Alojzije Stepinac

[Nikita Kulganov]

Dejan Lucic ( Covek koji sve zna ) je otkrio - Stepinac je bio gay !
7.03 min

 

[Лекизан]

Дај узбиљи се, какав Лучић.

 

[Mstislav]

Pa to je izvor informacija za dobar deo pro-jvuo pristalica.

 

[banebeograd]

Светозар Ливада: Читао сам дневник Алојзија Степинца


Алојзије Степинац и Анте Павелић

Алојзије Степинац је био један од најужаснијих свештеника у бискупијама папе Пија XИИ. Ја сам један од ретких који је прочитао Степинчев дневник који, узгред, никада није штампан, нити ће икада бити објављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада .


Зашто је Степинчев дневник и данас у рукопису?

Зато што је Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада тај дневник неће бити објављен јер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату који је страдао због својих хришћанских уверења и жртвовања за веру.

Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа?

Чувена је његова изјава о Србима: „Када би Србина и Хрвата скухали у истом лонцу и јуха би се раздвојила“ или „Што се тиче православља, ту нема човека, нема истине, нема морала.“ То је драстична и комплетна негација друге хришћанске вере. Степинац је спровео прекрштавање 240.000 Срба, што је само по себи геноцидна радња.



Алојзије Степинац


То му нису једини греси?

Степинац је био викар усташких војних јединица и постављао је друге викаре, за Павелића је говорио да је Божји изасланик и одазивао се на све поглавникове прославе и пријеме, редовно је ходочастио код њега и све то педантно бележио у својим дневничким записима. Ватикан ће га ипак прогласити свецем? Благословио је убиство и последњег Јевреја у НДХ-а. Надалеко је чувен његов „протест“ код Павелића због „нехуманих услова у сточним вагонима којима транспортују Јевреје у Јасеновац и Аушвиц“.

Његови апологете тврде да је он спасавао Јевреје?

Ма то је смешно. Никога он није спасавао ко није био поклоник усташке идеологије и државе. Он је, не баш енергично, тражио од Павелића да поштеди Јевреје који су примили католичанство, што значи да је убијање преосталих одобравао. Степинац је био најдрагоценији стуб Павелићевог усташког режима.

Због најаве проглашења Степинца светим контактирали сте и амбасаду Израела у Загребу?

Назвао сам амбасадора и, мање више, му поновио ове чињенице, што је он „примио к знању“.




Који су мотиви Ватикана за ту контроверзну беатификацију?

Ватикан је кроз историју увек тежио потпуној моћи и утицају. Па, погледајте само овај последњи скандал са педофилима међу свештеницима и бискупима. Католичка црква упорно и данас избегава УН да достави податке о тим гадовима у својим редовима. Чему се онда чудити да свецима проглашавају и такве као што је Алојзије Степинац.

Да ли ће Степинац бити светац свих хришћана, па и православних?

Хоће, то је договор екумениста. Папа га тиме проглашава мучеником, што прихватају и друге цркве. Чији је Степинац био мученик? Он је благословио убијање и мучење других. Католичкој цркви требало је 700 година да папа осуди Крсташке ратове или насилно покрштавање у Латинској Америци, а за проглашење светих и таквих гадова, какав је Степинац, не треба му ни пола столећа.



Извор: Beograd.in

 

[Лекизан]

Pa to je izvor informacija za dobar deo pro-jvuo pristalica.

Није, никада га нисам користио као извор за било шта, а сигуран сам и добар број корисника који пишу овде.

 

[Mrkalj]

 

[Khal Drogo]

 

[Nikita Kulganov]

Stepinac je znao za Jasenovac ? Znao je i Draza za Jasenovac.
Sta je mogao Stepinac da uradio , osim da pise protesna pisma Pavelicu na koja ovaj nije odgovoerao, ko da je Stepinac imao neku moc da zaustavi Pavelica i ustase, koji su imali podrsku Italijana i Nemaca u svemu sta rade.
Biljana Zivkovic iznosi neke falsifikate
- Ustase su osnove NDH po njihovim rezolucijama, Italijani i Nemci su osnovali NDH, i odrzavali je u zivotu na aparatima.
- Da je Stepinac ''blagosiljao'' klanje i ubijanje Srba, i da je ''nagradjivao'' zbog toga. Zesca laz.
-Da je Stepinac bio triputa u Jasebarskom gde su bila srpska deca, i da je on licno vrsio selekciju srpskih decaka ? Mada sama kaze da nema istorijskih podataka za to nego je to prica neke devojcice koja je u to vreme bila u Jastebarskom. Stepinac nikada nije bio u Jastebarskom, a kamoli da je vrsio neke selekcije medju Ssrpskom decim.
- Stepinac je znao za Jasenovac, saznao je i za druge ustaske pokolje i pisao je protesna pisma,i trazio da se prekine sa time, ali on nije imao moc da zaustavi ustase.
- Biljana Zivkovic je rekla da je bilo na hiljade katolickih svestenika koji su ucestvovali u pokolju Srba, i kada je pitao novinar da nabroji neke, nije znala da nabroji nikog osim Miroslava Filopovia, koga je htela da dovede u vezu sa Stepincem, kako da je Stepinac odogovrona za to.

Uopste nije spomenula izkaze srpskih istoricara Koljanina - da je Stepinac pomagao srpsku decu sa Kozare ( sto i rekao u dokumetarniom filmu Dijanina deca koji je bio na RTS ) i istoricarke Radicke koja je rekla da postoje dokaze da je Stepinac uspeo da pomogne nekim Srbima da se spasu.
Takodje se ne spominje da su rodjenog brata od Stepinca ubile ustase, zbog saradnje sa partizanima, niti da je Pavelic imao svadje sa Syepincom po mnogim pitanjima o cemu svedoci i cerka Pavelica Visnja.

Goldstan je rekao Stepinac je jako kontraverzna licnost, sa jedne strane spasava Srbe, Jevreje i protestuje protiv ustaskih pokolja,a sada druge strane on je u tim sistemu NDH.

 

[paketije]

Kondemnatornom presudom (od 11. oktobra 1946.) proglašen je krivim zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac (sa više suoptuženih saradnika) zbog krivičnog djela iz čl. 3. Zakona o kriv, djelima protiv naroda i države (ili tačnije — zbog zločina veleizdaje), te ga je sud kaznio — »... po čl. 4. stav 1. i 2. Zakona o kriv, djelima protiv naroda i države na kaznu lišenja slobode s prisilnim radom u trajanju od 16 (šesnaest) godina, gubitak političkih i građanskih prava, u trajanju od 5 (pet) godina...« s napomenom, da mu se u izvršenu kaznu uračunava — »vrijeme provedeno u istražnom zatvoru od 18. IX. 1946. do 11. X. 1946...«

U obrazloženju ove presude Vrhovni sud usvojio je uglavnom optužnicu Javnog tužioštva Hrvatske u Zagrebu koja je sadržavala ove inkriminacije optuženom nadbiskupu Stepincu:

»...1) što je već 12. travnja 1941. god. (kako se u toj optužnici navodi) dok su se još vodile borbe s njemačkim i talijanskim okupatorskim trupama, posjetio u svojstvu hrvatskog metropolite »vojskovođu« Slavka Kvatemika i čestitao mu na uspostavljanju tzv. NDH.

