Quantcast

Ambasador Hrvatske u Srbiji: Nema nikakve koristi od recikliranja stereotipa

комшија

Legenda
Poruka
57.425
1596672443200.png







Ambasador Hrvatske u Srbiji: Nema nikakve koristi od recikliranja stereotipa

Ambasador Hrvatske u Srbiji Hidajet Biščević je izjavio da „ne vidi nikakve koristi od recikliranja stereotipa“ u odnosima te dve zemlje.


Ambasador Hrvatske u Srbiji: Nema nikakve koristi od recikliranja stereotipa 1

Hidajet Biščević


Piše: Beta 05. avgusta 2020. 16.41 Izmenjeno: 16.52

On je rekao da će mu glavni zadaci biti prevladavanje „jaza prošlosti“ između dve zemje i dva naroda i rešavanje nasleđenih nerešenih pitanja.
U intervjuu za avgustovski Magazin CorD Biščević je rekao da je „stabilna, demokratska Srbija s jasnim ciljevima državne politike i jasnim određenjem spram suseda i regije svakako u interesu Hrvatske“ i da „Hrvatska druge interese nema“.
Biščević je ocenio da srpska javnost nije dovoljno upoznata s pravima i stvarnim položajem srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj koji je bolji od položaja hrvatske manjine u Srbiji.

Posle izbora u Hrvatskoj, po rečima Biščevića, od novog Sabora i vlade mogu se očekivati pre svega stabilnost, predvidivost i odgovornost.
„Rezultati izbora potvrđuju da je u Hrvatskoj došlo do okupljanja prevladavajućeg dela društva i političke javnosti oko onog političkog identiteta zemlje i oko onog političkog smera koji želi Hrvatsku kao stabilnu, sigurnu, demokratsku zemlju, bez sporadičnih otklona ka raznim oblicima političkog eksperimentisanja, bez brzopletih populističkih formula ili radikalizama raznih ideoloških boja“, rekao je.

On je ocenio da „i na hrvatskoj političkoj sceni postoje podele i suprotstavljanja“ ali da prevladava atmosfera političkog pluralizma.
„Ne može se govoriti o političkoj i društvenoj polarizaciji koja, kako svedočimo u poslednje vreme, poprima i nasilne oblike u nekoj vrsti, čini mi se, neartikulisanih i uzajamno sučeljenih nezadovoljstava i frustracija svih vrsta, koje bi, za dobrobit Srbije, za njen evuropski put, za razrešenje preostalih pitanja i za stabilan razvoj bilo korisno što pre prevladati“, dodao je.

Govoreći o položaju srpske manjine u Hrvatskoj Biščević je rekao da „predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj učestvuju u vladama već decenijama“ da imaju zagarantovana tri mesta u parlamentu i da je „Hrvatska u tom pogledu naprednija čak i u odnosu na preporuke evropskih institucija“.

On je ocenio da srpska javnost nije dovoljno upoznata s pravima i stvarnim položajem srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj koji je, kako je dodao, bolji od položaja hrvatske manjine u Srbiji.
„Hrvatska manjinska zajednica u Srbiji ne uživa ni približno takva politička prava.

Ilustrovaću malim primerom: Udruženje Hrvata u Beogradu 13 godina ne uspeva da reši problem odgovarajućeg prostora za svoje okupljanje i organizovanje izložbi ili koncerata u Beogradu… dok srpska zajednica u Zagrebu ima osigurane sve uslove za svoje kulturno, medijsko i drugo delovanje“, dodao je.

Biščević je rekao da ne pretenduje da bilo koji pojedinac može sam uticati na promene i unapređenje hrvatsko-srpskih odnosa ali da mu (diplomatsko) iskustvo može pomoći, pre svega u prepoznavanju okolnosti, istorije i uzajamnih predubedenja kako bi se prevladala i kako bi se odnosi postavili u neki novi kontekst.

