Američka književnost

Rayela:
Pa to je i Prust:D Wulf ( sto ga ja zovem Wolfe?:D) je mene stvarno oborio s nogu, cak mnogo vise od Prusta jer ja mogu da se identifikujem, ili barem da razumem
o cemu, kome on pise. Sa Prustom je to vec komplikovano jer je covek bio bogat, zelo obrazovan, porodica jel jako otmena , usput je covek bio i homosekusalac pa
onda citalac ne moze bas da se identifikuje sa njegovim junacima ( on je licno i junak svojih sabranih dela), ali sa ovim Wulfovim itekako.

Na tri stranice opisuje kako jedno dete ( Eugen) sa sest godina identifikuje i raspoznaje mirise pojedinog cveca, lisca u jesen, leto i prolece, miris stale u kojoj
su ovce i seno, miris gnjile kruske, zemlje iz koje vadi rotkvice, miris magle:worth:

Tek sam sinoc pokapirala da su Amish people zapravo Nemci koje on naziva Nemci iz Pensilvanije , a pojma nemam sto sam ih uvek drzala za neke Holandjane.

Zanimljivo je u knjizi i to da je iskljucivo anglosaksonska kultura igrala ulogu u obrazovanju i zivotu ljudi u USA.
Zbog tih silnih Milton stihova verovatno citaoci iz drugih svetova i kultura imaju malo problema, ali ja te stihove preskacem kao sto i inace
preskacem stihove kad citam prozu;)
Kliknite za proširenje...

Ma dobro, Vulf je mnogo savremeniji pisac od Prusta, naravno da nam je bliži. Neko je rekao da je Prust bio posljednji pisac devetnaestog vijeka, (a Kafka prvi pisac dvadesetog vijeka).
 
VIdeh na ovoj listi 100 romana dvadesetog veka Strah i paranoja u Las Vegasu" Hantera S Tompsona

Da li je to neko citao? I na listi je i Kormak Makarti,Svi ti lepi konji , a za tu knjigu je meni muz ( moj;)) rekao da je ne citam, nece mi se svideti.
Mada on i ja nemamo sto se knjiga tice skoro pa niceg zajednickog. Ali njemu se knjiga mnogo dopala.
Ali me sada kopka ova Strah i Paranoja u Las Vegasu.

Quentine, napisi koju.
 
Rayela:
VIdeh na ovoj listi 100 romana dvadesetog veka Strah i paranoja u Las Vegasu" Hantera S Tompsona

Da li je to neko citao? I na listi je i Kormak Makarti,Svi ti lepi konji , a za tu knjigu je meni muz ( moj;)) rekao da je ne citam, nece mi se svideti.
Mada on i ja nemamo sto se knjiga tice skoro pa niceg zajednickog. Ali njemu se knjiga mnogo dopala.
Ali me sada kopka ova Strah i Paranoja u Las Vegasu.

Quentine, napisi koju.
Kliknite za proširenje...


Nisam čitao ni jednu od te dvije. Znam da je taj Tompson bio otkačen lik, izmislio gonzo novinarstvo, mnogo droge i alkohola je tu bilo... Ako treba da nagađam, rekao bih da je to nešto između Normana Majlera i Vilijama Barouza. Ali čitalo je njega dosta ljudi, nadam se da će se neko javiti.
Ove Makartijeve Konje jednom planiram da čitam. To mu jedna od poznatijih knjiga.
 
quentin:
Nisam čitao ni jednu od te dvije. Znam da je taj Tompson bio otkačen lik, izmislio gonzo novinarstvo, mnogo droge i alkohola je tu bilo... Ako treba da nagađam, rekao bih da je to nešto između Normana Majlera i Vilijama Barouza. Ali čitalo je njega dosta ljudi, nadam se da će se neko javiti.
Ove Makartijeve Konje jednom planiram da čitam. To mu jedna od poznatijih knjiga.
Kliknite za proširenje...

Nekada se te kultne knjige tretiraju klasicima. Uvek je tu i Lovac u zitu.