2) što je 16. travnja 1941. god. izvršio službenu posjetu krvniku Pavelićtu i prvih dana okupacije priredio u nadbiskupskom dvoru večeru ustaškim emigrantima i zajedno s njima se slikao.

3) što je 28. travnja 1941. god. izdao kleru Zagrebačke nadbiskupije službenu okružnicu, u kojoj poziva svećenstvo da sarađuje i vjernike podstiče na saradnju s tzv. NDH a 26. lipnja 1941. god. kao predsjednik biskupskih konferencija nakon održane biskupske konferencije, na kojoj je zauzet stav saradnje s ustaškim vlastima, predveo katolički episkopat u audijenciju Paveliću i tom prilikom ovog fašističkog agenta pozdravio kao državnog poglavara NDH i obećao mu iskrenu i lojalnu suradnju. Slijedeći njegov poziv, stotine svećenika najaktivnije stupilo je u saradnju s neprijateljem, koja je svršavala s izdajom domovine i mnogim ratnim zločinima, te čak stupanjem svećenika u neprijateljsku obavještajnu službu...«

4) Nadbiskup Stepinac proglašen je nadalje krivim za direktivno rukovodstvo nad klerofašističkim djelovanjem jednog dijela podređenog mu svećenstva, a napose i zbog kolaboracionističkog djelovanja katoličkih organizacija, kojima je na području zagrebačke nadbiskupije on upravljao ili imao (neposredni ili posredni) nadzor i kontrolu. O tome se u presudi kaže slijedeće:

»... Sve organizacije iz sastava »Katoličke akcije« slijedeći poziv Stepinca, a naročito organizacije »Velikog križarskog bratstva«, »Velikog križarskog sestrinstva« i »Domagoj«, sarađivale su s ustašama i postale stup i srčika ustaštva, tako da su članovi ovih organizacija učestvovali u razoružavanju Jugoslavenske vojske, u ustaškim povjerenstvima, taborima, logorima i stožerima, iz njihovih redova regrutirala se masa oficira za Pavelićevu vojsku, a najveći broj pripadnika križarskih organizacija otišao je dobrovoljno u ustaške i domobranske vojne jedinice, dok sam predsjednik »Velikog križarskog bratstva«, dr Feliks Niedzielski postaje ustaški »podžupan« i »upravni zapovjednik ustaške mladeži«, i te organizacije dale su kadar intelektualaca za ustaški teroristički aparat..

5) Zagrebački nadbiskup Stepinac proglašen je krivim zatim i zato, što je — »i tradicionalne vjerske svečanosti zloupotrebljavao i pretvarao (ih) u političke manifestacije...« Tako je on napr. »počevši od godine 1941. pa sve do oslobođenja, svakog 10. travnja služio svečane mise slaveći kvizlinšku tvorevinu NDH, a crkvene blagdane sv. Antuna pretvarao u političke manifestacije za zločinca Pavelića. Svojim okružnicama naređivao je kleru sa područja svoje nadbiskupije, da tih dana služe svečane mise za Pavelića i kvizlinšku tvorevinu NDH...« Nadbiskup Stepinac proglašen je krivim nadalje i za to, što je 25. februara 1942. sudjelovao otvorenju »Hrvatskog državnog sabora« (sa svim kanonicima zagrebačkog kaptola) te je na ulazu crkve sv. Marka (u Zagrebu) dočekao Pavelića i članove toga »Sabora« pozdravljajući ga kako je to istoga dana donijela sva ustaška i katolička štampa.

Pored toga što je prisustvovao većem broju svečanosti, koje su za propagandističke ciljeve organizirali ustaški vrhovi NDH, nadbiskup Stepinac se istakao — kako ustanovljuje ova presuda — i time što je kao predsjednik tzv. Odbora trojice rukovodio prinudnim pokatoličavanjem Srba u NDH pošto je on sa crkvene strane bio glavni faktor te akcije u zajednici s tzv. Vjerskim odsjekom« ustaške vlade NDH.

6) Nadbiskup Stepinac proglašen je isto tako krivim i zato »što je početkom godine 1942., imenovan po Vatikanu i primio se službe vojnog vikara Pavelićevih ustaša i domobrana, postavio za svoje zamjenike poznate ustaske svećenike Stipu Vučetića i Vilima Cecelja, pa je tako postao i službeni najviši vojni svećenik Pavelićeve vojske, kome su bili podređeni svi vojni svećenici, koji su u sastavu ustaških i domobranskih formacija podstrekavali na vršenje zločina i sami vršili zločine nad narodom i vršili propagandu za ustaštvo..

Nadbiskup Stepinac je (kao predsjednik nadbiskupskog duhovnog stola 10. februara 1942. odobrio (pod br. 904) molitvenik pod naslovom »Hrvatski vojnik«, koga je sastavio ustaški »dopukovnik« Vilim Cecelja, kojim se (molitvenikom) ističe dužnost katoličkih svećenika da služe okupatoru i budu odani »poglavniku«, a pored ostaloga se tu veliča ustaški komandant »Crne legije«, pukovnik Jure Francetić i td

7) U svojstvu hrvatskog metropolite opt. Stepinac je — kako je utvrđeno ovom presudom — u drugoj polovici marta 1945. u Zagrebu (na prijedlog predsjednika »vlade NDH« Mandića) organizovao biskupsku konferenciju sa ciljem da se u svijetu pomogne spašavanje »Nezavisne države Hrvatske«, te je prihvatio za tu konferenciju nacrt zaključka, kojega je pripremio šef ustaške propagandne službe Ivo Bogdan s korekturama, koje je proveo biskup Janko Šimrak

Opt. nadbiskup jedno je vrijeme uskraćivao svaki odgovor na pitanja (»Moja je savjest čista!«), a kada je i odgovarao, onda se uglavnom osvrtao na vjersko-moralne i crkveno-disciplinske elemente, koji su navodno predstavljali glavne motive njegovog stava. Kako stoji objektivno sa takvom obranom od ovih inkriminacija?

Analizirajući sudjelovanje zagrebačkog nadbiskupa pri političkim svečanostima, koje su u propagandističke svrhe priređivali okupatorski faktori, napose ustaški prvaci u Zagrebu (kao što su bile proslave Pavelićevog imendana, svečanost otvorenja ustaškog »Hrvatskog državnog sabora« ili proslave godišnjice proglasa NDH itd.) sud je našao, da je opt. nadbiskup Stepinac vršeći ove crkvene funkcije istodobno na naročiti način (koristeći svoj položaj »hrvatskog metropolite«) vršio i propagandu u prilog okupatorske tvorevine NDH i osovinskog »novog poretka«, jer je zapravo tim svečanostima upravo to bio i osnovni cilj. Ovakvim crkvenim celebriranjem okupatorskih propagandističkih pothvata, opt. nadbiskup Stepinac se i sam solidarizirao s okupatorskim režimom, kojega je tom prilikom i sam (u svojstvu prelata) slavio.

