комшија
Stara legenda
- Poruka
- 91.029
Ambasador Hrvatske u Srbiji: Nema nikakve koristi od recikliranja stereotipa
Ambasador Hrvatske u Srbiji Hidajet Biščević je izjavio da „ne vidi nikakve koristi od recikliranja stereotipa“ u odnosima te dve zemlje.
Hidajet Biščević
Piše: Beta 05. avgusta 2020. 16.41 Izmenjeno: 16.52
On je rekao da će mu glavni zadaci biti prevladavanje „jaza prošlosti“ između dve zemje i dva naroda i rešavanje nasleđenih nerešenih pitanja.
U intervjuu za avgustovski Magazin CorD Biščević je rekao da je „stabilna, demokratska Srbija s jasnim ciljevima državne politike i jasnim određenjem spram suseda i regije svakako u interesu Hrvatske“ i da „Hrvatska druge interese nema“.
Biščević je ocenio da srpska javnost nije dovoljno upoznata s pravima i stvarnim položajem srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj koji je bolji od položaja hrvatske manjine u Srbiji.
Posle izbora u Hrvatskoj, po rečima Biščevića, od novog Sabora i vlade mogu se očekivati pre svega stabilnost, predvidivost i odgovornost.
„Rezultati izbora potvrđuju da je u Hrvatskoj došlo do okupljanja prevladavajućeg dela društva i političke javnosti oko onog političkog identiteta zemlje i oko onog političkog smera koji želi Hrvatsku kao stabilnu, sigurnu, demokratsku zemlju, bez sporadičnih otklona ka raznim oblicima političkog eksperimentisanja, bez brzopletih populističkih formula ili radikalizama raznih ideoloških boja“, rekao je.
On je ocenio da „i na hrvatskoj političkoj sceni postoje podele i suprotstavljanja“ ali da prevladava atmosfera političkog pluralizma.
„Ne može se govoriti o političkoj i društvenoj polarizaciji koja, kako svedočimo u poslednje vreme, poprima i nasilne oblike u nekoj vrsti, čini mi se, neartikulisanih i uzajamno sučeljenih nezadovoljstava i frustracija svih vrsta, koje bi, za dobrobit Srbije, za njen evuropski put, za razrešenje preostalih pitanja i za stabilan razvoj bilo korisno što pre prevladati“, dodao je.
Govoreći o položaju srpske manjine u Hrvatskoj Biščević je rekao da „predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj učestvuju u vladama već decenijama“ da imaju zagarantovana tri mesta u parlamentu i da je „Hrvatska u tom pogledu naprednija čak i u odnosu na preporuke evropskih institucija“.
On je ocenio da srpska javnost nije dovoljno upoznata s pravima i stvarnim položajem srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj koji je, kako je dodao, bolji od položaja hrvatske manjine u Srbiji.
„Hrvatska manjinska zajednica u Srbiji ne uživa ni približno takva politička prava.
Ilustrovaću malim primerom: Udruženje Hrvata u Beogradu 13 godina ne uspeva da reši problem odgovarajućeg prostora za svoje okupljanje i organizovanje izložbi ili koncerata u Beogradu… dok srpska zajednica u Zagrebu ima osigurane sve uslove za svoje kulturno, medijsko i drugo delovanje“, dodao je.
Biščević je rekao da ne pretenduje da bilo koji pojedinac može sam uticati na promene i unapređenje hrvatsko-srpskih odnosa ali da mu (diplomatsko) iskustvo može pomoći, pre svega u prepoznavanju okolnosti, istorije i uzajamnih predubedenja kako bi se prevladala i kako bi se odnosi postavili u neki novi kontekst.
„Ne vidim, najiskrenije, nikakve koristi, još manje budućnosti, od recikliranja stereotipa… eto, ne mogu shvatiti šta mladića od trideset i nešto godina u Srbiji nagoni da postane nekakav ultra-četnik, u 21. sveku, baš kao što ne razumem ni porive njegovog vršnjaka u Hrvatskoj koji paradira s crnokošuljaškom majicom.
Jedini motiv koji mogu dokučiti, što se oba duhovna stanja tiče, jeste – izostanak modernog, novog cilja.
Izostanak snage da se oblikuje prihvatljiva nova paradigma“, dodao je.