Ja ovaj Las Vegas necu citati.
 
quentin:
Nisam čitao ni jednu od te dvije. Znam da je taj Tompson bio otkačen lik, izmislio gonzo novinarstvo, mnogo droge i alkohola je tu bilo... Ako treba da nagađam, rekao bih da je to nešto između Normana Majlera i Vilijama Barouza. Ali čitalo je njega dosta ljudi, nadam se da će se neko javiti.
Ove Makartijeve Konje jednom planiram da čitam. To mu jedna od poznatijih knjiga.
Kliknite za proširenje...

@Rayela: Nema avatar kao Kafka, ali pise bolje od njega.
 
quentin:
I You can't go home again je odlična knjiga. Onako, zatrpa te riječima, poklopi te svojim pisanjem sa svih strana, ne možeš da proviriš nigdje sa strane. U tom smislu je još tipičniji vulfovski roman od Anđela.
On je bio takav pisac, pisao je kao na steroidima, stojeći, naslonjen na frižider, užasnim rukopisom, samo je ubacivao ispisane listove u drveni sanduk. Kasnije se izdavač (znameniti Maksvel Perkins, koji je pored Vulfa otkrio i Hemingveja i Skota Ficdžeralda) imao muku da ih razvrsta i pročita.
Želio bih još pročitati Of Time and the River i The Web and the Rock. Jednom ću, kad izronim iz ovog Prusta, ili kad mi dosadi.
Inače, Vulf je govorio da sva dobra književnost mora biti autobiografska, pa je imao povremeno problema sa sredinom iz koje je dolazio.
Kliknite za proširenje...
Sada je citam i on me stvarno raspamecuje. radnja se dogadja 1929, a on je tada imao samo 29 godina ( svoju najcuveniju napisao je ranije),
ako bih nekome trebalo u jednoj recenici da objasnim ko je i kako pise rekla bih da je neka mesavina Stajnbeka i Foknera.
Inace je zaista evidentno da je i on iz frakcije onih koji mrze, ali i strastveno vole svoje rodno mesto i sredinu iz koje poricu, a tu su
i roditelji, rodjaci, komsije, drustvo iz skole, pa i ulice, drvece.

I ja cu se potruditi da nadjem i ove ostale ( dve) knjige.
 
quentin:
Ma dobro, Vulf je mnogo savremeniji pisac od Prusta, naravno da nam je bliži. Neko je rekao da je Prust bio posljednji pisac devetnaestog vijeka, (a Kafka prvi pisac dvadesetog vijeka).
Kliknite za proširenje...

Iako je točan citat o Proustu i 19. st., ne znam da bih se baš složio s ostalim. Naravno da osobni ukusi ne podliježu nekim "objektivnim" kriterijima, no vidim
da nisam baš usamljen u svom rangiranju:
https://www.nytimes.com/books/first/w/white-proust.html

Opet, ponavljam standardno: de gustibus ....
 
Хемингвеј ми је био можда и најважнији писац у неком прелазу са тинејџерских година у оне касније. "Погледај дом свој, анђеле" ми је једна од најљепших и најдражих књига. Фокнера нисам читао много, али се надам да ће се то промијенити. Сад сам у фазону помнијег упознавања са савременом америчком литературом, укра...набавио сам одређен број наслова и аутора (утјешно ми је било то што сам на сваком мјесту злочина наилазио на квентинове трагове :D ), Рот, Френзен, ДеЛило, Пинчон, Морисон, Макарти и др, углавном они који искоче кад укуцам "контемпорери емерикен лићерејћр", уз пар "популарнијих" попут Кунца и Палањука или нешто старијих, Конрада, Сингера и О'Конорове, контам да ће бити довољно за стицање неке јасније слике. Тренутно читам Курта Вонегута, мада је он улетио случајно, мимо планова о покоравању Новог свијета.
 
Bettencourt:
Хемингвеј ми је био можда и најважнији писац у неком прелазу са тинејџерских година у оне касније. "Погледај дом свој, анђеле" ми је једна од најљепших и најдражих књига. Фокнера нисам читао много, али се надам да ће се то промијенити. Сад сам у фазону помнијег упознавања са савременом америчком литературом, укра...набавио сам одређен број наслова и аутора (утјешно ми је било то што сам на сваком мјесту злочина наилазио на квентинове трагове :D ), Рот, Френзен, ДеЛило, Пинчон, Морисон, Макарти и др, углавном они који искоче кад укуцам "контемпорери емерикен лићерејћр", уз пар "популарнијих" попут Кунца и Палањука или нешто старијих, Конрада, Сингера и О'Конорове, контам да ће бити довољно за стицање неке јасније слике. Тренутно читам Курта Вонегута, мада је он улетио случајно, мимо планова о покоравању Новог свијета.
Kliknite za proširenje...