„Ne vidim, najiskrenije, nikakve koristi, još manje budućnosti, od recikliranja stereotipa… eto, ne mogu shvatiti šta mladića od trideset i nešto godina u Srbiji nagoni da postane nekakav ultra-četnik, u 21. sveku, baš kao što ne razumem ni porive njegovog vršnjaka u Hrvatskoj koji paradira s crnokošuljaškom majicom.
Jedini motiv koji mogu dokučiti, što se oba duhovna stanja tiče, jeste – izostanak modernog, novog cilja.
Izostanak snage da se oblikuje prihvatljiva nova paradigma“, dodao je.

Biščević je kazao da je to izostanak snage da se iskorači iz „istorijskog vrtloga“ u kom su se, od stvaranja prve zajedničke države, ređale optužbe i lažni alibiji: vi niste hteli ravnopravnost u Kraljevini, ubili ste Radića, tako ste stvorili Pavelića, pa je Pavelić napravio Jasenovac koji je u vašoj svesti bio opravdanje za devedesete“.

„Moje je pitanje jednostavno: dokle tako i na čiju korist“, rekao je ambasador dodajući da će mu glavni zadatak biti prevladavanje „jaza prošlosti“ između dve zemje i dva naroda a drugi rešavanje nasleđenih nerešenih pitanja uz prošlosti.
„Verujem da upravo okrenutost Evropi i neki novi, resetovani odnosi Evropske unije i Rusije mogu prevladati ‘Obrenović-Karađorđević’ dihotomije srpskog društvenog tkiva i da se na toj pozadini mogu početi oblikovati i novi hrvatsko-srpski odnosi, usidreni u modernitetu i ukotvljeni na istim vrednostima.

Nisam, naravno, naivan – znam da je lakše skupljati bodove i glasove na halabuci netrpeljivosti.
Ali, opet: dokle i na čiju korist? Ili, da posve pojednostavim, u najboljoj nameri – kako će Srbija dovršiti pregovore s EU o punopravnom članstvu ukoliko ne reši neka od pitanja u odnosima s Hrvatskom koja se tiču, recimo, vladavine prava?
Dakle, rešavanje nasleđenih nerešenih pitanja bio bi drugi glavni cilj“, rekao je.

On je naveo da Srbiju danas vidi „kao zemlju koja je, na žalost svih, potrošila vreme tranzicije u pokušajima da oblikovanje svog postjugoslavenskog identiteta ostvari ‘teritorijalnim pristupom, umesto demokratsko-vrednosnim… pa se sada, nakon svega, nalazi pred ključnim izborom, baš kao i u toliko navrata u svojoj istoriji: modernitet ili zatvorenost“.

Govoreći o nerešenim piutanjima u odnosima Srbije i Hrvatske Biščević je rekao da ih je teško svrstavati i pravioti redosled ali da lično veruje da se treba posebno usredsrediti na pitanja svih nestalih državljana, bivših logoraša i tog humanitarnog kompleksa.
„Time bismo pokazali ljudskost i prihvatanje evropskih vrednosti“, dodao je.

Biščević je rekao da Hrvatska i Srbija imaju jedan nemerljivo važan potencijal: geoekonomski položaj.
„Preko naših teritorija mogle bi se polagati transportne, infrastrukturne, energetske linije i koridori koji bi povezivali razne dijelove kontinenta, od zapada do istoka i od severa do juga“, rekao je.

Kao nekadašnji novinar na pitanje o stanju u medijima u Hrvatskoj i Srbiji Biščević je rekao da su na žalost mediji preuzeli gotovo sve negativne strane globalizacije.
„Dostupnost je otvorila prostor neobrazovanosti, brzina je ubila gramatiku, tržište je na površinu izvuklo samo one moždane ćelije koje uživaju u nasilju, pornografiji i krvi, razum je ustuknuo pred zluradošću i cinizmom, upućenost i obrazovanje spotakli su se o nebrigu i razbibrigu, politička objektivnost i profesionalizam upregnuti su u partijske ili korporativne uzde“, rekao je dodajući da to nije slučaj samo u medijima, jer su banalizacija i ravnodušnost prevladali na međunarodnoj sceni u mnogim drugim oblastima ljudskog delovanja“, rekao je Biščević za Magazin CorD.

