Američka književnost

Truman:
Odlično, samo još da vidim gde da nađem te knjige...
Kliknite za proširenje...
Nadjes u varoshi u kojoj zivis, cak i ja koja ne zivi tamo, bas te njegove knjige "tamo" nalazi.
Elmer Gantri, Martin Arousmit, Bebit ( mozda i jos neke, eto ti citas Kraljevsku krv) svojevremeno stampane su
u Srbiji ( il bese Jugoslavija;), ja ih tamo kupujem , uglavnom na Limundu,Kupindu i to nove, neprocitane, a za 200-300
dinara.

On ( Sinkler Luis ) nekako je pao u zaborav, doduse nije jedini,. Tesko se nalaze knjige i Teodor Drajzera , a za moj
ukus njih dvojica jako slicno pisu, nekada i ne znam tacno ko je sta pisao.
 
Truman:
Izbegavam u poslednje vreme da kupujem knjige što zbog finansijskih ograničenja što zbog ograničenog prostora. Uzeću njegove knjige iz biblioteke jednom....
Kliknite za proširenje...
Onda uzmi samo Babbitt, dovoljno je procitati samo ovu jednu knjigu od tog autora.
Roman je malo satirican, tu i tamo i duhovit, a tema je neka zestoka americka palanka,
malogradjanstina, u prvih sedam poglavlja jednostavno se nista vazno ne dogadja, doduse
nema vaznih stvari ni u celoj knjizi ( a nija bas "obimna" kao njegova ostala dela), prikazuje
zivote i svakodnevnicu nekolicine gradjana , a tu je glavni lik bas Bebit kako ustaje, doruckuje,
prodaje neke nekretninje ili barem pokusava da ih proda, prikazuje jedno netolerantno drustvo, a to je decenijama
bio slucaj u manjim americkim sredinama ( mozda je i danas tako, ali o tome vise niko ne pise).
 
Rayela:
Na nemacki je prevedeno kao cistoca, ali nemacki poznaje i neke druge izraze za taj pojam pa nije ista gradska cistoca sa ovom cistocom.
Upravo videh da i ruski jezik razlikuje te dve cistoce.
Pametno je sto su ostavili naslov u originalu.
Kliknite za proširenje...

Svakako, u pitanju je ime glavne junakinje. E sad, naravno, ima tu i karakterizacije lika kroz ime, što se u našem prevodu gubi, osim ako ne postoji neko naše ima tipa Čistunka. :lol:
Zapravo, ovo je banalan primjer koji pokazuje koliko je književno prevođenje nezahvalan zanat i koliko su mu dometi ograničeni.
U ovakvom slučaju, uvijek bih ostao bliži originalu. Čitalac treba da je svjestan da čita knjigu iz drugog jezike, druge kulture, da mu prevod samo približava original, i da je potrebno da malo istražuje da bi se poboljšalo razumijevanje.
 
Pisao sam i ponavljam se. Nesporno velika i utjecajna američka književnost prolazi čudnui sudbinu:_ zbog motivike i kulturnih referencija, nemali je dio stranoga čitateljstva nezainteresiran. A radi se o najmoćnijoj zemlji koja difuzno osvaja svojom kulturom.

Gledano sa strane, Amerikanci se nisu uspjeli dolično nametnuti u zlatnom dobu najvažnije forme, romana. Od 1840-1900, vladaju Francuzi i Rusi, a od 1900 do rata Nijemci uz nešto Francuza i Britanaca. U rasponu od 100 godina Rusi, Francuzi i Nijemci su stvorili golem korpus visoke narativne literature, a Amerikanci, pa i Britanci- nisu to uspjeli, bar ne u toj mjeri. Posebno ako se uzme u obzir knjige, ambicioznije, koje se čitaju. Glavni autori koji se čitaju, najbolji, od 1840 do 1940, to su- izbor je površan- Gogolj, Balzac, Hugo, Stendhal, Gogolj, Gončarov, Dickens, George Eliot, možda Melville, Tolstoj, Dostojevski, Zola, Hamsun, James, Conrad, Proust, Joyce, Svevo, Verga, Lawrence, Kafka, Forster, Faulkner, Mann, Musil, Broch, Rilke,.... Ljudi slabo mare za Mereditha, Thackerayja, vjerojatno i Hardyja, Trollopea, Hawthornea, Howellsa, Ljeskova, Saltykova, Leonova, Martin Du Garda, ...

