bilo zasejano 150 miliona hektara. Ovo je između ostalog konstatovano za okruglim stolom na štandu Privrdne komore Srbije na Novosadskom sajmu. Tema okruglog stola čiji je moderator bila dr Danica Mićanović, sekretar Odbora za tehnološke inovacije u Privrednoj komori Srbije bio je bezbedna hrana – genetički modifikovana hrana - za i protiv.
Pored neprekidnog usavršavanja postojećih metoda u biljnoj i životinjskoj poljoprivredi i proizvodnji hrane, neophodni su i potpuno novi pristupi. Korišćenje genetski modifikvoanih roganizama (GMO) potencijalno može da bude od velike koristi u poljoprivrednoj praksi, zatim može da utiče na kvaltiet hrane, ishranu i zdravlje. Različita su i podeljena miljenja za i protiv GMO hrane, istakao je uvodničar profesor dr Desimir Knežević, sa Poljoprivredngo fakulteta Univerziteta u Prištini. Moderator Danica Mićanović je rekla da GMO hrana ukoliko se nađe u prodaji mora biti obeležena, pa neka kupac sam odluči koju će da kupi. Uz sve to, po njenim rečima, GMO hrana mora biti mnogo jeftinija od ove koja je danas u širokoj upotrebi.
Kada je o našoj zemlji reč, stav je da mi moramo da istrajemo da se u Srbiji ne gaje genetski modifikovani organizmi! Jer, na tržištu se traži zdrava hrana, sa što manje pesticida i, ona ima od 30 do 50 odsto višu cenu, a to je naša prednost u odnosu na druge zemlje. To je i jedna vrsta nacionalnog patriotizma u kome se nalazi budućnost naše zemlje, zdrave nacije i mogućnost izvoza, da ti proizvodi postanu i srpski brend i nose ime ,,Made in Serbia’’. Protivnici GMO hrane ističu da se njen uzgoj ne može pravdati pa čak ako će čovečanstvo ostati gladno. Inače, još od 1986. godine od kada datira genetička modifikacija biljaka, započele su žustre polemike o posledicama gajenja i korišćenja u prehrani genetički modifikovanih biljnih i životinjskih organizama.
Pojava modernih tehnologija genetske modifikacije omogućila je istraživačima da izdvajaju pojedinačne gene sa jedne vrste i da ih ugrađuju u drugu, bez obzira na polnu kompatabilnost. Kada se novi gen ugradi u biljku, izdanak koji će sadržati kopije novog gena može se dalje proizvoditi na tradicionalan način. Na primer, istraživači su ugradili bakterijski gen u kukuruz, kako bi ga učinili otpornim na određene vrste insekata štetočina. Genetske modifikacije su takođe omogućile da se otklone ili ''isključe'' neželjeni geni koji su već prisutni kod određene vrste ili da se modifikuju metabilizmi biljaka kako bi se unapredio kvalitet prehrambenih proizvoda (na primer genetski modifikovani paradajz koji duže ostaje svež).
Spektakularni razvoj biotehnologije tokom poslednje dve decenije 20. veka označio je i početak novog razdoblja u razvoju poljoprivrede. Otvaranje mogućnosti da se u neku biljku usadi gene samo iz druge biljne vrste, ponekad veoma udaljene, nego i iz nekog mikroorganizma, pa čak i iz životinje, navelo je neke na pomisao da je čovek stigao do tačke sa koje se može presudno uticati na takozvani prirodni red stvari, ma koliko se ono što se pod tim podrazumeva inače različito tumačilo. Uprkos otporima, nova tehnologija je nastavila razvoj i genetski modifikovane biljke su ušle u komercijalnu proizvodnju, a hrana od njih dobijena postala je sastavni deo ishrane stanovništva u svetu. Pošto u Srbiji zakonom nije dozvoljena komercijalna proizvodnja GMO hrane, pa se ona i smatra za područje gde se proizvodi zdrava i bezbedna hrana. Pre nekoliko godina Privredna komora Srbije je predlagala da se ceo region Srbije proglasi za područje bez GMO organizama. Nažalost to tada nije usvojeno. U tom slučaju bi mogli najbrže da izađemo iz krize ako bi se agrar proglasio za stratešku delatnost. Jer, sve što proizvedemo imalo bi kupca. Primera radi 10 odsto stanovništva ili 50 miliona u Evropskoj uniji opredelilo se da troši hranu bez GMO organizama.
Evo i jos jednog razloga za protiv !
http://www.google.com/url?sa=X&q=ht...tB7bWM&usg=AFQjCNFQbahvsQJDUZ-Fe0v9xQ2TO2bDqg
- Poruka
- 3.942
Itekako je opasna kao i lekovi.
RebeccaBg
Elita
- Poruka
- 17.423
Ti si neko baš mlado dete kad očekuješ od RTS-a ovako nešto
...i ko da se pobuni?
Pa bune se ovi što svakodnevno skaču sa mostova i samoubijaju se i to ne samo zbog GMO hrane već usled nedostatka ikakve ali to ovde nije tema.