Kod prinudnog katoličenja Srba na području NDH obrana je isticala kako je opt. nadbiskup Stepinac uglavnom djelovao u skladu s kanonskim odredbama katoličke crkve. Sud je međutim ustanovio drukčije. Opt. nadbiskupu moralo je biti poznato, da je do ovog prisilnog katoličenja dolazilo zbog ustaških nasilja i da su »prelaznici« na katoličenje bili primorani zbog neposredne njihove ugroženosti za život i imovinu. Vatikanska Kongregacija za Istočnu crkvu preporučivala je da se pazi na dobrovoljnost kod prelaza. Ali opt. nadbiskupu Stepincu moralo je biti poznato, da se često nad prijavljenim »prelaznicima« vršilo surovo i nečovječno nasilje. Zagrebačkom nadbiskupu bilo je dobro poznato da su Srbi na području NDH prelazili u katoličku crkvu masovno, gdje dakle nije bilo ni moguće ni vjerojatno ma kakvo vjersko pripremanje za taj prelaz, već činjenice razotkrivaju da su ustaški faktori na to nagonili srpsko stanovništvo po čitavim selima ovoga kraja. Očigledno da nije moglo biti ni govora o kakvoj dobrovoljnosti ovih »prelaznika«, dakle katolički svećenici koji su u tome sudjelovali kršili su kanonske propise crkve i nisu postupali u skladu s direktivama, koje im je za to odredila vatikanska Kongregacija za Istočnu crkvu. A zagrebački nadbiskup Stepinac je svakako dobro znao (i znati morao) za takvo stanje stvari.

Konačno je zagrebački nadbiskup morao znati i to, da su na više strana ustaški teroristi poubijali čak i mnoge »prelaznike«, za koje je u blizini Osijeka jedan od takvih svećenika sudionika »pokatoličavanja« (fra Josip Astaloš) kazao »prelaznicima«, kada su ga molili za spas od daljnjih ustaških progona: »Dušu smo vam spasili, ah živote ne možemo«!

Kako da se objasni činjenica što se zagrebački nadbiskup Stepinac nije javno ogradio od zvjerskih postupaka onih njemu podređenih svećenika, koji su bili ozloglašeni koljači kao napr. Miroslav Filipović-Majstorović i drugi? Nije moguće, da zagrebački nadbiskup nije bio upoznat s krvoločnim ispadima tog upravitelja uništavalačkog logora Jasenovac i drugim sličnim neljudskim ispadima većeg broja ustaša, koji su stajali pod Stepinčevom crkvenom jurisdikcijom. Javnost se zgražavala nad doslovnim krvološtvom takvih »svećenika«, a »hrvatski metropolita« nije izrekao nad takvim ustašama javnu osudu! Zar u takvom stavu nema elemenata prečutnog saglašavanja sa terorističkim režimom, za koji je znala čitava NDH? Kardinal Tisserant označio je (u razgovoru s Pavelićevim delegatom Rušinovićem, u Rimu 1942.) ovakvo sadističko divljanje nekih »svećenika« ustaša kao neljudsko djelo, koje sramoti civilizaciju. Zašto barem slično nije postupio zagrebački nadbiskup opt. Stepinac?

Na kraju, opt. zagrebački nadbiskup Stepinac saglasio se s ustaškom vladavinom napose i onda, kada je održavši u Zagrebu (23. i 24. marta 1945.) biskupsku konferenciju dostavio rimskoj kuriji zaključak te biskupske konferencije, koji je sav prožet tendencioznim neistinitim predstavljanjem karaktera »Nezavisne države Hrvatske«, za koji se ovim aktom predlaže neka se Vatikan založi za njezino priznanje (očito i kod savezničkih vlada). Opt. nadbiskup Stepinac znao je što je faktično značila četirigodišnja ustaška strahovlada. Čitava zemlja to je znala i teško osjećala. Pa ipak se opt. Stepinac (zajedno s tom biskupskom konferencijom) založio da Vatikan zagovara okupatorski fašistički režim, koji je čitavo područje NDH prekrio mnoštvom terorističkih nedjela, od kojih su mnogi bili upravo jezivo stravični. Umjesto da se ogradi od takvih neljudskih surovosti ustaške strahovlade, opt.. nadbiskup Stepinac hvali ovu okupatorsku tvorevinu, prešućuje drastični terorizam i predstavljajući ju kao izraz volje hrvatskoga naroda on pokušava da bude spašena.

Razumljiva je njegova mržnja protiv »komunista« u narodno-oslobodilačkom pokretu, njegov strah pred opasnošću za svoje pozicije, a može se donekle shvatiti i velikohrvatstvo tog bivšeg — solunskog dobrovoljca. Ali kako da se opravda njegovo prešućivanje krvološtva ustaške strahovlade?!

Kao jugoslavenski državljanin počinio je opt. nadbiskup Stepinac zločin veleizdaje, jer se već prvih dana aprila 1941. izjasnio za NDH, premda je znao na koji je način do nje došlo. On je kao jugoslavenski državljanin bio dužan da ostane lojalan prema državi, kojoj je pripadao. Opt. Stepinac je dobro znao da se za trajanja rata ni s okupacijom ne poništava država, čiji je teritorij zaposjeo neprijatelj. Njemu je morala biti poznata fikcija osovinskih okupatora o tobožnjoj »debelaciji« Jugoslavije. Međutim, opt. Stepinac je već 12. aprila 1941. izjavio svoju saglasnost s NDH posjetivši Slavka Kvaternika. Rat je još trajao, a Stepinac pozdravlja odcjepljenje jednog dijela državnog teritorija od Kraljevine Jugoslavije. Nema li u tome njegovom aktu elemenata zločina veleizdaje?

Ovakvim svojim stavom podržavanja osovinske satelitske tvorevine opt. nadbiskup Stepinac došao je u sukob i s načelima međunarodnoga prava, pored toga što je po internom jugoslavenskom pravu počinio spomenuti zločin veleizdaje

U nacionalno-političkom pogledu opt. nadbiskup Stepinac ogriješio se zbog toga što je svojim podržavanjem NDH prihvatio i dalje propagirao ustaško stanovište, kao da je osnutak »Nezavisne države Hrvatske« bilo — rješenje hrvatskog pitanja. Svojim zalaganjem za NDH on je podupirao ustašku tezu o njihovom — hrvatstvu, koje se prekrilo terorističkim nedjelima. Opt. nadbiskup Stepinac znao je da s ustaškom NDH nije većina naroda na ovome području. Njemu je bilo dobro poznato, da za nju nisu ni hrvatski seljaci u cjelini, ni drugi antifašistički orijentirani Hrvati katolici, a napose oni koji su se već bili svrstali u redove narodnooslobodilačke borbe. Opt. Stepinac morao je znati, da su Ustaše predstavljali iščezavajuću manjinu u ovim krajevima, a on se usprkos svega toga ipak svrstao uz ustašku manjinu, a nasuprot pretežnoj većini hrvatskog naroda na drugoj strani. Tko može nazvati da je ustaštvo predstavljalo »rješenje« hrvatskog pitanja i kako dakle odbraniti opt. Stepinca od toga što se stavio nasuprot narodu na stranu okupatora?! Tako stoji stvar s obzirom na juridičke elemente za opt. nadbiskupa Stepinca.