Nakon Faulknera, američka mi literatura izgleda bogata, inventivna, briljantna,organizirana kao urica.... pa opet nema "nešto".Taj biheviorizam u ponašanju i nedostatak snažnih osobnosti čiini kao da čitamo, da citiram i melodarmu Sirka, "imitaciju žuvota".
 
Dodao bih samo da "veliki" guraju svoje. U SAD u predmetu English- to je to, nađe se neki Rus, Francuz i Nijemac, no to je malo. Malo je tu Molierea, Verlainea, Čehova...a više Chaucer, Sterne ili Fielding. Vjerojatno je tako i s Francuzima i Nijemcima (iako nisam za njih siguran). Kod malih jezika se radi domaćaliteratura, no i oveći dio svjetske, daleko više no u utjecajnijih jezika.

I da prije spavanja dodam romane koje sam volio, a i koje nisam-baš, ne samo romane....:

Mark Twain: Tajanstveni stranac- remek djelo, fantazija o Sotoni i udar na religije

Melville: Billy Budd- unatoč nekim zamjerkama, najjače Melvilleovo djelo koje se čita, a da čitalac ne biva odvučen digresijama; stil je raskošan

Faulkner. Svjetlost u Augustu- Christmas je meni najnezaboravniji Faulknerov lik, najmoderniji, heroj-zločinac i žrtva. Mogao bi biti i jači, no onda bi bio nešto kao veliki nihilisti iz romana Dostojevskoga

Faulkner: Siđi, Mojsije - niz priča, najpoznatija je "Medvjed". Rasa je sve, reče Disraeli. O tom je ovaj roman.kolaž.

Hemingway- volim ga, no nije moj tip. Kratke priče plus "Ubijači", "Clean, Well Lighted Place" i " Kratak, sretan život Francisa Macombera".

Heller: Nešto se dogodilo/ Something Happened- taj roman nitko ne šljivi, a meni je jedan od najboljih Hellerovih. Pročitao sam ga 2-3 puta. Slocum je lik koji ne ide
iz glave

London: Bijeli očnjak- remek djelo vitalizma. Darwin u literaturi. Manite se Londonovih romana o ljudima, bolji su oni
o životinjama

Norris: Hobotnica- naturalizam na prijelazu stoljeća. Opet Darwin, ali na nešto drugi način. Depresivno i impresivno.

Roth: Human Stain - etnicitet kao sudbina. Roman širi po zahvatu i univerzalniji od većine Rothovih. Dobro pisan.

Faulkner: Absalome, Absalome !- najfaulknerskiji njegov roman. Zapravo mješavina detektivske priče, povijesti i nacionalne mitologije.

Pynchon: Mason-Dixon- nisam ga probavio, Pynchon svoje projekcije shvaća preozbiljno. Može kao humorističko-satirički roman, no
sve nazovi "dublje" je samo nazovi ...

McCarthy: Krvavi Meridijan- jak u simbolizmu i scenama, nedostatan u karakteru i likovima. Mislim da je precijenjen u odnosu na neke
slične Faulknerove tekstove. Vjerojatno bliži Melvilleu nego Faulkneru.

Crane: Crvena značka hrabrosti- briljantan

Dreiser: Titan- na svoj nezgrapni način, Dreiser ocrtava život i okolinu financijskih magnata. Ponovo je Darwinizam na djelu.

Mailer: Drevne večeri- Egipat iz Knjige mrtvih. Niz sjajnih scena, no Mailer se pogubio u romanu
i piše o kontrakulturi 1960ih, kao da je to bio mentalni stil faraona

Jong: Strah od 40 (50?)- autobiografski roman skandalozne spisateljice. Dobrti detalji, no pomalo.....neozbiljno.