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Наш одговор на Јенки-притиске и њихове свињарије треба да буде ПРОМОЦИЈА, ПОДРШКА А НАРОЧИТО ФИНАНСИЈСКА ОВАКВИМ МЛАДИМ ЉУДИМА КОЈИ ИМАЈУ МОЗГА:
U dvorištu Muzeja Vojvodine Rodila pšenica stara 8.000 godina
Srbija, 06:00, 19.07.2012.
Reč je o jednozrnoj pšenici, za koju se može reći da predstavlja osnov ljudske civilizacije
Iz Izraela stiglo 50 zrna pšenice
NOVI SAD - Agrarni vremeplov.
U dvorištu Muzeja Vojvodine u Novom Sadu požnjevena je najstarija pšenica koju su na ovim prostorima pre 8.000 godina uzgajali poljoprivrednici iz starijeg neolita, zbog čega je ova institucija kulture postala jedinstvena u svetu. Kustos, arheobotaničar Aleksandar Medović objašnjava da je reč o jednozrnoj pšenici, za koju se može reći da predstavlja osnov ljudske civilizacije.
- Prošle godine smo iz Izraela dobili 50 zrna, koja smo posadili u dvorištu muzeja. Uspeli smo da dobijemo prinos od 2,74 tone po hektaru, što nije loše ni za savremene hibride. U skladu sa celokupnim projektom, žetvu smo izveli sa uz pomoć srpa od jelenskih rogova i kamenim sečivom - kaže Medović za Kurir.
(E. K.)
Najfinija žitarica
Jednozrnu pšenicu su na prostoru Vojvodine uzgajali pripadnici starčevačke kulture. Ova biljka se smatra najfinijom žitaricom, a naziv je dobila po tome što se s obe strane klasnog vretena nalazi po jedno zrno.
U dvorištu Muzeja Vojvodine Rodila pšenica stara 8.000 godina
Srbija, 06:00, 19.07.2012.
Reč je o jednozrnoj pšenici, za koju se može reći da predstavlja osnov ljudske civilizacije
Iz Izraela stiglo 50 zrna pšenice NOVI SAD - Agrarni vremeplov.
U dvorištu Muzeja Vojvodine u Novom Sadu požnjevena je najstarija pšenica koju su na ovim prostorima pre 8.000 godina uzgajali poljoprivrednici iz starijeg neolita, zbog čega je ova institucija kulture postala jedinstvena u svetu. Kustos, arheobotaničar Aleksandar Medović objašnjava da je reč o jednozrnoj pšenici, za koju se može reći da predstavlja osnov ljudske civilizacije.
- Prošle godine smo iz Izraela dobili 50 zrna, koja smo posadili u dvorištu muzeja. Uspeli smo da dobijemo prinos od 2,74 tone po hektaru, što nije loše ni za savremene hibride. U skladu sa celokupnim projektom, žetvu smo izveli sa uz pomoć srpa od jelenskih rogova i kamenim sečivom - kaže Medović za Kurir.
(E. K.)
Najfinija žitarica
Jednozrnu pšenicu su na prostoru Vojvodine uzgajali pripadnici starčevačke kulture. Ova biljka se smatra najfinijom žitaricom, a naziv je dobila po tome što se s obe strane klasnog vretena nalazi po jedno zrno.
- Poruka
- 11.751
Besmisleno je naprosto obeležiti gmo proizvode kako bi se razlikovali od ostalih, jer će ih najsiromašniji u Srbijia svakako kupovati.Ionako kupuju najgore suhomesnate proizvode kao paštete od 20 dinara, tako da im to što je neki proizvod gmo, neće previše smetati.
Poslednja izmena:
Владан
Buduća legenda
- Poruka
- 37.700
шта нас чека ускоро...
orthorexia nervosa
" Zdravo se hraniti, u skoroj budućnosti moglo bi postati nemoguće. Codex, odnosno njegovi tvorci idu toliko daleko, da one koji namjeravaju izbjegavati GMO, hranu podvrgnutu zračenjima, one koji će težiti zdravom načinu života, jednostavno će prozvati bolesnima, ljudima koji boluju od Orthorexie. Orthorexia, ili “bolest zdrave prehrane” nova je bolest iz industrije psihijatrije. U koliko ste usredotočeni da jedete zdravo, po najnovijim istraživanjima psihijatrije, vi ste psihički bolesna osoba.
Kako piše “Guardian”, “Usredotočenje na zdravu hranu može biti znakom ozbiljne psihičke bolesti”, koja se zove orthorexia nervosa, što u prijevodu sa Latinskog znači “uzrujanost zbog pravilne prehrane”.