Bice i njemu ( nadam se) satisfakcija da nije uzalud pisao:)

Ja sam boldovanu citala opet i zaista sam sada sigurna da je i meni mozda i najdraza knjiga i najlepsa, najpoeticnija.
Zaludjena njime sada citam Nema povratka kuci, a to je zapravo nastavak prve knjige jer je i ta biografska,
samo je promenio ime glavnog junaka i ime mesta u kome je rodjen. A izgleda da je izmedju te dve moja sledeca O vremenu i reci
jer je tu njegovo vreme provedeno u Njujorku odmah posle koledza.
 
Pa da napišem koju tricu koja će biti i osobna.

Po mom sudu, američka je književnost unekoliko slična britanskoj, a za nju, uvijek samokritični Britanci, na EB vele da se optužuje zbog "inzularnosti" (otočnosti) i samodostatnosti. Priznajem d au neku ruku dijelim to mišljenje, protežući ga i na Amerikance.

Literatura engleskoga jezika spada među "velike" (naravno, pišem o zapadnom krugu). No možda zbog razvijenosti od početaka s Chaucerom, ona nije baš bila u snažnim kontaktima s kontinentalnom Europom- dijelom zbog nezainteresiranosti, a dijelom zbog samodostatnosti velike i moćne književnosti. U tom su pogledu najveći kozmopoliti Rusi, vjerojatno zato što kasne, pa dijelom i Nijemci. N.pr., Englezi i Amerikanci, pisci, uglavnom ne znaju nijedn strani jezik- uz neke iznimke, dok je u Rusa poznavanje stranih jezika normalno.

Mnoge su istinske veličine engleskoga jezika dosta slabo primljene "vani" (Milton, Blake, Wordsworth,..), dok su oni iznimno dobro primljeni (Byron, Walter Scott) sada zastarjeli. Englezi su uz Francuze "izumitelji" romana u 18. st., a u 19. st. su-po Orwellu- iako dobri, prozni pisci bili uglavnom barbari koji nisu imali pojma o kontinentu (Dickens, Thackeray, Trollope,...), dok je veza s Europom uspostavljena tek s estetim Ruskinom, Paterom, Wildeom i ostalima.

Amerikanci su se oslobodili "engleskoga jarma" u književnosti, opće je mejsto, s Markom Twainom. Njega je teško katalogizirati, i priznajem da mi od njega ostaju čitka tek mizantropska pozna djela kao "tajanstveni stranac" ili Puddn' head Wilskon, kao i "What is man ?".
Sjajan kraći roman Stephena Cranea "Crvena značka za hrabrost" bih preporučio svakomu (iako ima i kritika), dok od Dreisera ostaju živi Jenny Gerhardt i još ponešto (ne golemi Titan, koji naporan u darvinizmu, kao ni onaj Eugene Witla iz zaboravio sam kojeg naslova).

Iz razdoblja američke renesanse čitak je Emerson kao esejist (samo mal odavi), no genijalna je poezija Whitma koju, mislim, treba pročitati cijelu i koja
je pravo zadovoljstvo zbog autorova protejskoga lika i panteizma (njegovo naklapanje o demokraciji i pučki populizam manje su važni). Također, parnjak mu Melville ostaje majstor u "Moby Dicku"- no to djelo ipak ima suviše balasta o cetologiji, tako da nije klasičan roman; čitkoje i intenzivnije mu je djelo kratki roman "Billy Budd".

Od velikih američkih romanopisaca tu je svakako Henry James, no ja bih ipak preferirao američke teme-a ne internacionalne. Sjećam s ekako sam sa zadovoljstvom pročitao "Washington Square" i "Bostonians"/Bostonci. Naravno, on ima još bar 5-8 velikih djela, a tu su i majstorska kraća nadprirodne tematike, kao "Okretaj zavrtnja" (The Turn of the Screw).