S vjersko-moralnog gledišta može se govoriti o stavu opt. Stepinca kao prelata i katoličkog svećenika, a napose kao hrvatskog metropolite. U njegovom djelovanju za vrijeme NDH stiču se mnogi inkriminacioni elementi pravno-političke prirode, ali i crkveno-političkog karaktera uza to.

Da li je postupak zagrebačkog nadbiskupa Stepinca bio zaista u skladu s načelima i interesima katoličke crkve? Da li je on u to vrijeme zaista djelovao u skladu sa vjerskim zasadama katolicizma?

Opt. nadbiskup Stepinac identificirao je »Nezavisnu državu Hrvatsku« s katolicizmom hrvatskog naroda, napose po tome što je ovu okupatorsku tvorevinu predstavio kao »bastion« katolicizma u svom Memorandumu, koga je 1943. uputio rimskoj kuriji. Kako je on mogao tu istaći, da je — »napredak katolicizma najuže povezan s napretkom Hrvatske države«, kako je — «... njegov opstanak — njezin opstanak, a njegov spas vezan s njenim .. .« Kolikogod je opt. nadbiskup Stepinac mislio na ugrožavanje katolicizma od strane »komunističkog« narodnooslobodilačkog pokreta, ipak se prethodno morao osvrnuti na ustašku strahovladu i onda donositi zaključak o identificiranju ustaškog krvološtva s katolicizmom u hrvatskim krajevima.

Jer katolici Hrvati s područja Jasenovca, Lepoglave i drugih ustaških uništavalaštava znali su kakvi su to elementi tamošnji ustaše, koji su ogrezli u krvi hiljade pomorenih ljudi. Narod je dobro znao kako napr. jedan »fra Diavolo« zvjerski ubija jasenovačke logoraše, kako jedan fra Astaloš po Slavoniji zastrašivanjem katoliči »prelaznike«, a sutradan njegovi ustaše poubijaju te nezaštićene ljude. Opt. Stepinac je morao znati, da ni »poglavnik« ni ustaški »ministri« nisu bili baleko od tog stravičnoga klanja nevinih ljudi. Pa ipak je on u tom i takvom krvavom režimu vidio — garanciju za napredak katolicizma u ovim krajevima. Zašto nije pogledao — gdje je većina hrvatskoga naroda? Zar je njihov katolicizam u Stepinčevim očima bio manje vrijedan od katolicizma jednog »fra Diavola« i tolikih drugih ustaških koljača?

Opt. Stepinac je prema Vatikanu nastojao da zataška jezivu ustašku strahovladu, premda je kao prelat morao govoriti istinu. Kao katolički svećenik i kao prelat on je time pokušao obraniti ustašku strahovladu, koja je užasavala sav katolički svijet u ovim krajevima osim nekolicine ustaških koljača i njihovih saradnika. Prema tome može se postaviti i pitanje: tko je postupao u skladu s interesima katolicizma i vjerskim načelima — da li zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac sa svojim zagovaranjem ustaške strahovlade ili kardinal Tisserant sa svojom osudom ustaškog nasilničkog režima?! Tko je od njih dva bolji katolik, nadbiskup Stepinac ili ovaj kardinal i toliki drugi katolici, koji nisu stajali uz ustašku strahovladu?

Moglo se je iz političkih razloga pokušati braniti nadbiskupa Stepinca, jer da je on katolički prelat svojim djelovanjem podržavao stav protivnika nove Jugoslavije. Moglo se je objašnjavati njegovo držanje za vrijeme NDH, jer da je nasuprot »komunističkom NOR-u bio za »ugroženi katolicizam«. Ali činjenice ostaju ipak nepobitne. One razotkrivaju da je on postupao protivno svojoj dužnosti — ne samo kao građanin jugoslavenske države nego i kao prelat katoličke crkve, te da je kao »hrvatski metropolita« povrijedio svoje osnovne dužnosti i prema jednoj i prema drugoj strani. Činjenice su utvrdile, da se nadbiskup Stepinac (premda je znao pravu prirodu ustaške strahovlade) stavio na stranu NDH, dakle na stranu nesumnjivo jedne manjine, a protivno milionskoj većini katolika hrvatskog naroda.

 

[Khal Drogo]

Када погледамо оптужницу и пресуду против Степинца, нема ту ништа придодато, да би се могли позвати да је пресуда тенденциозна, напротив, текст пресуде имамо овдје, и ту не постоји простор да се било шта оспори.
Како пише у пресуди

28. travnja 1941.god. izdao kleru zagrebačke nadbiskupije službenu okružnicu u kojoj poziva svećenstvo da surađuje i vjernike potstiče na saradnju sa tzv. NDH, a 26. lipnja 1941.g. kao predsjednik biskupskih konferencija, nakon održane biskupske konferencije, na kojoj je zauzet stav saradnje sa ustaškim vlastima, predveo katolički episkopat u audijenciju Paveliću i tom prilikom ovoga fašističkog agenta pozdravio kao državnog poglavara tzv. NDH, i obećao mu iskrenu i lojalnu saradnju.

дана 28.априла 1941.год. издао је клеру загребачке надбискупије службену окружницу у којој позива свештенство и вјернике да сурађују са властима ове монструм творевине, да би почетком 1942.године

Što je početkom godine 1942. imenovan po Vatikanu i primio službu vojnog vikara pavelićevih ustaša i domobrana i postavio za svoje zamjenike poznate ustaške svećenike Stipu Vučetića i Vilima Cecelju, pa je tako postao i službeno najviši vojni svećenik pavelićeve vojske, kome su bili podređeni svi vojni svećenici, koji su u sastavu ustaških i domobranskih formacija podstrekavali na na vršenje zločina, a i sami vršili zločine nad narodom i vršili propagandu za Ustaštvo. Nadalje, što je nadbiskupski duhovni stol kome je on predsjednikom, odobrio 10.02.1942. pod brojem 904, molitvenik „Hrvatski vojnik“ kojega je sastavio ustaški potpukovnik Vilim Cecelja, a u kojem vojnicima stavlja kao vjersku dužnost službu okupatoru i odanost Paveliću, te veliča poznate ustaške zločince, kao Juru Francetića i druge.