link







Србија и Хрватска не смеју да буду дежурни непријатељи 25 година од окончања Домовинског рата и пропасти Милошевићевог пројекта "Југославије са онима који у њој желе да остану". Немачка и Француска су 18 година после Другог светског рата и стотина хиљада мртвих потписале Јелисејски уговор о помирењу. Као председник Републике Србије, Борис Тадић се 2007. године јавно извинио грађанима Хрватске за злочине који су у Хрватској почињени у име Србије и "српства". Односи две државе које спаја део заједничке историје и сличан језик, не смеју бити таоци национал-шовиниста и њихових злочиначких наратива.
 

Mr.Infinity

Veoma poznat
Poruka
12.691
Pogledajte prilog 743836






Ambasador Hrvatske u Srbiji: Nema nikakve koristi od recikliranja stereotipa

Ambasador Hrvatske u Srbiji Hidajet Biščević je izjavio da „ne vidi nikakve koristi od recikliranja stereotipa“ u odnosima te dve zemlje.


Ambasador Hrvatske u Srbiji: Nema nikakve koristi od recikliranja stereotipa 1

Hidajet Biščević


Piše: Beta 05. avgusta 2020. 16.41 Izmenjeno: 16.52

On je rekao da će mu glavni zadaci biti prevladavanje „jaza prošlosti“ između dve zemje i dva naroda i rešavanje nasleđenih nerešenih pitanja.
U intervjuu za avgustovski Magazin CorD Biščević je rekao da je „stabilna, demokratska Srbija s jasnim ciljevima državne politike i jasnim određenjem spram suseda i regije svakako u interesu Hrvatske“ i da „Hrvatska druge interese nema“.
Biščević je ocenio da srpska javnost nije dovoljno upoznata s pravima i stvarnim položajem srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj koji je bolji od položaja hrvatske manjine u Srbiji.

Posle izbora u Hrvatskoj, po rečima Biščevića, od novog Sabora i vlade mogu se očekivati pre svega stabilnost, predvidivost i odgovornost.
„Rezultati izbora potvrđuju da je u Hrvatskoj došlo do okupljanja prevladavajućeg dela društva i političke javnosti oko onog političkog identiteta zemlje i oko onog političkog smera koji želi Hrvatsku kao stabilnu, sigurnu, demokratsku zemlju, bez sporadičnih otklona ka raznim oblicima političkog eksperimentisanja, bez brzopletih populističkih formula ili radikalizama raznih ideoloških boja“, rekao je.

On je ocenio da „i na hrvatskoj političkoj sceni postoje podele i suprotstavljanja“ ali da prevladava atmosfera političkog pluralizma.
„Ne može se govoriti o političkoj i društvenoj polarizaciji koja, kako svedočimo u poslednje vreme, poprima i nasilne oblike u nekoj vrsti, čini mi se, neartikulisanih i uzajamno sučeljenih nezadovoljstava i frustracija svih vrsta, koje bi, za dobrobit Srbije, za njen evuropski put, za razrešenje preostalih pitanja i za stabilan razvoj bilo korisno što pre prevladati“, dodao je.

Govoreći o položaju srpske manjine u Hrvatskoj Biščević je rekao da „predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj učestvuju u vladama već decenijama“ da imaju zagarantovana tri mesta u parlamentu i da je „Hrvatska u tom pogledu naprednija čak i u odnosu na preporuke evropskih institucija“.

On je ocenio da srpska javnost nije dovoljno upoznata s pravima i stvarnim položajem srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj koji je, kako je dodao, bolji od položaja hrvatske manjine u Srbiji.
„Hrvatska manjinska zajednica u Srbiji ne uživa ni približno takva politička prava.

Ilustrovaću malim primerom: Udruženje Hrvata u Beogradu 13 godina ne uspeva da reši problem odgovarajućeg prostora za svoje okupljanje i organizovanje izložbi ili koncerata u Beogradu… dok srpska zajednica u Zagrebu ima osigurane sve uslove za svoje kulturno, medijsko i drugo delovanje“, dodao je.