O Faulkneru je bilo govora, te o drugima, pa ne bih ponavljao.

Što "smeta"- bar mene- kod Amerikanaca ?

Dosta opisa za njih specifičnih problema (npr. rasni sukobi, razni tabui, vjerski pokreti, izoliranost od Europe,..) zbog čega mi nemali dio njihove, pa i najmodernije literature- koju nisam previše čitao- izgleda previše "nacionalno ograničen". Faulkner jest regionalni autor, no isijava univerzalno (konačno, on je i bio i vrlo obrazovan kao pisac). No dosta mi Amerikanaca drvi tematiku koja mi je strana, a ne mislim da su dosegli univerzalnost: Morrisonova s crncima, Roth s Židovima, Heinlein sa sci rfi koji ima pravo "američko obilježje", Vonnegut koji šeta po temama tako da mogu reći da je to satira na nešto što mi i nije baš važno...
 
Упс, сад тек сконтах да сам Конрада приписао америчкој књижевности, сад видим да је Пољскобританац. Ваљда ме збунила веза "Срца таме" са "Апокалипсом сад", па сам помислио да је Американац, због Вијетнама (иако је у књизи нека друга земља и неки други рат, ако се не варам). Што не значи да не намјеравам да га се дохватим.
 
Spektakulare novosti iz Amerike;)
Harper Li i njen nov roman izazvao je velike turbulencije pa i sudske procese u USA:

Go Set a Watchman
Knjiga je napisana ( valjda ) dvadeset godina posle Ptice rugalice i dok je njena sestra koja je njoj bila i menadzer, pravni savetnik, a i inace
je na neki nacin vodila racuna o autorki bila ziva, rukopis je bio u nekom sefu i tamo je spavao trideset godina jer je sestra bila misljenja da ta knjiga
ne sme da se objavljuje. Sestra je umrla sa svojih 103 godina zivota, sestrinu advokatsku kancelariju vodi neka mladja advokatica, sama autorka zivi
u starackom domu ( ima 89 godina) i advokatica je odlucila da se knjiga publikuje. Koliko sama autorka razume celu situaciju to niko ne zna,
bilo je pokusaja da se izdavanje knjige spreci, bilo je i sudskih i policijskih ispitivanja, pa i ispitavanja od strane psihologa, ali su svi slozili
da autorka nije senilna i da objavljivanje knjige ne moze da se spreci.
U nastavku kultne knjige prica ide u smeru da cerka posle skoro dve decenije dolazi u mesto rodjenja da poseti svog oca, ali otac vise onaj koga namo
iz prve knjige, on je sada odusevljen Kju Kluks klanom, vode se price o umno zaostalim Afroamerikancima o problemima inteligentne bele dece u skolama
koja sada moraju da budu i istim skolama sa ovom kao glupljom decom i tako nazaduju.

Prva je knjiga i napisana i objavljena u vreme kada Kenedi dobija izbore, Martin Luter King je aktivan, imamo sada sliku Amerike koja se menja
( ili se nikada nije ni promenila), rasna diskriminacija se gasi ili se barem zakonima regulise, a danas pa opet ( pedeset godina kasnije) Amerika dozivljava budjenje rasizma i bas u tom momentu izdaje se i ova knjiga.

Harper Li inace dobija svake godine ( i to tako vec decenijama) 3 miliona dolara od izdavaca za svoju prvu knjigu.
 
Poslednja izmena:
krasuljak:
To mi liči na odličnu reklamnu kampanju. Pitam se samo, čemu to, kad i od prve može solidno da se živi...
Kliknite za proširenje...
Da narocito sa 90 godinja.
Ma cela je prica ta advokatica koja hoce da maznjava milione godinama, advokaticu su i tuzili da zloupotrebljava senilnost ove stare zene, ali je Harper Li rekla
da je ona ( advokatica) njena najbolja prijateljica i da ne sumnja u njene dobre i iskrene namere.
Vidim ovde u Nemackoj svuda reklame za tu knjigu, vec je prevedena, 20 evra knjiga.
 