од стране Ватикана био именован војним викаром Павелићевић усташа и домобрана.
Овдје је важно знати да свештенсво Римокатоличке цркве у Хрватској, значи они који су били по хијерархији подређени Степинцу, није само подстицало звјерства усташа, него су бројни свештеници лично узимали учешћа у клањима и монструозним злочинима, о чему нам детаљно пише између осталих и у својој књизи Лазар Лукајић (овдје) и гдје је стр.65

Један други свједок који је прошао ужасе јасеновачког пакла и спасао се при самом крају рата, означио је као најкрволочније убојице фратре Филиповића, Брекала, Матковића и Бркљанића.„Ове звјери фратри“, прича Лазар Јанков, типографски радник из Земуна, „но-сили су униформу и, као сви кољачи, носили су нож за чизмом, којим су се често служили пред заточеницима. Тако је једном, 1942, пред стројем од 2.000 заточеника фратар Филиповић заклао са својим помоћником Матијевићем двадесеторицу за-твореника које је издвојио из строја, а осталима је наредио: ‘Ајде ви други у своје настамбе’. Заточеници су кренули и пошли у логор, али је Матијевић завапио чу-пајући се за косу: ‘Дај ми још једног да закољем... Крви, крви сам жедан’ – ви као је сумануто Матијевић, нашто му је фратар хладнокрвно добацио:

означио као најкрволочније убојице фратре Филиповића, Брекала, Матковића и Бркљанића.

Оно што је важно поменути јесте да Степинац није био плашљив човјек па да је због страха благонаклоно гледао на та звјерства, у свом дневнику Едмунд Глез фон Хорстенау у пар наврата пише да је на мисама знао водити и антињемачку агитацију што тешко да би у том времену урадио плашњив човјек, на другој страни немамо примјера да би се супроставио на било који начин, па макар да напише да није лијепо то, због звјерстава над православним Србима.
Наводна "протестна писма" која помињу апологети овог зликовца као ово након покоља у селу Прекопа

Nadbiskup je jednako žurno i oštro prosvjedovao čim je doznao za pokolj Srba u Glini počinjen 13. svibnja 1941., napisavši pismo dr. Anti Paveliću, u kojem je istaknuo: »Ovaj čas primio sam vijest da su ustaše u Glini postrijeljali bez suda i istrage 260 Srba. Ja znam, da su Srbi počinili teških zločina u našoj domovini u ovih dvadeset godina vladanja. Ali smatram ipak svojom biskupskom dužnošću, da podignem glas i kažem, da ovo po katoličkom moralu nije dozvoljeno, pa Vas molim, da poduzmete najhitnije mjere, na cijelom teritoriju NDH, da se ne ubije nijedan Srbin, ako mu se ne dokaže krivnja radi koje je zaslužio smrt. Inače mi ne možemo računati na blagoslov neba, bez kojega moramo propasti. Nadam se da mi nećete zamjeriti ovu otvorenu riječ.«

је форме ради.
Започети писмо са констатацијом; "Ја знам, да су Срби починили тешких злочина у нашој домовини у ових двадесет година владања", и кроз "протестно писмо" лажно оптужити генерално све припаднике народа (није написао ни неки Срби, ни власти краљевине Југославије него баш Срби) за измишљене "тешке злочине" може само морална наказа, и такво "протестно писмо" вјерског ауторитета је само подстрек усташама да буду преданији у крвавим походима.

Римокатиличка црква може Степинца прогласити блаженим, може га прогласити за свеца, ту и не морају питати за мишљење било кога, међутим, рехабилитација истог пред судом историје неће ићи, превише је крвави траг остао иза монструм творевине ендехазије, крвави траг којем је својим чињењем, нечињењем и злочињењем допринео и Срепинац, други можда и могу прећи преко таквих ствари, Срби, било који Србин, било који, због свих тих (не мање од 700.000) српских мученика побијених у ендехазији, на благонаклон однос према овој хуљи и немају право.

 

[Nikita Kulganov]

VLADIKA JOVAN: Stepinčevog brata ubile ustaše
Zamislite da su i Stepincu i patrijarhu Pavlu ustaše ubile brata - Pavlov brat Dušan poginuo je u partizanima u Siraču 1942, a Stepinčevog brata Miju odveli su i ubili naredne, 1943. godine - izjavio je vladika Jovan u intervjuu “Nedeljniku”.
Stepinčevog brata ubile ustaše - alo.rs
Drazanje hrvatskih katoličkih biskupa u ratnim prtllkama
- Papinski državni tajnik kardinal Alojzije Maglione bilježi 15. svibnja 1941., u samom početku rata, svoje saznanje o hrvatskom svećenstvu: "U Hrvatskoj se očituju dva politička usmjerenja, jedno sklonije Nijemcima, drugo Talijanijma. Nadbiskup Stepinac, ostali crkveni dostojanstvenici i svećenstvo razborito se ponašaju, ne miješaju se u politiku, već promiču vjerski probitak".6
- U srpnju 1943. Vatikanski radio govori o zauzimanju nadbiskupa Stepinca u korist svih nepravedno proganjanih, bilo da su Židovi, Srbi, Cigani ili katolički Hrvati. Nije gledao narodnost ni vjeru onih kojima je trebalo " 10
Diplomatsko ne-priznavanje Nezavisne Države Hrvatske od strane Svete Stolice
U međuvremenu hrvatsko je državno poslanstvo učinilo pritisak na talijansku vladu, kako bi isposlovalo da s poglavnikom Pavelićem bude primljena i njegova pratnja. U tom smislu zauzeo se talijanski veleposlanik pri Sv. Stolici tijekom sutrašnjeg dana, 18. svibnja. Državni tajnik stoŽ. Maglione nije smatrao poželjnim mijenjati već dogovoreno, predloživši da pratnja bude primljena sljedećeg dana zasebno. No, kako hrvatsko poslanstvo neće ostati u Rimu narednih dana, i budući da kao vjernici imaju pravo sastati se s papom, dopušten im je prijem kod pape istog 18. svibnja u 19,30 ali samo kao vjernicima, a ne službenim osobama.1K N
Vrativši se iz Rima, nadbiskup Stepinac priopćio je poglavniku Paveliću, da Sv. Stolica kani u Hrvatsku poslati svog "promatrača". Pavelić se na to razljutio, što je izrazio i pred talijanskim veleposlanstvom kako bi talijanska strana izvršila pritisak na Sv. Stolicu, da sa Hrvatskom ne postupa lošije nego sa Slovačkom. Na to je, 13. lipnja, mons. Dominik Tardini, objasnio talijanskom veleposlaniku pri Svetoj Stolici, da se ne radi o "promatraču", već o "apostolskom pohoditelju", koji ima čisto vjerničko i privremeno poslanje, a ne diplomatsko. O

Slavko Goldstain : Kada su Stepincu biskupi sa terena javili da su Srbi dosli da se prekrste, a da su ih ustase pobili, on je referirao. Srpska sela u Posavini i Slavoniji koja su presla u katolicanstvo, neka su stradala od ustasa, a neka nisu.
Radmila Radic istoricar : Tacno je da Stepinac pomagao nekima od progonjenih.
8.00

Visnja Pavelic ( cerka od Ante Pavelica ) : Sto je Pavelic napravio pravoslavnu crkvu ( Hrvatska pravoslavna ckrva ) to je smetalo ( katolickoj ) crkvi. Crkva je uvek bila protiv tate. Crkva je smetal drzavi. Oni su u prvom redu svi bili Jugosloveni - Stepinac i svi.
2.00