Biščević je rekao da ne pretenduje da bilo koji pojedinac može sam uticati na promene i unapređenje hrvatsko-srpskih odnosa ali da mu (diplomatsko) iskustvo može pomoći, pre svega u prepoznavanju okolnosti, istorije i uzajamnih predubedenja kako bi se prevladala i kako bi se odnosi postavili u neki novi kontekst.

„Ne vidim, najiskrenije, nikakve koristi, još manje budućnosti, od recikliranja stereotipa… eto, ne mogu shvatiti šta mladića od trideset i nešto godina u Srbiji nagoni da postane nekakav ultra-četnik, u 21. sveku, baš kao što ne razumem ni porive njegovog vršnjaka u Hrvatskoj koji paradira s crnokošuljaškom majicom.
Jedini motiv koji mogu dokučiti, što se oba duhovna stanja tiče, jeste – izostanak modernog, novog cilja.
Izostanak snage da se oblikuje prihvatljiva nova paradigma“, dodao je.

Biščević je kazao da je to izostanak snage da se iskorači iz „istorijskog vrtloga“ u kom su se, od stvaranja prve zajedničke države, ređale optužbe i lažni alibiji: vi niste hteli ravnopravnost u Kraljevini, ubili ste Radića, tako ste stvorili Pavelića, pa je Pavelić napravio Jasenovac koji je u vašoj svesti bio opravdanje za devedesete“.

„Moje je pitanje jednostavno: dokle tako i na čiju korist“, rekao je ambasador dodajući da će mu glavni zadatak biti prevladavanje „jaza prošlosti“ između dve zemje i dva naroda a drugi rešavanje nasleđenih nerešenih pitanja uz prošlosti.
„Verujem da upravo okrenutost Evropi i neki novi, resetovani odnosi Evropske unije i Rusije mogu prevladati ‘Obrenović-Karađorđević’ dihotomije srpskog društvenog tkiva i da se na toj pozadini mogu početi oblikovati i novi hrvatsko-srpski odnosi, usidreni u modernitetu i ukotvljeni na istim vrednostima.

Nisam, naravno, naivan – znam da je lakše skupljati bodove i glasove na halabuci netrpeljivosti.
Ali, opet: dokle i na čiju korist? Ili, da posve pojednostavim, u najboljoj nameri – kako će Srbija dovršiti pregovore s EU o punopravnom članstvu ukoliko ne reši neka od pitanja u odnosima s Hrvatskom koja se tiču, recimo, vladavine prava?
Dakle, rešavanje nasleđenih nerešenih pitanja bio bi drugi glavni cilj“, rekao je.

On je naveo da Srbiju danas vidi „kao zemlju koja je, na žalost svih, potrošila vreme tranzicije u pokušajima da oblikovanje svog postjugoslavenskog identiteta ostvari ‘teritorijalnim pristupom, umesto demokratsko-vrednosnim… pa se sada, nakon svega, nalazi pred ključnim izborom, baš kao i u toliko navrata u svojoj istoriji: modernitet ili zatvorenost“.

Govoreći o nerešenim piutanjima u odnosima Srbije i Hrvatske Biščević je rekao da ih je teško svrstavati i pravioti redosled ali da lično veruje da se treba posebno usredsrediti na pitanja svih nestalih državljana, bivših logoraša i tog humanitarnog kompleksa.
„Time bismo pokazali ljudskost i prihvatanje evropskih vrednosti“, dodao je.

Biščević je rekao da Hrvatska i Srbija imaju jedan nemerljivo važan potencijal: geoekonomski položaj.
„Preko naših teritorija mogle bi se polagati transportne, infrastrukturne, energetske linije i koridori koji bi povezivali razne dijelove kontinenta, od zapada do istoka i od severa do juga“, rekao je.