Dalje piše: “Orthoreksične osobe imaju stroga pravila prehrane. Neće dotaknuti šećer, sol, kofein, alkohol, gluten. – i to je tek početak njihove dijete. Također izbjegavaju bilo koju hranu, koja sadrži pesticide, herbicide i bilo koje umjetne dodatke.” Pazite. Znači, izbjegavanje šećera, GMO proizvoda i aditiva sada Vas pretvara u mentalno bolesnu osobu?! Prema ovim stručnjacima – da. Ako zaista pazite, da ne konzumirate pesticide, herbicide i genetski modificiranu hranu, sa Vama nešto nije u redu! "
orthorexia nervosa
" Zdravo se hraniti, u skoroj budućnosti moglo bi postati nemoguće. Codex, odnosno njegovi tvorci idu toliko daleko, da one koji namjeravaju izbjegavati GMO, hranu podvrgnutu zračenjima, one koji će težiti zdravom načinu života, jednostavno će prozvati bolesnima, ljudima koji boluju od Orthorexie. Orthorexia, ili “bolest zdrave prehrane” nova je bolest iz industrije psihijatrije. U koliko ste usredotočeni da jedete zdravo, po najnovijim istraživanjima psihijatrije, vi ste psihički bolesna osoba.
Kako piše “Guardian”, “Usredotočenje na zdravu hranu može biti znakom ozbiljne psihičke bolesti”, koja se zove orthorexia nervosa, što u prijevodu sa Latinskog znači “uzrujanost zbog pravilne prehrane”.
Dalje piše: “Orthoreksične osobe imaju stroga pravila prehrane. Neće dotaknuti šećer, sol, kofein, alkohol, gluten. – i to je tek početak njihove dijete. Također izbjegavaju bilo koju hranu, koja sadrži pesticide, herbicide i bilo koje umjetne dodatke.” Pazite. Znači, izbjegavanje šećera, GMO proizvoda i aditiva sada Vas pretvara u mentalno bolesnu osobu?! Prema ovim stručnjacima – da. Ako zaista pazite, da ne konzumirate pesticide, herbicide i genetski modificiranu hranu, sa Vama nešto nije u redu! "
BLAJBI
Zaslužan član
- Poruka
- 103.496
Наш одговор на Јенки-притиске и њихове свињарије треба да буде ПРОМОЦИЈА, ПОДРШКА А НАРОЧИТО ФИНАНСИЈСКА ОВАКВИМ МЛАДИМ ЉУДИМА КОЈИ ИМАЈУ МОЗГА:
U dvorištu Muzeja Vojvodine Rodila pšenica stara 8.000 godina
Srbija, 06:00, 19.07.2012.
Reč je o jednozrnoj pšenici, za koju se može reći da predstavlja osnov ljudske civilizacije
NOVI SAD - Agrarni vremeplov.
U dvorištu Muzeja Vojvodine u Novom Sadu požnjevena je najstarija pšenica koju su na ovim prostorima pre 8.000 godina uzgajali poljoprivrednici iz starijeg neolita, zbog čega je ova institucija kulture postala jedinstvena u svetu. Kustos, arheobotaničar Aleksandar Medović objašnjava da je reč o jednozrnoj pšenici, za koju se može reći da predstavlja osnov ljudske civilizacije.
- Prošle godine smo iz Izraela dobili 50 zrna, koja smo posadili u dvorištu muzeja. Uspeli smo da dobijemo prinos od 2,74 tone po hektaru, što nije loše ni za savremene hibride. U skladu sa celokupnim projektom, žetvu smo izveli sa uz pomoć srpa od jelenskih rogova i kamenim sečivom - kaže Medović za Kurir.
(E. K.)
Najfinija žitarica
Jednozrnu pšenicu su na prostoru Vojvodine uzgajali pripadnici starčevačke kulture. Ova biljka se smatra najfinijom žitaricom, a naziv je dobila po tome što se s obe strane klasnog vretena nalazi po jedno zrno.
To!
Da nam je malo neolita danas u Srbiji!
- Poruka
- 22.671
Malo GMO osvježenja.
нису нормални хбт, значи ако неко хоће да остане здрав - стрпају га у лудницу???
RebeccaBg
Elita
- Poruka
- 17.423
- Poruka
- 1.468
nemoj da lupaš, jedno je ukrštanje vrsta a drugo genetska modifikacija. Obrazuj se malo pre nego počneš da širiš neistine.
- Poruka
- 1.468
Ma bre treba narod da se pobuni i više ove plaćenike tzv naučnike naciste procesuirati i zatvoriti ih na doživotne robije. Oni su kuga modernog doba, ubice čovečanstva.
Владан
Buduća legenda
- Poruka
- 37.700
Ово што се ради на Новом Зеланду полако ће се проширити и на Србију.
http://matrixworld-hr.com/2011/11/3...udima-osnovno-pravo-uzgajanja-vlastite-hrane/
gost 305754
Poznat
- Poruka
- 9.412
cim nije prirodno znaci da je to stetno po ljudski organizam
- Poruka
- 8.435
Овако нешто може да напише само велики познаваоц српског рока!
И атомска бомба сама по себи није опасна, али ако експлодира, последице су катастрофалне...
okomotano
Zainteresovan član
- Poruka
- 192
Njih zanima samo tržište i profit, a šta će se desiti za 20-30, ma ne misle oni o tome. Ljudi im dođu kao pokusni kunići, užas.