Slobodan Koljanin istoricar : Od 1943 Stepinac se ukljuci u akciju spasavanje srpske dece , preko Katolicke crkve i organizacije karites koja je zaista u tome imala veliku ulogu.
1.03.45

 

[paketije]

1.RKC je bila odusevljena ustaskim rezimom, ukratko receno.Nestanak Austro-Ugarske je bio sok za RKC, a stvaranje Kraljevine SHS, gdje ce dominantna religija biti pravoslavna, je ugrozavala ekonomsku i duhovnu bazu katolicke crkve.Debelacija Jugoslavije od strane Adolfa, i postulati nacizma/ustaskog klero-fasizma, su bili kompletno u skladu sa osjecajem Vatikana.Istina, Vatikan je sukladno medjunarodnom pravu, i dalje drzao predstavnika KJ, i nije sluzbeno (de jure) priznao NDH, ali je to napravio "de facto", saljuci Marconia kao "legata" (bez titule nuncija, tako da nije clan diplomatskog kora), kao svog predstavnika/promatraca u NDH, sto nije bilo potrebno, jer je Papa mogao imenovati bilo koje lokalno crkveno lice za tu ulogu.Pavelic je primljen u "privatnu audijenciju", a razliciti ustaski casnici, u razlicitim kolicinama su vrlo rado primani u posjete od strane Pape, i viseg klera.Vatikan je potpisao konkordat,sa Hitlerom, i sa Mussolinijem,sto bi se moglo protumaciti da podrzava postupke oba diktatora, ali je i izdao dvije enciklike koje su bile tekstualna kritika odredjenih postupaka tih rezima.Po pitanju nepriznate NDH, nije bilo zacrtanih smjernica,i lokalni kler je bio prepusten sam sebi, sto nas opet dovodi do Stepinca, i njegove vodece uloge metropolite, u jednoj vertikalnoj organizaciji, gdje postoje mogucnosti discipliniranja podredjenih.Nizi kler je u prilicnom broju, u aktivnoj ulozi, ucestvovao u ekscesima Ustasa

2. Moralno i politicko ubjedjenje Stepincevog brata nema nikakve veze sa Stepincem

3.Spasavanje srpske djece i uloga Stepinca je vidljiva iz samog dnevnika Dijane Budisavljevic;

1. prosinca 1941.:

»Moj prvi prijem kod nadbiskupa dr. Stepinca. I tamo je rezultat razgovora bio potpuno negativan. (…) Spreman je zauzeti se za stvar, ali unaprijed zna da ne može ništa postići.« (Budisavljević, 2002, zapis od 4. prosinca 1941.)

26. svibnja 1942.:

»Nadbiskup je vrlo suzdržan. Ne želi se zainteresirati. Kaže da nema nikakvog upliva na vladu. Ispričao mi je da je zbog stana jedne Židovke bio kod nekog ministra. Taj mu je obećao da će žena moći ostati u stanu, a sad ju se usprkos tome namjerava iz stana izbaciti. Kažem da sam došla tražiti da spasi jedan narod, a on mi priča o nekom stanu. Onda je počeo kritizirati Nijemce, nacizam, Hitlera, da su oni svemu krivi. Kažem mu da se njemački biskupi jako zauzimaju za svoje vjernike i suprotstavljaju Hitleru. Mnogi od ovdje progonjenih su prešli na katoličku vjeru i njegova je dužnost zauzeti se za njih. Od velike je važnosti za Crkvu da ljudi znaju kako se u vremenu njihove najveće nevolje za njih brinula. Na kraju obećava da će se zauzeti. Budući da u to mnogo ne vjerujem, nazivam poslijepodne kanonika Bakšića i molim za prijem. Molim da sa svoje strane utječe na nadbiskupa. Molim da se kanonici sastanu i da se svi zajedno zauzmu za progonjene s Korduna.«

Ovo je na Stepinca ipak djelovalo, po Dianinom dnevniku - ali više na riječima nego u praksi. Dva dana kasnije, 28. svibnja 1942.:

Nadbiskup nas obavještava da je imao sastanak s ministrom udružbe i da će se obojica u velikoj mjeri zauzeti za spas deportirane djece. Nadbiskup će za djecu učiniti sve što je u njegovoj moći. Djeca će biti smještena u ženske samostane. Svi samostani, svi dječji domovi, svi internati će preuzimati djecu, sve što može stavit će na raspolaganje. Bili smo potpuno ošamućeni velikim obećanjima koja smo dobili. (Ali se nisu ostvarila.)

Doktora Vidakovića spominje u zapisu od 1. lipnja 1942.:

Dr. Vidaković kod prof. Bresiera pribavlja sve što je djevojkama potrebno za put. Dolazi s vrlo lošim vjestima. Sve velike nade koje je pobudio nadbiskup propale su. Ništa se ne može učiniti. Ministarstvo ne može niti saznati gdje su djeca. U Ravnateljstvu ne dobiva nikakvu informaciju. Nema nikakve mogućnosti za pomoć. Odlučujemo da s naše strane pokušamo učiniti sve za spas djece.

16. lipnja 1942. spominje direktora Caritasa Dumića:

Budući da smještaj odraslih još nije osiguran, odlazim, usprkos noći provedene na kolodvoru, ujutro nadbiskupu. On odmah poziva direktora svog Karitasa, gospodina Dumića, s kojim dogovara što treba učiniti. (Bio je to moj prvi susret s direktorom Dumićem. On je kasnije vodio čitavu kolonizaciju djece.) Već je dan prije dr. Vidaković dogovarao smještaj odraslih i sad je za njih odobrena jeronimska dvorana i ljudi su tamo odvedeni tijekom prijepodneva, uz izuzetak nekoliko žena koje su izravno odvedene u Bolnicu za zarazne bolesti. U međuvremenu je organizirana i prehrana - kuhat će sestre Crvenog križa na južnom kolodvoru i onda će se hrana prevesti.

I kasnije povremeno spominje Stepinca, na isti način: pružio je određenu pomoć, ali se nije znatnije angažirao.

 

[Nikita Kulganov]

Kada Hrvatski i Srpski istoricari pricaju o Stpeincu , svako ima svoje glediste ( mada su oba gledista u principu tacna ). Srpski istoricari nagalsavaju samo jednu stranu aktivnosti Stepnca za vreme rata da je bio vrhovni poglavar u drzavi gde su zlocini dogodili i da se nije jasno odredio kao protivnik ustaskog rezima, i jedva da se spominje da je Stepinac ima znacajnu ulogu u spasavanju Srba, Jevreja, srpske dece sa Kozare i da je protestvovao kod Pavelica zbog pokolja.
Kod Hrvatskih istoricara se naglasava da je Stepinac spasavao Srbe, Jevreje., cinio sve da se pokolji zaustave, ali se ne objasnjva preterano zasto je on podrzavao NDH do samog kraja.
Bio je Znanstveni skup nadbiskup Stpeinac i Srbi i u Hrvatskoj 2015, gde su bili Hrvatski i Srpski istoricari, i upravo su analizairali Stepinca svako iz svoh ugla.