Kao nekadašnji novinar na pitanje o stanju u medijima u Hrvatskoj i Srbiji Biščević je rekao da su na žalost mediji preuzeli gotovo sve negativne strane globalizacije.
„Dostupnost je otvorila prostor neobrazovanosti, brzina je ubila gramatiku, tržište je na površinu izvuklo samo one moždane ćelije koje uživaju u nasilju, pornografiji i krvi, razum je ustuknuo pred zluradošću i cinizmom, upućenost i obrazovanje spotakli su se o nebrigu i razbibrigu, politička objektivnost i profesionalizam upregnuti su u partijske ili korporativne uzde“, rekao je dodajući da to nije slučaj samo u medijima, jer su banalizacija i ravnodušnost prevladali na međunarodnoj sceni u mnogim drugim oblastima ljudskog delovanja“, rekao je Biščević za Magazin CorD.

link







Србија и Хрватска не смеју да буду дежурни непријатељи 25 година од окончања Домовинског рата и пропасти Милошевићевог пројекта "Југославије са онима који у њој желе да остану". Немачка и Француска су 18 година после Другог светског рата и стотина хиљада мртвих потписале Јелисејски уговор о помирењу. Као председник Републике Србије, Борис Тадић се 2007. године јавно извинио грађанима Хрватске за злочине који су у Хрватској почињени у име Србије и "српства". Односи две државе које спаја део заједничке историје и сличан језик, не смеју бити таоци национал-шовиниста и њихових злочиначких наратива.
Hajde sada idi na proslavu oluje i objasni to lepo Hrvatima.
 
Poruka
19.182
Pogledajte prilog 743836






Ambasador Hrvatske u Srbiji: Nema nikakve koristi od recikliranja stereotipa

Ambasador Hrvatske u Srbiji Hidajet Biščević je izjavio da „ne vidi nikakve koristi od recikliranja stereotipa“ u odnosima te dve zemlje.


Ambasador Hrvatske u Srbiji: Nema nikakve koristi od recikliranja stereotipa 1

Hidajet Biščević


Piše: Beta 05. avgusta 2020. 16.41 Izmenjeno: 16.52

On je rekao da će mu glavni zadaci biti prevladavanje „jaza prošlosti“ između dve zemje i dva naroda i rešavanje nasleđenih nerešenih pitanja.
U intervjuu za avgustovski Magazin CorD Biščević je rekao da je „stabilna, demokratska Srbija s jasnim ciljevima državne politike i jasnim određenjem spram suseda i regije svakako u interesu Hrvatske“ i da „Hrvatska druge interese nema“.
Biščević je ocenio da srpska javnost nije dovoljno upoznata s pravima i stvarnim položajem srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj koji je bolji od položaja hrvatske manjine u Srbiji.

Posle izbora u Hrvatskoj, po rečima Biščevića, od novog Sabora i vlade mogu se očekivati pre svega stabilnost, predvidivost i odgovornost.
„Rezultati izbora potvrđuju da je u Hrvatskoj došlo do okupljanja prevladavajućeg dela društva i političke javnosti oko onog političkog identiteta zemlje i oko onog političkog smera koji želi Hrvatsku kao stabilnu, sigurnu, demokratsku zemlju, bez sporadičnih otklona ka raznim oblicima političkog eksperimentisanja, bez brzopletih populističkih formula ili radikalizama raznih ideoloških boja“, rekao je.

On je ocenio da „i na hrvatskoj političkoj sceni postoje podele i suprotstavljanja“ ali da prevladava atmosfera političkog pluralizma.
„Ne može se govoriti o političkoj i društvenoj polarizaciji koja, kako svedočimo u poslednje vreme, poprima i nasilne oblike u nekoj vrsti, čini mi se, neartikulisanih i uzajamno sučeljenih nezadovoljstava i frustracija svih vrsta, koje bi, za dobrobit Srbije, za njen evuropski put, za razrešenje preostalih pitanja i za stabilan razvoj bilo korisno što pre prevladati“, dodao je.

Govoreći o položaju srpske manjine u Hrvatskoj Biščević je rekao da „predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj učestvuju u vladama već decenijama“ da imaju zagarantovana tri mesta u parlamentu i da je „Hrvatska u tom pogledu naprednija čak i u odnosu na preporuke evropskih institucija“.