Biščević je kazao da je to izostanak snage da se iskorači iz „istorijskog vrtloga“ u kom su se, od stvaranja prve zajedničke države, ređale optužbe i lažni alibiji: vi niste hteli ravnopravnost u Kraljevini, ubili ste Radića, tako ste stvorili Pavelića, pa je Pavelić napravio Jasenovac koji je u vašoj svesti bio opravdanje za devedesete“.
„Moje je pitanje jednostavno: dokle tako i na čiju korist“, rekao je ambasador dodajući da će mu glavni zadatak biti prevladavanje „jaza prošlosti“ između dve zemje i dva naroda a drugi rešavanje nasleđenih nerešenih pitanja uz prošlosti.
„Verujem da upravo okrenutost Evropi i neki novi, resetovani odnosi Evropske unije i Rusije mogu prevladati ‘Obrenović-Karađorđević’ dihotomije srpskog društvenog tkiva i da se na toj pozadini mogu početi oblikovati i novi hrvatsko-srpski odnosi, usidreni u modernitetu i ukotvljeni na istim vrednostima.
Nisam, naravno, naivan – znam da je lakše skupljati bodove i glasove na halabuci netrpeljivosti.
Ali, opet: dokle i na čiju korist? Ili, da posve pojednostavim, u najboljoj nameri – kako će Srbija dovršiti pregovore s EU o punopravnom članstvu ukoliko ne reši neka od pitanja u odnosima s Hrvatskom koja se tiču, recimo, vladavine prava?
Dakle, rešavanje nasleđenih nerešenih pitanja bio bi drugi glavni cilj“, rekao je.
On je naveo da Srbiju danas vidi „kao zemlju koja je, na žalost svih, potrošila vreme tranzicije u pokušajima da oblikovanje svog postjugoslavenskog identiteta ostvari ‘teritorijalnim pristupom, umesto demokratsko-vrednosnim… pa se sada, nakon svega, nalazi pred ključnim izborom, baš kao i u toliko navrata u svojoj istoriji: modernitet ili zatvorenost“.
Govoreći o nerešenim piutanjima u odnosima Srbije i Hrvatske Biščević je rekao da ih je teško svrstavati i pravioti redosled ali da lično veruje da se treba posebno usredsrediti na pitanja svih nestalih državljana, bivših logoraša i tog humanitarnog kompleksa.
„Time bismo pokazali ljudskost i prihvatanje evropskih vrednosti“, dodao je.
Biščević je rekao da Hrvatska i Srbija imaju jedan nemerljivo važan potencijal: geoekonomski položaj.
„Preko naših teritorija mogle bi se polagati transportne, infrastrukturne, energetske linije i koridori koji bi povezivali razne dijelove kontinenta, od zapada do istoka i od severa do juga“, rekao je.
Kao nekadašnji novinar na pitanje o stanju u medijima u Hrvatskoj i Srbiji Biščević je rekao da su na žalost mediji preuzeli gotovo sve negativne strane globalizacije.
„Dostupnost je otvorila prostor neobrazovanosti, brzina je ubila gramatiku, tržište je na površinu izvuklo samo one moždane ćelije koje uživaju u nasilju, pornografiji i krvi, razum je ustuknuo pred zluradošću i cinizmom, upućenost i obrazovanje spotakli su se o nebrigu i razbibrigu, politička objektivnost i profesionalizam upregnuti su u partijske ili korporativne uzde“, rekao je dodajući da to nije slučaj samo u medijima, jer su banalizacija i ravnodušnost prevladali na međunarodnoj sceni u mnogim drugim oblastima ljudskog delovanja“, rekao je Biščević za Magazin CorD.
link
Србија и Хрватска не смеју да буду дежурни непријатељи 25 година од окончања Домовинског рата и пропасти Милошевићевог пројекта "Југославије са онима који у њој желе да остану". Немачка и Француска су 18 година после Другог светског рата и стотина хиљада мртвих потписале Јелисејски уговор о помирењу. Као председник Републике Србије, Борис Тадић се 2007. године јавно извинио грађанима Хрватске за злочине који су у Хрватској почињени у име Србије и "српства". Односи две државе које спаја део заједничке историје и сличан језик, не смеју бити таоци национал-шовиниста и њихових злочиначких наратива.