Stepinac je bio kontraverzna licnost, sa jedne strane spasava Srbe, Jevreje,,,protestvuje protiv ustaske politka, a sa druge strane on podrzava NDH koja upravo cini te pokolje,
Stepinčevi interventi kod Pavelića
Stepinčevo 2. pismo Paveliću, 14. svibnja 1941. - U Glini je počiinjen užasan zločin nad više stotina Srba, na osvit 13. svibnja 1941. Stepinac je sutradan uputio Paveliću prosvjed ovoga sadržaja: "Ovaj čas primio sam vijest, da su ustaše u Glini postrijeljali bez suda i istrage 260 Srba. Ja znam, da su Srbi počinili teških zločina u našoj domovini u ovih dvadeset godina vladanja. Ali smatram ipak svojom biskupskom dužnošću, da podignem glas i kažem, da ovo po katoličkom moralu nije dozvoljeno, pa Vas molim, da poduzmete najhitnije mjere, na cijelom teritoriju Nezavisne Države Hrvatske, da se ne ubije nijedan Srbin, ako mu se ne dokaže krivnja radi koje je zaslužio smrt. Inače mi ne možemo računati na blagoslov neba, bez kojega moramo propasti. Nadam se, da mi nećete zamjeriti ovu otvorenu riječ. Sa odličnim štovanjem."18 - Ovdje Stepinac razgovijetno opominje Pavelića da je taj zločin u nebo vapijući grijeh, da je "ovo po katoličkom moralu" nedopustivo, traži "da se ne ubije nijedan Srbin", kojemu se ne dokaže krivnja kojom zaslužuje smrt. I nastavi li se tako, ne će biti blagoslova, nego propast! Ovo je katoličko pa prema tomu i naravno načelo i s obzirom na Srbe i na vakoga čovjeka, jasno napisano, makar se ne ponavljalo svaki dan. Nije bilo nikakva zapisana ili objavljena odgovora Stepincu. Kao da je Poglavniku bilo krivo što je Nadbiskup uopće intervenirao.
Stepinčevi interventi kod Pavelića - Hrčak - Srce
hrcak.srce.hr

 

[paketije]

"Ovaj čas primio sam vijest, da su ustaše u Glini postrijeljali bez suda i istrage 260 Srba. Ja znam, da su Srbi počinili teških zločina u našoj domovini u ovih dvadeset godina vladanja. Ali smatram ipak svojom biskupskom dužnošću, da podignem glas i kažem, da ovo po katoličkom moralu nije dozvoljeno, pa Vas molim, da poduzmete najhitnije mjere, na cijelom teritoriju Nezavisne Države Hrvatske, da se ne ubije nijedan Srbin, ako mu se ne dokaže krivnja radi koje je zaslužio smrt.

Koje su to "teske zlocine" Srbi napravili "u nasoj domovini" .Koja je to domovina? Stepinac je drzavljanin Kraljevine Jugoslavije, i rezervni oficir iste; NDH nije nikada bila medjunarodni subjekt, niti je cak legalno priznata od Vatikana, da bi on mogao govoriti o njoj kao domovini.Stepinac je bio i ostao ljubitelj ustaske ideologije

 

[Nikita Kulganov]

Koje su to "teske zlocine" Srbi napravili "u nasoj domovini" .Koja je to domovina? Stepinac je drzavljanin Kraljevine Jugoslavije, i rezervni oficir iste; NDH nije nikada bila medjunarodni subjekt, niti je cak legalno priznata od Vatikana, da bi on mogao govoriti o njoj kao domovini.Stepinac je bio i ostao ljubitelj ustaske ideologije

Stepinac je bio dvolican,

 

[Nikita Kulganov]

 

[paketije]

Pogledajte prilog 877720

10 jula 1943 godine , Saveznici su poceli sa desantom na Siciliju, a par dana prije toga Sovjeti su poceli Kursku ofenzivu.U martu 1943 godine, na teritoriju NDH je bilo 800 Zidova , i to u mjesovitim brakovima, sto znaci da je jedan od partnera bio prekrsteni Zidov, koji je presao na katolicanstvo, i vjencao se u katolickoj crkvi, ali je zbog definicije Zidova u "rasnim zakonima" tretiran kao Zidov.Stepinac je bio prisiljen da govori protiv rasnih zakona jer odvodjenjem tih Zidova, ugrozava se kompletna doktrina crkve, i pokazuje se koliko katolicka crkva nije u stanju da zastiti svoje vjernike.Inace , cijela 1943 godina je prosla u strahu od iskrcavanja Saveznika na Balkan, pa je Stepinac na taj nacin pokusao da sebe stavi u pozitivu

 

[moonja..]

Zločin u Glini - direktno odgovoran
Pokrštavanje Srba u Mostaru uz prisustvo vatikanskog emisara - lično učestvovao..

On je ratni zločinac zbog mnogo toga.

 

[Nikita Kulganov]

10 jula 1943 godine , Saveznici su poceli sa desantom na Siciliju, a par dana prije toga Sovjeti su poceli Kursku ofenzivu.U martu 1943 godine, na teritoriju NDH je bilo 800 Zidova , i to u mjesovitim brakovima, sto znaci da je jedan od partnera bio prekrsteni Zidov, koji je presao na katolicanstvo, i vjencao se u katolickoj crkvi, ali je zbog definicije Zidova u "rasnim zakonima" tretiran kao Zidov.Stepinac je bio prisiljen da govori protiv rasnih zakona jer odvodjenjem tih Zidova, ugrozava se kompletna doktrina crkve, i pokazuje se koliko katolicka crkva nije u stanju da zastiti svoje vjernike.Inace , cijela 1943 godina je prosla u strahu od iskrcavanja Saveznika na Balkan, pa je Stepinac na taj nacin pokusao da sebe stavi u pozitivu

Stepinac je jos 1941 napisao Pavelicu protesno pismo protiv pokolja Srba u Glini, onda saveznici nisu ni bili blizu Sicilije.

 

[Nikita Kulganov]

Zločin u Glini - direktno odgovoran
Pokrštavanje Srba u Mostaru uz prisustvo vatikanskog emisara - lično učestvovao..

On je ratni zločinac zbog mnogo toga.

Kako je odogovoran Stepinac za pokolj u Glini ? On je naredio to ?

 

[paketije]

Stepinac je jos 1941 napisao Pavelicu protesno pismo protiv pokolja Srba u Glini, onda saveznici nisu ni bili blizu Sicilije.

To pismo jedino ima J.Kristo ( i nitko drugi), i objavio ga je u svojoj katolickoj bljuvotini "Sukob simbola" str.134-135.On tvrdi da je to "prijepis" pisma, ali nema originala
Svoj stav prema pravoslavnim Srbima nadbiskup Stepinac je izrazio u svom Dnevniku 17. januara 1940. sledećim rečima: “Najidealnije bi bilo da se Srbi vrate vjeri svojih otaca, t.j.da prignu glavu pred Namjesnikom Kristovim – Svetim Ocem. Onda bi i mi konačno mogli odahnuti u ovom dijelu Evrope, jer bizantizam je odigrao
strašnu ulogu u povijesti ovog dijela svijeta u vezi sa Turcima.”