Berger: Veliki mali čovjek- veliko djelo, iznimno čitko, o mitologiji zapada i svemu. Revizionistički vestern, no i puno više.

..
 
Poslednja izmena:
Rakel, ja počeh danas Berta Lankestera, pardon, Elmera Gantrija. :) Vrlo zanimljivo, pitko, za razliku od ovih gluposti (Srpski psiho) s kojim zakasah prethodnih dana. Mi, matori treba da čitamo samo stare oprobane romane, nije za nas nobles... ;)
 
krasuljak:
Rakel, ja počeh danas Berta Lankestera, pardon, Elmera Gantrija. :) Vrlo zanimljivo, pitko, za razliku od ovih gluposti (Srpski psiho) s kojim zakasah prethodnih dana. Mi, matori treba da čitamo samo stare oprobane romane, nije za nas nobles... ;)
Kliknite za proširenje...

:mrgreen:

Hteo sam da pišem o tom romanu na temi o srpskim piscima.Preporučila mi izvesna osoba. Kako sam pročitao prvu, max drugu stranu, bacio sam je iz ruke kao oparen. Stil pisanja ko pismeni zadatak nekog osnovca. Nemoj sebe više da mučiš čitanjem takvih knjiga.:cmok:
 
Kupila sam je slučajno, u lotu, na Limundu s nekim drugim knjigama. Kako sam je pre nekoliko dana prodala, rekoh 'ajde da je pročitam pre isporuke, ovaj praznik mi je išao na ruku. Zaista skoro nisam pročitala veću glupost, a onoliko vulgaran nije ni Vidojković. Izvinjavam se, nije bilo za ovde, ali se namestilo... :sad2:
 
Urvan Hroboatos:

Melville: Billy Budd- unatoč nekim zamjerkama, najjače Melvilleovo djelo koje se čita, a da čitalac ne biva odvučen digresijama; stil je raskošan



..
Kliknite za proširenje...
Svaku knjigu ( ili skoro svaku) koju citam autori pominju Melvila. Za ovu koju ti navodis Tomas Man je rekao
"Ah, zasto ja nisam to napisao? To je najlepsa novela ikada napisana".
Ja necu moci da je citam jer moji nemacki izvori kazu da je za normalnog smrtnika iz raznoraznih razloga
nerazumljiva jer je pisana nekim arhaicnim jezikom ( valjda je tako i prevodjena ,mada je to prilicno komplikovano),
da je puna metafora, alegorija, igre reci, a ekstra sto on samo pise o nekim moreplovcima i jedrenju pa i te izraze
treba razumeti.
 
Rayela:
Svaku knjigu ( ili skoro svaku) koju citam autori pominju Melvila. Za ovu koju ti navodis Tomas Man je rekao
"Ah, zasto ja nisam to napisao? To je najlepsa novela ikada napisana".
Ja necu moci da je citam jer moji nemacki izvori kazu da je za normalnog smrtnika iz raznoraznih razloga
nerazumljiva jer je pisana nekim arhaicnim jezikom ( valjda je tako i prevodjena ,mada je to prilicno komplikovano),
da je puna metafora, alegorija, igre reci, a ekstra sto on samo pise o nekim moreplovcima i jedrenju pa i te izraze treba razumeti.
Kliknite za proširenje...


Godspeed.:lol:

Ja volim te starinske opise mornarskog načina života na američkom kontinentu a Melvil je u tome neverovatan. Kad se setim izuzetnog, sumornog opisa života u gradiću iz kojeg počinje priča o Mobi Diku, gradsko groblje, ali u kojem nema leševa, nego prazni sanduci, pola žena u gradu udovice, nadahnuta beseda propovednika o proroku Joni i kitu i grmljavina na stado.Krčme na dokovima.
Hari Lavkraft je davao takve izuzetne opise tog mornarskog života. A cela njegova mitologija je zapravo kombinacija svemira i morskih dubina. Kako je to dobra književnost. Old school...
 