Sad procitah da je Melvliov Mobi Dik stampan samo u 3000 primeraka i knjiga za zivota autora nikoga nije zanimala. kasnije je smestena u biblioteku u
Yale u odeljak u kome su naucne knjige o ovim morskim kolosima. Tek pocetkom dvadesetog veka neko se setio njegovog dela.
Ja bih od Melvila citala ipak nesto drugo, ali ne znam sta. Mozda Quentin uskoci u pomoc.
 
Rayela:
Sad procitah da je Melvliov Mobi Dik stampan samo u 3000 primeraka i knjiga za zivota autora nikoga nije zanimala. kasnije je smestena u biblioteku u
Yale u odeljak u kome su naucne knjige o ovim morskim kolosima. Tek pocetkom dvadesetog veka neko se setio njegovog dela.
Ja bih od Melvila citala ipak nesto drugo, ali ne znam sta. Mozda Quentin uskoci u pomoc.
Kliknite za proširenje...

Od Melvila čitaj novelu Bili Bad (Billy Budd).
 
Rayela:
Sad procitah da je Melvliov Mobi Dik stampan samo u 3000 primeraka i knjiga za zivota autora nikoga nije zanimala. kasnije je smestena u biblioteku u
Yale u odeljak u kome su naucne knjige o ovim morskim kolosima. Tek pocetkom dvadesetog veka neko se setio njegovog dela.
Ja bih od Melvila citala ipak nesto drugo, ali ne znam sta. Mozda Quentin uskoci u pomoc.
Kliknite za proširenje...

Kada sam bila mala plasila sam se toga da cu biti tek priznata, kada umrem, jer svi veliki umetnici tek tada budu shvaceni. Srecom, ja sam popularnost dozivela i jos uvek je imam. Eto, napisala sam i jedan socijalni blog.
 
Vrela Cica:
Kada sam bila mala plasila sam se toga da cu biti tek priznata, kada umrem, jer svi veliki umetnici tek tada budu shvaceni. Srecom, ja sam popularnost dozivela i jos uvek je imam. Eto, napisala sam i jedan socijalni blog.
Kliknite za proširenje...

Neuspesni pisci 19 veka su prelazili u zeleznicke radnike. neuspesni pisci 20 veka su odlazili u vojsku ili ratove. neuspesni pisci 21 veka odlaze u blogere.. :) klasika.
 
Nema mnogo veze sa naslovom, a opet i ima;)
Ja kako vec rekoh citam ( nocas sam ga i zavrsila ) autobiografsku knjigu jednog nemackog knjizevnog kriticara. Sada i pokojnog.
On pominje kao jednog od najveceg knjizevnika danasnjice americkog autora Dzon Apdejka, a inace je covek bio specijalac iskljucivo za knjizevnost
na nemackom jeziku. Zanimljivo mi je bilo da pise da ga je Nobelov komitet godinama, decenijama, konsultovao ili pitao za savet i misljenje
o aktuelnim piscima, i on pise da je godinama predlaga Apdejka, Max Frisha, Diremata i ( ovo je sada iznenadjenje za mene) Grejem Grina
Usput i Hajnrih Bela koji je i dobio Nobela, ali taj mu je samo bio veliki i pouzdan prijatelj, kriticar licno nije bas bio odusevljen njegovim pisanjem
jer su njegovi autori "samo" Kafka, Man i Musil ( od nemackih). Ja sam stvarno sada morala da guglam jer mi je ime poznato, a citala sam od njega samo
Honorarni konzul, ali sasvim slucajno uopste me nikako nije oboilo s nogu.

U vezi mape koje je Quentin postavio, moj Rajh-Ranicki pise da su veliki autori iskljucivo asfalatni kauboji ( asfaltna knjizevnost), ljudi koji su ipak ziveli
u vecim gradovima.
Ovaj je izraz kreirao Gebels, ali ga Jevrejin preuzima i kaze da je genijalan.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Silton
Književnost Senke
Odgovora
2
Pregleda
147
Silton
Silton
Silton
Književnost " Krv moja "
Odgovora
0
Pregleda
175
Silton
Silton
Silton
Književnost " Godine prezira"
Odgovora
2
Pregleda
199
Silton
Silton

Back
Top