 

[Nikita Kulganov]

To pismo jedino ima J.Kristo ( i nitko drugi), i objavio ga je u svojoj katolickoj bljuvotini "Sukob simbola" str.134-135.On tvrdi da je to "prijepis" pisma, ali nema originala
Svoj stav prema pravoslavnim Srbima nadbiskup Stepinac je izrazio u svom Dnevniku 17. januara 1940. sledećim rečima: “Najidealnije bi bilo da se Srbi vrate vjeri svojih otaca, t.j.da prignu glavu pred Namjesnikom Kristovim – Svetim Ocem. Onda bi i mi konačno mogli odahnuti u ovom dijelu Evrope, jer bizantizam je odigrao
strašnu ulogu u povijesti ovog dijela svijeta u vezi sa Turcima.”

Za to pismu za pokolj u Glini se navodi izvor.
. Benigar, nav. dj., str. 404; J. Batelja, BAS, II., str. 123-124. Dvije se verzije razlikuju u interpunkciji i ponekom malom-velikom slovu. Verzija pisma u: Službeni vjesnik Nadbiskupije zagrebačke (SVNZ), XXXII./1945., sv. 4, 6. studenoga 1945., uz to što je kraćena, razlikuje se od ovdje donesene u nekim formulacijama.
Vise pisama je poslao, to su iSrpski istoricari proverili Nikola Koljanin i Radmila Radilc, i rekli su da je protestvovao protiv ustaski pokolja, ali da mu Pavelic nije odgovarao, da je svojim intervencijama i pomogao da se spasu neki Srbi i Jevreji, ali da je ceo rat podrzavo NDH, zato mu jr i bilo sudjeno posle rata.

 

[paketije]

Nista od originala toga pisma.Inace pisati privatna pisma glavicu prvome NDH se ne racuna kao neki protest.Dasa koji kontrolira cjelu katolicku stampu u NDH, iza kojeg stoji Vatikan ,koji je prilicno mocna organizacija, nije nikada napisao u "Katolickom listu" ili Hrvatskoj strazi" nikakav protest protiv bilo cega u NDH.Pavelic ga je odlikovao za zasluge, sto je dokaz njegovog velikog neslaganja sa politikom NDH; inace za vrijeme posjete Vatikanu u periodu 1941-45 , nije rekao Papi nista o zlocinima u NDH, cak je to i rekao Lorkovicu , da ce se on boriti za interes NDH

 

[paketije]

Procitaj dobro ovo pismo Stepinca upuceno Pavelicu 20.11.1941.....

https://www43.zippyshare.com/v/YT1km7v6/file.html

Tu se navodi mišljenje njegove braće biskupa, sva sa odobravanjem, zajedno sa pismom katoličkog biskupa Mostara, dr Mišića, kojim se izražava istorijska želja da Hrvatski episkopat odobri masovno preobraćanje u katoličanstvo.Biskup počinje izjavom da „nikada nismo imali tako povoljnu priliku kao sada da pomognemo Hrvatskoj da spase bezbrojne duše". On oduševljeno piše o masovnom pokrštavanju. A zatim kaže da odbacuje „uska shvatanja" vlasti koja hvata čak i
preobraćenike i „lovi ih kao robove". On nabraja poznate masakre majki, devojaka i dece ispod osam godina, koji su dovedeni na brdo i „živi bačeni...u duboke provalije". Onda daje zapanjujuću izjavu: „U parohiji Klepca, sedam stotina šizmatika iz susednih sela bilo je zaklano. Potprefekt Mostara, g. Bajić, musliman, javno je izjavio (kao državni činovnik trebalo je da ćuti) da je samo u Ljubinju sedam stotina šizmatika bačeno u jednu jamu."
Pismo otkriva moralnu poremećenost prisutnu u ponašanju biskupa, koji su iskoristili poraz Jugoslavije od nacista da povećaju svoju moć i da prošire katoličanstvo na Balkanu. Jedan biskup za drugim, odobravaju pokrštavanje, dok priznaju da nema smisla da se čitavi tovari šizmatika bacaju u provalije.Ali tu nema nekog veceg protesta ili zgrazavanja nad tim bestijalnostima. Nesposobnost biskupa da se odvoje od režima, da ga osude, da ekskomuniciraju Pavelića i njegove pajtaše, bila je posledica njihove neodlučnosti da propuste mogućnost koju su dobili zahvaljujući „povoljnoj prilici" da izgrade katoličku tvrđavu moći na Balkanu.

 

[Nikita Kulganov]

Nista od originala toga pisma.Inace pisati privatna pisma glavicu prvome NDH se ne racuna kao neki protest.Dasa koji kontrolira cjelu katolicku stampu u NDH, iza kojeg stoji Vatikan ,koji je prilicno mocna organizacija, nije nikada napisao u "Katolickom listu" ili Hrvatskoj strazi" nikakav protest protiv bilo cega u NDH.Pavelic ga je odlikovao za zasluge, sto je dokaz njegovog velikog neslaganja sa politikom NDH; inace za vrijeme posjete Vatikanu u periodu 1941-45 , nije rekao Papi nista o zlocinima u NDH, cak je to i rekao Lorkovicu , da ce se on boriti za interes NDH

Objavljeno je u : Službenom vjesniku Nadbiskupije zagrebačke.Pavelic je odlikovao sve verske poglavare u NDH, ne samo Pavelica.
GERMOGEN (Grigorij Ivanovič Maksimov),
Odlikovan je u NDH, kao i ostali vjerski poglavari, Veleredom za zasluge sa zvijezdom.
Hrvatski biografski leksikon (lzmk.hr)
Evo sta kaze The Time of Israel
Memorial in Jerusalem for alleged WWII fascist collaborator stirs controversy | The Times of Israel
Stepinčevo ratno nasljeđe nije rezano i suvo: Uložio je napore da spasi određene grupe Jevreja i Srba od ubojstava koje je sponzorirala država tokom rata. „Tokom ratnih godina Stepinac je pružao pokriće grupama i pojedincima [kako bi ih spasio od progona]“, kaže Esther Gitman, istoričarka i autorica knjige „Alojzije Stepinac - stub ljudskih prava“.
Za razliku od ustaškog vođe Ante Pavelića, Stepinac na Holokaust nije gledao kroz prizmu održavanja rasne čistoće. Budući da je stav crkve bio da su vjenčanje i krštenje sveti sakramenti, Katolička crkva je u načelu smatrala da moraju štititi krštene Židove i Srbe, kao i one koji su uključeni u mješovite brakove posvećene crkvama s katolicima. Da bi spasio te ljude, Kardinal se zalagao za blagi pristup ocjenjivanju njihove iskrenosti obraćenja i znanja o njihovoj novootkrivenoj vjeri. Gitman u svojoj knjizi citira karakteristično pismo koje je Stepinac napisao 7. marta 1942. ministru unutrašnjih poslova NDH Andriji Artukoviću.