On je ocenio da srpska javnost nije dovoljno upoznata s pravima i stvarnim položajem srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj koji je, kako je dodao, bolji od položaja hrvatske manjine u Srbiji.
„Hrvatska manjinska zajednica u Srbiji ne uživa ni približno takva politička prava.

Ilustrovaću malim primerom: Udruženje Hrvata u Beogradu 13 godina ne uspeva da reši problem odgovarajućeg prostora za svoje okupljanje i organizovanje izložbi ili koncerata u Beogradu… dok srpska zajednica u Zagrebu ima osigurane sve uslove za svoje kulturno, medijsko i drugo delovanje“, dodao je.

Biščević je rekao da ne pretenduje da bilo koji pojedinac može sam uticati na promene i unapređenje hrvatsko-srpskih odnosa ali da mu (diplomatsko) iskustvo može pomoći, pre svega u prepoznavanju okolnosti, istorije i uzajamnih predubedenja kako bi se prevladala i kako bi se odnosi postavili u neki novi kontekst.

„Ne vidim, najiskrenije, nikakve koristi, još manje budućnosti, od recikliranja stereotipa… eto, ne mogu shvatiti šta mladića od trideset i nešto godina u Srbiji nagoni da postane nekakav ultra-četnik, u 21. sveku, baš kao što ne razumem ni porive njegovog vršnjaka u Hrvatskoj koji paradira s crnokošuljaškom majicom.
Jedini motiv koji mogu dokučiti, što se oba duhovna stanja tiče, jeste – izostanak modernog, novog cilja.
Izostanak snage da se oblikuje prihvatljiva nova paradigma“, dodao je.

Biščević je kazao da je to izostanak snage da se iskorači iz „istorijskog vrtloga“ u kom su se, od stvaranja prve zajedničke države, ređale optužbe i lažni alibiji: vi niste hteli ravnopravnost u Kraljevini, ubili ste Radića, tako ste stvorili Pavelića, pa je Pavelić napravio Jasenovac koji je u vašoj svesti bio opravdanje za devedesete“.

„Moje je pitanje jednostavno: dokle tako i na čiju korist“, rekao je ambasador dodajući da će mu glavni zadatak biti prevladavanje „jaza prošlosti“ između dve zemje i dva naroda a drugi rešavanje nasleđenih nerešenih pitanja uz prošlosti.
„Verujem da upravo okrenutost Evropi i neki novi, resetovani odnosi Evropske unije i Rusije mogu prevladati ‘Obrenović-Karađorđević’ dihotomije srpskog društvenog tkiva i da se na toj pozadini mogu početi oblikovati i novi hrvatsko-srpski odnosi, usidreni u modernitetu i ukotvljeni na istim vrednostima.

Nisam, naravno, naivan – znam da je lakše skupljati bodove i glasove na halabuci netrpeljivosti.
Ali, opet: dokle i na čiju korist? Ili, da posve pojednostavim, u najboljoj nameri – kako će Srbija dovršiti pregovore s EU o punopravnom članstvu ukoliko ne reši neka od pitanja u odnosima s Hrvatskom koja se tiču, recimo, vladavine prava?
Dakle, rešavanje nasleđenih nerešenih pitanja bio bi drugi glavni cilj“, rekao je.

On je naveo da Srbiju danas vidi „kao zemlju koja je, na žalost svih, potrošila vreme tranzicije u pokušajima da oblikovanje svog postjugoslavenskog identiteta ostvari ‘teritorijalnim pristupom, umesto demokratsko-vrednosnim… pa se sada, nakon svega, nalazi pred ključnim izborom, baš kao i u toliko navrata u svojoj istoriji: modernitet ili zatvorenost“.

Govoreći o nerešenim piutanjima u odnosima Srbije i Hrvatske Biščević je rekao da ih je teško svrstavati i pravioti redosled ali da lično veruje da se treba posebno usredsrediti na pitanja svih nestalih državljana, bivših logoraša i tog humanitarnog kompleksa.
„Time bismo pokazali ljudskost i prihvatanje evropskih vrednosti“, dodao je.