U američkoj književnosti tog doba nema opisa osunčanih gradića sa drvećem pomorandži i zgodnih devojka koje prolaze kroz uske, kamenite ulice grada. More je sivo, dokovi prljavi sa nabacanim algama i đubretom, kuće su od trulog drveta a žene zabrađene u puritanskoj odeći.Nema sardela, bracuna i škarpina nego buradi smrdljivih usoljenih haringi.:lol:
 
Đelo232:
U američkoj književnosti tog doba nema opisa osunčanih gradića sa drvećem pomorandži i zgodnih devojka koje prolaze kroz uske, kamenite ulice grada. More je sivo, dokovi prljavi sa nabacanim algama i đubretom, kuće su od trulog drveta a žene zabrađene u puritanskoj odeći.Nema sardela, bracuna i škarpina nego buradi smrdljivih usoljenih haringi.:lol:
Kliknite za proširenje...
Slicno kao kod Hamsuna;)
 
Rayela:
Svaku knjigu ( ili skoro svaku) koju citam autori pominju Melvila. Za ovu koju ti navodis Tomas Man je rekao
"Ah, zasto ja nisam to napisao? To je najlepsa novela ikada napisana".
Ja necu moci da je citam jer moji nemacki izvori kazu da je za normalnog smrtnika iz raznoraznih razloga
nerazumljiva jer je pisana nekim arhaicnim jezikom ( valjda je tako i prevodjena ,mada je to prilicno komplikovano),
da je puna metafora, alegorija, igre reci, a ekstra sto on samo pise o nekim moreplovcima i jedrenju pa i te izraze
treba razumeti.
Kliknite za proširenje...

Ja sam je čitao na engleskom na trećoj godini fakulteta, nije baš toliko nerazumljiva. Melvil voli taj biblijski jezik, kao i Mobiju Diku, ali može se čitati. Druga stvar je što zaista postoje nivoi značenja koje neće svako da uoči. Recimo, mnogi kažu da je homoseksualni motiv dominantan, a ja čitajući u svojim naivnim godinama to uopšte nisam zapazio. :D
 
quentin:
Ja sam je čitao na engleskom na trećoj godini fakulteta, nije baš toliko nerazumljiva. Melvil voli taj biblijski jezik, kao i Mobiju Diku, ali može se čitati. Druga stvar je što zaista postoje nivoi značenja koje neće svako da uoči. Recimo, mnogi kažu da je homoseksualni motiv dominantan, a ja čitajući u svojim naivnim godinama to uopšte nisam zapazio. :D
Kliknite za proširenje...

Ja ga ne opažam ni danas, ko te je to nalagao? :D
 
quentin:
Ih, postoji čitava škola mišljenja u Americi po kojoj je onaj zli kapetan zapavo bio zaljubljen u Bilija.
Meni se uvijek nametala hrišćanska simbolika, sa Bilijem kao nekom vrtsom crnog Isusa. Ali, davno sam to čitao...
Kliknite za proširenje...

Zato što i jeste tako. Melvil se pojavljuje u vidu proroka koji kažnjava grešne ateiste tog doba, ali ne kroz pretnje paklom nego na jedan veoma originalan način kroz prikaz nemoći Ahaba da sredi običnog kita, a kamoli da se suprotstavlja Tvorcu kroz svu svoju ljudsku krhkost.
flirt.gif

100% čiste esencije protestantskog osvetništva.

- - - - - - - - - -

Nisam znao za tu školu mišljenja ali mi deluje ozbiljno, onoliko koliko zaključak one Rouling negde oko sedmog romana, da je profesor Dambldor gay i da je to tek tada shvatila.:hahaha:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Silton
Književnost Senke
Odgovora
2
Pregleda
144
Silton
Silton
Silton
Književnost " Krv moja "
Odgovora
0
Pregleda
174
Silton
Silton
Silton
Književnost " Godine prezira"
Odgovora
2
Pregleda
199
Silton
Silton

Back
Top