Biščević je rekao da Hrvatska i Srbija imaju jedan nemerljivo važan potencijal: geoekonomski položaj.
„Preko naših teritorija mogle bi se polagati transportne, infrastrukturne, energetske linije i koridori koji bi povezivali razne dijelove kontinenta, od zapada do istoka i od severa do juga“, rekao je.

Kao nekadašnji novinar na pitanje o stanju u medijima u Hrvatskoj i Srbiji Biščević je rekao da su na žalost mediji preuzeli gotovo sve negativne strane globalizacije.
„Dostupnost je otvorila prostor neobrazovanosti, brzina je ubila gramatiku, tržište je na površinu izvuklo samo one moždane ćelije koje uživaju u nasilju, pornografiji i krvi, razum je ustuknuo pred zluradošću i cinizmom, upućenost i obrazovanje spotakli su se o nebrigu i razbibrigu, politička objektivnost i profesionalizam upregnuti su u partijske ili korporativne uzde“, rekao je dodajući da to nije slučaj samo u medijima, jer su banalizacija i ravnodušnost prevladali na međunarodnoj sceni u mnogim drugim oblastima ljudskog delovanja“, rekao je Biščević za Magazin CorD.

link







Србија и Хрватска не смеју да буду дежурни непријатељи 25 година од окончања Домовинског рата и пропасти Милошевићевог пројекта "Југославије са онима који у њој желе да остану". Немачка и Француска су 18 година после Другог светског рата и стотина хиљада мртвих потписале Јелисејски уговор о помирењу. Као председник Републике Србије, Борис Тадић се 2007. године јавно извинио грађанима Хрватске за злочине који су у Хрватској почињени у име Србије и "српства". Односи две државе које спаја део заједничке историје и сличан језик, не смеју бити таоци национал-шовиниста и њихових злочиначких наратива.
 
Poruka
19.182
Mislim pu daleko bilo da recimo prepisuje one Lične Stavove anonimusa...

Pre izbora bio jedan što naširoko opljuvo Tita i socijalizam.
Te nije to sistem kao što je McDonalds, te nisi smeo baś svaśta da pričaš pa zato ne valja...
Te jedva je nabavljao list Milana Grola da se informiśe o McDonalds aršinima poslovanja, profita na dranju i zakidanju...
Negde u pola teksta udenuo da se namučio u tom sistemu kao ambasador...
Muka od života...
I još kaže da je ovaj McDonalds sistem sada bolji iako je on penzos koji dobija penzijetinu od SFRJ.
Da bi eto bilo još bolje da samo nema Aleksandra Vučića...
Valjda ne može da mu se digne sad kad je konačno došao do redovnih prihoda a da ne mora da radi ni u ambasadi pa misli da je Vučić kriv...

Pročitah ja ceo tekst o namučenom SFRJ ambasadoru u penziji kom drago što za ostale ne važi ono śto se on ogrebao...
Pomislih u sebi - ovo se neki deda zajebavao da mu dokonom izadje ime i prezime u novine a da nije čitulja, ili pak namenski tekst dobro informisane osobe sa izmešanim informacijama za demokratsku krvožednu publiku koja od zabalavljenosti neće ni primetiti zajebanciju ko im se obraća...
 
Poslednja izmena:

Cro_čvarak

Primećen član
Poruka
877
Mnogo pametan čovjek ovaj Hidajet...

Što je bilo više se ne može ni vratiti ni popraviti. Eto ima jedan krstaš koji živi u ' Okupiranoj krajini" i koji čeka skorašnji trenutak " oslobođenja". Kakvig smisla u svemu tome ima, mržnja, rat i sl. Treba se medjusobno uvažavati i biti razuman.

Hido briljira u ovom dijelu o dostupnosti interneta, svo znanje svijeta je na tom internetu s ispada na kraju da je internet dobio samo nasilje, radikalizaciju, pornografiju i ove sulude ravnozemljaše. Prilično sam siguran da se popriličan broj forumaš radikalizirao svojim učestvom na ovom forumu, tj da nije foruma da bi imali umjerenije stavove.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.